| Author |
 Topic  |
|
|
osim
Senior Member
Vatican City
1686 Posts
Member since 12/11/2002 |
|
|
Johnny Difool
Advanced Member
Croatia
13988 Posts
Member since 21/02/2010 |
 Posted - 20/04/2013 : 22:54:43
|
| Priče o djetinjstvu i tinejdžerskim danima s odrastanjem i sazrijevanjem volim, pa će gi vidime! |
Ja necu imati s kim ostati mlad ako svi ostarite,
i ta ce mi mladost teško pasti... |
 |
|
|
osim
Senior Member
Vatican City
1686 Posts
Member since 12/11/2002 |
Posted - 22/04/2013 : 15:52:14
|
Price: 519 RSD (4,6 EUR)
Cene poštarine za sve albume možete pogledati ovde: http://www.posta.rs/dokumenta/cenovnici/Kompletan-cenovnik-UPS.pdf
Slanje post ekspresom iznosi 240 RSD.
Albume možete naručiti putem sajta www.rosencrantz.rs
ZA SVE ONE KOJI NARUČE SVIH ŠEST ALBUMA, ODOBRAVAMO DODATNI POPUST, PA JE UKUPNA CENA ZA ŠEST ALBUMA 2999 RSD (26,8) EUR. UZ TO, POŠTARINA JE GRATIS, A NA POKLON DOBIJATE I TRI RANIJA IZDANJA ROSENCRANTZ-A. Dakle, ukupno devet albuma za 2999 RSD! Ponuda važi do 18. 05. 2013. ili dok traju zalihe.
Sve navedene cene za pojedinačne albume su iskazane sa popustom od 30%, koji važi do 18. 05. 2013. godine. Nakon ovog perioda, važiće samo popusti za članove Kluba čitalaca. |
|
|
|
D.J.
stripovi.com suradnik
USA
7055 Posts
Member since 21/07/2002 |
|
|
Ajkula
Senior Member
Serbia
1226 Posts
Member since 09/03/2012 |
|
|
osim
Senior Member
Vatican City
1686 Posts
Member since 12/11/2002 |
|
|
osim
Senior Member
Vatican City
1686 Posts
Member since 12/11/2002 |
|
|
osim
Senior Member
Vatican City
1686 Posts
Member since 12/11/2002 |
Posted - 25/10/2013 : 07:28:56
|
Iz ugla prosečnog čitaoca stripa u Srbiji, a on danas ima oko 40 godina, muškarac je, srednje do dobro situiran, porodičan čovek, sredina pretposlednje decenije XX veka predstavljala je period kada je domaći strip doživeo svoj vrhunac. Brojni strip magazini i strip sveske prodavali su se tada u desetinama, pa i stotinama hiljada primeraka. Međutim, kada je kultni (gledan iz današnjeg ugla posmatranja) YU strip prestao da izlazi, nakon što se 1987. godine pojavio poslednji, 85. broj, domaći strip našao se na vrlo strmoj nizbrdici. Istina, tada to nije ni približno tako izgledalo. Naprotiv – tokom naredne četiri godine domaći strip autori imali su više posla nego ikad. Razlog su bila dva licencna stripa na kojima je bio angažovan veliki broj domaćih autora – Veliki Blek, koji se pojavljivao u strip edicijama novosadskog „Dnevnika“ i Tarzan, strip iz istoimene edicije opet novosadskog „Forum-marketprinta“. I dok je Veliki Blek ostajao u zacrtanim okvirima, Tarzan, prvenstveno zaslugama nosioca čitavog ovog projekta i jednog od najznačajnijih srednjeevropskih strip autora Branislava Kerca, nekag manje, a nekad drastično, iskakao je iz do tada već prilično stereotipne pozicije. I zapravo, ova dva stripa, uz još jedan potpuno domaći, ali kratkotrajan projekat – Lun kralj ponoći, čine najveći opus domaćeg stripa u poslednje tri decenije XX veka. Popularni, komercijalni, ponekad nadprosečni, ipak su najčešće bili više ili manje zanatski dobro urađeni stripovi, bez pokušaja da ostave ozbiljniji trag u domaćoj kulturi i sasvim daleko od onoga što je taj 85. broj YU stripa doneo (spomenimo samo neka imena nekih autora iz tog poslednjeg broja: Janjetov, Nenadov, Kordej, Devlić, Perović...).
A onda – slede gotovo dve decenije koje je domaći strip provodio praktično u ilegali – tek poneki malotiražni i teško dostupni (polu)fanzin, neko nenametljivo i samim tim teško uočljivo strip-albumsko izdanje sjajnih stripova koje smo premijerno čitali upravo tih 1980-ih...
Početkom novog milenijuma prvo stidljivo, a onda sve intenzivnije i sve profesionalnije, strip je počeo da se vraća u Srbiju. Malo je mesta tu bilo za domaći strip, posebno onaj premijerni. Domaći autori, barem većina njih, ili su u međuvremenu počeli da rade za američke ili francuske izdavače industrijskog stripa ili su olovku i tuš zamenili nekih drugim oruđima, koja su im omogućavala egzistenciju. A onda, 2012. godine pojavio se, potpuno neočekivano, izdavač prvenstveno okrenut objavljivanjem stripova domaćih autora. Reč je o ROSENCRANTZ-u, izdavaču iz okoline Novog Sada, nekadašnjeg centra jugoslovenskog i srpskog stripa. Nakon tri reprizna albuma u 2012. godine, ROSENCRANTZ je ambiciozno zakoračio u 2013. godinu, objavljujući šest strip albuma, koje su kompletno delo domaćih autora, ili nastali kroz saradnju domaćih i svetskih autora. Jedan od njih je i album Dan kad je počelo leto, scenariste Predraga Đurića i Sicilijanca Frančeska Kontea.
Dan kad je počelo leto je atipičan strip album. Već po samom formatu, koji se ne može svrstati ni u francusko-belgijski A4, ni u američki B5 format, nalazi se negde između dva vodeća trenda. Interesantno grafičko rešenje, koje uključuje veoma lepe klapne i privlačne korice, delo je danas možda najprestižnijih (i najtraženijih) dizajnera Predraga Ivanovića i Borivoja Grbića.
Ono što vidimo već na koricama zapravo je uvod u priču koju ćemo pratiti na 46 crno-belih strip tabli. Dva mladića, tek nešto više od dečaka, u opuštenoj atmosferi vojvođanske varošice, u vreme kad je ona najlepša, kada proleće prelazi u leto. Ajs, jedan od dvojice glavnih junaka, sedeći na klupi pored korzoa, blago je nagnut nazad, oslonjen na jednu ruku, sa drugom ispruženom u vis i pozadi. On žmuri, sa slušalicama na ušima i cigaretom u ruci. Sasvim je u skladu sa idiličnom atmosferom koja ga okružuje. Pored njega je Krivi, drugi junak priče, pomalo pognut, čak možda i plašljiv. Svuda oko njih je ta tiha varošica, sa svojom kaldrmom, lipama, sporim prolaznicima koji nigde ne žure.
Ko su Ajs i Krivi? Dva gotovo šesnaestogodinjaka, Krešimir Bogdan i Vuk Razumenić, koje niko više ne oslovljava po imenu osim roditelja. Frančesko Konte opredelio se za izuzetno interesantan pristup prikazujući Ajsa i Krivog gotovo identičnima i na taj način nam kazujući da, s jedne strane, to mogu biti bilo koja dva tinejdžera, bilo gde, onako kako ih ponekad vršnjaci, a po pravilu odrasli vide, krajnje stereotipno i površno, a sa druge strane terajući nas da na dvodimenzionalnoj slici uočavamo suptilne detalje koji nam ukazuju na ključne razlike dvojice mladića – njihov karakter, njihove strahove, komplekse, socijalne razlike. Te ne olako prepoznatljive nijanse predstavljaju i jednu od najvećih vrednosti ovog stripa, ali vrednosti ipak rezervisane samo za one koji se neće zadovoljiti površnim isčitavanjem ove strip-novele.
Predrag Đurić nam priča priču koja je smeštena u jedan dan dvojice glavnih junaka i koji počinje provokativnim, odlučnim i u isto vreme strogim pogledom vrane, koja budi Krivog, udarajući kljunom na njegov prozor. Slede kratke i, reklo bi se, tipične dnevne dogodovštine dvojice mladića – oni pomažu usamljenom starcu, odlaze na kupanje na obližnji kanal, igraju partiju uličnog basketa, nevešto se udvaraju devojkama, koje ih pozivaju na večernju žurku. Međutim, kroz ovu naočigled naivnu fabulu, probijaju, nekad i do momenta da „iziritiraju“ čitaoca, dva motiva: nasilje i privid slobode.
Od sukoba sa nasilnicima u parku, preko vrlo slikovite (i gotovo akustične) scene kada kamion ostavlja mladiće u oblaku prašine, preko Ajsovog sukoba sa majčinim ljubavnikom, nasilje je prisutno u celom stripu. Ono je, ipak, samo retko u prvom planu. Mnogo češće ga samo naslućujemo kroz Ajsovu nesigurnost, potisnutu agresiju, samosažaljevanje... I tu isplivava ključna razlika između Ajsa i Krivog. Krivi je sve ono šta Ajs nije – uravnotežen, inteligentan, oprezan, sa sjajnim odnosom sa svojim dobrostojećim ocem. Samim tim Krivi nam je i manje zanimljiv, previše je dobar za naš ukus. No, poslednje strane stripa će nas zato dodatno iznenaditi.
Privid slobode u stripu Dan kad je počeo leto je mnogo manje vidljiv od motiva nasilja. Teško će ga razumeti rođeni Beograđanin. Ali, zato svako ko je živeo u provinciji gotovo nesvesno će osećati dah te provincije u svakoj uličici, iza svakog ćoška kojeg je nacrtao Frančesko Konte. Pogled prolaznika, obavezan pozdrav, poznavanje svakoga. Predrag Đurić ovaj motiv dodatno pojačava likom „prolaznika“, čoveka kojeg srećemo tokom celog stripa, najčešće kao nemog i nezainteresovanog prolaznika, ali i nekog ko znatiželjno posmatra Ajsa i Krivog, pa se čak i meša u njihov sukog na sportskom terenu, kao neki „deus ex machina“. Ne treba da iznenadi saznanje pred kraj stripa da se radi o policajcu u civilu. A možda i ne?
Interesantan je i lik doktora Pantelije Panajotovića, „bivšeg doktora, bivšeg poslanika i pomalo pesnika“, osobe „od ranije poznate policiji“. Autori su kroz ovu minijaturu vrlo efikasno uspeli da dočaraju lik provincijskog intelektualca, nesposobnog da se odvoji od sredine kojoj, očigledno, nikad nije bio potreban.
Poseban značaj za priču imaju i Ajsova majka, nezaposlena (suprug joj je u zatvoru), koja egzistenciju za sebe i sina obezbeđuje podajući se primitivnom kamiondžiji kojeg uvek oslovljava sa „gospodin Miroslav“, kao i otac Krivog, uspešan biznismen koga nikad nema kog kuće.
Da se vratimo na početak teksta: dok su domaćim stripom krajem XX veka dominirali licencni junaci iz džungle, američkog rata za nezavisnost ili londonski milioneri – borci za pravdu, preporod domaćeg stripa u XXI veku doveo je do usmerenosti ka domaćim temama. Međutim, i Družina Dardaneli Pavla Zelića i Vekovnici Marka Stojanovića i Konstantinovo raskršće Dejana Stojiljkovića pokazuju svoju usmerenost na pseudoistoriju, takođe popularan žanr i u širim razmerama. Dan kada je počelo leto, kao i drugi strip albumi u izdanju ROSENCRANTZ-a, donose nam nešto sasvim novo – univerzalne priče smeštene u veoma lokalni savremeni milje.
Retki su, ako ih je uopšte i bilo slučajevi da je svetski autor radio strip po scenariju našeg domaćeg autora (a mnogo je suprotnih primera). Frančesko Konte, koji je diplomirao na Akademiji lepih umetnosti u Palermu, gde od 2001. godine predaje grafičku umetnost u Institutu za umetnost, a između ostalog je ilustrovao i Danteov Pakao, uspeo je da na krajnje originalan način dočara svet izmaštan od strane srpskog strip scenariste i pisca (autor romana Kohabitacija). Dan kada je počelo leto nije obična priča o odrastanju. Dan kada je počelo leto nije ni običan strip. Radi se o delu koje će od vas zahtevati da čitate (i gledate) između redova/strip slika. Udahnite duboko i uživajte!
(Tekst objavljen u Magazinu za promociju čitanja Bookvar: www.bookvar.rs)
|
|
|
|
ROSENCRANTZ
Junior Member
354 Posts
Member since 21/02/2014 |
Posted - 10/04/2014 : 21:13:28
|
Ilija Bakić - Prikaz strip albuma „Dan kada je počelo leto“ scenario Predrag Đurić, crtež Frančesko Konte; izdavač Rosencrantz, 2013.
MRAČNI DAN ODRASTANJA
U naizgled običnom letnjem jutru otac budu sina i požuruje ga da ne zakasni u školu. Bunovni omladinac silazi u kuhinju i u trenutku prosvetljenja shvata da danas ne treba da ide u školu jer - počeo je raspust i raskriljuju vrata toliko priželjkivanog slobodnog vremena za koje je on, imenom Vuk a nadimkom Krivi, zajedno sa drugom, imena Krešo a šire znanim kao Ajs, zaplanirao mnoštvo važnih rabota i akcija. I, nošen mladalačkim poletom Krivi odlazi da probudi svog druga. Vreme je lepo, sunčano, svet izgleda sasvim novo, obećavajuće. Čini se da je dovoljno samo odvažiti se i krenuti u avanturu...
Ova idilična slika sasvim odgovara predstavama i očekivanjima mlađanih heroja koji žive u varljivom trenutku kada detinjstvo još nije okončano, pa nisu zaboravljene sve igre i izazovne tajne koje treba otkriti, a mladost i svet odraslih su još uvek daleko, mada nisu potpuno van vidokruga. Ma koliko priželjivali ulazak u nove sfere dečaci kao da oklevaju da učine taj odlučni korak, još uvek su negde između svetova. Ipak, matica vremena neumitno ih nosi iz mirnog doba zaštićenosti u vrtloge oštre stvarnosti. Taj će se put - iz sigurnosti dečačke postelje i školskih briga do gorkih saznanja i rušenja temelja dotadašnjeg življenja - poklopiti sa odmicanjem dana i noći. Sledeća zora zatiče bivše dečake sa druge strane praga prisilne zrelosti, bez iluzija i oslonaca, bez ideja kuda dalje.
Đurićeva priča postepeno ali neumitno vodi dvojicu vršnjaka u situacije koje ih, manje ili više bolno, lišavaju blagodeti naivnosti. Od lakih predomišljanja o tome kako bi spojili svoje „singl“ roditelje, za njihovo i svoje dobro, preko pomoći susedu, u ime lepog vaspitanja, i susreta sa grupom nasilnika (što je nova verzija stare netrpeljivosti dugokosih i do glave ošišanih, odnosno emotivaca i snagatora), teče naizmenično smenjivanje igara-iskušavanja snova-priželjkivanja i konflikata, od kojih je svaki sledeći sve oštriji i bolniji. Stepenice uspona (ili poniranja?) u svet tvrde, surove realnosti i grubih igara koje bole, strme su i oba dečaka će se okliznuti na njima, udariti se teško, „zaraditi“ masnice i ožiljke koji ostaju sa čitav život.
Potraga za romantičnom, starom civilizacijom Gepida potonuće, zajedno sa bezrazložnim začikavanjem opasnosti od zahuktalog voza, u zaborav pred ružnim licem nezaposlenosti i bede koja se ceri bespomoćnoj mladosti, pred klasnim razlikama koja određuju vrednost nečije ličnosti. Ti se produkti novodemoktarstkog društva kaleme i opterećuju večne probleme ljubavi, drugarstva, izneverenih nadanja i izigranih poverenja. Ipak, ove potonje su situacije koje se podrazumevaju, deo su razvoja svake pojedinačne ličnosti, pitanje mentaliteta i karaktera. Sasvim su drugačiji problemi susreti obesnim momcima koji i nekada viteška sportska nadmetanja koriste samo za iživljavanje nad slabijima, ili susret sa obrazovanim ljudima koje je metamorfoza u „bolje društvo“ pregazila, spoznaja da primitivni i priprosti ljudi vladaju ovim tranzicijskim vremenima, da oni imaju novac i moć. Za bivše dečake fatalna su otkrića da je Vukov otac traženi ratni zločinac koji se spektakularno hapsi pred TV kamerama odnosno priznanje da se Krešina majka prodaje za malo hrane jer je to jedini način da opstanu i ona i sin.
A kad se sve ove stare i nove istine iz sveta odraslih sakupe i ispreče kao zid pred mladim, naivnim, nespremnim dečacima, koji hrle prema obećanom svetu „mogućnosti i šansi za sve“, sudar sa tom preprekom brutalan je. Pošteđenih nema jer, u stvari, oni nisu nikada ni imali tu proklamovanu šansu da izmaknu, oni su bili vezani, okovani lancima propadanja svojih roditelja, njihovim grehovima koji, pre ili kasnije, neminovno, izlaze na videlo dana. Naravno, i drugi su roditelji jednako grešili ali su uspeli da novcem (bez obzira kako stečenim) izgrade sebi i svojoj deci ugled, prestiž, oreol više klase koja je nedodiriva, zaštićena od države i sistema.
Mračna priča o odrastanju u maloj ravničarskoj varošici iscrtana je krhkim, izduženim linijama sa mnogo polja ispunjenih umekšanim senkama. Ta skoro providna, lavirana crna koja kvadratima daje patinu sepije i starih slika, samo pojačava utisak uhvaćenosti u klopke realnosti „smutnih vremena“ koja se nemilosrdno valjaju nad svima, kako starima, koji su za njih odgovorni, tako i mladima, nevinima koji će im biti žrtvovani.
Ilija Bakić
(Ovaj tekst je licenciran pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo - Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija)
|
|
|
|
sergej773
Senior Member
Cuba
1922 Posts
Member since 03/06/2012 |
|
|
sergej773
Senior Member
Cuba
1922 Posts
Member since 03/06/2012 |
|
|
ROSENCRANTZ
Junior Member
354 Posts
Member since 21/02/2014 |
|
|
ROSENCRANTZ
Junior Member
354 Posts
Member since 21/02/2014 |
|
|
ROSENCRANTZ
Junior Member
354 Posts
Member since 21/02/2014 |
|
| |
Topic |
|
|
|
ROSENCRANTZ predstavlja: Dan kad je počelo leto
[/URL]
[/URL]
[/URL]
[/URL]
[/URL]
[/URL]
[/URL]
[/URL]
[/URL]
[/URL]
[/URL]
[/URL]
