|
sawitch
Advanced Member
Serbia
40282 Posts
Member since 17/11/2007 |
 Posted - 31/01/2024 : 08:31:34
|
Ponukan Draperovim dnevnikom resio sam da i ja na jednom mestu napravim pregled svog citanja iako u poslednjih par godina bas slabo iskopavam vremena za knjige i to nije ni blizu koliko bih voleo jer se police sa "za citanje" stivom samo goje i ne stizem da pojedem sve sto spremim.
Krenucu sa upravo zavrsenom knjigom, pocetom poodavno:
Mesecevi vrtovi - Pripovest iz Malaske knjige palih
Stiven Erikson
Izdavac: Laguna
Godina: 2009
https://www.laguna.rs/n1130_knjiga_mesecevi_vrtovi_-_pripovest_iz_malaske_knjige_palih_laguna.html
Moja ocena: 6/10
Kao veliki ljubitelj epske fantastike krenuo sam citanje ovog serijala sa velikim ocekivanjima, pogotovo uzimajuci u obzir preporuke koje sam dobio. Kopajuci po ovoj "debeljuci"samo na momente sam dobio onu zelju da procitam jos koju stranicu i kada se oci sklapaju. Pisci koji se dohvate ovog zanra tesko mogu da uvedu mnogo noviteta jer su stari majstori odavno vec pohvatali sve i dobro izmasirali svetske mitove i legende ali se od njih ocekuje da nemaju pripovedacke greske kojima ce kreirati oscilacije zadovoljstva konzumenata. A Erikson je, po mom skromnom misljenju ovde namestio 2 velike greske. Prva je ogroman broj pojmova bez objasnjenja (ne mislim pritom na kraj knjige). Citas i samo iskacu termini koje procitas bez ikakve sanse da ih zapamtis niti im se u tom momentu pridaje znacaj. A druga je veoma konfuzno pripovedanje gde se opet veliki broj likova preplice u istoj glavi a bez ikakve poveznice u radnji. Kasnije to dolazi sve na svoje i postaje dosta jasnije ko je ko, deo koje strane je u sukobu "pozicije i opozicije" ali do tadaje prilicno naporno za citanje. Ovo je zanr gde ocekujes avanturu a ne naprezanje i beleske. Takodje, imenovanje likova je posebna prica jer Brzi Ben i Tejskren mi ne deluju ni da su iz istog sveta a kamoli iste epohe. No, ne mogu zaboraviti stvaranje jednog zanimljivog okruzenja gde se ipak pojavljuju intrige, esnafi, pa i malo emotivnih zavrzlama, dosta magije i interesantnih likova. Krecem nastavak, ali sada vec sa malim ocekivanjima jer mi iskustvo govori da je preko 600 stranica knjige utroseno za vrlo malo desavanja.
Poredeci Eriksona sa recimo Aberkrombijem, prvi podosta zaostaje zanatski sa drugim a takodje i narativno. Dok Aberkrombija gutas i ne mozes da docekas da uzmes u sake ovde knjiga stoji pored kreveta i razmisljam da li da citam ili namestim fantasy za novo kolo premijer lige. Ostavicu za druge i citat sa sajta Lagune:
"Malaško carstvo ključa od nezadovoljstva. Zemlja je potpuno opustošena beskrajnim ratovima, unutrašnjim previranjima i krvavim sukobima sa strašnim Anomanderom Rejkom, gospodarom Mesečeve ikre, i njegovim Tiste Andijima. Čak su i carske legije željne predaha posle dugogodišnjeg krvoprolića. Uprkos svemu ovome, carica Lasin nastavlja apsolutističku vladavinu uz pomoć svojih strašnih ubica, poznatih kao Kandže.
Za narednika Vrana i njegov odred Spaljivača mostova, kao i za Tetersejl, preživelu čarobnicu Druge legije, vreme posle opsade Bleda trebalo je biti posvećeno oplakivanju mrtvih. S druge strane, Darudžistan, poslednji od Slobodnih gradova Dženabakisa, još nije pao, ali su njegove moćne zidine sada privukle Lasinin krvoločni pogled.
Međutim, ispostaviće se da Carstvo nije jedini učesnik u ovoj velikoj igri. Mračne, zlokobne sile se uveliko okupljaju, a čak i bogovi razmišljaju o svom sledećem potezu."
|
Patricia hic mea totus mundus est |
Edited by - sawitch on 31/01/2024 08:32:18
|
|
Mali dnevnik citanja
