| Author |
 Topic  |
|
manhunter
Moderator
Switzerland
24706 Posts
Member since 17/09/2004 |
 Posted - 23/12/2010 : 20:28:32
|
Euthanasia
Topi se stvarnost
Pred mojim očima
Jednom ću i ja biti
Pepeo pepelu
Molim se za svet
Koji sam stvorio
Rečima koje nisam rekao
Svi oko mene su umorni
Teraju me da vidim
Glasove iz tame
Yo rezo
Y voy a dormir
|
I am legion. I do not forget. I do not forgive.
|
 |
|
|
manhunter
Moderator
Switzerland
24706 Posts
Member since 17/09/2004 |
Posted - 23/12/2010 : 20:30:16
|
Mojsije
Žrtvovan sam još jednom
Na oltaru bezumlja
Težeći povratku
U obećanu zemlju
Svet se okupio i gledao
Moje gole lice
Koje se sećalo početka
Smeh se čuo u dalini
Ćaše su kucale
I koraci
Tromi i teški
More se podelilo
|
I am legion. I do not forget. I do not forgive.
|
|
|
|
mladjo
Advanced Member
.jpg)
Croatia
20013 Posts
Member since 15/04/2007 |
|
|
ken2
stripovi.com suradnik
Croatia
7895 Posts
Member since 30/07/2002 |
Posted - 23/12/2010 : 21:05:52
|
| mislim da vesna parun i branko radičević nisu spomenuti, pa ih probaj ubaciti, zaslužuju |
if you tolerate this, then your children will be next |
|
|
|
mladjo
Advanced Member
Croatia
20013 Posts
Member since 15/04/2007 |
|
|
culfis
Advanced Member
6738 Posts
Member since 01/12/2006 |
Posted - 23/12/2010 : 23:38:52
|
Fifi
Jedna žena stara
sa psom razgovara:
- Fifi, gledaj pravo,
Fifi, digni rep.
Fifi, pazi drvo.
Fifi, nisi slep.
Fifi, masnu pazi.
Fifi, lepo gazi.
Fifi, to ne njuši.
Fifi, gore uši.
Fifi, jezik niže.
Fifi, hodi bliže.
Fifi, ne prkosi.
Fifi, ti znaš ko si.
Fifi, ne skakući.
Fifi, sad ćeš kući.
Tako Fifi živi
na uzici od svile,
sa noktima lila,
sa mašnom od tila.
Dragan Lukic
 
|
Jel to štos iz Minhena? |
|
|
|
Mozen
New Member
Croatia
142 Posts
Member since 28/02/2009 |
|
|
morrison
Advanced Member
Serbia
5142 Posts
Member since 29/01/2008 |
Posted - 24/12/2010 : 20:35:59
|
Jovan Ducic - Ogledala
Htela je da vidi svoju veliku lepotu, ali nije bilo ogledala na svetu. Tada reče svome dragom: Otvori mi tvoje velike zenica da vidim svoju lepotu.
Velike zenice čoveka koji ljubi otvoriše svoja sjajna ogledala. Žena izvadi iz svoje kose cveće i čiode, ogrnu se vlasima kao senkom, i zaklikta od radosti.
I poče da igra kao plamen, kao zraci, kao senke, kao žito, kao talasi, kao zmije, kao mačke, kao noćne sablasti.
I u toj radosnoj i divljoj igri, ona razbi ogledala.
A kada je razbila ta ogledala, nije više znala kakva je, je li lepa ili je odvratna. Jer je u pomračenju tih ogledala nestala i ona sama. |
There ain't no grave gonna hold my body down. |
|
|
|
culfis
Advanced Member
6738 Posts
Member since 01/12/2006 |
Posted - 24/12/2010 : 22:10:17
|
Plavi zec
Tri sam zemlje prelazio,
i tri gore pregazio,
i tri mora preplovio-
dok ga nisam ulovio,
Plavog zeca,
cudnog zeca,
jedinog na svetu!
Ovaj zec
zna da svira,
Ovaj zec
zna da plete,
Ovaj zec
rucak kuva,
Ovaj zec
kucu mete.
Ovaj zec
plesti ume,
Ovaj zec
zeti ume,
Ovaj zec
siti, piti
i francuski govoriti
sve razume!
Plavi zec,
cudni zec,
jedini na svetu!
Ja ga htedoh vama dati
da vam sije,
da vam pije,
da vam kroji,
da vam broji,
da vam plete,
da vam mete,
da vam kuva,
da vas cuva,
da vam peva,
slike sara
i francuski razgovara.
Plavi zec,
cudni zec,
jedini na svetu!
Stavih zeca u torbak
pa pozurih svojoj kuci.
Al' kad bismo ispred kuce,
stade zecic da sapuce:
Pusti me lovce
hrabri lovce,
da ocesljam kosu,
da umijem lice,
da isecem nokte,
da ispravim stas,
da udesim glas.
Nek' vide deca
plavog zeca,
cudnog zeca,
jedinog na svetu!
Pustih zeca iz torbaka
al' se zec ne oceslja,
al' se zec ne umi,
nit' isece nokte,
nit' ispravi stas,
nit' dotera glas.
Vec pobeze, oj, nesreco,
na kraj sveta, oj, nevoljo.
Dusan Radovic |
Jel to štos iz Minhena? |
Edited by - culfis on 24/12/2010 22:11:54 |
|
|
|
nemanja93
Senior Member
Serbia
2430 Posts
Member since 06/03/2010 |
Posted - 25/12/2010 : 13:32:37
|
Među javom i med snom
Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
neumorna pletisanko,
što pletivo pleteš tanko
među javom i med snom.
Srce moje, srce ludo,
sta ti misliš s pletivom?
k'o pletilja ona stara,
dan što plete, noć opara,
među javom i med snom.
Srce moje, srce kivno,
ubio te živi grom!
što se ne daš meni živu
razabrati u pletivu
među javom i med snom!
Santa Maria della salute
Oprosti, majko sveta, oprosti,
sto nasih gora pozalih bor,
na kom se, ustuk svakoj zlosti,
blazenoj tebi podize dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
sto ti zemaljski sagresi stvor:
Kajan ti ljubim preciste skute,
Santa Maria della Salute.
Zar nije lepse nosit' lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejuci svetsku lepotu
u pep'o spalit' srce i lub;
tonut' o brodu, trunut' u plotu,
djavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepse vekovat' u te,
Santa Maria della Salute?
Oprosti, majko, mnogo sam strad'o,
mnoge sam grehe pokaj'o ja;
sve sto je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma',
za cim sam cezn'o, cemu se nad'o,
sve je to davno pep'o i pra',
na ugod zivu pakosti zute,
Santa Maria della Salute.
Trovala me je podmuklo, gnjilo,
al' ipak necu nikoga klet';
stagod je muke na meni bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
Jer, sto je dusi lomilo krilo,
te joj u jeku dusilo let,
sve je to s ove glave sa lude,
Santa Maria della Salute!
Tad moja vila preda me granu,
lepse je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
k'o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleci ranu,
al' tezoj rani nastade brid:
Sta cu od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?
Ona me glednu. U dusu svesnu
nikad jos takav ne sinu gled;
tim bi, sto iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za cim god ceznu',
jade pa slade, cemer pa med,
svu svoju dusu, sve svoje zude,
-svu vecnost za te, divni trenute!-
Santa Maria della Salute.
Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu zivota,
ta zlatna vocka sto sad tek zre?
Oh, slatka vocko, tantalskog roda,
sto nisi meni sazrela pre?
Oprosti meni gresne zalute,
Santa Maria della Salute.
Dve u meni pobise sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
k'o besni oluj i stari hrast:
Napokon sile sustase mile,
vijugav mozak odrza vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.
Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od srece, lud,
utekoh od nje - a ona svisnu.
Pomrca sunce, vecita stud,
gasnuse zvevde, raj u plac briznu,
smak sveta nasta i strasni sud. -
O, svetski slome, o strasni sude,
Santa Maria della Salute!
U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezim sveti mi hram.
Tad mi se ona od onud javi,
k'o da se Bog mi pojavi sam:
U dusi bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
za sto se mudracki mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.
Dodje mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi zelja navreli roj,
ona mi dodje kad njojzi gove,
tajne su sile sluskinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.
U nas je sve k'o u muza i zene,
samo sto nije briga i rad,
sve su miline, al' nezezene,
strast nam se blazi u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo cu biti dosta joj mlad,
gde svih vremena razlike cute,
Santa Maria della Salute.
A nasa deca pesme su moje,
tih sastanaka veciti trag;
to se ne pise, to se ne poje,
samo sto dusom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.
A kad mi dodje da prsne glava
o mog zivota hridovit kraj,
najlepsi san mi postace java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz nistavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
U raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve ce se zelje tu da probude,
dusine zice sve da progude,
zadivicemo svetske kolute,
zvezdama cemo pomerit' pute,
suncima zasut' seljanske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.
Laza Kostic |
Nisi se okrenula, zato nisi videla
igrale su sene.
|
|
|
|
nemanja93
Senior Member
Serbia
2430 Posts
Member since 06/03/2010 |
Posted - 25/12/2010 : 13:42:45
|
Svetli grobovi
Bejaste li, braćo moja mlada,
Da l' bejaste vi na groblju kada,
Aj, na groblju, na golemu!
- Ta uvek smo mi na njemu!
Groblje j' zemlja kom se hodi,
Groblje j' voda kom se brodi,
Groblje, vrti i gradine;
Groblja, brda i doline;
Svaka j' stopa
Grob do groba.
Groblje j' spomen doba sviju;
Groblje, knjige što se stiju; -
Povesnica svih zemalja,
Starostavnik cara, kralja,
I citulja viših slika,
Izbranika, mučenika,
Od početka, pamtiveka;
Sve j' to groblje -
Al je i kolevka.
Nema broja, ni imena,
U visinu zvezdam' svima,
Kamo l' broja i spomena
U zemljici grobovima!
Milione progutala j' tama,
Crna tama mnogih tisućleća,
Niko ih se više i ne seća...
- Na pogdekom uvek gori sveća!
Il' je sveca, il' je ime svetlo,
Il' su dela koja se ne gase,
Pa redove nedoglednog groblja
Svojom zrakom krase.
Ti grobovi,
Stari, novi,
Oni sjaju
Svakom naraštaju -
Kad se umlje u proslost udubi,
U tamnini da se ne izgubi;
Kad se pustiš u davnine svete,
U davnine i svete i klete,
Da ti mis'o puta ne pomete.
To su vatre doglasnice,
Pružajuć' se iz daljnih eona,
U povorci onoj dugoj,
Dosvetljujuć jedna drugoj,
Strujom koja napred leti,
Težeć samo jednoj meti.
Pa se tako svetle mlazi-
Pa se vide svetli trazi
Jednog duha raznih doba,
Duha kome nema groba.
- U grob samo sruši kosti,
Strese pep'o koj' mu smeta
Bržem buju visa leta
K uzvišenoj budućnosti.
Ko s' osvrne da pogledi
Bistrim okom i pogledom
Na grobove ove svetle,
- Povesnice dugim redom, -
Mora čuti kako j' živo,
Kroz vekove, kroz maglinu,
Ded unuku, otac sinu,
Borac borcu dovikiv'o:
"Gde ja stadoh - ti ćeš poći!"
"Što ne mogah - ti ćeš moći!"
"Kud ja nisam - ti ćeš doći!"
"Što ja počeh - ti produži!"
"Još smo dužni - ti oduži!" -
To su zbori, to su glasi,
Kojima se prošlost krasi,
Što prodiru kroz svet mračni
Sa grobova onih zračni',
Spajajući gromkom jekom,
I božanskom silom nekom,
Spajajući vek sa vekom
I čoveka sa čovekom.
Oko svakog svetlog groba
-Baš ka' gore oko zvezda-
Povesnica priča ovo:
Hvatalo se neko kolo,
Kolo mlado, kolo novo,
Novo cveće, stabla stara;
Duše čiste, srca mlada,
Naslednici sveta zara; -
Tu se sleg'o život mladi
Da se s grobom razgovara.
"I ti pade, dragi brate!"
- "Nisam, deco, vas dok traje!"
"Je l' ti borba bila teška?"
"Pokušajte, milina je!"
"Šta si hteo? Kud si poš'o?"
- "Tamo gde se stići mora!"
"Zar je vera tako jaka?"
- "Uvek jača od zlotvora!"
"Malo nas je koj' bi smeli!"
- Al' vas jaka sila kreće!"
"Zar ko može stići celi?"
- "Ko posumnja, nikad neće!" -
"A ko behu oni divi,
Koji su te napred zvali,
Koji su te ojačali,
Koji su ti krila dali?"-
- To bejahu ideali!
Bez njih nema više leta
Nad oblakom mraka gusta;
Bez njih bi se malaksalo,
Bez njih bi se brzo palo,
Svet bi bio grob bez cveta,
Život prazan, - mladost pusta!"
Oko svakog svetlog groba
Prikuplj'o se život novi,
Naslednici svetog zara,
Kupili se sokolovi,
Pijuć' dušom svetle zrake-
Jest, tako je, braćo draga,
Ti grobovi nisu rake,
Već kolevke novih snaga!
I vam je, jaoj, pao
Stegonoša dičnog stega-
Al' je sin'o grobak novi:
Vi stojite oko njega.
Tu pogleda brat na brata,
P'onda gore, p'onda u se,
Grudi drkču, usta ćute,
Ali duše razumu se.
Da l' to snaga niče nova?
Daruj, Bože, blagoslova,
Da vas združi bratska sloga,
Zavetnike koji s' kupe
Oko groba Đurinoga!
Jovan Jovanovic Zmaj |
Nisi se okrenula, zato nisi videla
igrale su sene.
|
|
|
|
VALTER
Advanced Member
Croatia
6363 Posts
Member since 21/07/2002 |
Posted - 01/04/2016 : 15:13:59
|
Biti i mniti svemiropolisno
Univerzalnost svekolike kakvoće:
duhovnosti neopredmećene,
ljepote neotuđene,
neosiljene mirnoće.
U sazvježđima su snovi i slutnje
uljudbe (drevne i) nove:
u sukladnosti samobitnosti i sveopćosti
da obzorja svemiropolisa zamamna
na orisu horizonta još maglena
u vidozorju duhovnih muževa
što stazama trnja i otrovanih ruža
ustrajahu u raspeću svoga duha
do zrenja sveta, daleka i nedohvatna.
Franjo Tuđman
|
|
|
|
zeljko
Advanced Member
Bosnia and Herzegovina
17667 Posts
Member since 02/08/2002 |
|
|
Poli
Advanced Member
Slovenia
37403 Posts
Member since 26/10/2007 |
|
|
stinky
stripovi.com suradnik
Croatia
12737 Posts
Member since 29/12/2001 |
|
|
Topic |
|
|
|
Najbolji PJESNIK po izboru forumaša Stripovi.com
