| T O P I C R E V I E W |
| King Warrior |
Posted - 22/07/2009 : 17:32:42
Umjesto topica "trenutno citam", koji me vise podsjeca na kaladont topic,kako bi bilo sa jednim topicom u kojem se kaze sta je procitano i par rijeci da li se preporucuje ili ne?
Prednost ovog topica je da ostali saznaju da li je nesto vrijedno procitati i da vide koliko se nekim osobama svidjeo neki strip, bez obzira da li je Bonelli,BD,Ameri,Manga ili nesto peto. Kod "trenutno citam" vecinom stoji samo naslov epizode koja se cita,logicno i da nema vise rijeci kada osoba nije jos procitala strip. Navesti samo naziv stripa je po meni ista stvar kao napisati nesto u topicu "kaladont".
Ne mora to biti neka recenzija vec nekoliko rijeci,kao dobro ili lose i ukratko zasto je tako.Mogu i slikice naslovnica kome nije tesko da uploaduje, kao i rasprava o navedenim stripovima.
Mogle bi se davati i ocjene od 1-10 za cijeli strip.Nije potrebno ocijenjivati crtez ,pricu i sve ostalo.
npr.
- The Walking Dead,paperback 1: Solidna horror prica o zombijima. Svidja mi se sto u prvom planu stoje dogadjaji ljudskih uloga kao i njihove emocije, te nije pravi slasherski strip gdje na svakoj stranici prikazuju vadjenje crijeva i ostale gadosti.
8/10 |
| 25 L A T E S T R E P L I E S (Newest First) |
| naker |
Posted - 05/02/2026 : 22:26:28
 
 
 
Slam Dunk (#1-31) (Takehiko Inoue)
Čuvena i popularna shonen manga o basketu. Momak se zaljubi u devojku, devojka voli basket, kako osvojiti curu? Pa tako što ćeš početi da igraš basket, kako drugačije. Iako je ova manga nominalno o basketu, zapravo je reč o tinejdž drami o ljubavi, prijateljstvu, timskom duhu, odrastanju, sazrevanju itd. Tinejdž drama, samo je pozorišna scena smeštena na košarkarškom parketu.
Košarka nije popularan sport u Japanu, pogotovo to nije bila početkom '90tih kada je manga počela da izlazi. Manga je prevashodno namenjena klincima koji nisu dobro upoznati sa ovim sportom pa se nekada objašnjavaju neka banalna košarkaška pravila koja su naravno dobro poznata ljudima sa ovih prostora. Mislim da ovo ne smeta previše i ne predstavlja problem da uživamo u sjajnoj priči. A i mora se priznati da je za promenu dobro čitati strip o košarci pisan '90tih koja predstavlja zlatnu eru NBA-a u vreme kada je Michael Jordan dominirao. U mangi je naglasak na odbrani i timskom radu, igrači na visokim pozicijama dominiraju, kada god padne neka trojka to nosi sa sobom težinu itd. Potpuna suprotnost od modernog basketa gde niko živ ne igra odbranu, i gde je svaki drugi šut trojka.
Glavni lik ove priče je Hanamichi Sakuragi (osim ako ne delite mišljenje da je glavni lik ovog stripa Rukawa), kojeg košarka apsolutno ne zanima, ne zna ni pravila, a igra je samo kako bi zadivio devojku koja ga interesuje. On je početnik, i u ovom stripu je dobio ulogu komičnog oduška. Često se krevelji, nezreo, u zabludi, nema pojma o basketu, ali misli da je najbitniji i da se ceo svet vrti oko njega. Shonen je manga, pa ima dosta kreveljenja i glupiranja, zna to nekada da zamori, ali takođe ovo zna da dovede i do nekih urnebesnih situacija. Hanamichi ima fenomenalne fizičke predispozicije za basket, hrabar je, ima herca, i odličan je skakač. A ko kontroliše skokove kontroliše utakmicu. Pošto je manga pisana tokom devedesetih, nije teško zaključiti da je lik Hanamichija baziran na najboljem skakaču kojeg je NBA ikada imao - Dennisu Rodmanu (ako već nije dovoljan nagoveštaj kada se Hanamichi ošiša i ima kratku crvenu kosu).
Manga je shonen pa je pisana po ključu koji se obično viđa kod ove kategorije japanskog stripa. Naravno da su glavni junaci na početku neprijatelji, mrze se, ali kasnije postanu pajtosi. Naravno da likovi misle da su jaki, da su nedodirljivi, ali onda izgube i dožive hladan tuš, pa sledi training arc. Košarka je timski sport, a ne individualni, pa očekivano likovi na početku se ponašaju sebično i samo obraćaju pažnju na sebe, da bi tokom vremena sazreli i naučili neke stvari, da bi se dobio meč mora ceo tim da igra dobro, a ne samo jedan igrač. Edukativno štivo za klince i mlade basketaše da se podsete nekih starih dobrih vrednosti.
Inoue je odličan pripovedač i odličan crtač. Strip o basketu nije zahvalno crtati zbog svih zahtevnosti i specifičnosti tog sporta, ali ako postoji jedan autor kojem ovo nije prepreka već izazov i zadovoljstvo onda je to sigurno Inoue. Autor dobro poznaje materiju jer je i sam igrao basket u mlađim danima i u školi. Košarka je njegova pasija i velika ljubav. Prelep c/b crtež, koji je po potrebi nekada stilizovan, a nekada karikaturalan. Najvažniji atribut grafičkog izražavanja japanskog stripa je dinamičnost, a Slam Dunk je primer iz bukvara kako to raditi na pravilan način. Košarka je dinamičan sport, sa puno pokreta i brzih kretanja, a Inoue je Slam Dunk nacrtao kao akciju u pokretu. Teško je ovde izabrati šta je jači atribut stripa, crtež ili priča, ali uživanje je potpuno kod oba segmenta.
Manga broji do tridesetprvog tankobončića, i onda se priča naprasno završi! Stvarno šteta, jer je serijal komotno mogao da traje još duplo duže. Iako priča ima svoj kraj i zaokružen je, ipak ostaje osećaj razočaranosti jer je strip završen kada je bio na svom vrhuncu. Stiče se utisak da je bilo materijala da priča tera dalje i da saznamo šta se kasnije dešavalo sa likovima, i dalje pratimo njihov progres i karakterizaciju. Inoue je odlučio da se povuče na vrhuncu, što po meni nikada nije loš potez ako smatraš da ne možeš bolje i da si rekao šta si imao da kažeš. Poslednja utakmica u stripu zaista dugo traje i razvučena je, ovo je dobro za napetost jer listaš stranice kako bi saznao šta će sledeće da se desi. Ali moguće da je autor procenio da ne bi mogao bolje od te poslednje tekme. Čitao sam malo po netu i navodno je postojao konflikt između autora i izdavača i moguće da je Inoue zbog ovog sukoba odlučio da prestane sa radom na ovom serijalu. A pošto je Inoue poznat po tome što nikada nije dovršio sjajni Vagabond, dozvolite mi da kažem da Inoue zna biti kritičan sa (ne)završecima svojih mangi.
Mala napomena: uzmite u obzir da Viz nikada nije do kraja objavio digitalno izdanje ove mange. Dobri skenovi su samo do poglavlja #215 (od ukupno 276), pa online čitanje poslednje petine ovog stripa nije najzahvalnije čitalačko iskustvo zbog očajnog kvaliteta skena i užasnog prevoda.
Dragon Ball i Fullmetal Alchemist su mi i dalje nedodirljive shonen mange, ali Slam Dunk čvrsto zauzima treće mesto. Odbijam da verujem da se strip o basketu ne bi dobro prodavao u Ex Yu, dragi izdavači molim vas potrudite se malo i objavite ovu odličnu i popularnu mangu  |
| don_draper |
Posted - 29/01/2026 : 15:05:51
Kieron Gillen i Dan Mora : Once & Future
S Gillenom sam imao dosta pomiješana iskustva. S jedne strane sam odustao od njegovih pokušaja da zvuči ultrapametno, komplicirano i "meta" u serijalima poput Die i Phonogram, s druge strane Wicked + Divine je bio dovoljno zabavan i ekscentričan da zainteresira.
Sada sam došao do njegovog najboljeg uratka (ako se mene pita) među pobrojanima.
O&F uzima poznate (barem Englezima) britanske mitove i stavlja njihove inkarnacije u moderni svijet gdje baka i unuk iz obitelji "lovaca na natprirodno" (ili kako god ih nazvali) pokušavaju ukloniti njihovu prijetnju. Okosnicu radnje čini mit o kralju Arturu i cijeli taj mit o Excaliburu, vitezovima okruglog stola i ostale stvari koje bi bilo korisno proučiti prije čitanja (što nisam baš učinio). No, i bez neke ekspertize u navedenom području, može se dosta dobro uživati u ovom adrenalinski nabijenom serijalu kojeg vizualno dirigira Dan Mora. Po mom skromnom mišljenju, Mora je trenutno jedan od najboljih mainstream američkih crtača, sviđa mi se to što je konkretan crtež, a opet ne prekompliciran i sjajno hvata dinamiku i paranormalne elemente (kojih ovdje stvarno ima napretek).
Iako strip ima dosta oscilacija, u nekim dijelovima treba pregristi par nelogičnosti, ipak za jednu fantasy avanturu ovo je itekako sadržajno, a opet ima tu neku ljudsku notu, humanost i emocije.
Ne tvrdim da se radi o remekdjelu, ali što se tiče elementa zabave i "pageturnera", malo se stripova u zadnje vrijeme moglo mjeriti s ovime.
4/5 |
| KuntaKinte |
Posted - 28/01/2026 : 12:06:52
"Orphan and the Five Beasts", i nastavak "Bath of Blood" (2022,2025, Dark Horse) James Stokoe
Stokoe-a sam prvi put čitao u Wonton Soup (2014, Oni Press) i tu me kupio. Nije to bilo ništa spektakularno, osim crteža, ali veoma simpatično poput Astroiđana, a nacrtano nalik na Brandon Grahama.
Enijvej, desetak godina kasnije nešto potpuno drugačije, "Orphan and the Five Beasts" je potpuno blesav strip, sada crtež nešto između Aragonesa, Akire Torijame i jebemligačegasličnog. A priča? Paaaaa, ono čitali ste mnogo puta sličnu, ali crtež... Krvano, krljačina, fenomenalno urađene akcijske, tepačke, koljačke scene. Duhovito kad treba, surovo kad treba, ispričano kako treba, simpa zabava.
Čitam i dalje Stokoe-a, čak i Godzilu, čak i Aliena, ovaj čovek nenormalno crta, pa da ga ispoštujemo. |
| anto |
Posted - 23/01/2026 : 16:32:10
quote:
Originally posted by don_draper
Adrian Tomine : The Loneliness of the Long-Distance Cartoonist
Ima mi uglavnom nešto simpatično kad strip autori na dobar i smislen način objave ovakav "memoar" u kojem se vrlo otvoreno prikaže da su komplicirani tipovi i vrlo osjetljivi na percepciju publike.
Tomine je na jako zanimljiv način opisao svoju borbu da postane prepoznatljivo lice u svijetu stripa, pritom opisujući svoju fascinaciju velikanima indie stripova i percepciju publike prema manje poznatim autorima.
U formi dnevnika koji u izdanju Drawn and Quarterly ima doslovce oblik notesa i nudi jedno autentično čitalačko iskustvo.
Strip je vrlo pitak, tečan, na momente zabavan, ali isto tako "larcenetovski" se poigrava rječitosti i momentima vrlo jasne tišine koja puno toga kaže.
Možda če mnogima lik Tominea u ovom stripu biti naporan, samodopadljiv, ali čini mi se da je ovo bilo vrlo iskreno napisano i bez okolišanja, što cijenim. Vrlo dobro je opisao "behind the scenes" stvari oko sajmova, gostovanja i druženja u tom svijetu i čini mi se kao jedna od esencijalnijih autobiografskih stvari pisanih u ovom stoljeću.
Na kraju je to sve fino zaokruženo i, iako nema definitivnog kraja, imam dojam da je rečeno sve što je trebalo.
Definitivno jedan od boljih stripova u zadnje vrijeme, svakako preporuke za ovaj grafički i scenaristički autentičan strip.
5/5
ovo je beše neko najavio,ili čak i objavio od domaćih?
dal beše Komiko
edit:jeste,Komiko je izdao - ali u jeku "stripovskih ratova",kad su ga većina precrtali kao izdavača,i nije se ništa pričalo o njegovim izdanjima.
https://alanford.co.rs/stripovi/komiko/prvi-izbor/biblioteka-prvi-izbor-43-usamljenost-crtaca-na-duge-staze/ |
| anto |
Posted - 23/01/2026 : 16:30:55
quote:
Originally posted by vice
4 Kids Walk Into a Bank uskoro dobija i ekranizaciju!
quote:
Originally posted by ivan_micic
Za 3 miseca dolazi film,pa eto
kasniš vice  |
| vice |
Posted - 23/01/2026 : 16:20:30
4 Kids Walk Into a Bank uskoro dobija i ekranizaciju! |
| don_draper |
Posted - 23/01/2026 : 15:13:57
Adrian Tomine : The Loneliness of the Long-Distance Cartoonist
Ima mi uglavnom nešto simpatično kad strip autori na dobar i smislen način objave ovakav "memoar" u kojem se vrlo otvoreno prikaže da su komplicirani tipovi i vrlo osjetljivi na percepciju publike.
Tomine je na jako zanimljiv način opisao svoju borbu da postane prepoznatljivo lice u svijetu stripa, pritom opisujući svoju fascinaciju velikanima indie stripova i percepciju publike prema manje poznatim autorima.
U formi dnevnika koji u izdanju Drawn and Quarterly ima doslovce oblik notesa i nudi jedno autentično čitalačko iskustvo.
Strip je vrlo pitak, tečan, na momente zabavan, ali isto tako "larcenetovski" se poigrava rječitosti i momentima vrlo jasne tišine koja puno toga kaže.
Možda če mnogima lik Tominea u ovom stripu biti naporan, samodopadljiv, ali čini mi se da je ovo bilo vrlo iskreno napisano i bez okolišanja, što cijenim. Vrlo dobro je opisao "behind the scenes" stvari oko sajmova, gostovanja i druženja u tom svijetu i čini mi se kao jedna od esencijalnijih autobiografskih stvari pisanih u ovom stoljeću.
Na kraju je to sve fino zaokruženo i, iako nema definitivnog kraja, imam dojam da je rečeno sve što je trebalo.
Definitivno jedan od boljih stripova u zadnje vrijeme, svakako preporuke za ovaj grafički i scenaristički autentičan strip.
5/5 |
| anto |
Posted - 21/01/2026 : 15:01:01
quote:
Originally posted by don_draper
4 Kids Walk Into A Bank
Sasvim slučajno listajući ponudu izdanja koja su izalzila prošlo ljeto, našao sam ovaj dosta hvaljeni strip u izdanju Black Mask Studios.
O samom autoru ne znam puno toga, ali premisa je bila dosta zanimljiva i činilo se kao da bi mogao odskakati po kvaliteti i prikazu.
Strip je vrlo dobro, lucidno i zabavno osmišljena tragikomična priča o djeci koja nanjuše da lokalna banda planira pljačku banke i koja želi preuzeti taj cijeli posao. Ono što je u dinamici stripa bilo ključno za funkcioniranje je da likovi budu različiti, ali opet da ima neke kemije, a to je itekako postignuto. Strip obiluje nostalgijom, inspiriran je noirom, igricama, Tarantinom i heist filmovima. Zvuči kao dosta nemoguća kombinacija, ali uistinu je toliko raznoliko i uvjerljivo istovremeno.
U pozadini cijele te živahne krimi priče, ipak se ocrtavaju neke tužne sudbine i teške životne situacije te strip ima dosta jaku poruku i kraj koji dosta solomonski riješi cijelu situaciju.
Svakako vrlo ugodno iznenađenje i strip koji je bio istovremeno zabavan, emotivan, napet, ali i brutalan. Vizualni stil prati dinamičan i zanimljiv scenarij te nerijetko svojim stilom me podsjetio na Fractionov Hawkeye u tom aspektu. Rijetko kada ovakvi spojevi profunkcioniraju, ali za ovaj strip mogu reći samo riječi hvale. Da su Tarantino, Brubaker i Lapham htjeli raditi strip o ovakvoj tematici, imam dojam da bi ovo bio rezultat.
5/5
za ovaj strip sam čuo samo hvalospeve,i čudno je da ga do sada još nije niko izdao na ovim prostorima.
DW/Fibra su mi najlogičniji izbor za to. |
| don_draper |
Posted - 21/01/2026 : 14:35:12
4 Kids Walk Into A Bank
Sasvim slučajno listajući ponudu izdanja koja su izalzila prošlo ljeto, našao sam ovaj dosta hvaljeni strip u izdanju Black Mask Studios.
O samom autoru ne znam puno toga, ali premisa je bila dosta zanimljiva i činilo se kao da bi mogao odskakati po kvaliteti i prikazu.
Strip je vrlo dobro, lucidno i zabavno osmišljena tragikomična priča o djeci koja nanjuše da lokalna banda planira pljačku banke i koja želi preuzeti taj cijeli posao. Ono što je u dinamici stripa bilo ključno za funkcioniranje je da likovi budu različiti, ali opet da ima neke kemije, a to je itekako postignuto. Strip obiluje nostalgijom, inspiriran je noirom, igricama, Tarantinom i heist filmovima. Zvuči kao dosta nemoguća kombinacija, ali uistinu je toliko raznoliko i uvjerljivo istovremeno.
U pozadini cijele te živahne krimi priče, ipak se ocrtavaju neke tužne sudbine i teške životne situacije te strip ima dosta jaku poruku i kraj koji dosta solomonski riješi cijelu situaciju.
Svakako vrlo ugodno iznenađenje i strip koji je bio istovremeno zabavan, emotivan, napet, ali i brutalan. Vizualni stil prati dinamičan i zanimljiv scenarij te nerijetko svojim stilom me podsjetio na Fractionov Hawkeye u tom aspektu. Rijetko kada ovakvi spojevi profunkcioniraju, ali za ovaj strip mogu reći samo riječi hvale. Da su Tarantino, Brubaker i Lapham htjeli raditi strip o ovakvoj tematici, imam dojam da bi ovo bio rezultat.
5/5 |
| don_draper |
Posted - 06/01/2026 : 13:44:00
Scott McCloud : Understanding Comics
Prilično sam siguran da dobar dio foruma je ovo nekada u svom životu čitao (ili pokušao čitati). Iako zvuči pretenciozno na 200-injak stranica pokušati sažeti čitavu filozofiju u stripu, mislim da nitko nije došao bliže postignuću od McClouda.
Kroz poglavlja Scott se fokusira na pojedine aspekte stripa kao medija, što s tehničke strane, što s one sadržajne. Tako imamo priče o prijenosu informacija, odnosu tabli, formatiranju, stilu crtanja i značenju. Zvuči kao udžbenik, ali je napravljeno izuzetno pristupačno i vizualno zanimljivo. Na pitak i čitak način prelazi se od banalnijih ka dosta složenijim stvarima, ali čak i oni koji se ne kuže u strip bi odavde mogli dosta toga naučiti.
Ono što je mene fasciniralo je do kojih sitnica je McCloud ovdje došao i o kolikim stvarima čitajući strip uopće i ne promišljamo.
Sjajno je da postoji i dalje u opticaju ovaj strip i mislim da bi trebao biti dostupan dok god je stripa u svijetu.
Ne smatram da je ovo monumentalno ili da je uhvaćena cijela esencija stripa (ne misli to ni sam autor), ali vrlo kompletan, dinamičan i pristupačan zavir u svijet sličica, teksta i tabli koji nama na forumu su omiljeni medij (ili među omiljenijima). Tko može nakon ovoga reći da je strip djetinjast.
5/5 |
| stripožder_1987 |
Posted - 06/01/2026 : 11:44:45
The Complete Cochlea & Eustachia, 2025, Hans Rickheit
Cochlea i Eustachia su bliznakinje – ljudske djevojčice ali izgleda namijenjene za čudne pokuse još čudnijih i uvrnutih metaliziranih i hibridnih bića. Stil crtanja mi mnogo vuče na Mebijusa, bez mnogo oblačića i teksta.
 
 
 
|
| pcoro |
Posted - 05/01/2026 : 21:45:40
Ja sam čitao, našao sam preporuku kod Mehe sa Znaka Sagite. Fora je strip! Fora je zapravo parodija na Konana, nacrtana pretjeranim, heavy metal crtežom koji je opet jako lijep.
Meni se svidio jer volim tu temu "preživljavanje u divljini" ali i zato što je pretjeran, krvav i ponekad namjerno glup  |
| naker |
Posted - 05/01/2026 : 21:25:04
 
 
 
Bloodrik (#1-3) (Andrew Krahnke)
Mišićavi varvarin je sam na vascelom svetu i radi sve što je u njegovoj moći kako bi pronašao hranu i preživeo u okrutnoj prirodi. Priča praktički ne postoji, tokom celog stripa pratimo Bloodrika u njegovoj potrazi za hranom i preživljavanjem. Strip se može opisati kao Konan varvarin u svetu Jack Londona. Teksta ima malo, oblačića skoro uopšte, samo naracija koja prati slike. Autor je priznao da nije scenarista, i da je strip pisao samo da bi imao šta da crta. Crtež vodi radnju i priču i ako strip ima nešto pozitivno to je vizuelni aspekt. Čovek bi pomislio da kada imaš jednog takvog a la Konan lika da će dobiti mač i rascopati neprijatelje, ali ne, nije ovo takav strip. Zapravo ima veoma malo borbi jer sem Bloodrika nema mnogo drugih likova. A i mora se priznati da je komično da imaš jednog takvog mišićavog lika, a kao oružje mu daš luk i strelu. Genijalno. Na netu naišao na par pozitivnih komentara na ovaj strip, ali iskreno ne vidim u čemu je fora.
Konan varvarin upoznaje Jack Londona. Kratak strip, brzo se čita, čisto za ubijanje vremena i ništa više od toga |
| stripožder_1987 |
Posted - 05/01/2026 : 10:02:12
quote:
Originally posted by don_draper
Seth : Clyde Fans
Ne tako davno sam čitao It's A Good Life If You Don't Weaken od ovog dosta hvaljenog kanadskog autora i bio sam dosta razočaran. Ipak, zahvaljujući svom zanimljivom vizualnom stilu, odlučio sam se dati šansu njegovom najduljem i možda najpoznatijem djelu, Clyde Fans. I dobro da jesam jer riječ je o osobno najboljem iznenađenju čitalačke 2025. godine.
Strip prati dvojicu sinova naslovnog Clydea koji im je u nasljedstvo ostavio vođenje istoimene firme koja se bavi prodajom ventilatora u svim formatima. Strip je nelinearno ispripovjedan i koristi puno naracije i retrospektive. Iako tema djeluje dosta bizarno po odabiru, ključno je što je biznis već dugo propadao zbog pojave klimatizacije sve do konačne propasti. A poanta stripa je, osim prateće dekadencije, prikazati kako su se dva protagonista u tome svemu snašla.
Jedan sin, Abe, je rođeni biznismen i predvodnik firme dugo vrijeme, dok drugi, Simon, je anksiozni sanjar kojemu zaposlenje u firmi pada kao kazna, okov prošlosti. I upravo u toj njihovoj razlici strip pronalazi genijalnu dinamiku u naraciji i perspektivi. Simon je puno detaljnije i kvalitetnije okarakteriziran i kroz njegovu prizmu najbolje možemo ispratiti tu suptilnu propast poslovnog sna i teške, tvrdokorne poveznice i namete koje prošlost nekome mogu postaviti.
Iako se ne događa puno toga ovdje, strip je sjajno prenio melankoliju, emocionalni teret likova i njihove karaktere i svjetonazore kako bi stvorio intrigantnu i moćnu priču iz naoko jednostavne premise.
Sve je to Seth okrunio svojim fenomenalnim retro vizualnim stilom i tonovima plave boje koji podebljavaju tu melankoliju.
Dok je prijašnji Sethov strip bio dosta neimpresivan, Clyde Fans je remekdjelo i jedan od najboljih stripova na engleskom. Po tonu ide uz bok Jimmyju Corriganu, ali je nekako sadržajniji. No, oba su stvarno izuzetni predstavnici tog novog vala melankolije u stripu i sjajno to rade. Strip je veličanstven poput najbolje karakterne studije ili dubokoemotivne serije, jedan od onih koji nadilazi medij u kojem se nalazi.
5/5
 |
| pcoro |
Posted - 04/01/2026 : 08:13:18
Tnx!
Jesi i ti čitao? Zanima me jer - priča (emocionalni problemi braće vlasnika propadajuće tvornice ventilatora) zvoči kao nešto najdosadnije u povijesti, a It is good life.. mi je bio fora strip, sjetan i lijepo nacrtan. |
| Wolfman |
Posted - 04/01/2026 : 00:26:47
quote:
Originally posted by pcoro
Draperu, a jel Clyde Fans završena priča? Nejasno se sjećam da je nekad davno izašao prvi dio i da onda godinama, desetljećima nije bilo nastavka, a to je sve objavljivano u Sethovom magazinu Palookaville koji je izlazio tipa jednom svakih par godina svešćica?
Da, još 2019. je konačno objavljeno u cijelosti.
HC: https://drawnandquarterly.com/books/clyde-fans/
SC: https://drawnandquarterly.com/books/clyde-fans-pb/ |
| pcoro |
Posted - 03/01/2026 : 23:22:40
Draperu, a jel Clyde Fans završena priča? Nejasno se sjećam da je nekad davno izašao prvi dio i da onda godinama, desetljećima nije bilo nastavka, a to je sve objavljivano u Sethovom magazinu Palookaville koji je izlazio tipa jednom svakih par godina svešćica? |
| don_draper |
Posted - 02/01/2026 : 18:35:24
Seth : Clyde Fans
Ne tako davno sam čitao It's A Good Life If You Don't Weaken od ovog dosta hvaljenog kanadskog autora i bio sam dosta razočaran. Ipak, zahvaljujući svom zanimljivom vizualnom stilu, odlučio sam se dati šansu njegovom najduljem i možda najpoznatijem djelu, Clyde Fans. I dobro da jesam jer riječ je o osobno najboljem iznenađenju čitalačke 2025. godine.
Strip prati dvojicu sinova naslovnog Clydea koji im je u nasljedstvo ostavio vođenje istoimene firme koja se bavi prodajom ventilatora u svim formatima. Strip je nelinearno ispripovjedan i koristi puno naracije i retrospektive. Iako tema djeluje dosta bizarno po odabiru, ključno je što je biznis već dugo propadao zbog pojave klimatizacije sve do konačne propasti. A poanta stripa je, osim prateće dekadencije, prikazati kako su se dva protagonista u tome svemu snašla.
Jedan sin, Abe, je rođeni biznismen i predvodnik firme dugo vrijeme, dok drugi, Simon, je anksiozni sanjar kojemu zaposlenje u firmi pada kao kazna, okov prošlosti. I upravo u toj njihovoj razlici strip pronalazi genijalnu dinamiku u naraciji i perspektivi. Simon je puno detaljnije i kvalitetnije okarakteriziran i kroz njegovu prizmu najbolje možemo ispratiti tu suptilnu propast poslovnog sna i teške, tvrdokorne poveznice i namete koje prošlost nekome mogu postaviti.
Iako se ne događa puno toga ovdje, strip je sjajno prenio melankoliju, emocionalni teret likova i njihove karaktere i svjetonazore kako bi stvorio intrigantnu i moćnu priču iz naoko jednostavne premise.
Sve je to Seth okrunio svojim fenomenalnim retro vizualnim stilom i tonovima plave boje koji podebljavaju tu melankoliju.
Dok je prijašnji Sethov strip bio dosta neimpresivan, Clyde Fans je remekdjelo i jedan od najboljih stripova na engleskom. Po tonu ide uz bok Jimmyju Corriganu, ali je nekako sadržajniji. No, oba su stvarno izuzetni predstavnici tog novog vala melankolije u stripu i sjajno to rade. Strip je veličanstven poput najbolje karakterne studije ili dubokoemotivne serije, jedan od onih koji nadilazi medij u kojem se nalazi.
5/5 |
| naker |
Posted - 27/12/2025 : 21:18:03
 
 
 
Batman: Dark Patterns (#1-12) (Dan Watters, Hayden Sherman)
Batman kao detektiv! Nema Jokera, nema superzlikovaca, nema nerealnih situacija gde Batman preživljava nemoguće fizičke povrede kao da poseduje Wolverinovu sposobnost zacelivanja, nema nikakvog kosmičkog entiteta koje preti da uruši univerzum, nema nikakve prepotentnosti itd. A znate čega ima? Stare dobre krimi detektivske priče u noir maniru gde Batman uz pomoć iskusnog Gordona i vernog Alfreda, pokušava da otkrije šablon, obrazac, i reši misteriozna ubistva i uhvati serijske ubice. 12 sveščica, po tri poglavlja za svaku priču, ukupno četiri celine. Glavni negativac je u suštini sam grad Gotham, sa tim uskim i tesnim, prljavim ulicama. Batman ovde nije superheroj, već običan čovek. Čovek koji greši, tragičan lik koji zna koliko je njegova borba protiv zločina uzaludna. Ali on nikada ne odustaje da se bori, on uči i prilagođava se, nikada ne odustaje da bude bolji, da uradi nešto više. Batman kao simbol nade. Priča o dobru i zlu, ali ispričana na jedan pre svega ljudski i human način.
Nov Batman iz 2025. godine, ali odrađen na starinski retro način u duhu Detective Comics-a. Pravi detektivski krimi noir Batman. I više od prijatnog iznenađenja, ovo je stvarno kvalitetno i napisano i nacrtano. Obavezno objaviti ovog Batmana |
| Poli |
Posted - 23/12/2025 : 07:45:09
I meni se Bokser najbolje dopao sto se Kleista tice, a prisjetio se da me Cash jos ceka (valjda je bolji od Cavea). Hm, vidim da u vezi Cavea ima jos i artbook, a vidim da i Kleist ima Starmana (ja sam citao izdanje Allred/Horton sa predgovorom Gaimana) sto se Bowie tice, te jos Berlin years. Mislim da sam i ovu "olimpijku" citao... Svi Kleistovi srtipovi:
https://www.reinhard-kleist.de/en/comics/
|
| naker |
Posted - 22/12/2025 : 21:36:27
Kejv mi nikada nije bio preterano interesantan kao muzičar, pa mi ni strip o njemu nije legao. Po meni Klajstovo najbolje delo je Bokser, tamo neke stvari radi bolje i od Mausa.
Inače objavio se kod nas popriličan broj muzičkih biografija u formi stripa. Smiluj mi se, Peti Bitls, Baby's in Black, Ejmi Vajnhaus, Bili Holidej... ima da se probere ako neko voli muzikalne stripove |
| don_draper |
Posted - 22/12/2025 : 18:40:12
Reinhard Kleist : Nick Cave - Mercy On Me
Kleist, sudeći po biografiji, je dosta dobar po pitanju biografija slavnih glazbenika u stripu. Njegovi poznati radovi su se dotakli Bowieja i Johnnyja Casha, a za početak sam odlučio ipak pročitati strip o Nicku Caveu.
Kleist piše kao fan, ali ne zamara se previše činjenicama i fusnotama, već je tendencija stvoriti jedno vizualno iskustvo kao preslika onog auditivnog. Tko želi saznati bitne stvari i događaje iz života Nicka Cavea neće se ovdje baš usrećiti i ispuniti interes. Strip prati Caveov život kroz par etapa, poglavito odrastanje u Australiji, selidba u London i dekadencija u Berlinu. Radi boljeg razumijevanja pročitanog, svakako je dobro biti fan i znati barem najveće hitove Cavea i njegovu bibliografiju jer strip koristi dosta lyricsa, a i evocira motive i likove iz njegovih pjesama/knjiga.
Cilj stripa je prikazati Cavea kao umjetnika, kao centar svog stvaralačkog univerzuma i kao onoga tko leti i pada skupa sa svojim tvorevinama. Jako mi se svidio Kleistov odabir da pobjegne od konvencionalne biografije i stvori nadrealnu i brutalnu priču o Caveu kao umjetniku, od buntovnih i nihilističkih mladih dana pa sve do uznemirene i mudrije kasnije faze stvaranja. U svemu tome sporedni likovi nisu baš najbolje prikazani i osim Anite Lane nekako inkonzistentno prate protagonista. No, ovo je ipak one man show i veličanstveni spoj umjetnosti, fantazije i lirike. Sjajan spoj glazbe i stripa. |
| naker |
Posted - 21/12/2025 : 22:22:13
 
 
 
Yotsuba&! (#1-16-?) (Kiyohiko Azuma)
Yotsuba je slatka mala klinceza od pet godina koja živi sama sa svojim ćaletom. Ona je usvojena, ali je dobro dete koje uvek ima višak energije. Druželjubiva i otvorena, iako pomalo čudna pošto ponekad nema pojma o nekim banalnim životnim stvarima. Uvek iznenađena i šokirana kada sazna nešto novo, ponekad razmažena, ali prihvata nove stvari i brzo uči. Prve komšije su joj tri sestre koje su starije od nje, ali često se druže sa njom. Strip prati avanture male Yotsube za koju je svaki dan nešto novo, nešto ludo, i ona sa uživanjem dočekuje svaki novi dan jer deca kada su mala treba da uživaju u životu.
Strip bi se mogao opisati kao japanski Calvin & Hobbes. Yotsuba malo mlađa od Calvina, i Calvin je lukaviji od nje, ali po humoru i avanturističkom pristupu gde je svaki dan prilika za nove otkačene doživljaje veoma slično po tematici i duhu. Najveća razlika između Yotsube i remek dela Bill Watterson-a, je što Calvin često zna da priča glasom odraslog čoveka, dok Yotsuba uvek priča kao dete. Calvin je nestašniji i lukaviji, dok je Yotsuba vedrijeg duha i gladna života. Priča je slice-of-life, sa obiljem duhovitih situacija između Yotsube i njenog ćaleta, ujaka, komšija itd. Strip je baziran na likovima, dobro su osmišljeni i simpatični su. Generalno kroz strip provejava dobra doza optimizma i vedrine, život je lep i vredan življenja. Ali kao što često biva kod male dece koja ne znaju neke životne stvari, nekada treba biti strog i strpljivo im objasniti zašto neke stvari ne treba raditi. Kod Yotsube uvek postoji taj edukativan pristup gde ona nešto zabrlja i onda joj objašnjavaju čemu nešto zapravo služi. Yotsuba zna nekada da pusti suzu, ali brzo ona to zaboravi jer sutra je uvek novi dan!
Kvalitet priča zna da varira tokom serijala. Kod Calvina ne postoji neka drastična razlika između prve i poslednje priče, visok kvalitet je sveprisutan kroz ceo serijal što je praktički presedan u svetu stripa, dok kod Yotsube postoji variranja i što serijal duže traje nije toliko originalan kao na početku. Najveća zamerka je što strip previše često zna da se pretvori u turistički vodič kroz Japan. Umesto da se strip bavi idejom, i ima univerzalnu privlačnost, nekada se previše pažnje obraća na neke banalne i previše direktne instrukcije kako se treba ponašati na određenom mestu koje se poseti. Takođe, strip nije dovršen i trenutno je na hiatusu. Poslednjih par tankobončića su dosta lošiji od onih sa početka serijala, a poslednje poglavlje pre hiatusa je neki crossover sa nekim drugim manga serijalom. Po meni potpuno bezveze i nepotrebno.
Yotsuba je japanski Calvin & Hobbes, duhovit strip sa mnogo vedrine i pozitivnog duha. Strip je totalna antistres terapija koja pleni dušu. Pametno napisano i zabavno |
| stripožder_1987 |
Posted - 05/12/2025 : 08:56:09
Arkadi And the Lost Titan vol.1, 2025 (Philippe Caza)
Ogromna preporuka od mene, ja sam ga pročitao u elektronskom izdanju. Nadam se da bi neko od naših domaćih izdavača ovo mogao uzeti u razmatranje za narednu 2026. godinu, najviše se uzdam u Stalker.
|
| naker |
Posted - 04/12/2025 : 22:23:53
 
 
 
Through the Woods (Emily Carroll)
Antologija kratkih horor priča koje su odrađene u maniru starih bajki. Priče imaju fantazmagorične i nadrealne momente, a vuku inspiraciju iz etno folk korena. Autorka koristi elemente priviđenja i opsene da kreira atmosferu, i to radi uspešno. Nije klasičan strip jer nema dijaloga kroz oblačiće, već se priča prepričava kroz naraciju koja podražava osećaj kao kad smo kao klinci i klinceze čitali bajke i priče za decu. Iako je reč o horor literaturi i krv će biti prolivena, nije klasičan horor već se više ide na kartu kreiranja atmosfere gde utoneš u priču koju čitaš i dok gledaš ilustracije koje stvaraju osećaj strave i jeze.
Priče su kratke, variraju u kvalitetu, ali prosek je veoma visok. Priče uglavnom dobro počnu, ali voleo bih da su završeci i epilozi bolje odrađeni. Priče dobro balansiraju između toga da se verovatno nijedan odrastao čovek ne bi uplašio, ali su verovatno previše strašne za decu. Ilustracije se odlično nadopunjuju sa pričama, postoji par kreativnih grafičkih rešenja, strip je odlično ofarban gde se nekada koristi jača paleta intenzivnijih boja kako bi se naglasili određeni momenti. Išao bih čak toliko daleko da kažem da mi se ovde više sviđa grafički deo od tekstualnog.
Nekoliko kolega forumaša je već ranije pisalo o ovom delu. Potpisujem ranije komentare i potvrđujem da je ovo kvalitetna zbirka ilustrovanih bajkovitih horor pričica. Čudi me da se ovo nije do sada objavilo |
|
|
