|
Raspucin
Senior Member
Barbados
2411 Posts
Member since 17/10/2006 |
 Posted - 04/05/2008 : 00:58:39
|
Ovaj je tekst koji zaista dugo odlažem da napišem. Sve nešto nalazim razloge, da to ostavim za sutra. Prvo sam čekao druge Vekovnike, pa su oni stigli, pa sam onda čekao da se isti slegnu, pa su se slegli, a ja nisam počinjao. Zašto sam to odlagao, ne bi znao da kažem, osim možda da sam čekao da čitava stvar sazri. Otkud se baš ja nalazim pozvanim da kažem neku o mladoj scenarističoj zvezdi u usponu. Možda zato što mi je Marko drugar? Neka bude tako za početak.
Prvi njegov tekst sam pročitao, u čini mi se, Tin-Tank-u sa Kortom na naslovnoj. Ne mogu da se setim o čemu je tekst bio, ali mi je imponovalo to što je tekst napisao neko ko je baš iz Leskovca. Mi južnjaci smo čudna fela ljudi. Malo se po mentalitetu stidimo samih sebe. Zašto je to tako, stvarno ne znam. Možda tu ima i neke, orijentalne skromnosti. Kada recimo Bosanac ili Crnogorac odu iz rodnog kraja u Beograd oni nikada ne menjaju svoj način govora, Kosovac, Leskovčanin i Vranjanac odmah propričaju Beogradski.
Marko u svom tekstu nije pisao leskovčki, kao što ni ja obaj tekst ne pišem prištevski, ali je Marko tekst napisao majstorski i činjenica kojim je naglaskom tekst pisan je prestala da ima svaki smisao jer je tekst bio odličan.
Sledeći put sam ga primetio u uvodniku koji je napisao za polsednju epizodu Kena Parkera. Dok sam čitao taj uvodnik, pomislio sam da to ipak nije malo previše patetično. Nije to bilo, zato što sam i sam osetio slična osećanja nakon pročitanog tog poslednjeg broja Ken Parkera. Posle toga sam, naravno pratio rad Marka Stojanovića. Pratio sam da je počeo da piše scenarija za stripove, da će Vekovnici izaći u Politikinom zabavniku, reviji sa velikim strip autoritetom i bio sam ponosan na njega. Bio sam ponosan na njega kao jednog od nas odozdo koji smo uspeli da malo promrdamo guzice, onima gore, istovremno se ne stideći ni toga ko smo, ni svog znaja i talenta. A Marko Stojanoviće je talentovan i to je sad jasno svima, ne samo nama koji pratimo i njegove rane radove.
Nakon toga sam se sa momkom virtalno upoznao kada mi je ponudio da ova moja, povremena pisanija, objavljuje na UPPS sajtu i to je za mene bilo jedna velika počast.
Ipak nije moje i Markovo drugarstvo ono o čemu je ovde reč. O Vekovnicima se radi, baš o Vekovnicima.
Čitajući ih nisam mogao da se otmem utisku da sam kao čitalac privilegovan, da od početka pratim nešto što ima jedan zaista pravi kulturološki značaj na prostorima ex Ju. Mi smo do sada imali bezbroj dobrih crtača. Imamo puno ljudi koji su kao crtači i svetski priznati, ali je segment pisanja scenarija kod nas bio pomalo zapostavljen. Čast svima koji su se bavili strip scenarijem, ali su ipak crtači ono što je odavde moglo da se izveze belom svetu. Možda je stvar u tome, što je "linija kardiogram duše" i što je kao takva sama autentična bez obzira na uzore. Dok je priča nešto gde se još i možeš zakloniti. Zašto smo slabije izvozili samu priču, to ne bi znao, niti sam kompetentan, ali znam jedno, sada imamo čoveka čiji talenat treba pokazati. Znate kako pokazati? Drčno i kurčevito, kao oni Crnogorci i Bosanci, sa početka priče.
Sami Vekovnici mi, ako dozvoljavate jednu paralelu, liče na prvu ploču Azre. Na tom albumu je bilo svega od Džonijeve raskoši, jake melodije, jaki tekstovi, ali je produkcija pomalo, početnički zakazala. Madaaaaaa, mnogi i danas kažu da mu je to najbolji album. Ipak sačekajmo Markovu Sunčanu stranu ulice i radujmo se Filigranskim pločnicima. Oni će doći. U to, sada već možete biti uvereni.
|
JUUUUUGOOOSLAAAAVIIIIJOO NA NOGE |
Edited by - Raspucin on 04/05/2008 10:36:53
|
|
O Marku Stojanoviću.
