| T O P I C R E V I E W |
| King Warrior |
Posted - 22/07/2009 : 17:32:42
Umjesto topica "trenutno citam", koji me vise podsjeca na kaladont topic,kako bi bilo sa jednim topicom u kojem se kaze sta je procitano i par rijeci da li se preporucuje ili ne?
Prednost ovog topica je da ostali saznaju da li je nesto vrijedno procitati i da vide koliko se nekim osobama svidjeo neki strip, bez obzira da li je Bonelli,BD,Ameri,Manga ili nesto peto. Kod "trenutno citam" vecinom stoji samo naslov epizode koja se cita,logicno i da nema vise rijeci kada osoba nije jos procitala strip. Navesti samo naziv stripa je po meni ista stvar kao napisati nesto u topicu "kaladont".
Ne mora to biti neka recenzija vec nekoliko rijeci,kao dobro ili lose i ukratko zasto je tako.Mogu i slikice naslovnica kome nije tesko da uploaduje, kao i rasprava o navedenim stripovima.
Mogle bi se davati i ocjene od 1-10 za cijeli strip.Nije potrebno ocijenjivati crtez ,pricu i sve ostalo.
npr.
- The Walking Dead,paperback 1: Solidna horror prica o zombijima. Svidja mi se sto u prvom planu stoje dogadjaji ljudskih uloga kao i njihove emocije, te nije pravi slasherski strip gdje na svakoj stranici prikazuju vadjenje crijeva i ostale gadosti.
8/10 |
| 25 L A T E S T R E P L I E S (Newest First) |
| vatrena_stenica |
Posted - 16/05/2026 : 20:40:18
Izgnanik [Erik Krik] 3/5
Mi žene nemamo na raspolaganju oštro sečivo i oružje koje zveči. Naša sredstva su mnogo suptilnija, ali ništa manje delotvorna.
Vizuelno mi je ovo kul, kao i "Među borovima". Krikov stil podseća na neki drvorez i ima tu neku sirovu nordijsku hladnu atmosferu. No, nije uspeo da me uvuče među unutrašnje demone, a baš mi je nekako za to bilo potencijala (npr. u onim "crvenim" delovima). Priča zapravo i nije loša, ali nije ni nova, malo je generička - izgnanik se vraća, greške iz prošlosti ga progone, neke stvari opet stižu na naplatu i sl. Pojedini likovi slabašni i tipski... ali hej, brzo se čita, crtež prija i kraj mi nije loš.
To što meni fali još unutrašnje borbe, bola u stomaku i gacanja po blatu i što me emotivno nije nešto angažovao je i moj problem. Ne mogu baš od hladne rekonstrukcije jedne priče u nekom vremenu tražiti i očekivati neku duboku psihologiju i duševne lomove. Npr. tišina u Zepovom "Čudnom i lepom zvuku" mi je bila psihološka, dok je ovde samo geografska, tj. do podneblja je, a ja sam želela i onu drugu. Uostalom, uvek mogu ponovo pustiti Mikelsena u Valhalla Rising ili Vikings i gledati Ragnara i Flokija.
Ne verujem da ovo izjavljujem ali, naše narodne epske pesme naspram ovog su duboka psihologija i emocija. |
| panzer |
Posted - 06/05/2026 : 22:11:19
quote:
Originally posted by Peyo
quote:
Originally posted by Shaner
quote:
Originally posted by Chui
quote:
Originally posted by pcoro
Meni je isto MVUU skroz dobar 
 bravo
Vas dvojica protiv ostatka svijeta.
Nakon novog iščitavanja pridružio im se i anto!
The Three Stooges/Trio Adijo protiv ostatka svijeta.
 |
| Chui |
Posted - 06/05/2026 : 21:24:34
quote:
Originally posted by naker
Mislio sam da je ovaj portal mesto gde se okupljaju poznavaoci stripa.
Strip može biti i jazz |
| Chui |
Posted - 06/05/2026 : 21:23:27
quote:
Originally posted by Peyo
quote:
Originally posted by Shaner
quote:
Originally posted by Chui
quote:
Originally posted by pcoro
Meni je isto MVUU skroz dobar
bravo
Vas dvojica protiv ostatka svijeta.
Nakon novog iščitavanja pridružio im se i anto!
Bravo Anto! |
| naker |
Posted - 06/05/2026 : 20:12:52
Mislio sam da je ovaj portal mesto gde se okupljaju poznavaoci stripa. |
| Peyo |
Posted - 06/05/2026 : 18:49:57
quote:
Originally posted by Shaner
quote:
Originally posted by Chui
quote:
Originally posted by pcoro
Meni je isto MVUU skroz dobar
bravo
Vas dvojica protiv ostatka svijeta.
Nakon novog iščitavanja pridružio im se i anto!
|
| Shaner |
Posted - 06/05/2026 : 17:52:15
quote:
Originally posted by Chui
quote:
Originally posted by pcoro
Meni je isto MVUU skroz dobar
bravo
Vas dvojica protiv ostatka svijeta.
|
| Red Marquis |
Posted - 06/05/2026 : 17:32:29
Napustite internet. |
| Chui |
Posted - 06/05/2026 : 15:38:54
quote:
Originally posted by pcoro
Meni je isto MVUU skroz dobar
bravo |
| pcoro |
Posted - 06/05/2026 : 09:31:05
Meni je isto MVUU skroz dobar |
| Chui |
Posted - 06/05/2026 : 08:33:23
Pa nisam komentirao priču, ali volim Millera vizualno i ovako u krajnosti. Mislim da sam jedan od od malobrojnih na forumu koji je uživao i u Mračni vitez uzvrača udarac. |
| Red Marquis |
Posted - 05/05/2026 : 22:03:36
quote:
Originally posted by naker
Daj Chui nemoj zezati. Miller se za sve pare izblamirao sa Holly Terrorom kakva je to fekalija. Najlošiji strip koji je ikada napisao.
S razlogom je ispljuvan zbog tog stripa. A tad sam i digao ruke od njega, što se mene tiče on je u penziji već 15 godina. |
| naker |
Posted - 05/05/2026 : 21:51:55
Daj Chui nemoj zezati. Miller se za sve pare izblamirao sa Holly Terrorom kakva je to fekalija. Najlošiji strip koji je ikada napisao. |
| Chui |
Posted - 04/05/2026 : 13:20:01
Iako sam ima već neko vrijeme nabavio Holly terror od Millera danas sam ga napokon pročitao i ono šta reći haha. Zapravo čitamo strip Batman i Catwoman vs Alkaida. Ovo je samo za prave Frank Miller freakove a srećom ja spadam u tu grupu. Vizuali su ludi, nekad i preprljavi ali uživao sam. Za nekog je to vizualni sadomazohizam a za nekog poezija. Meni je bliže poeziji. |
| stripožder_1987 |
Posted - 27/04/2026 : 16:52:25
quote:
Originally posted by vatrena_stenica
Hypericon (Bogorodičina trava) [Maneule Fior] 3/5
Before me, I see all that was. Behind me, all that will be.
Fior i ja nikako da kliknemo. Možda je za moj ukus preblag i nežan. Stalno mi fali nečega. Negde osećanja, negde povezanosti, negde dubine... Meni treba nešto što će me u putu i ogrebati i imati neko trenje. On mi dođe kao neki dizajner osećaja, ali ne i težine istih.
Ovde nam nudi dve paralelne priče u različitim vremenskim tokovima, jedna se odvija u Egiptu 1922. godine, a druga u Berlinu 1990. godine. Sa svega par dodirnih tačaka, ove dve priče ostaju nekako nepovezane, neintegrisane i ne komuniciraju dovoljno, i tako do kraja stripa.
U pričama nema previše likova. Pratimo njih troje:
- arheologa Hauarda Kartera u 1922. godini i njegovu upornu potragu za egipatskim grobnicama (ispostaviće se Tutankamonovom), ali i za afirmacijom koja mu izmiče. Naravno, Karter je ograničen odlukama svog sponzora iliti mecene.
- studentkinju Terezu, mladu Italijanku, koja dolazi u muzej u Berlin kako bi radila na spremanju velike izložbe o Tutankamonu. Prvih dana svog boravka u Berlinu upoznaje vedrog, zanimljivog, harizmatičnog, ali potpuno nestabilnog i neodgovornog lika - Rubena. Karter i Tereza su potpuno opsednuti onim čime se bave, ali ne ide Fior ovde u neku dubinu.
- mladića Rubena koji u suštini lelemuda po Berlinu dok mu otac sve to plaća/sponzoriše. Ovde bih pomenula i da Ruben, za razliku od Tereze, ima više istraživačkog u sebi. On je u stanju satima, ma danima, da besciljno luta, upoznaje život, ali nema destinaciju niti je kadar do nje stići sve i da je ima zbog svoje površnosti i neodgovornosti, dok je Tereza tipičan knjiški moljac. Ruben bi možda našao grobnicu jer ima dara da vidi svet, ali bi je Tereza sistematično i studiozno kopala dan i noć.
Crtež je prijatan, kolor zaista fin i topao u obe priče, iako se razlikuje iz bar dva razloga. Prvi, da nam se jasno naznači koju priču pratimo (onu iz prošlosti ili ovu iz sadašnjosti), a drugi (bar u mojoj glavi) da se prizna da ne govore više istim jezikom. Priča iz prošlosti nam nudi koren zbivanja, tj. otkrića raznih grobnica pre nego što postanu plen kolonizatora, a druga pripremu izložbe u Berlinu u jednom od "fensi" muzeja tuđih života (slično kao u Bilalovom Monstrumu) i otuđenog nacionalnog blaga mnogih naroda. Valjda neki ne umeju to da čuvaju kao kolonizatori im, pa bi valjalo i zahvalni da budu. Sreća pa nisu mogli čitave doline/piramide da odšlepaju i izmeste, jer bismo i to sad gledali pod nekim reflektorima, a ne po Saharskom suncu. Sve ovo učitavam sama, toga u stripu nema.
Zanimljivo je što se strip zove po kantarionu, biljci koja je nađena u grobnici, a koja je simbol zaceljenja. To je jedna od dodornih tačaka ove dve priče, jer će upravo ta biljka, koju je na Tutankamonovoj glavi pronašao arheolog Karter, pomoći Terezi da sredi svoju nesanicu. Vrlo jednostavna i obična biljka koja čini čuda, ali koja Karteru nije bila nimalo zanimljiva dok je nije ugledao na glavi jednog faraona. Kada mu je cvet kantariona darovao egipatski dečak kao poklon, on ga je bacio posred puta kao nešto jeftino, obično, besplatno, bezvredno, ali kad ga je ugledao u grobnici... odjednom je dobio težinu, značenje i vrednost u njegovim očima. S jedne strane, ispada da je Karter još jedan u nizu govnara koje ne zanima priroda/lepota i kome stvari dobijaju na vrednosti tek kad im zna status. Odjednom mu te latice postaju neprocenjive i svetinja, da ne kažem da su brendirane. (Svi smo mi ponekad Karter) S druge strane, prvobitna ozarenost grobnicom i njenim zlatom sada pada na najobičnije latice najjednostavnijeg poljskog cveća koje podseća na sunce, a leči nemir, nervozu, depresiju, celiva rane, štiti od demona itd. i koje je na Tutankamonovu glavu stavila njegova žena (ili majka) pored svog zlata i dragulja. Osećanje brige/ljubavi za dragu osobu se najviše ogleda u tom jednom prostom cvetu (jer se draguljima ne veruje). Osobu koju voli, žena je poslala na počinak s jednim tako malim i prostim cvetom kako bi joj obezbedila spokojno putovanje. Divan mali detalj.
Možda u ovom Karteru ipak ima duše i savesti?! Tome doprinosi i njegovo preispitivanje da li je zapravo uradio dobru stvar time što je pronašao i otvorio grobnice koje su s namerom skrivene i zakopane već 3300 godina i izložio ih lešinarima i eksploataciji, znatiželjnim pogledima onih koji beže od hladne britanske zime i koji lokacije samo čekiraju, ali ih zapravo niti razumeju niti cene.
Ispada po ko zna koji put da nauka služi kao izvidnica (kolonijalnom) kapitalizmu. Ovaj Karter je samo jedan u nizu likova koji bi srušili milion zidova pod parolom nauke i napretka kako bi opravdali sopstveni egoizam i nalet dopamina da je u nečemu prvi, a potom bi pisali setne dnevnike kako im je žao ili se kaju jer je svet postao gore mesto. U Gorskoj kuni je to ogoljeno, dok je ovde umotano u bele rukavice. A realno je da bi mnogi Karteri kopali ponovo, jer im je sopstveni zanos bitniji od mira, verovanja i poštovanja mrtvih (kraljeva). No, to je posve druga tema i ovo ja opet učitavam stvari kojih nema, jer Fiorov Karter nije nešto slojevit lik.
Nažalost, za mene ovaj Hypericon ostaje kao neki eksponat iz fensi berlinskog muzeja - lepo je osvetljen, ugodan za oko i brzu prijatnu šetnju, ali sam iz ove grobnice izašla bez ogrebotina, pa čak i bez peska na koži.
Do Japana sam maštala da odem od malih nogu - i otišla sam, a s Kadinjačom, koja mi je skoro pa pred nosom, sam se upoznala pre tri godine. Ovaj strip je pomalo i o tome.
To reach that which is distant.
+1 |
| vatrena_stenica |
Posted - 27/04/2026 : 14:00:26
Hypericon (Bogorodičina trava) [Maneule Fior] 3/5
Before me, I see all that was. Behind me, all that will be.
Fior i ja nikako da kliknemo. Možda je za moj ukus preblag i nežan. Stalno mi fali nečega. Negde osećanja, negde povezanosti, negde dubine... Meni treba nešto što će me u putu i ogrebati i imati neko trenje. On mi dođe kao neki dizajner osećaja, ali ne i težine istih.
Ovde nam nudi dve paralelne priče u različitim vremenskim tokovima, jedna se odvija u Egiptu 1922. godine, a druga u Berlinu 1990. godine. Sa svega par dodirnih tačaka, ove dve priče ostaju nekako nepovezane, neintegrisane i ne komuniciraju dovoljno, i tako do kraja stripa.
U pričama nema previše likova. Pratimo njih troje:
- arheologa Hauarda Kartera u 1922. godini i njegovu upornu potragu za egipatskim grobnicama (ispostaviće se Tutankamonovom), ali i za afirmacijom koja mu izmiče. Naravno, Karter je ograničen odlukama svog sponzora iliti mecene.
- studentkinju Terezu, mladu Italijanku, koja dolazi u muzej u Berlin kako bi radila na spremanju velike izložbe o Tutankamonu. Prvih dana svog boravka u Berlinu upoznaje vedrog, zanimljivog, harizmatičnog, ali potpuno nestabilnog i neodgovornog lika - Rubena. Karter i Tereza su potpuno opsednuti onim čime se bave, ali ne ide Fior ovde u neku dubinu.
- mladića Rubena koji u suštini lelemuda po Berlinu dok mu otac sve to plaća/sponzoriše. Ovde bih pomenula i da Ruben, za razliku od Tereze, ima više istraživačkog u sebi. On je u stanju satima, ma danima, da besciljno luta, upoznaje život, ali nema destinaciju niti je kadar do nje stići sve i da je ima zbog svoje površnosti i neodgovornosti, dok je Tereza tipičan knjiški moljac. Ruben bi možda našao grobnicu jer ima dara da vidi svet, ali bi je Tereza sistematično i studiozno kopala dan i noć.
Crtež je prijatan, kolor zaista fin i topao u obe priče, iako se razlikuje iz bar dva razloga. Prvi, da nam se jasno naznači koju priču pratimo (onu iz prošlosti ili ovu iz sadašnjosti), a drugi (bar u mojoj glavi) da se prizna da ne govore više istim jezikom. Priča iz prošlosti nam nudi koren zbivanja, tj. otkrića raznih grobnica pre nego što postanu plen kolonizatora, a druga pripremu izložbe u Berlinu u jednom od "fensi" muzeja tuđih života (slično kao u Bilalovom Monstrumu) i otuđenog nacionalnog blaga mnogih naroda. Valjda neki ne umeju to da čuvaju kao kolonizatori im, pa bi valjalo i zahvalni da budu. Sreća pa nisu mogli čitave doline/piramide da odšlepaju i izmeste, jer bismo i to sad gledali pod nekim reflektorima, a ne po Saharskom suncu. Sve ovo učitavam sama, toga u stripu nema.
Zanimljivo je što se strip zove po kantarionu, biljci koja je nađena u grobnici, a koja je simbol zaceljenja. To je jedna od dodornih tačaka ove dve priče, jer će upravo ta biljka, koju je na Tutankamonovoj glavi pronašao arheolog Karter, pomoći Terezi da sredi svoju nesanicu. Vrlo jednostavna i obična biljka koja čini čuda, ali koja Karteru nije bila nimalo zanimljiva dok je nije ugledao na glavi jednog faraona. Kada mu je cvet kantariona darovao egipatski dečak kao poklon, on ga je bacio posred puta kao nešto jeftino, obično, besplatno, bezvredno, ali kad ga je ugledao u grobnici... odjednom je dobio težinu, značenje i vrednost u njegovim očima. S jedne strane, ispada da je Karter još jedan u nizu govnara koje ne zanima priroda/lepota i kome stvari dobijaju na vrednosti tek kad im zna status. Odjednom mu te latice postaju neprocenjive i svetinja, da ne kažem da su brendirane. (Svi smo mi ponekad Karter) S druge strane, prvobitna ozarenost grobnicom i njenim zlatom sada pada na najobičnije latice najjednostavnijeg poljskog cveća koje podseća na sunce, a leči nemir, nervozu, depresiju, celiva rane, štiti od demona itd. i koje je na Tutankamonovu glavu stavila njegova žena (ili majka) pored svog zlata i dragulja. Osećanje brige/ljubavi za dragu osobu se najviše ogleda u tom jednom prostom cvetu (jer se draguljima ne veruje). Osobu koju voli, žena je poslala na počinak s jednim tako malim i prostim cvetom kako bi joj obezbedila spokojno putovanje. Divan mali detalj.
Možda u ovom Karteru ipak ima duše i savesti?! Tome doprinosi i njegovo preispitivanje da li je zapravo uradio dobru stvar time što je pronašao i otvorio grobnice koje su s namerom skrivene i zakopane već 3300 godina i izložio ih lešinarima i eksploataciji, znatiželjnim pogledima onih koji beže od hladne britanske zime i koji lokacije samo čekiraju, ali ih zapravo niti razumeju niti cene.
Ispada po ko zna koji put da nauka služi kao izvidnica (kolonijalnom) kapitalizmu. Ovaj Karter je samo jedan u nizu likova koji bi srušili milion zidova pod parolom nauke i napretka kako bi opravdali sopstveni egoizam i nalet dopamina da je u nečemu prvi, a potom bi pisali setne dnevnike kako im je žao ili se kaju jer je svet postao gore mesto. U Gorskoj kuni je to ogoljeno, dok je ovde umotano u bele rukavice. A realno je da bi mnogi Karteri kopali ponovo, jer im je sopstveni zanos bitniji od mira, verovanja i poštovanja mrtvih (kraljeva). No, to je posve druga tema i ovo ja opet učitavam stvari kojih nema, jer Fiorov Karter nije nešto slojevit lik.
Nažalost, za mene ovaj Hypericon ostaje kao neki eksponat iz fensi berlinskog muzeja - lepo je osvetljen, ugodan za oko i brzu prijatnu šetnju, ali sam iz ove grobnice izašla bez ogrebotina, pa čak i bez peska na koži.
Do Japana sam maštala da odem od malih nogu - i otišla sam, a s Kadinjačom, koja mi je skoro pa pred nosom, sam se upoznala pre tri godine. Ovaj strip je pomalo i o tome.
To reach that which is distant.
|
| naker |
Posted - 22/04/2026 : 21:43:42
 
 
 
Bowling with Corpses and Other Strange Tales from Lands Unknown
+
Uri Tupka and the Gods: Another Story from Lands Unknown
(Mike Mignola, Dave Stewart)
Majstor Mignola pokušao sa penzijom, ali ne ide. Još u njemu ima kreativnosti, još ima želje i energije da priča nove priče, da stvori nešto novo. I drži se onoga što najbolje zna.
U jednom momentu se u Hellboy & BPRD univerzumu spominju Lands Unknown, pa je došao red da se bliže sa njima upoznamo. Priče smeštene u poznat milje fantastičnog i okultnog, gde autor vuče inspiraciju iz starih etno narodnih folk priča, iz starih bajki. A ima i onih originalnih koje su proizašle iz Mignoline mašte. Priče služe kao podloga za worldbuilding gde Mike postepeno gradi novi svet, koji je veoma sličan onom i dan danas neprevaziđenom. Čudovišta, vampiri, veštice, demoni, zmajevi, bogovi, puno bogova... Ova dva stripa čini više priča, koje su međusobno povezane i ne mogu da stoje nezavisno jedne od drugih. Radnja se svodi na prepričavanje starih priča uz bajkovitu i okultnu atmosferu. U stripu nema toliko scena akcije i borbi kao u Hellboyu, i akcenat je stavljen na pričanje priča i postepeno građenje atmosfere. O crtežu cenim da je suvišno govoriti jer se zna šta može da se očekuje od toliko prepoznatljivog i unikatnog stila koji gaji ovaj autor. Iskusni Dave Stewart zadužen za farbu koja se naravno odlično uklapa sa Mignolinim crtežom.
Izneo bih dve stvari koje mi se ne sviđaju. Kao prvo i osnovno, kada god neki autor pokušava da stvori stripove koji dele isti univerzum, to jako retko izađe na nešto dobro i na prste jedne ruke može da se nabroji gde je takva realizacija ispala dobro. Kao druga stvar, nema Hellboya! Ovde ne mislim na to da nema konkretno njega, paklenog derana, već da fali neki jači glavnik lik oko kojeg će biti vezane priče. Bez Hellboya se može, to je već dokazano u BPRD-u, samo što tamo postoje drugi harizmatični i unikatni likovi koji nose radnju. Ovde toga nema, likovi su karikatura i samo služe kao forma da se stvori worldbuilding i prepričava priča. Uri Tupka je gotivan lik, heretik, ali previše je mator i ne pokazuje toliko harizme kao Hellboy i ekipa iz BPRD-a pa da može da nosi strip na svojim plećima. Gotivan je kao sporedni lik, ali kao glavni baš i ne.
Mignola sve što dodirne pretvori u zlato. Izostaje ovde neki jači glavni lik oko kojeg bi se gradila radnja ove antologije fantastičnih i okultnih priča, ali prepoznatljiva atmosfera i upečatljiva grafička podloga meni bili dovoljni razlozi da overim strip. Čekamo da izađe drugi tom Uri Tupke |
| naker |
Posted - 09/04/2026 : 22:20:45
 
 
 
Lunar New Year Love Story (Gene Luen Yang)
Valentina je dobila ime po čuvenom prazniku ljubavi. Ona je romantična i pomalo naivna cura jer i dalje na detinjast i neiskvaren način veruje u ideal ljubavi. Iako je već tinejdžerka, ona ima izmišljenog prijatelja koji se manifestuje u formi Kupidona. Uporno sama pravi čestitke za Dan zaljubljenih i šalje ih drugima. Njena vera u ljubav će biti dovedena u pitanje kada se između nje i dva momka formira ljubavni trougao. A kada otkrije mračnu tajnu u vezi Dana zaljubljenih i svoje porodice sve će biti dovedeno u pitanje...
Nasumično naleteo na strip kada sam ovlaš pregledavao listu ko je sve dobio Eisnera. Isti autor je radio strip Američki kinez koji je objavila Fibra, a pošto mi se to delo svidelo dao sam šansu i ovom delu. Reč je o YA literaturi namenjenoj mlađim naraštajima. Ljubavna priča između cure i dva momka generičan šablon i kliše ljubavnog trougla koji se obično viđa u američkim romantičnim komedijama. Naravno da glavni lik kao najbolju prijateljicu ima malo puniju i ružniju devojku koja dođe kao komičan odušak, naravno da momak sa kojim se na početku stripa svađa i ne može da ga smisli kasnije postane velika ljubav itd. Ne morate ni čitati strip da bi znali u kom smeru će se ljubavna priča odvijati jer je klasičan šablon, ali za YA publiku kojoj je ovaj strip prevashodno i namenjen je OK.
Dobre stvari stripa su pre svega odlična grafička podloga. Veoma lep stilizovan crtež koji je krasno ofarban. U pravom smislu grafička novela, i cenim glavni razlog da se da šansa delu. Još neke pozitivne stvari su edukativni karakter jer se saznaje više o istoriji Dana zaljubljenih i Kupidona. Kupid kako strip duže traje doživljava transformaciju i to je rekao bih deo priče koji će biti najzanimljiviji zrelijoj publici. Strip je azijski, glavne uloge pripadaju ljudima iz Vijetnama, Kine, Koreje itd. Kao što se iz naslova dela može zaključiti, radnja stripa je smeštena tokom lunarne nove godine i u ovom delu se može dosta toga naučiti o različitim običajima i načinima na koji ljudi tog podneblja slave ovaj veliki dan. Ples zamaskiranih zmajeva je diskutabilno i vizuelno najupečatljiviji nacrtan deo strip. I još jedna stvar, baka glavne junakinje je car! Najjači lik u celom stripu jer predstavlja karikaturu tipične azijske bakute koja govori engleski sa obiljem gramatičkih grešaka. Da je ovo delo nekog zapadnjaka bio bi popljuvan od woke zajednice da je ovo uvredljivo, ali kada to radi autor poreklom iz Azije onda je OK. Nije fer, ali tako je.
Kada god pomislite da su Holivudski Oskari izgubili vrednost, ne zaboravite da postoji i Eisner Oskar za strip. Mogu da razumem što je zasluženo osvojio nagradu u YA kategoriji, ali da osvoji i za najbolji strip? Pandan ovome mi je da su Mean Girls osvojili Oskara. Zar stvarno u celoj 2024. godini nije bio bolji strip? Strip nije loš, simpatično pre svega zbog lepog crteža, ali za delo koje je dobilo Oskara za najbolji strip ipak imam veća očekivanja |
| stripožder_1987 |
Posted - 11/03/2026 : 19:16:57
quote:
Originally posted by Poli
Berlinska trilogija 1 Kristalno poletje (Morfemplus)
https://www.bedetheque.com/serie-77132-BD-Trilogie-berlinoise.html
Prvi dio stripovske adaptacije skotskog pisca Philipa Kerra koji se događa 1936. u Berlinu, za vrijeme olimpijskih igara. Bernie Gunther, nekadasnji policijski komesar, danas privatni istrazitelj jer mu naciji i njihovo ponasanje nisu najbolje sjeli kada su zauzeli sve pore drustva, sada istrazuje ubojstvo kceri bogatog industrijalca i njezinog muza, zagrizenog SS-ovaca. Imamo tu i rivalstvo između Göringa i Himmlera, u jednom trenutku je tu i Heydrich, a sve zabibereno misterijom koju istrazuje Gunther i dobrim prikazom zivota u Berlinu tada.
Strip me bas bas prijatno iznenadio, vidim da je trenutno vani i 2. dio, kojeg jedva cekam, ako i posljednji dio.
Mislim da bi ovo moglo u Kolorku, jednog dana.
Kako istrazivati ubojstvo u vrijeme masovnih ubojstava?
Crtez me na pocetku podjsecao na nesto sto bi se moglo naci u nekom udzbeniku za engleski jezik ili tako nesto, ali su likovi prepoznatljivi i zapravo ima svoj sarm.
 |
| Poli |
Posted - 09/03/2026 : 20:54:10
Berlinska trilogija 1 Kristalno poletje (Morfemplus)
https://www.bedetheque.com/serie-77132-BD-Trilogie-berlinoise.html
Prvi dio stripovske adaptacije skotskog pisca Philipa Kerra koji se događa 1936. u Berlinu, za vrijeme olimpijskih igara. Bernie Gunther, nekadasnji policijski komesar, danas privatni istrazitelj jer mu naciji i njihovo ponasanje nisu najbolje sjeli kada su zauzeli sve pore drustva, sada istrazuje ubojstvo kceri bogatog industrijalca i njezinog muza, zagrizenog SS-ovaca. Imamo tu i rivalstvo između Göringa i Himmlera, u jednom trenutku je tu i Heydrich, a sve zabibereno misterijom koju istrazuje Gunther i dobrim prikazom zivota u Berlinu tada.
Strip me bas bas prijatno iznenadio, vidim da je trenutno vani i 2. dio, kojeg jedva cekam, ako i posljednji dio.
Mislim da bi ovo moglo u Kolorku, jednog dana.
Kako istrazivati ubojstvo u vrijeme masovnih ubojstava?
Crtez me na pocetku podjsecao na nesto sto bi se moglo naci u nekom udzbeniku za engleski jezik ili tako nesto, ali su likovi prepoznatljivi i zapravo ima svoj sarm.
|
| don_draper |
Posted - 04/03/2026 : 10:28:01
Reinhard Kleist : Starman
Kleistova strip biografija Nicka Cavea je bila meni dosta dojmljiva, vrlo glazbeno orijentirana i vizualno pogođena. Nije onda bilo puno dvojbe da dam šansu i njegovoj drugoj strip-biografiji jednog meni također vrlo dragog pjevača. O Bowieju i njegovim fazama su mnogi čuli puno toga, a ovaj strip ide u te prve transformacije do legendarnog Ziggy Stardusta.
Strip je u početku vrlo fokusiran na tinejdžerske godine Bowieja i tu dozanjemo koliki utjecaj je na njega imao brat i sviđa mi se da je to Kleist nastavio provlačiti i u dijelovima kad je Bowie planetarno popularan. Dok je kod Cavea pristupio dosta buntovno, fokusiran na liriku, ovdje je malo više klasična fabula. I dalje je Kleist ukomponirao i koncertne sekvence gdje odaje počast najvećim hitovima, ali dosta se udubio u psihu i Bowiejevu neutaživu želju za slavom i impresijom. Paleta boja je dosta šarena, vizualno gotovo psihodeličan na momente i to je uistinu bila prava bowiejevska kakofonija.
Isto kao i kod Cavea, podijelit će fanove, ali mislim da je na relativno malom broju stranica jako dobro obuhvaćen taj zanimljiv period....
...ali, ima jedan potencijalno još i zanimljiviji....
....jer Ziggy je povijest, sad ide...
Reinhard Kleist : Low, David Bowie's Berlin Years
Nedavno je Kleist izbacio nastavak i zaputio se u ono što se dogodilo od Aladdin Sanea pa nadalje. Bowie nije baš fizički i psihički na mjestu, ali upušta se non-stop u nove projekte i prolazi više transformacija i faza nego neki u cijeloj karijeri. No, jednom kad stvari se otmu kontroli i kad Bowie osjeti zasićenje Amerikom, popularnosti i drogom, zapućuje se u dekadentni, podjeljeni, ali umjetnički dosta živ Berlin.
Tko nije upoznat s berlinskom fazom njegovog rada neće ovdje dobiti sve potrebno znanje, ali onaj tko zna njegov rad će dobiti jedan zanimljiv i ispunjavajući put do famoznih Heroes. Saznamo tu i tamo koju crticu iz studija, zabavljamo se s Davidom i Iggyjem, prisjećamo se kakav je Berlin tada bio. Ali, ono gdje je Kleist ovdje briljirao je zadnji dio i ono klasično pitanje "što dalje". A Bowie nikada nije mogao biti dugo na istom mjestu pa makar mu ono zadržalo dušu, iscjelilo tijelo. No, prepustio bih da pročitate Kleista pa prosudite za sebe.
Ovaj duo biografija je točno pogođena doza umjetnosti, ekscentričnosti i ne mogu reći da nisam kupljen pristupom Kleista koji mi je ovdje čak bolje sjeo nego kod Nicka Cavea. Low je od ova dva dosta jači dojam ostavio i djelovao je fokusiranije te s više emotivne težine.
U svakom slučaju jako dobar dodatak kolekciji. |
| KuntaKinte |
Posted - 20/02/2026 : 19:29:27
The Florida Hippopotamus Massacre c1 (2026, Mad Cave, s Fred Kennedy, c James Edward Clark) je nešto što ste dugo čekali, konačno nešto što me baš razveselilo. |
| almirdvd |
Posted - 14/02/2026 : 09:52:42
Hvala Naker-u na ovom Batman tekstu. Sve se dvoumim oko toga hoću li uzeti ovo ili ne, tako da ide ovo izdanje da mi popuni rupu prilikom nove porudzbine. Jel neko čitao Absolute Batman-a? |
| naker |
Posted - 14/02/2026 : 09:44:00
Rekao sam da ću pročitati, ali kad god bacim pogled na Peletove oglase nema na stanju. A i ti si ispao frajer naručio za sebe primerke Ralpha, a mene zaboravio! |
| anto |
Posted - 13/02/2026 : 23:30:58
Nejkeru,ozbiljna primedba - čitaš svašta nešto,i valjanih stvari,i kojekakvih gluposti;al Ralf nikako da ti dođe na red. Treba sad da budeš i FG,a o Azamu ni reči. |
|
|
