| Author |
 Topic  |
|
Zmaj Ognjeni Vuk
Starting Member
Serbia
59 Posts
Member since 22/03/2021 |
|
|
Zmaj Ognjeni Vuk
Starting Member
Serbia
59 Posts
Member since 22/03/2021 |
 Posted - 23/03/2021 : 15:27:36
|
Ми идемо преко поља, ој, додо, ој, додоле.
А облаци преко неба, ој, додо, ој, додоле.
Облак брже, дода брже, ој, додо, ој, додоле.
Росна киша понајбрже, ој, додо, ој, додоле.
Да ороси наша поља, ој, додо, ој, додоле.
Да окваси наше жито, ој, додо, ој, додоле.
|
 |
|
|
Zmaj Ognjeni Vuk
Starting Member
Serbia
59 Posts
Member since 22/03/2021 |
|
|
Zmaj Ognjeni Vuk
Starting Member
Serbia
59 Posts
Member since 22/03/2021 |
|
|
Zmaj Ognjeni Vuk
Starting Member
Serbia
59 Posts
Member since 22/03/2021 |
Posted - 23/03/2021 : 15:32:33
|
ЗИДАЊЕ СКАДРА
Град градила три брата рођена,
До три брата, три Мрњавчевића:
Једно бјеше Вукашине краље,
Друго бјеше Угљеша војвода,
Треће бјеше Мрњавчевић Гојко;
Град градили Скадар на Бојани,
Град градили три године дана,
Три године са триста мајстора;
Не могаше темељ подигнути,
А камоли саградити града:
Што мајстори за дан га саграде,
То све вила за ноћ обаљује.
Кад настала година четврта,
Тада виче са планине вила:
"Не мучи се, Вукашине краље,
Не мучи се и не харчи блага!
Не мож, краље, темељ подигнути,
А камоли саградити града,
Док не нађеш два слична имена,
Док не нађеш Стоју и Стојана,
А обоје брата и сестрицу,
Да зазиђеш кули у темеља:
Тако ће се темељ обдржати,
И тако ћеш саградити града."
Кад то зачу Вукашине краље,
Он дозива слугу Десимира:
"Десимире, моје чедо драго,
Досад си ми био вјерна слуга,
А одсаде моје чедо драго!
Хватај, сине, коње у хинтове,
И понеси шест товара блага;
Иди, сине, преко б'јела св'јета,
Те ти тражи, сине, Стоју и Стојана,
А обоје брата и сестрицу;
Ја ли отми, ја л' за благо купи,
Доведи их Скадру на Бојану,
Да зиђемо кули у темеља,
Не би л' нам се темељ обдржао,
И не би ли саградили града."
Кад то зачу слуга Десимире,
Он ухвати коње у хинтове,
И понесе шест товара блага;
Оде слуга преко б'јела св'јета,
Оде тражит' два слична имена:
Тражи слугу Стоју и Стојана,
Тражи слуга три године дана,
Ал' не нађе два слична имена,
Ал' не нађе Стоје и Стојана,
Па се врну Скадру на Бојану,
Даде краљу коње и хинтове,
И даде му шест товара блага:
Ја не нађох два слична имена,
Ја не нађох Стоје и Стојана."
Кад то зачу Вукашине краљу,
Он подвикну Рада неимара,
Раде викну три стотин' мајстора:
Гради краље Скадар на Бојани,
Краље гради, вила обаљује,
- Не да вила темељ подигнути,
А камоли саградити града!
Па дозивље из планине вила:
"Море, чу ли, Вукашине краљу,
Не мучи се и не харчи блага!
Но ето сте три брата рођена,
У свакога има вјерна љуба;
Чија сјутра на Бојану дође
И донесе мајсторима ручак,
Зиђите је кули у темеља:
Тако ће се темељ обдржати,
Тако ћете саградити града."
Кад то зачу Вукашине краљу,
Он дозива два брата рођена:
"Чујете ли, моја браћо драга,
Ето вила са планине виче,
Није вајде што харчимо благо,
Не да вила темељ подигнути,
А камоли саградити града!
Још говори са планине вила:
Ев' ми јесмо три брата рођена,
У свакога има вјерна љуба;
Чија сјутра на Бојану дође
И донесе мајсторима ручак,
Да ј' у темељ кули узидамо:
Тако ће се темељ обдржати,
Тако ћемо саградити града.
Но је л', браћо, Божја вјера тврда
Да ниједан љуби не докаже,
Већ на срећу да им оставимо,
Која сјутра на Бојану дође?"
И ту Божју вјеру зададоше
Да ниједан љуби не докаже.
У том их је ноћца застанула,
Отидоше у бијеле дворе,
Вечераше господску вечеру.
Ал' да видиш чуда великога!
Краљ Вукашин вјеру погазио,
Те он први својој љуби каза:
"Да се чуваш, моја вјерна љубо!
Немој сјутра на Бојану доћи,
Ни донијет' ручак мајсторима,
Јер ћеш своју изгубити главу,
Зидаће те кули у темеља!"
И Угљеша вјеру погазио,
И он каза својој вјерној љуби:
"Не превар' се вјерна моја љубо!
Немој сјутра на Бојану доћи,
Ни донијет' мајсторима ручак,
Јера хоћеш млада погинути,
Зидаће те кули у темеља!"
Млади Гојко вјеру не погази,
И он својој љуби не доказа.
Кад ујутру јутро освануло,
Поранише три Мрњавчевића,
Отидоше на град на Бојану.
Земан дође да се носи ручак,
А редак је госпођи краљици.
Она оде својој јетрвици,
Јетрвици, љуби Угљешиној:
"Чу ли мене, моја јетрвице!
Нешто ме је забољела глава,
Тебе здравље, пребољет' не могу;
Но понеси мајсторима ручак."
Говорила љуба Угљешина:
"О, јетрво, госпођо краљице!
Нешто мене забољела рука,
Тебе здравље, пребољет' не могу;
Већ ти збори млађој јетрвици."
Она оде млађој јетрвици:
"Јетрвице, млада Гојковице!
Нешто ме је забољела глава,
Тебе здравље, пребољет' не могу;
Но понеси мајсторима ручак."
Ал' говори Гојковица млада:
"Чу ли, нано, госпођо краљице!
Ја сам рада тебе послушати,
Но ми лудо чедо некупато,
А бијело платно неиспрато."
Вели њојзи госпођа краљица:
"Иди", каже, "моја јетрвице,
Те однеси мајсторима ручак,
Ја ћу твоје изапрати платно,
А јетрва чедо окупати."
Нема шта ће Гојковица млада,
Већ понесе мајсторима ручак.
Кад је била на воду Бојану,
Угледа је Мрњавчевић Гојко;
Јунаку се срце ражалило,
Жао му је љубе вијернице,
Жао му је чеда у колијевци,
Ђе остаде од мјесеца дана;
Па од лица сузе просипаше.
Угледа га танана невјеста,
Кротко ходи, док до њега приђе:
"Што је тебе, добри господару,
Те ти рониш сузе од образа?"
Ал' говори Мрњавчевић Гојко:
"Зло је моја вијернице љубо!
Имао сам од злата јабуку,
Па ми данас паде у Бојану,
Те је жалим, прегорет' не могу!"
Не сјећа се танана невјеста,
Но бесједи своме господару:
"Моли Бога ти за твоје здравље,
А салићеш и бољу јабуку!"
Тад јунаку грђе жао било,
Па на страну одвратио главу,
Не шће више ни гледати љубу;
А дођоше два Мрњавчевића,
Два ђевера Гојковице младе,
Узеше је за бијеле руке,
Поведоше у град да уграде,
Подвикнуше Рада неимара,
Раде викну до триста мајстора;
Ал' се смије танана невјеста,
Она мисли да је шале ради.
Турише је у град уграђиват';
Оборише до триста мајстора,
Оборише дрвље и камење,
Узидаше дори до кољена:
Још се смије танана невјеста,
Још се нада да је шале ради;
Оборише до триста мајстора,
Оборише дрвље и камење,
Узидаше дори до појаса:
Тад отежа дрвље и камење;
Онда виђе шта је јадну нађе,
Љуто писну како љута гуја,
Па замоли два мила ђевера:
"Не дајте ме младу и зелену!"
То се моли, ал' јој не помаже,
Јер ђевери у њу и не гледе.
Тад се прође срама и зазора,
Паке моли свога господара:
"Не дај мене, добри господару,
Да ме младу у град узидају!
Но ти прати мојој старој мајци:
Моја мајка има доста блага,
Нек ти купи роба ил' робињу.
Те зидајте кули у темеља."
То се моли, но јој не помаже.
А кад виђе танана невјеста
Да јој више молба не помаже,
Тад се моли Раду неимару:
"Богом брате, Раде неимаре,
Остави ми прозор на дојкама,
Истури ми моје б'јеле дојке,
Када дође, мој нејаки Јово,
Када дође, да подоји дојке!"
То је Раде за братство примио,
Остави јој прозор на дојкама,
Па јој дојке упоље истури,
Када дође нејаки Јоване,
Када дође, да подоји дојке.
Опет тужна, Рада дозивала:
"Богом брате, Раде неимаре,
Остави ми прозор на очима,
Да ја гледам ка бијелу двору
Кад ће мене Јова доносити
И ка дворy опет односити."
И то Раде за братство примио,
Остави јој прозор на очима,
Те да гледа ка бијелу двору
Каде ће јој Јова доносити
И ка двору опет односити.
И тако је у град уградише,
Па доносе чедо у кол'јевци,
Те га доји за неђељу дана,
По неђељи изгубила гласа;
Ал' ђетету онђе иде храна:
Дојише га за годину дана,
Како таде, тако и остаде,
Да и данас онђе иде храна:
Зарад' чуда и зарад' лијека,
Која жена не има млијека.
|
|
|
|
Zmaj Ognjeni Vuk
Starting Member
Serbia
59 Posts
Member since 22/03/2021 |
Posted - 23/03/2021 : 15:33:52
|
СМРТ ЗМАЈ ОГЊАН ВУКА
0001 Вино пије Змај-Огњанин Вуче
0002 а са својом невјерном љубовцом,
0003 пију вино, разговарају се.
0004 Кад се ладна понапише вина,
0005 ал’ љубовца Вуку бесједила:
0006 „О тако ти, Вуче господаре!
0007 да с’ шалимо да се не срчимо,
0008 е те имам нешто питат, Вуче,
0009 што те зову Вуче копиљане?“
0010 А Вук њојзи право каживаше:
0011 „Кад ме питаш ваља да ти кажем:
0012 кад ми се је бабо преставио
0013 ја сам оста мајци под појасом,
0014 то ме зову Вуче копиљане;
0015 но ја имам нешто тебе питат,
0016 што те зову подунајска курво,
0017 те те љубе сви Јакшићи редом,
0018 а највише Јакшићу Шћепане?“
0019 Па она се љуто наиједи
0020 и отиде у своју камару,
0021 па довати дивит и артију
0022 те написа лист књиге бијеле,
0023 а шиље је Змај-Огњанин Вуку:
0024 овако му књига изговара:
0025 „Чуј ме добро, Јакшићу Шћепане!
0026 Буд ли си ми обљубио лице,
0027 а што си се Вуку пофалио
0028 те ме с тијем Вуко укорио,
0029 а вјеру је Вуче уватио
0030 ђе т’ увати изгубит те хоће.“
0031 Кад Шћепану ситна књига дође,
0032 и кад виђе што му она пиље,
0033 па је другу пером накитио,
0034 а шиље је Змај-Огњанин Вуку:
0035 „Чујеш ли ме, Змај-Огњанин -Вуче!
0036 Бјесмо једном на Дунав на воду,
0037 бјесмо једном тридесет Јакшићах,
0038 отуд дође твоја вјерна љуба,
0039 свакојега редом затицаше
0040 који ће јој обљубити лице;
0041 не нађе се голема јунака,
0042 баш до мене Јакшића Шћепана
0043 и ја сам јој обљубио лице.“
0044 А кад Вука књига допанула,
0045 за то Вуче ни хабера нејма,
0046 но га друга књига допанула
0047 од Турчина Ђерзелез-Алије,
0048 Алија је Вуку бесједио:
0049 „Чујеш ли ме, Змај-Огњанин Вуче!
0050 ја сам чуо ђе ми кажу људи
0051 да си добар јунак на крајину,
0052 ма ни нене не хули крајина,
0053 но ако си јунак од поштења,
0054 позивам те на мегдан јуначки,
0055 о’ три мјеста ђе је тебе драго:
0056 ал’ ти драго на Вуча корита,
0057 ал’ ти драго на Овча солила,
0058 ал’ ти драго у Иван-планину,
0059 ђе су наша стара мегданишта.
0060 Кад је Вуко књигу разумио,
0061 два дуката муштулука даје,
0062 па љубовци био бесједио:
0063 “О тако ти, моја драга љубо!
0064 Ти улази у коњској одаји,
0065 а изведи коња крилатога
0066 и опреми коња вилатога,
0067 и уљези у горњој камари
0068 те изнеси двије пушке мале,
0069 и изнеси двије сабље бритке,
0070 објеси их коњу о чактару.„
0071 А она га листо послушала,
0072 и уљезе у коњској одаји,
0073 изведе му коња крилатога,
0074 а опреми коња вилатога,
0075 и уљезе у тврдој камари,
0076 изнесе му двије пушке мале,
0077 објеси их коњу о чактару,
0078 али Вуку боже не помози,
0079 е се она кучка домишљаше,
0080 узе Вуку моћи од помоћи,
0081 и коњу је опалила крила,
0082 пушке мале залијева вином,
0083 сабље бритке она заломјаше,
0084 а одлонке меће у ножнице
0085 па повика свога господара:
0086 “Ај на ноге, драги господару!
0087 Рок ти дође, хајде на мејдану
0088 на курвића Ђерзелез-Алију.„
0089 На лахке је ноге ускочио,
0090 тријезан се коња прифатио,
0091 пође јунак у Иван-планине,
0092 а кад дође у Иван-планине
0093 али Туре на мејдану шета,
0094 а Вуче му објележје каже
0095 на прси му змија преплетена,
0096 под пазухом крила позлаћена,
0097 из очих му муње сијеваху,
0098 а из зубах огањ искакаше.
0099 Но кад виђе Ђерзелез-Алија,
0100 плећи даде а бјежати стаде,
0101 ал’ му Вуче бјежат не даваше,
0102 но дората на њег’ нагонио,
0103 шеснаест га путах прескочио
0104 и хоћаше главу му осјећи,
0105 а и бритку ћорду повадио,
0106 али пуста бјеше саломјена
0107 па је бачи на трави зеленој;
0108 другу пусту ћорду извадио,
0109 ал’ и она пуста саломљена,
0110 и њу бачи на трави зеленој.
0111 Двије пушке мале извадио
0112 и објема живу ватру даје,
0113 ал’ је пусте приватит не шћеше,
0114 обје бачи на трави зеленој.
0115 Оно гледа Ђерзелез-Алија,
0116 ево јунак узврну парипа,
0117 а Вуко му плећи обрнуо,
0118 али Але често навалио,
0119 седам му је ранах ударио,
0120 али Вуко ђогу бесједио:
0121 “Дура ђого, дура добро моје!
0122 Камо твоја крила позлаћена?„
0123 По урису ђого проговара:
0124 “На дом имаш невјерну љубовцу
0125 тере ми је крила опалила.„
0126 У томе се Вуче ставијаше,
0127 те потеже тешку топузину
0128 те удари Ђерзелез-Алију
0129 посред чела међу очи црне,
0130 још му турску окинуо главу,
0131 ев’ он пође на своје дворове,
0132 и близо га слуге сусретале,
0133 па слугама Вуче говорио:
0134 “О бога ви, моје вјерне слуге!
0135 Отворите деветоро вратах,
0136 увед’те ме по девет камарах,
0137 поставите на главицу стражу,
0138 да ми љуба не би ране вид’ла.„
0139 Брзо ми га послушале слуге,
0140 уведоше г’ по девет камарах,
0141 на главицу поставише стражу,
0142 али Вуку боже не помози,
0143 е је стражу санак преварио,
0144 а она се кучка домишљаше,
0145 те гвоздени сврда узимаше,
0146 те проврће деветоро вратах,
0147 те му кучка ране видијела,
0148 али Вука биљима видаху,
0149 змија њему биље доносаше,
0150 а вила му биље превијаше,
0151 а вук Вуку лиже ране љуте,
0152 цичи змија па под кам утече,
0153 а полеће у облаке вила,
0154 а завија у горицу вуче,
0155 па ка’ виђе Змај-Огњанин Вуче,
0156 е заиста оће погинути,
0157 он дозива своје вјерне слуге
0158 па овако њима бесједио:
0159 “Моју кучку, љубу, уватите,
0160 на гвозден је ражањ навртите,
0161 како јагње црно испеците!„
0162 Па још ћаше говорити Вуче,
0163 ма иж њега душа испанула. |
|
|
|
bagi
Advanced Member
.jpg)
Bosnia and Herzegovina
3840 Posts
Member since 29/12/2002 |
|
|
Poli
Advanced Member
Slovenia
37314 Posts
Member since 26/10/2007 |
Posted - 11/05/2022 : 13:33:58
|
"Love is kind of like when you see a fog in the morning, when you wake up before the sun comes out. It’s just a little while, and then it burns away…"
- Bukowski
|
Anything is possible dec d uej
Be the Change You Want to See
|
|
|
|
Siljak66
Junior Member
Iraq
351 Posts
Member since 15/06/2022 |
Posted - 20/06/2022 : 13:48:58
|
Ti ne voliš i ne žališ mene,
nisam više mio srcu tvom?
Gledajuć u stranu – strast ti vene
sa rukama na ramenu mom.
Smešak ti je mio, ti si mlada,
reči moje ni nežne, ni grube.
Kolike si volela do sada?
Koje ruke pamtiš? Koje zube?
Prošli su ko sena kraj tvog tela
ne srevši se sa plamenom tvojim.
Mnogima si ti u krilo sela,
sada sediš na nogama mojim.
Oči su ti poluzatvorene
i ti sanjaš o drugome nekom,
ali ljubav prošla je i mene,
pa tonem u dragom i dalekom.
Ovaj plamen sudbinom ne želi,
plahovita beše ljubav vruća –
i ko što smo slučajno se sreli,
rastanak će biti bez ganuća.
Ti ćeš proći putem pored mene
da prokockaš sve te tužne zore.
Tek ne diraj one neljubljene
i ne mami one što ne gore.
I kad s drugim budeš jedne noći
u ljubavi, stojeći na cesti,
možda i ja onuda ću proći
i ponovo mi ćemo se sresti.
Okrenuvši drugom bliže pleći
ti ćeš glavom klimnuti mi lako.
"Dobro veče",tiho ćeš mi reći.
"Dobro veče, miss", i ja ću tako.
Ništa srca neće nam ganuti,
duše biće smirene odviše -
ko izgori – ne može planuti,
ko ljubljaše, taj ne ljubi više.
- Sergej Jesenjin, prevod Stevana Raičkovića |
Edited by - Siljak66 on 20/06/2022 13:49:32 |
|
|
|
Giuda Ballerino
Senior Member
Japan
2592 Posts
Member since 02/03/2014 |
|
|
Topic |
|
|
|
Jači od smrti
