| T O P I C R E V I E W |
| King Warrior |
Posted - 22/07/2009 : 17:32:42
Umjesto topica "trenutno citam", koji me vise podsjeca na kaladont topic,kako bi bilo sa jednim topicom u kojem se kaze sta je procitano i par rijeci da li se preporucuje ili ne?
Prednost ovog topica je da ostali saznaju da li je nesto vrijedno procitati i da vide koliko se nekim osobama svidjeo neki strip, bez obzira da li je Bonelli,BD,Ameri,Manga ili nesto peto. Kod "trenutno citam" vecinom stoji samo naslov epizode koja se cita,logicno i da nema vise rijeci kada osoba nije jos procitala strip. Navesti samo naziv stripa je po meni ista stvar kao napisati nesto u topicu "kaladont".
Ne mora to biti neka recenzija vec nekoliko rijeci,kao dobro ili lose i ukratko zasto je tako.Mogu i slikice naslovnica kome nije tesko da uploaduje, kao i rasprava o navedenim stripovima.
Mogle bi se davati i ocjene od 1-10 za cijeli strip.Nije potrebno ocijenjivati crtez ,pricu i sve ostalo.
npr.
- The Walking Dead,paperback 1: Solidna horror prica o zombijima. Svidja mi se sto u prvom planu stoje dogadjaji ljudskih uloga kao i njihove emocije, te nije pravi slasherski strip gdje na svakoj stranici prikazuju vadjenje crijeva i ostale gadosti.
8/10 |
| 25 L A T E S T R E P L I E S (Newest First) |
| naker |
Posted - 14/11/2025 : 22:17:56
 
 
 
Vinland Saga (#1-29) (Makoto Yukimura)
Thorfinn je mladi Viking niskog stasa pred čijim očima je njegov častan otac na prevaru pogubljen. Da stvari budu gore, Askeladd, čovek koji je odgovoran za ubistvo njegovog matorog je čovek sa kojim najviše provodi vreme jer su obojica članovi vikinške plaćeničke grupe. Thorfinn je uvek namrgođen, uvek ozbiljan, hladan ubica koji ne pokazuje emocije, i koji koristi svaku priliku da izazove Askeladda na dvoboj i osveti se za ubistvo svog oca. Thorfinn gubi svaki duel, ali njegova žeđ za osvetom je sve veća i veća. Ali da li je život koji se živi samo zbog osvete život koji jedan otac želi za svog sina. Thorfinn će morati da sazri i odgovori na pitanje koje mu je ćaća često postavljao: "Šta znači živeti kao pravi ratnik".
Epska saga o vikinzima na japanski način. Vinland saga ima jako dobre likove, zanimljivi su i pametno napisani. Odnosi između njih i njihovi dijalozi su vešto konstruisani, jer su logično povezani sa pričom koju je autor hteo da ispriča sa ovim stripom. Priča je podeljena na četiri dela, gde samo prvi sadrži ono što prosečan čitalac očekuje od priče o vikinzima. Iako su danas vikinzi često romantizovani, oni su bili krvoločni ratnici koji su sejali strah i trepet Evropom. Pirati i ratnici, pljačkaši, ubice, silovatelji, trgovci robljem itd. Osvajanje i prolivanje krvi su jedina merila vrednosti po kojima su se oni vodili jer je moć i snaga bilo jedino u šta su verovali. Laik bi pomislio da će ceo ovaj dugovečan serijal proteći u ovom ritmu, ali ne i Yukimura!
Vinland saga je farming saga. Nemojte da vas naziv stripa zavara, ovo nije priča o Vikinzima već o selu! Obrada zemljišta, setva, žetva, žitarice, težak i mukotrpan, fizički iscrpljujući rad, živeti u skladu sa prirodom itd. Prvo parče Vinland sage sa završi sa jednim wtf momentom u vidu Game of Thrones-a, i autor od ovog momenta iz korena menja glavnu premisu stripa i okreće je na drugu stranu. Ko očekuje da vidi brutalne Vikinge u akciji bolje da prestane da čita strip od tog momenta, jer to nije ono o čemu se radi u Vinland sagi. Pacifizam je ključ oko kojeg je autor sagradio Vinland sagu. Priča evoluira, od ljutog Vikinga gonjenog osvetom stižemo do čoveka koji shvata svoje grehe, i koji želi da se promeni, tj. da promeni svet u kojem živi.
Vinland saga je Severna Amerika. Iako se dugo smatralo da je Kolumbo otkrio Ameriku, Vikinzi su vekovima pre njega stigli do američkog kontinenta. I Yukimuri je ova činjenica dobro poznata. Vinland saga je ambiciozan projekat, od zaista skromnih mikro početaka priča je napredovala i razvijala se do makro nivoa gde pratimo grupicu vikinga koji pokušavaju da nasele Vinland tj. Severnu Ameriku. Zaista epsko putovanje, i treba ceniti ambicioznost autora jer postoji jako malo istorijskih podataka o Vikinzima u Americi, tako da je autor praktički celo ovo parče priče morao iz korena da izmisli i rekreira. Jer svi znamo da američki kontinent nije bio nenaseljen, i da su Vikinge dočekali Američki Indijanci...
Vinland saga, kao što samo ime kaže, je saga. A saga znači da se radi o dugačkoj, složenoj priči koja evoluira i menja se. Nije svaki deo dobar, ovaj strip pogotovo u sredini, pati od previše razdužene priče i razvodnjenosti. Da ironija bude veća, iako su neki delovi priče previše dugački i nepotrebni, neki delovi su potpuno i neočekivano izbačeni. U jednom momentu grupica Vikinga kreće na epsko putovanje od Skandinavije do Vizantijskog carstva, i ako je neko bio radoznao da vidi taj deo priče ostaće razočaran jer autor je ubrzao vreme i preskočio celo to parče priče. Kakva je to saga ako se stvari seckaju? Iako je Vinland saga seinen manga, u jednom momentu autor u priču ubacuje Garma, koji je tipični generični shonen lik. Ima frizuru kao likovi iz Dragon Ball Z-a, i njegovo ponašanje drastično odstupa od drugih i ruši atmosferu i vajb priče. Zašto je ovaj lik ubačen u strip? Ko očekuje non stop brutalnu akciju u maniru goropadnih Vikinga, ovo nije takav vid stripa. Autor čvrsto zastupa neke svoje životne stavove i ideale, i projektuje ih u ovaj strip, što zna da dovede do polovičnih rezultata.
Vinland saga je sa crtačkog stanovišta vizuelna poslastica. Autorov detaljan crtež i sigurna olovka na adekvatan način prikazuju istorijsko podneblje tokom kojeg je strip smešten. Vidi se da je autor proveo mnogo vremena istražujući i trudio se da njegov strip bude u skladu sa materijalima koje imamo o Vikinzima tog vremena. Na početku serijala dominiraju scene akcije i borbi, krv će pljuštati na sve strane, i pažljivi čitaoci će primetiti koliko je Yukimura bio inspirisan Miurinim crtežom iz Berserka. Paneli, kadriranje, montaža, sve ima dosta sličnosti sa crtežom koji smo videli kod voljenog Berserka. Kasnije serijal skreće u neke druge vode, akcenat više nije stavljen na akciju, ali se crtež i dalje nalazi na visokom nivou. Iako je ovo priča o Vikinzima smeštena na tlu Evrope i Amerike, scene borbe su često ilustrovane na japanski način tj. na način koji se često viđa u mangama/animeu. Ovo pogotovo dolazi do izražaja kod borbi 1 vs. 1, i pravi Vikinzi se nisu borili na način koji je prikazan u ovom stripu. Posebna napomena ide na ilustrovane mape. Pošto je ovaj strip epska saga gde se često putuje, autor je ubacio mape gde možemo da pratimo kuda su se sve kretali likovi ovog dela. Mape su super i dobar bonus dodatak, ali mora se reći da je autor sa ovom odlukom malo pucao sebi u nogu jer bitno parče priče se dešava na selu koje vode robovi. Koja je poenta mapa ako likovi nigde ne putuju i priča miruje na jednom mestu.
Vinland saga je saga, kao kod svih dužih serijala stiče se osećaj razvodnjenosti, pogotovo tokom sredine serijala. Nakon jednog šokantnog momenta neki bitni i harizmatični likovi su prestali da se pojavljuju i strip se nikada nije oporavio od toga i nije dostigao te visine kao ranije (slične boljke kao kod Game of Thrones-a, Sage, itd). Ali ovo je epska priča o Vikinzima koja je odlično nacrtana, i koja se dotiče tema osvete, sela, i pacifizma. Evolucija kroz koju prolazi glavni lik u ovom delu je jedna od najvećih metamorfoza u svetu stripa ikada. Vinland saga nije za svakoga zbog dužine, i eventualne razočaranosti što strip nije klasična priča o Vikinzima, ali ovo je odlično nacrtan strip koji vredi iščitati. Dobar  |
| vatrena_stenica |
Posted - 07/10/2025 : 22:19:05
quote:
Originally posted by nonchalant
Čitao sam That Texas Blood, strip za zaborav. Jacob Phillips je inače sin Seana Phillipsa...
Sad mi lakše. Pomislih da nešto žestoko propuštam, jer videh na više mesta ovo kao preporuku. Prezime sam, naravno, iguglala i pre nego što sam počela da čitam, jer sam pp da mu je sin. |
| nonchalant |
Posted - 07/10/2025 : 22:08:56
Čitao sam That Texas Blood, strip za zaborav. Jacob Phillips je inače sin Seana Phillipsa... |
| vatrena_stenica |
Posted - 07/10/2025 : 21:52:03
The Enfield Gang Massacre [Chris Condon, Jacob Phillips] 2.5/5
This is the West, sir. When the legend becomes fact, print the legend.
Naleteh na nekoj listi westerna veliku preporuku za ovaj. No, meni se ovo ni po čemu ne izdvaja od prosečnih western priča. Osim glavnog lika po kome se banda i zove, nisam upamtila ime nijednog više. Upamtila sam da ima tu nekih saradnika, ženu koju voli i koja ga voli, da su oformili čitavo naselje za svoje porodice i sad kad su stvari došle na naplatu, mi čitaoci, treba da saosećamo i da nam ih bude žao, kao i da osudimo prljav način na koji su pohvatani i pobijeni. E, ova priča je sprovedena tako da mi tu ama baš nikoga nije nešto žao. Totalno sam bila neki nemi i neangažovani posmatrač. Ako je to bio cilj, onda su autori uspeli u zamisli.
Dakle, priča je o pucačini i opsadi koja se odigrala 1875. u Ambrose County, masakru koji je trajao, ne tri dana kako neki tvrde, već pet, a da pritom nije sasvim sigurno ni koliko je ljudi pobijeno.
Nije mi problem što smo odmah bačeni u priču, već što je priča ispala nekako tanka, prekratka, nerazrađena, nema mesa, a likovi totalno nerazvijeni. Bukvalno posle čitanja ovih 180-ak strana mi i dalje ne znamo gotovo ništa ni o kome, pa nije ni čudo što ostadoh ravnodušna. Takvog sam utiska. Plus mi priča malo ne pije vodu. Fazon je šerifu trebao izgovor da uhapsi bandu, a svi znaju i svi su svedočili haranju te bande već duži vremenski period i stalno se na nju žale. Pa čak svedočimo kako bankaru sam Enfield kaže da će se videti opet sledećeg meseca kada se sef napuni. Čemu onda nameštanje ubistva koje bi poslužilo kao izgovor za hapšenje i vešanje?! I ovako bi ga vešali da su ga uhvatili. Jedino ako je poenta da se izazove još veći bes u narodu, čime bi se opravdao linč jedne grupe ljudi (u kome su neki nesumnjivo uživali). No, ne verujem da bi se i ovako neko protiv toga bunio.
Crtež mi je ok, neke table mi se malo više dopadaju, ali većina njih mi je onako, nekako neupečatljiva. Npr. u The Blood Brothers Mother mi se crtež više svideo (iako je i tamo bilo nedopadljivih tabli). Uzimam njega za primer, jer sam ga čitala neposredno pre ovog.
Da ne bude da nemam šta pozitivno reći, dodaću da je ovo još jedna od priča koja zamagljuje granicu između dobra i zla, kako bi nam se ukazalo da su nečiji heroji nekome zlikovci, a možda i zlikovci uopšte (da, da... kao da svi putevi vode ka Kormakovom Krvavom meridijanu). Pohvalno je što su autori istraživali poznati incident kako bi stvari predstavili što bliže izvornim dešavanjima. No, sve ove detalje saznah iz čisto proznih delova na kraju svake sveske. Bukvalno su mi ti delovi istorije bili daleko zanimnljiviji za čitanje od samog stripa. Eto, opet stigoh do mana.
Naknadno saznah da je ovo neki spinoff stripa That Texas Blood, pa je možda problem što to nisam prvo čitala. U svakom slučaju, ovo ovako samo za sebe nije ništa posebno, te mi nije jasno kako se našlo u vrhu nekih lista preporuka. I da se ne pročita baš nikakav propust, osim pomenutih proznih delova. Od njih se mogu napraviti bar tri nove priče i stripa! Što me dovodi do sledećeg - ako bih ocenjivala sam strip bez ovih pogovora u svakoj svesci, to bi bilo 2/5, no ako se prisetim dodatnog istorijskog konteksta i detalja iz života ovih likova iz tih dodataka, to mi popravlja utisak na 3/5. Eto, toliko su mi prozni delovi bili zanimljiviji i efektniji od samog stripa.
 |
| Wolfman |
Posted - 30/09/2025 : 10:30:31
Imao sam naručeno fizičko izdanje koje je trebalo izaći prije mjesec dana, a sad vidim da je pomaknuto na siječanj 2026. |
| pcoro |
Posted - 30/09/2025 : 08:18:50
Risota sam uvijek doživljavao kao crtača koji je najjači u kontrastu svjetlo/sjena - crno/bijelo ali vidim da mu i ova akvarelastija boja odlično stoji 😍 |
| vatrena_stenica |
Posted - 28/09/2025 : 17:13:26
The Blood Brothers Mother [Brian Azzarello, Eduardo Risso]
- Of what evil are you guilty that found you here, like this?
- I trusted a man.
Ovo nije priča o osveti iako vam se prodaje kao takva. Ne očekujte je. Ovo je priča o odrastanju na surovom Divljem zapadu, prilično realistična, bez nade, ali puna prašine, krvi, nasilja, masakra, buke i besa, nekada beskrajne tišine u nepreglednom prostoru i sa ne tako lepim krajem.
Zatvorenici Karter, Levi i Bili Roj po otpuštanju iz zatvora nastavljaju tamo gde su stali. No, fali im Ana, očigledno nekada Karterova ženska, ali nismo posve sigurni da li je grejala ostala srca i krevete. Karteru koji je ostao nešto duže u zatvoru objašnjavaju da je Ana našla novog lika i da se udala. I pogodite gde se završava prvi deo ovog stripa - naravno, na pragu Anine nove porodične kuće. Saznajemo da Ana ima trojicu sinova (Daniela, Sajmona i Džeka), ali ko su očevi to samo ona zna. Vrlo je verovatno da je biološki otac bar jedan od trojice pomenutih likova, samo ne onaj čovek (sveštenik) koji ih zapravo odgaja. No, da li je jedan ili sva trojica, dečacima to mnogo ne znači, jer se tim likovima jebe za ama baš sve na ovom svetu, a kamoli za neke prdavce o kojima bi morali da brinu. U prvu ruku nam deluje da Anu kidnapuju, ali kasnije saznajemo da Ana i nije baš neka smerna, tiha i naivna domaćica. Anin poslednji muž (sveštenik) biva ubijen, deca ostavljena i zaboravljena.
Kao što već pomenuh, ako očekujete ovde tipičnu priču o osveti, neće je biti. Divlji zapad je surov, da biste se osvetili, morate najpre preživeti, a da bi dete preživelo i odraslo u tim surovim uslovima mora mnogo zvezda da se posloži. Tri dečaka pre svega žele svoju majku natrag, a da bi je vratili moraju se otisnuti u svet van svog dvorišta i nedeljnog propovedanja u crkvi. No, u neku ruku su na ovo i primorani, jer kuća nije njihova, te svakako moraju da se isele. Sve što im je bitno, Daniel, Sajmon i Džek će spakovati na jednog konjića i zapucati u nepreglednu divljinu da traže kidnapovanu majku.
Previše naivni za život na Divljem zapadu biće prevareni, ostavljeni na milost i nemilost pustare u kojoj se nalaze - sunca koje prži, noći koje lede kosti i opasnosti koje vrebaju sa svih strana. Uprkos svim okolnostima, uspeće da sačuvaju ono malo dečje nevinosti i čistote, koju sigurno nisu nasledili od roditelja... dok i to ne izgube na ovaj ili onaj način. I tu stižemo do raznih likova. Koliko god ih prošlo kroz ove stranice, jedno je sigurno - svetaca nema. Mogu i učiniti neko čestito delo, iskupljenja nema na tom ubogom horizontu. Čini se da oni to znaju ili pak uopšte ne mare za tako nešto, jer je to nešto daleko od očiju, previše spiritualno i isuviše apstraktno za njihov stil života i generalno stil života na tom sprženom prašnjavom mestu gde svakodnevnica tera na puko preživljavanje ili na neko zlo delanje. Dušom se ovde niko ne bavi osim Lude Sove, jedne Čeroki Indijanke, koja je opet zbog svojih nekih dela završila na poternicama.
Ima par vrlo tužnih scena od kojih bih izdvojila dve - momenat kada deca shvataju da su napuštena od oca/očeva, koji se vratio samo po majku, ali ne i po njih i momenat kada naš narator shvata da mu je brat izdahnuo na leđima i da ih je ovog puta ostavila rođena majka. Naš narator, koji je i sam dete, sahranjuje drugo dete, svoga brata, znajući da mora da tera dalje, sam, bez igde ikoga...
Na trenutak će se neki od nas možda i ponadati da su mu zvezde odredile bolju sudbinu, ali poslednji kadrovi nas uveravaju u suprotno. Zvezde su se ipak posložile po utabanom očevom putu.
Crtež me u početku malo nervirao, ali mi posle bio sve bolji. Nekako su mi face ljudi čudne, pomalo ukočene, ali sam se kasnije navikla na to. No, zato je kolor odličan! Bilo je baš fine igre boja i senki. Ova priča ne odstupa od već viđenih western priča, ali mi je i dalje drago što sam je pročitala. Kad obrnete poslednju stranicu stripa biće vam jasno i da se autor malo igrao s rečima u nazivu stripa. Tužne ljudske sudbine, s malo radosti, mnogo nedaća i opasnosti, uvaljane u prašinu, krv i, čini se, nepresušno nasilje.
I da ne bude da nema još zamerki, glavna ide liku koji je radio lettering. Kurziv ubi na nekim mestima. Ne znam ko je to birao, ali... tastatura mu crkla! 😈
Never ain't so long.
|
| naker |
Posted - 24/09/2025 : 21:46:41
 
 
 
Little Bird (#1-5) + Precious Metal (#1-5)
Napisao: Darcy van Poelgeest
Nacrtao i ofarbao: Ian Bertram & Matt Hollingsworth
U dalekoj distopijskoj budućnosti Sjedinjene Američke Države su pod kontrolom Vatikana. To je inkvizicija koja gvozdenom petom sprovodi svoju rigidnu i ekstremnu religijsku dogmu jer ovi crkvenjaci sebe smatraju bogovima i teže besmrtnošću. Imperiji otpor pruža mala grupica tvrdoglavih kanadskih boraca. Jedno devojče nakon što joj inkvizicija pogubi porodicu i selo u kojem živi kreće putem osvete, a kardinal imperije želi da je se dokopa jer ona ima posebnu moć besmrtnosti, i on se nada da će moći da je iskoristi za svog bolesnog sina. Devojče dobija instrukcije da pronađe Axe-a, madafaka mitskog borca i nekadašnjeg vođu otpora...
Nije bilo lako opisati radnju ovog dela jer strip ne spada u lako razumljiva štiva pošto Little Bird sa prvim poglavljem čitaoca direktno baca u srž događanja. Strip iziskuje strpljenje pri čitanju, cenim da je neophodno par čitanja da bi sve leglo na svoje mesto i da bi se pohvatao sav worldbuilding koji su autorili izmislili. Ali po pravilu kada je reč kod kvalitetnih stripova, strpljenje se isplati. A i nije teško ponovo pročitati strip kada ima ovako vrhunski crtež. Precious Metal je nastavak, ali služi kao prequel jer objašnjava događaje koji su doveli do sukoba na početku Little Bird-a. Little Bird može da se čita nezavisno od nastavka tj. prequela, ali po meni mnogo toga je jasnije i stiče se kompletna slika ako se pročitaju oba dela. Strip se bavi idejama osvete, slobode, porodice, ljubavi.
Iako ova priča nije dugačka, oba stripa sadrže samo po pet poglavlja, autori prave worldbuilding kao da su na stereodima jer ovde su kreativnost i dinamičnost odvrnuti na maksimalno. Gusto napisano štivo, gde je grafizam možda i najjači adut stripa. Mislim da sam proveo pola sata birajući koje table izabrati, a da najbolje reprezentuju o kakvom se stripu radi. Nemoguć zadatak jer strip je krcat sjajnim i kreativno dizajniranim i postavljenim panelima, na kraju sam postavio table samo iz prve priče tj. Little Bird-a. Crtež je psihodelija, table se gledaju kao da ste na tripu. Ima evropski sci-fi šmek koji je vidno inspirisan Moebiusom, ali verovatno će mnoge asocirati na strip Aama od Peetersa. Anticrkvena i religijska tematika koja provejava kroz strip će povući paralele sa Jodorowskim, dok wtf epski momenti dostižu te vrhunce kao nedodirljivi Grahamov Prophet.
Kratki stripovi, ali gusto napisani i krcati raskošnim worldbuildingom, uz fenomenalan crtež Bertrama i farbu Hollingswortha. Davno nisam čitao ovako kvalitetnu i originalnu naučnu fantastiku, verovatno još od famoznog Prophet-a. Odličan epski sci-fi |
| vatrena_stenica |
Posted - 21/09/2025 : 12:33:11
The Blouse [Bastien Vivès] 4/5
You tell me you don't have a woman. That, by God, is very wise, considering that I look upon this species as pretty stupid. Woman is a vulgar animal from whom man has created an excessively beautiful ideal... a taste for statuary turns us into masturbators, reality seems base to us. (Flober)
Dopalo mi se ovo - ni po čemu posebna, tiha i neupadljiva devojka koja se seksualno i kulturološki budi i oslobađa.
Vives je izabrao za okidač bluzu, ali realno je to moglo biti i nešto drugo. Pozajmljena svilena bluza "transformiše" Severin. Ona dobija na samopouzdaniju, postaje slobodnija, senzualnija, ali i svesna svoje privlačnosti. Sve ovo je nagoni da nešto promeni u svom dosadnom nevidljivom životu. Odjednom pleni i privlači poglede svojih kolega na faxu, pa i svog profesora koji je do tada nije primećivao, ni društvo njenog momka nije više imuno na nju... zapravo svi je gledaju s požudom osim njenog momka. Za njega je ona i dalje neka konstanta - uvek je tu, neprimetna, ne talasa, tako da se ova njena bluza može tumačiti i kao placebo.
Ovakve prekretnice se dešavaju i kod onih najmutavijih i najtiših, jer i one moraju odrasti, i njima sise i libido raste, žele da budu primećene i poželjne. Ne nužno, ne uvek i nikako kao neko pravilo. To "buđenje" nije nikakva onostrana i magijska stvar, dolazi vremenom i s godinama. I ne vidim šta je tu čudno i šokantno ljudima. Pitanje je šta "probuđena" mlada žena radi s tom svojom novom svesti o sebi, svom telu, svojim željama i novonastalim pobudama. Neke samo tonu, neke to preplaši te se posle par izleta povuku u onu "pravu i izvornu" sebe, a neke jednostavno umeju da uživaju, da izbalansiraju, da zdravo konzumiraju taj deo sebe.
No, Severin se opsesivno drži bluze kao nekakve amajlije i ukoliko je ne nosi čini joj se da sva magija može iščeznuti, što je opet pokazatelj nedostatka samopouzdanja, jer ona ne veruje da se sve dešava zbog nje same, već je to do komada odeće koji joj dobro stoji. Kul je i što je Vives predstavio obe strane tog buđenja, tj. što je doveo Severin i do nekih loših odluka i ekstremnih situacija. Nekim osetljivim dušama će te scene smetati i biti šokantne, ali ljudi i njihove potrebe umeju biti šokantni. Ljudi umeju da rade nepromišljene stvari, neke i bez posebnog razloga, neke iz dosade, a nekad i zbog čiste demonstracije moći. Tako je i sa Severin, nije ona ništa drugačija od drugih, niti je na moć imuna. Otkrila je, koristi je, i pali je da nekog pali, i? Da li to znači da odobravam neke njene postupke posrtanja - naravno da ne, jer dostojanstvo mora ići u korak s ludošću (bar u mojoj glavi), ali mogu da ih razumem. Moć je kratkog daha i sjaja ako nema kontrole, pameti, doziranja i održavanja iste.
Mana stripa može biti plitkoća sporednih likova, pa onda onaj teroristički napad, kao i to što je Severin nekako ostala zatvorena nama gledaocima/čitaocima. Mada bih možda mogla da opravdam nešto od ovoga - trebalo je nju, Severin, staviti u centar dešavanja i zamagliti sve ostalo, jer je konačno postala samosvesna, bitna i egocentrična; zatim naša najitimnija osećanja i misli nisu za svačije uši ili, kako među ženama postoje izuzetno pametne, elokventne, obrazovane, načitane, šarmantne, duhovite, tako postoje i one "plitke". I one kao i svi drugi imaju pravo na svoj život i da ga žive i opipavaju po svojim merilima i pobudama. Neke nešto nekad i nauče, a nekima ni dvesta diploma ne pomogne, te ostanu plitke i neokrznute bilo čime dubljim kroz ceo svoj život, a nekad u životu treba da dođe i do nekog posrtanja kako bismo bolje videli/sagledali posledice svojih delanja i kako bismo konačno našli svoj put.
Zanimljivo mi je kako su najviše žene ovom stripu ostavile prilično loše ocene i komentare. Te Severin kurva, te Vives ženomrzac i sl, a zapravo se ovde, ako ćemo ovo i bukvalno da shvatimo, Vives posrao po muškarcima prikazavši ih kao totalno plitke svinje, koje, ako žene imaju mali mozak, oni imaju još manji. E, žene, opet smo pale na ispitu.
For him, the universe did not extend beyond the circumference of her petticoat. (opet Flober) |
| Sneaksie Thiefsie |
Posted - 20/09/2025 : 08:06:19
They Called Us Enemy
Takei/Becker
dozivljaji ST glumca za vreme ww2
jap u usa i tako to
mislim da sam citao ovo ali se ne secam
anyway
ima ga na webtoon a trenutno sam commuting sto se kaze pa... |
| koze123 |
Posted - 16/09/2025 : 10:04:09
Bore
Scenario i crtež: Pako Roka
Nakon što još jednog u nizu incidenata zadesi Ernesta, nekadašnjeg direktora banke, njegova porodica odlučuje da ga smesti u dom za stare. Ernest ubrzo upoznaje niz ljudi u domu i sprijateljuje se sa njima, dok ga zdravlje polako izdaje. No ipak Ernestov najveći strah je da završi na prvom spratu doma gde borave ljudi koji su potpuno zavisni od drugih i za koje je neophodna konstantna briga i nega. Kako bi izbegao najgori scenario, Ernest se združuje sa cimerom Emilijom, i smišlja plan kojim će nadmudriti osoblje doma...
Pako Roka pripoveda jednu izuzetno jednostavnu ali duboko emotivnu priču o kraju života, neprestanoj borbi za isti ali i tugi koja će neminovno zadesiti veći deo nas jednog dana. Tuga u vidu zdravlja koje polako izdaje, što fizičko, što mentalno, i prikazuje nam kroz Ernestove oči niz likova i persona koje nastanjuju dom, kao i njihove životne priče. U intervjuu i pogovoru Pako Roka govori o inspiracijama za likove, te pominje kako je u pitanju niz likova sa kojim sa susretao i niz ljudi iz njegovog privatnog života (roditelji prijatelja pre svega) zbog kojih je i dobio inspiraciju da se pozabavi jednom ovako, univerzalno tužnom i dirljivom temom. Ono što je fascinantno je koliko je zapravo istraživanja autor izveo pre samog pisanja stripa, i koliko je razgovora vodio sa starcima u domovima za stara lica; mnogi detalji su potpuno realistično predstavljeni, mnoge pre svega dijagnoze i mentalna stanja starih lica, maltene do nivoa do kojih se opisuju u psihološkim udžbenicima. Naravno, sve je to prikazano sa jednom dobrom dozom humora, budući da bi bez toga strip bio ekstremno depresivan.
Najviše me je pogodila ta svakodnevnica staraca, ljudi kojima je svaki dan potpuno isti i koji ne žive, već samo "životare", dišu samo kako bi disali, polako se približavajući poslednjem danu (ili odlasku na sprat, što je njima gore od smrti).
Roka je ekstremno realistično predstavio ovu svakodnevnicu, i svakom liku kog je predstavio dao dubinu, oplemenio ih je i emotivno produbio, toliko da mi je na par momenata stala knedla u grlu, posebno u samoj završici koja je istovremeno kreativna, prelepa i jako tužna. Rokin crtež je prepoznatljiv, potpuno suprotan događanjima i tematici, što uz pomenuti humor daleko olakšava čitanje jednog ovakvog stripa, koji bi bez toga bio težak kao crna zemlja. Uz to ide i pohvala na kreativnost autora i način na koji se igra sa našim pretpsotavkama i očekivanjima kako bi nas iznenadio, i kako generalno veoma vešto koristi strip kao medijum kako bi ispripovedao priču. Na momente me je strip podsetio na fenomenalni film The Father sa Entoni Hopkinsom, ali bih rekao da je ovo slojevitije, budući da iako je fokus na Ernestu dobijamo jako dobar uvid i u veliki broj drugih klijenata u domu.
Stvarno nemam nikakve zamerke, definitivno je ovo delo kome ću se vraćati s vremena na vreme, i hvala Maveriku što je izdao ovako lep strip u odličnom, luksuznom izdanju.
|
| naker |
Posted - 12/09/2025 : 22:23:14
 
 
 
Damn Them All (#1-12)
Napisao: Simon Spurrier
Nacrtao: Charlie Adlard
Nakon što joj je ujak misteriozno poginuo, a bio je okultni mag-detektiv, Ellie (koja takođe radi u istoj branši), odluči da detaljnije istraži okolnosti koje su dovele do smrti člana njene porodice i njenog mentora. Magija je komplikovana delatnost, ali postoji jedno zlatno pravilo - bavljenje i praktikovanje magijom treba da bude teška rabota. Ali nešto/neko menja stara pravila igre, jer ispostavlja se da u Londonu praktički svaki mali kriminalac i probisvet pomoću novčića može da prizove demona da obavlja njegove prljave poslove. Ovo dovodi do rušenja balansa između svetla i tame...
Nakon što mu je prva tezga na Hellblazeru otkazana (a radio je odličan posao), Spurrier je svoje talente preneo u konkurentni Boom! Studios koji mu je dao zeleno svetlo da promeni imena i izmisli nove likove i da napravi strip koji će tematski biti identičan kao Hellblazer. I Damned Them All je upravo to, istinski i iskonski Hellblazer strip samo pod drugim imenom. Umesto Johna Constantina imamo njegovu žensku varijantu, okultnog detektivskog maga koji shvata kako magija zapravo funkcioniše - blefiranjem. I shvata da je cena praktikovanja magijom nekada veoma skupa. Spurrier voli da priča, i pričaće puno, njegovi stripovi su gusti i zaista krcati tekstom. Ali kada je strip dobro, pametno i zabavno napisan nije problem čitati ga već je to uživanje. Spurrier piše britanskim akcentom, oštro na jeziku, sa dosta ironije i crnog humora, i konstantnog prozivanja i podjebavanja svog sagovornika. Jedan od jačih atributa stripa je činjenica da se ozbiljno pristupilo izučavanju okultne tematike. 72 demona-đavola koji se spominju u stripu su izvučeni iz Ars Goetia grimorijuma.
Damn Them All je Hellblazer za bogate, ako volite bezobraznu barabu u žutom trenčkotu koji se odaziva na ime John Constantine, onda je ovo pravo štivo za vas. Spurrier jedan do najboljih modernih scenarista sa američke scene |
| don_draper |
Posted - 03/09/2025 : 18:41:16
Nije tu kraj adaptacijama kultnih klasika.
Ovog ljeta je na red došla i The Handmaid's Tale koju je u stripovsku formu adaptirala Renne Nault.
Roman sam čitao prije kojih 6-7 godina i ostavio mi je dubok trag u sjećanju prije svega kao iznimno kvalitetan i oštar roman. Izašla je i serija koja je počela vrlo dobro, ali kasnije kad je otišla izvan okvira romana je postajala neuvjerljiva (Game of Thrones sindrom). Malo sam se pribojavao kako bi mogao strip ispasti.
Prije svega vizualno je ovo jako dobro odrađeno i za svaku pohvalu. Kontrasti boja, prikazi raspoloženja, ozračja i napetosti su uvijek likovno dobro upareni. Crtež možda djeluje da naginje prema estetici lijepoga i veseloga, ali upravo u tome se krije zamka pa naglo čitatelja šokira neki obrat ili prizor. Jako dobro prikazana moć crteža koju ovaj medij svakako treba imati.
Priča je dosta vjerno adaptirana, a imam dojam i da je serija malo utjecala na neke segmente. Tko je bio fan romana neće s ovime puno promašiti. I dalje je ovo pisano u formi dnevničkih zapisa, s možda malo više naglaska na to negoli u romanu. Sve u svemu, ovaj roman je kompletno ostvarenje i ne kaska za predloškom, tako da mislim da je posao odrađen i više nego dobro. |
| don_draper |
Posted - 02/09/2025 : 17:38:07
Ryan North : Slaughterhouse Five
U moru sve više prisutnih stripovskih adaptacija književnih klasika, naišao sam i na adaptaciju romana legendarnog Kurta Vonneguta. O romanu neću previše, ali riječ je o jednoj od najgenijalnih i najprodornijih antiratnih priča ikada.
Strahovao sam od toga kako će strip ispasti i hoće li razvodniti genijalnost knjige za koju mislim da ju je teško adaptirati. North je išao dosta ziheraški i odradio sjajan posao. Strip na sjajan način prenosi Vonnegutov duh, ubire najbolje iz romana i sjajno barata brojnim nadnaravnim elementima radnje. Uza sve to, održan je Vonnegutov bridak humor i vrlo pravocrtna kritika društva koju iznese vrlo često u svojim radovima.
Albert Monteys se jako dobro potrduio i s vizualnim djelom, koristeći dosta prokušani kompjuterizirani crtež, ali sa smislom za ekspoziciju, uvrnuto i tečno.
Northa planiram svakako pročitati i u njegovim drugim djelima jer vidim da je u pitanju dosta zanimljiv i duhovit autor. Ovo je svakako genijalan companion genijalnom romanu i izuzetno sam zadovoljan da sam pamćenje osvježio ovako dobrim stripom.
5/5 |
| john connor |
Posted - 01/09/2025 : 21:20:24
Stigose i Vekovnici 14. Svaka cast za nastavljanje ove avanture, i istrajnost.
Nakon svojevrsnog intermeca u 13. ovde je paklen nastavak. I to kakav! Ovo mi je jedan od najboljih do sada, dinamična, prepuna akcije, dijalozi vrcavi, prepuni duha, kao i do sada, a sta tek reci za crtez, bogovski, uzivamo sam u svakoj tabli. Preporuka kao kuca.
|
| john connor |
Posted - 01/09/2025 : 08:59:08
Posto je lokalna biblioteka puna stripova, odlucih da uzmem neko izdanje koje nisam kupio.
Dragonero VC 2-4. Sjajan strip, i to kao neko koga epska fantastika ne opcinjava previse, ali te uvuce u svet, zanimljivo, dobro pisano, jos bolje crtano. Velika steta sto su ovakva sc, 4u1, izdanja, finansijski pristupacna, ali nedostupna, tempo izdavanja je katastrofa, jedna godisnje pa ne ide, a kamoli jedna knjiga u par godina.
Viling Ck. Sjajan strip, jos bolji nego sto ga pamtim. Viseslojan, viseznacan, jednostavno obozavam kada Prat radi sve sam, toliko toga tu ima.
Moram i da pohvalim, za promenu Ck, veliki format. Rotografika, dizajn, upis, prevod sve bez zamerki. Cak je i papir cini mi se bolji nego u vecini izdanja, ne onako sjajan previse. |
| naker |
Posted - 30/08/2025 : 21:05:29
Ni meni se nije svideo. Inače objavljeno je ovo kod nas, ako te ne mrzi stavi osvrt na temu da bude preglednije.
http://forum.stripovi.com/topic.asp?TOPIC_ID=48186 |
| don_draper |
Posted - 30/08/2025 : 18:07:58
Seth : It's A Good Life If You Don't Weaken
Prvi susret s kanadskim autorom koji i nije baš dio nekog stripovskog mainstreama.
Ukratko, strip prati kolekcionara i strip autora (uglavnom za novine) u njegovoj opsesivnoj potrazi za rijetkim uracima drugog novinskog autora.
U šali bih rekao da je ovo najkanadskiji mogući strip. Atmosfera tiha, pomalo i depresivna (ali ne na razini Chrisa Warea), likovi i zapleti nisu pretjerano interesantni. Iako volim stripove u kojima se razglaba o ljubavi prema stripu i volim taj koncept "umjetnosti u umjetnosti", ovdje je to bilo dosta oksudno i nekako suhoparno.
Lijepo je nacrtano i sviđa mi se taj retro štih kojeg autor implementira u crtežu, ali za bilo što dulje od 40-ak stranica očekivao bih nešto više i značajnije. |
| naker |
Posted - 28/08/2025 : 23:40:27
Pored sjajne Laile, od Rama petog svog imena čitao samo Rare Flavours. Dobar gurmanski strip, mnogo bolji od onog nesrećnog Tanigučijevog. |
| don_draper |
Posted - 27/08/2025 : 19:07:23
These Savage Shores
Nedavno je objavljena na siteu recenzija ovog zanimljivog stripa čiji scenarij potpisuje Ram V (poznat i kao scenarist Leile Starr).
Strip mi je djelovao kao zanimljiva doza povijesnog horora u stripu, nešto što i nije baš toliko često. No, premisa zna prevariti i ovdje ne mogu reći da sam našao dovoljno zanimljive radnje i uvjerljivog scenarija da bih uistinu uživao ili se zaprepastio. Strip je pitak, vizualno je odrađen na visokom nivou, ali nisam stekao da ima neku radnju osim toga da se isforsiraju sjajno nacrtane borbe ili napadi vampira. Ram V je pokušao dočarati egzotičniju stranu povijesti i prikazati i kritizirati kolonijalne pohode te kroz likove vampira pokazati svojevrsni otpor kolonijalizmu. Načelno je to dosta dobra ideja, ali nisam stekao dojam da je to bila najjača strana stripa, niti da je razrađeno koliko je moglo biti.
Strip na temelju crteža i vizualne kompozicije dobiva pohvale, ali po pitanju priče je nažalost generika.
3/5 |
| Deers |
Posted - 25/08/2025 : 22:35:34
Kapica
Sonja Gašperov
Crvenkapica i vuk, priča starija od naših djedova još uvijek živa i još uvijek inspirativna. Ovaj put su akteri u malo drugoj ulozi, nimalo banalnoj i očekivanoj. Naime, on je Alan, depresivan strip autor a ona djevojčica željna prijatelja. Recimo. Jer sam odnos nije jednostavan i kao da likovi ne igraju uvijek iste uloge.
Ono što je definiitvno jasno, karakter Kapice kao i neka njezina ponašanja su inspirirana očigledno biografskim elementima odgajanja djeteta. U kombinaciji sa bajkovitim okruženjem tvore dinamičan odnos racionalne i impulzivne osobe gdje zapravo jedna drugo daju ono što im nedostaje.
Zanimljivi stripovi u kojem će se roditelji lako prepoznati
Pierre & Corsso
Ivan Marušić
Internet senzacija još i doba mojstrip magazina! Šaljive dogodovštine dvojce vječnih prijatelja od kojih je jedan hipersenzibilan do razine punchlinea a drugi neobazriv do razine pokretača radnje. Egzistencijalistička drama sa ponavljajućim završetkom. Nešto kao život.
Ali nije fora na kraju stripa jedina poanta tih kratkih stripova, ima tu i prostora za prave priče. Priče su to o prijateljstvu, svakodnevnim problemima izgubljene generacije mladeži, kritika svakodnevnice kroz, što univerzalne, što priče inspirirane događajima neposredne sadašnjosti, a ima i bizarnih momenata sa gotovo nadrealnim humorom. Što je i inače odlika stripova Ivana Marušića. Uz to, ima i poigravanja sa žanrom, humorom nad samim sobom kao i dobrog starog meta stripa.
Sve što mladi vole! Zabavno, duhovito i domišljato.
Integral sakuplja stripove objavljene u magazinu mojstrip kao i kasnije objavljivane na facebook stranici Stripovi by Ivan Marušić . Ako su vam se dopali ovi stripovi (ali i ako nisu) ovjerite njegovu stranicu, puna je svakakvog blaga. Šteta što neko vrijeme nije više aktivna.
Pišonja i Žuga Pierre i Corsso u paklu nadstripovskog šoua!
|
| alexts |
Posted - 23/08/2025 : 01:48:02
Ovde bar nema onih smarača sa DW foruma, koji bi rekli da to niko kod nas ne bi kupio.
(ipak ih ima  http://forum.stripovi.com/topic.asp?whichpage=37&TOPIC_ID=39952#2725682 ) |
| Peyo |
Posted - 23/08/2025 : 01:14:42
quote:
Originally posted by naker
Eto za promenu konačno pišem o stripu koji bi se i Aleksu svideo, ako me pamćenje dobro služi mislim da sam svojevremeno na DW forumu od njega pokupio preporuku za ovaj strip. Sci-fi kralj Arthur, ali veoma dobro ispričana priča sa Bollandovim majstorskim crtežom. Sjajno
Među prvim DC knjigama u mojoj kolekciji. Možda bih se mogao podsjetiti. |
| don_draper |
Posted - 22/08/2025 : 22:43:59
Nisam mu našao neke veće mane, a bome mi je piknulo malo nostalgije i zainteresirao za likove. Čitao sam ga prije više tjedana, a i dalje sam pod dojmom pa meni je svakako ostao zapažen. |
| naker |
Posted - 22/08/2025 : 22:35:32
Dobro nećemo baš preterivati da je za ocenu 5, ali dobar strip i meni se takođe svideo
http://forum.stripovi.com/topic.asp?whichpage=-2&TOPIC_ID=34842&REPLY_ID=2477800 |
|
|
