| T O P I C R E V I E W |
| King Warrior |
Posted - 22/07/2009 : 17:32:42
Umjesto topica "trenutno citam", koji me vise podsjeca na kaladont topic,kako bi bilo sa jednim topicom u kojem se kaze sta je procitano i par rijeci da li se preporucuje ili ne?
Prednost ovog topica je da ostali saznaju da li je nesto vrijedno procitati i da vide koliko se nekim osobama svidjeo neki strip, bez obzira da li je Bonelli,BD,Ameri,Manga ili nesto peto. Kod "trenutno citam" vecinom stoji samo naslov epizode koja se cita,logicno i da nema vise rijeci kada osoba nije jos procitala strip. Navesti samo naziv stripa je po meni ista stvar kao napisati nesto u topicu "kaladont".
Ne mora to biti neka recenzija vec nekoliko rijeci,kao dobro ili lose i ukratko zasto je tako.Mogu i slikice naslovnica kome nije tesko da uploaduje, kao i rasprava o navedenim stripovima.
Mogle bi se davati i ocjene od 1-10 za cijeli strip.Nije potrebno ocijenjivati crtez ,pricu i sve ostalo.
npr.
- The Walking Dead,paperback 1: Solidna horror prica o zombijima. Svidja mi se sto u prvom planu stoje dogadjaji ljudskih uloga kao i njihove emocije, te nije pravi slasherski strip gdje na svakoj stranici prikazuju vadjenje crijeva i ostale gadosti.
8/10 |
| 25 L A T E S T R E P L I E S (Newest First) |
| don_draper |
Posted - 06/01/2026 : 13:44:00
Scott McCloud : Understanding Comics
Prilično sam siguran da dobar dio foruma je ovo nekada u svom životu čitao (ili pokušao čitati). Iako zvuči pretenciozno na 200-injak stranica pokušati sažeti čitavu filozofiju u stripu, mislim da nitko nije došao bliže postignuću od McClouda.
Kroz poglavlja Scott se fokusira na pojedine aspekte stripa kao medija, što s tehničke strane, što s one sadržajne. Tako imamo priče o prijenosu informacija, odnosu tabli, formatiranju, stilu crtanja i značenju. Zvuči kao udžbenik, ali je napravljeno izuzetno pristupačno i vizualno zanimljivo. Na pitak i čitak način prelazi se od banalnijih ka dosta složenijim stvarima, ali čak i oni koji se ne kuže u strip bi odavde mogli dosta toga naučiti.
Ono što je mene fasciniralo je do kojih sitnica je McCloud ovdje došao i o kolikim stvarima čitajući strip uopće i ne promišljamo.
Sjajno je da postoji i dalje u opticaju ovaj strip i mislim da bi trebao biti dostupan dok god je stripa u svijetu.
Ne smatram da je ovo monumentalno ili da je uhvaćena cijela esencija stripa (ne misli to ni sam autor), ali vrlo kompletan, dinamičan i pristupačan zavir u svijet sličica, teksta i tabli koji nama na forumu su omiljeni medij (ili među omiljenijima). Tko može nakon ovoga reći da je strip djetinjast.
5/5 |
| stripožder_1987 |
Posted - 06/01/2026 : 11:44:45
The Complete Cochlea & Eustachia, 2025, Hans Rickheit
Cochlea i Eustachia su bliznakinje – ljudske djevojčice ali izgleda namijenjene za čudne pokuse još čudnijih i uvrnutih metaliziranih i hibridnih bića. Stil crtanja mi mnogo vuče na Mebijusa, bez mnogo oblačića i teksta.
 
 
 
|
| pcoro |
Posted - 05/01/2026 : 21:45:40
Ja sam čitao, našao sam preporuku kod Mehe sa Znaka Sagite. Fora je strip! Fora je zapravo parodija na Konana, nacrtana pretjeranim, heavy metal crtežom koji je opet jako lijep.
Meni se svidio jer volim tu temu "preživljavanje u divljini" ali i zato što je pretjeran, krvav i ponekad namjerno glup  |
| naker |
Posted - 05/01/2026 : 21:25:04
 
 
 
Bloodrik (#1-3) (Andrew Krahnke)
Mišićavi varvarin je sam na vascelom svetu i radi sve što je u njegovoj moći kako bi pronašao hranu i preživeo u okrutnoj prirodi. Priča praktički ne postoji, tokom celog stripa pratimo Bloodrika u njegovoj potrazi za hranom i preživljavanjem. Strip se može opisati kao Konan varvarin u svetu Jack Londona. Teksta ima malo, oblačića skoro uopšte, samo naracija koja prati slike. Autor je priznao da nije scenarista, i da je strip pisao samo da bi imao šta da crta. Crtež vodi radnju i priču i ako strip ima nešto pozitivno to je vizuelni aspekt. Čovek bi pomislio da kada imaš jednog takvog a la Konan lika da će dobiti mač i rascopati neprijatelje, ali ne, nije ovo takav strip. Zapravo ima veoma malo borbi jer sem Bloodrika nema mnogo drugih likova. A i mora se priznati da je komično da imaš jednog takvog mišićavog lika, a kao oružje mu daš luk i strelu. Genijalno. Na netu naišao na par pozitivnih komentara na ovaj strip, ali iskreno ne vidim u čemu je fora.
Konan varvarin upoznaje Jack Londona. Kratak strip, brzo se čita, čisto za ubijanje vremena i ništa više od toga  |
| stripožder_1987 |
Posted - 05/01/2026 : 10:02:12
quote:
Originally posted by don_draper
Seth : Clyde Fans
Ne tako davno sam čitao It's A Good Life If You Don't Weaken od ovog dosta hvaljenog kanadskog autora i bio sam dosta razočaran. Ipak, zahvaljujući svom zanimljivom vizualnom stilu, odlučio sam se dati šansu njegovom najduljem i možda najpoznatijem djelu, Clyde Fans. I dobro da jesam jer riječ je o osobno najboljem iznenađenju čitalačke 2025. godine.
Strip prati dvojicu sinova naslovnog Clydea koji im je u nasljedstvo ostavio vođenje istoimene firme koja se bavi prodajom ventilatora u svim formatima. Strip je nelinearno ispripovjedan i koristi puno naracije i retrospektive. Iako tema djeluje dosta bizarno po odabiru, ključno je što je biznis već dugo propadao zbog pojave klimatizacije sve do konačne propasti. A poanta stripa je, osim prateće dekadencije, prikazati kako su se dva protagonista u tome svemu snašla.
Jedan sin, Abe, je rođeni biznismen i predvodnik firme dugo vrijeme, dok drugi, Simon, je anksiozni sanjar kojemu zaposlenje u firmi pada kao kazna, okov prošlosti. I upravo u toj njihovoj razlici strip pronalazi genijalnu dinamiku u naraciji i perspektivi. Simon je puno detaljnije i kvalitetnije okarakteriziran i kroz njegovu prizmu najbolje možemo ispratiti tu suptilnu propast poslovnog sna i teške, tvrdokorne poveznice i namete koje prošlost nekome mogu postaviti.
Iako se ne događa puno toga ovdje, strip je sjajno prenio melankoliju, emocionalni teret likova i njihove karaktere i svjetonazore kako bi stvorio intrigantnu i moćnu priču iz naoko jednostavne premise.
Sve je to Seth okrunio svojim fenomenalnim retro vizualnim stilom i tonovima plave boje koji podebljavaju tu melankoliju.
Dok je prijašnji Sethov strip bio dosta neimpresivan, Clyde Fans je remekdjelo i jedan od najboljih stripova na engleskom. Po tonu ide uz bok Jimmyju Corriganu, ali je nekako sadržajniji. No, oba su stvarno izuzetni predstavnici tog novog vala melankolije u stripu i sjajno to rade. Strip je veličanstven poput najbolje karakterne studije ili dubokoemotivne serije, jedan od onih koji nadilazi medij u kojem se nalazi.
5/5
 |
| pcoro |
Posted - 04/01/2026 : 08:13:18
Tnx!
Jesi i ti čitao? Zanima me jer - priča (emocionalni problemi braće vlasnika propadajuće tvornice ventilatora) zvoči kao nešto najdosadnije u povijesti, a It is good life.. mi je bio fora strip, sjetan i lijepo nacrtan. |
| Wolfman |
Posted - 04/01/2026 : 00:26:47
quote:
Originally posted by pcoro
Draperu, a jel Clyde Fans završena priča? Nejasno se sjećam da je nekad davno izašao prvi dio i da onda godinama, desetljećima nije bilo nastavka, a to je sve objavljivano u Sethovom magazinu Palookaville koji je izlazio tipa jednom svakih par godina svešćica?
Da, još 2019. je konačno objavljeno u cijelosti.
HC: https://drawnandquarterly.com/books/clyde-fans/
SC: https://drawnandquarterly.com/books/clyde-fans-pb/ |
| pcoro |
Posted - 03/01/2026 : 23:22:40
Draperu, a jel Clyde Fans završena priča? Nejasno se sjećam da je nekad davno izašao prvi dio i da onda godinama, desetljećima nije bilo nastavka, a to je sve objavljivano u Sethovom magazinu Palookaville koji je izlazio tipa jednom svakih par godina svešćica? |
| don_draper |
Posted - 02/01/2026 : 18:35:24
Seth : Clyde Fans
Ne tako davno sam čitao It's A Good Life If You Don't Weaken od ovog dosta hvaljenog kanadskog autora i bio sam dosta razočaran. Ipak, zahvaljujući svom zanimljivom vizualnom stilu, odlučio sam se dati šansu njegovom najduljem i možda najpoznatijem djelu, Clyde Fans. I dobro da jesam jer riječ je o osobno najboljem iznenađenju čitalačke 2025. godine.
Strip prati dvojicu sinova naslovnog Clydea koji im je u nasljedstvo ostavio vođenje istoimene firme koja se bavi prodajom ventilatora u svim formatima. Strip je nelinearno ispripovjedan i koristi puno naracije i retrospektive. Iako tema djeluje dosta bizarno po odabiru, ključno je što je biznis već dugo propadao zbog pojave klimatizacije sve do konačne propasti. A poanta stripa je, osim prateće dekadencije, prikazati kako su se dva protagonista u tome svemu snašla.
Jedan sin, Abe, je rođeni biznismen i predvodnik firme dugo vrijeme, dok drugi, Simon, je anksiozni sanjar kojemu zaposlenje u firmi pada kao kazna, okov prošlosti. I upravo u toj njihovoj razlici strip pronalazi genijalnu dinamiku u naraciji i perspektivi. Simon je puno detaljnije i kvalitetnije okarakteriziran i kroz njegovu prizmu najbolje možemo ispratiti tu suptilnu propast poslovnog sna i teške, tvrdokorne poveznice i namete koje prošlost nekome mogu postaviti.
Iako se ne događa puno toga ovdje, strip je sjajno prenio melankoliju, emocionalni teret likova i njihove karaktere i svjetonazore kako bi stvorio intrigantnu i moćnu priču iz naoko jednostavne premise.
Sve je to Seth okrunio svojim fenomenalnim retro vizualnim stilom i tonovima plave boje koji podebljavaju tu melankoliju.
Dok je prijašnji Sethov strip bio dosta neimpresivan, Clyde Fans je remekdjelo i jedan od najboljih stripova na engleskom. Po tonu ide uz bok Jimmyju Corriganu, ali je nekako sadržajniji. No, oba su stvarno izuzetni predstavnici tog novog vala melankolije u stripu i sjajno to rade. Strip je veličanstven poput najbolje karakterne studije ili dubokoemotivne serije, jedan od onih koji nadilazi medij u kojem se nalazi.
5/5 |
| naker |
Posted - 27/12/2025 : 21:18:03
 
 
 
Batman: Dark Patterns (#1-12) (Dan Watters, Hayden Sherman)
Batman kao detektiv! Nema Jokera, nema superzlikovaca, nema nerealnih situacija gde Batman preživljava nemoguće fizičke povrede kao da poseduje Wolverinovu sposobnost zacelivanja, nema nikakvog kosmičkog entiteta koje preti da uruši univerzum, nema nikakve prepotentnosti itd. A znate čega ima? Stare dobre krimi detektivske priče u noir maniru gde Batman uz pomoć iskusnog Gordona i vernog Alfreda, pokušava da otkrije šablon, obrazac, i reši misteriozna ubistva i uhvati serijske ubice. 12 sveščica, po tri poglavlja za svaku priču, ukupno četiri celine. Glavni negativac je u suštini sam grad Gotham, sa tim uskim i tesnim, prljavim ulicama. Batman ovde nije superheroj, već običan čovek. Čovek koji greši, tragičan lik koji zna koliko je njegova borba protiv zločina uzaludna. Ali on nikada ne odustaje da se bori, on uči i prilagođava se, nikada ne odustaje da bude bolji, da uradi nešto više. Batman kao simbol nade. Priča o dobru i zlu, ali ispričana na jedan pre svega ljudski i human način.
Nov Batman iz 2025. godine, ali odrađen na starinski retro način u duhu Detective Comics-a. Pravi detektivski krimi noir Batman. I više od prijatnog iznenađenja, ovo je stvarno kvalitetno i napisano i nacrtano. Obavezno objaviti ovog Batmana |
| Poli |
Posted - 23/12/2025 : 07:45:09
I meni se Bokser najbolje dopao sto se Kleista tice, a prisjetio se da me Cash jos ceka (valjda je bolji od Cavea). Hm, vidim da u vezi Cavea ima jos i artbook, a vidim da i Kleist ima Starmana (ja sam citao izdanje Allred/Horton sa predgovorom Gaimana) sto se Bowie tice, te jos Berlin years. Mislim da sam i ovu "olimpijku" citao... Svi Kleistovi srtipovi:
https://www.reinhard-kleist.de/en/comics/
|
| naker |
Posted - 22/12/2025 : 21:36:27
Kejv mi nikada nije bio preterano interesantan kao muzičar, pa mi ni strip o njemu nije legao. Po meni Klajstovo najbolje delo je Bokser, tamo neke stvari radi bolje i od Mausa.
Inače objavio se kod nas popriličan broj muzičkih biografija u formi stripa. Smiluj mi se, Peti Bitls, Baby's in Black, Ejmi Vajnhaus, Bili Holidej... ima da se probere ako neko voli muzikalne stripove |
| don_draper |
Posted - 22/12/2025 : 18:40:12
Reinhard Kleist : Nick Cave - Mercy On Me
Kleist, sudeći po biografiji, je dosta dobar po pitanju biografija slavnih glazbenika u stripu. Njegovi poznati radovi su se dotakli Bowieja i Johnnyja Casha, a za početak sam odlučio ipak pročitati strip o Nicku Caveu.
Kleist piše kao fan, ali ne zamara se previše činjenicama i fusnotama, već je tendencija stvoriti jedno vizualno iskustvo kao preslika onog auditivnog. Tko želi saznati bitne stvari i događaje iz života Nicka Cavea neće se ovdje baš usrećiti i ispuniti interes. Strip prati Caveov život kroz par etapa, poglavito odrastanje u Australiji, selidba u London i dekadencija u Berlinu. Radi boljeg razumijevanja pročitanog, svakako je dobro biti fan i znati barem najveće hitove Cavea i njegovu bibliografiju jer strip koristi dosta lyricsa, a i evocira motive i likove iz njegovih pjesama/knjiga.
Cilj stripa je prikazati Cavea kao umjetnika, kao centar svog stvaralačkog univerzuma i kao onoga tko leti i pada skupa sa svojim tvorevinama. Jako mi se svidio Kleistov odabir da pobjegne od konvencionalne biografije i stvori nadrealnu i brutalnu priču o Caveu kao umjetniku, od buntovnih i nihilističkih mladih dana pa sve do uznemirene i mudrije kasnije faze stvaranja. U svemu tome sporedni likovi nisu baš najbolje prikazani i osim Anite Lane nekako inkonzistentno prate protagonista. No, ovo je ipak one man show i veličanstveni spoj umjetnosti, fantazije i lirike. Sjajan spoj glazbe i stripa. |
| naker |
Posted - 21/12/2025 : 22:22:13
 
 
 
Yotsuba&! (#1-16-?) (Kiyohiko Azuma)
Yotsuba je slatka mala klinceza od pet godina koja živi sama sa svojim ćaletom. Ona je usvojena, ali je dobro dete koje uvek ima višak energije. Druželjubiva i otvorena, iako pomalo čudna pošto ponekad nema pojma o nekim banalnim životnim stvarima. Uvek iznenađena i šokirana kada sazna nešto novo, ponekad razmažena, ali prihvata nove stvari i brzo uči. Prve komšije su joj tri sestre koje su starije od nje, ali često se druže sa njom. Strip prati avanture male Yotsube za koju je svaki dan nešto novo, nešto ludo, i ona sa uživanjem dočekuje svaki novi dan jer deca kada su mala treba da uživaju u životu.
Strip bi se mogao opisati kao japanski Calvin & Hobbes. Yotsuba malo mlađa od Calvina, i Calvin je lukaviji od nje, ali po humoru i avanturističkom pristupu gde je svaki dan prilika za nove otkačene doživljaje veoma slično po tematici i duhu. Najveća razlika između Yotsube i remek dela Bill Watterson-a, je što Calvin često zna da priča glasom odraslog čoveka, dok Yotsuba uvek priča kao dete. Calvin je nestašniji i lukaviji, dok je Yotsuba vedrijeg duha i gladna života. Priča je slice-of-life, sa obiljem duhovitih situacija između Yotsube i njenog ćaleta, ujaka, komšija itd. Strip je baziran na likovima, dobro su osmišljeni i simpatični su. Generalno kroz strip provejava dobra doza optimizma i vedrine, život je lep i vredan življenja. Ali kao što često biva kod male dece koja ne znaju neke životne stvari, nekada treba biti strog i strpljivo im objasniti zašto neke stvari ne treba raditi. Kod Yotsube uvek postoji taj edukativan pristup gde ona nešto zabrlja i onda joj objašnjavaju čemu nešto zapravo služi. Yotsuba zna nekada da pusti suzu, ali brzo ona to zaboravi jer sutra je uvek novi dan!
Kvalitet priča zna da varira tokom serijala. Kod Calvina ne postoji neka drastična razlika između prve i poslednje priče, visok kvalitet je sveprisutan kroz ceo serijal što je praktički presedan u svetu stripa, dok kod Yotsube postoji variranja i što serijal duže traje nije toliko originalan kao na početku. Najveća zamerka je što strip previše često zna da se pretvori u turistički vodič kroz Japan. Umesto da se strip bavi idejom, i ima univerzalnu privlačnost, nekada se previše pažnje obraća na neke banalne i previše direktne instrukcije kako se treba ponašati na određenom mestu koje se poseti. Takođe, strip nije dovršen i trenutno je na hiatusu. Poslednjih par tankobončića su dosta lošiji od onih sa početka serijala, a poslednje poglavlje pre hiatusa je neki crossover sa nekim drugim manga serijalom. Po meni potpuno bezveze i nepotrebno.
Yotsuba je japanski Calvin & Hobbes, duhovit strip sa mnogo vedrine i pozitivnog duha. Strip je totalna antistres terapija koja pleni dušu. Pametno napisano i zabavno |
| stripožder_1987 |
Posted - 05/12/2025 : 08:56:09
Arkadi And the Lost Titan vol.1, 2025 (Philippe Caza)
Ogromna preporuka od mene, ja sam ga pročitao u elektronskom izdanju. Nadam se da bi neko od naših domaćih izdavača ovo mogao uzeti u razmatranje za narednu 2026. godinu, najviše se uzdam u Stalker.
|
| naker |
Posted - 04/12/2025 : 22:23:53
 
 
 
Through the Woods (Emily Carroll)
Antologija kratkih horor priča koje su odrađene u maniru starih bajki. Priče imaju fantazmagorične i nadrealne momente, a vuku inspiraciju iz etno folk korena. Autorka koristi elemente priviđenja i opsene da kreira atmosferu, i to radi uspešno. Nije klasičan strip jer nema dijaloga kroz oblačiće, već se priča prepričava kroz naraciju koja podražava osećaj kao kad smo kao klinci i klinceze čitali bajke i priče za decu. Iako je reč o horor literaturi i krv će biti prolivena, nije klasičan horor već se više ide na kartu kreiranja atmosfere gde utoneš u priču koju čitaš i dok gledaš ilustracije koje stvaraju osećaj strave i jeze.
Priče su kratke, variraju u kvalitetu, ali prosek je veoma visok. Priče uglavnom dobro počnu, ali voleo bih da su završeci i epilozi bolje odrađeni. Priče dobro balansiraju između toga da se verovatno nijedan odrastao čovek ne bi uplašio, ali su verovatno previše strašne za decu. Ilustracije se odlično nadopunjuju sa pričama, postoji par kreativnih grafičkih rešenja, strip je odlično ofarban gde se nekada koristi jača paleta intenzivnijih boja kako bi se naglasili određeni momenti. Išao bih čak toliko daleko da kažem da mi se ovde više sviđa grafički deo od tekstualnog.
Nekoliko kolega forumaša je već ranije pisalo o ovom delu. Potpisujem ranije komentare i potvrđujem da je ovo kvalitetna zbirka ilustrovanih bajkovitih horor pričica. Čudi me da se ovo nije do sada objavilo |
| naker |
Posted - 30/11/2025 : 23:00:37
 
 
 
Space-Mullet (#1-8) (Daniel Warren Johnson)
Grupa otpadnika sticajem okolnosti postane tim i zajedno jezde kroz vasceli kosmos i tuđinske planete kako bi nekako preživeli. Na početku grupa broji samo dva člana, ali tokom vremena se priča proširuje i dodaju se novi likovi. Svaki član posade ima svoju pozadinsku priču, i kroz poglavlja se malo više saznaje o njima. Priče variraju po sadržaju i kvaliteti, od onih banalnih i humorističnih gde nastupi svađa oko nestašice WC papira, do onih ozbiljnih i mračnih koje se tiču terorističkih napada, rasizma i genocida, greha prošlosti itd.
Web strip koji je DWJ pisao i crtao za svoju dušu, sa ovim radom je privukao pažnju na sebe. Dobro osmišljeni likovi i dobri dijalozi. Sci-fi space opera. Autor je ovde još na početku karijere pa crtež nije ono na šta smo navikli. Nije loše, ali ima problema sa nekim tehničkim stvarima, proporcijama likova itd. Toliko smo navikli da gledamo njegove stripove koji su odlično ofarbani, pa je potreban određen grejs period kako bi se privikli na ovaj monohromi crtež sa golubije plavom nijansom. Ali neke stvari su već bile na samom početku jasne, DWJ odlično crta scene akcija i borbi. A očekivano ih u ovom stripu ima dosta, i često su te scene brutalne i sirove, i autor je nasilje dobro zamaskirao jer nema crvene boje krvi. Autor je u momentu pisanja stripa bio mlad, pa su vidne neke očigledne reference na dela koja ceni i koja ga inspirišu. Npr. autor je veliki fan legendarne Cowboy Bebop animirane serije, trka klizanja u ratobornom varvarskom maniru će mnoge podsetiti na Battle Angel Alita, a takođe u par navrata autor je spominjao koliko obožava Grendel priče koje potpisuju Macan & Eddy!
Šteta što je DWJ digao ruke od ovog stripa i nikada ga nije završio. Ne spada u njegove bolje radove, ali ima dušu, i pruža dobar uvid u sam početak njegove karijere kako bi se videlo kako se vremenom razvijao kao crtač i kao strip autor. Originalan strip, sa dobro osmišljenim likovima i dijalozima tj. odnosima između njih, dobar crtež, i dobra space opera. Ali mogu da razumem autora da je isplativije raditi tezge za velike izdavačke kuće od web stripa koji se radi za svoju dušu
Uzmite u obzir da izdanje na papiru sakuplja samo prvih pet poglavlja ove priče. Ali pošto je u pitanju web strip svih osam postojećih poglavlja mogu besplatno da se pročitaju na sajtu. Strip je nedovršen i poslednje poglavlje je izašlo 2017 godine. Cenim da DWJ nikada neće dovršiti ovaj strip.
https://www.space-mullet.com/comic/promo-page/
...........
Znam da sam udavio na temi sa njegovim stripovima, ali to je to što se tiče DWJ. Vreme je za neke druge autore i neke druge stripove |
| naker |
Posted - 27/11/2025 : 21:36:26
 
 
 
Wonder Woman: Dead Earth (#1-4) (Daniel Warren Johnson)
WW se budi iz krio sna i saznaje da je tokom dugog perioda hibernacije Zemlja koju poznaje uništena do granice neprepoznatljivosti. Sve njene kolege iz JL su odavno nestali, a njene sestre Amazonke su mutacijama postale užasna čudovišta. WW je zaštitnik Zemlje i oseća odgovornost za sudbinu planete i čovečanstva. Da li može da bude heroj, još jednom, poslednji put, kad je najbitnije...
Strip bi se mogao opisati kao mešavina Mad Max-a i Hellboy & BPRD Hell on Earth. Postapokaliptični svet koji je razoren nuklearnim oružjem i gde non stop postoji pretnja invazije čudovišta i demona. Elseworlds priča gde je DWJ menjao neke stvari kod origin-a WW, ona je ovde mnogo jača nego inače jer predstavlja otelotvorenje konana-ratnika-varvarina. Strip nije dugačak, samo četiri poglavlja, pa scenaristički nije ništa vau. Postapokaliptične priče često obrađivana tema pa nema ovde mnogo originalnosti. Autor ubacuje neke ljudske sporedne likove, ali previše su generički napisani i jedva čekaš da prođe njihov deo i počne pesničenje. Ali DWJ ne bi bio to što jeste da stripu ne da svoj lični pečat. Fantastičan crtež, strašno dinamičan i frenetičan, prepun akcije i duela, gde likovi rade WWF kečerske poteze. U ovom delu je čak otišao i korak dalje, ovaj strip će se pamtiti po suludom i otkačenom momentu kada WW oko svog biča obmota kičmu koju je istrgla iz davno počinulog Supermana, i pomoću ovog novog superoružja počne da mlati po neprijateljima. Sličnu stvar je uradio i u Transformersima kada Optimus otkine svoju ruku i njome počne da šamara protivnike kao da ih lupa buzdovanom. Twisted metal! Nema u tom činu neke logike ili smisla, i ni ne treba da bude, ali zabavno je i otkačeno i volim kada autori izmišljaju ovakve stvari.
Nepretenciozno i neprepotentno, scenario ništa posebno, ali fantastičan crtež i non stop makljaža i poneki suludi otkačeni momenat. Dobro je što i dalje postoje stripovi koji ne žele da budu ništa više od toga negoli da budu - zabavni |
| naker |
Posted - 24/11/2025 : 21:58:22
 
 
 
The Moon is Following Us (#1-10) (Daniel Warren Johnson, Riley Rossmo)
Mala devojčica je jedne noći otišla na spavanje i sutradan ujutru se nije probudila. Njeni roditelji su van sebe jer niko ne može da objasni šta se desilo i kako je njihova klinceza dospela u ovo čudno stanje "kome". Oni su spremni da urade sve što je potrebno kako bi je "probudili", ulaze u njen svet snova gde ih čeka njena podsvest u vidu imaginarnih i stvarnih, kako prijatelja tako i neprijatelja...
Simpatičan strip o roditeljima koji pokušavaju da spasu svoju devojčicu. Strip se dotiče par zanimljivih tema kao što su: carstvo snova, lucidni snovi, podsvest, ima dosta psihologije itd., ali ne zalazi preterano u dubinu već je pitko štivo sa obiljem akcije, i donekle predvidljivo. Iako ima u stripu par zanimljivih twistova, pogotovo onaj sa ujakom, a objašnjenje naziva stripa u sedmoj sveščici je jedan poprilično solidan mindfuck momenat koji se neće lako zaboraviti. Lepo nacrtano, sa dosta kreativno osmišljenih čudnih stvorenja i čudovišta koje je kreirala mašta male devojčice. Crtež bajkovito raskošan, iako ne mogu da pređem preko toga da je majka nacrtana kao da je građena kao linebacker američkog fudbala. Generalno je crtež kritičan kod ženskih likova, ponekad fušerski odrađeni facijalni izrazi i oči. Više bih voleo da je strip ilustrovan prepoznatljivim frenetičnim crtačkim stilom DWJ-a.
Uzeh da čitam ovaj strip jer sam preko bare naleteo na par recenzija gde su ga pošteno nahvalili. Pa, nije baš toliko dobar. Očekivao sam ozbiljniji strip, a nekako je ispao previše tinejdž. Glavni likovi u stripu su roditelji koji čine sve što mogu da spasu svoje dete u otkačenom fantazijskom okruženju pa bi se strip mogao svideti fanovima Sage. Nije loše da ubijete vreme dok čekate da se kolege na poslu smisle, ali DWJ ima bolje stripove od ovog |
| Poli |
Posted - 22/11/2025 : 11:48:36
Ceka se Fibra.
|
| naker |
Posted - 21/11/2025 : 21:04:25
 
 
 
Criminal: The Knives (Ed Brubaker, Sean Phillips)
Stari autori, novi Criminal. Ponovo se pojavljuju poznati likovi iz ranijih priča, ali koji su sada malo stariji. U glavnim ulogama su Jacob Kurtz, Angie, Tracy Lawless. Pola priče otpada na autobiografski meta deo gde Brubaker koristi lik Kurtz-a, koji odlazi u Hollywood kako bi ekranizovali njegov strip, kao podlogu da ispriča svoja preuveličana, ali verovatno istinita iskustva rada za Hollywood. Brubiša jeste pisao za Hollywood, a cenim da svi znaju kakva je tamo praksa i kako se provedu autori koji imaju tezge u Hollywoodu. Ili kada se radi adaptacija njihovih dela bez ikakve zainteresovanosti kako bi razumeli delo koje adaptiraju, ili da uvaže mišljenje autora samog dela. Za one koji ne znaju, Amazon snima Criminal seriju. A šta sve ovo traži u jednom Criminal stripu? To se i ja pitam.
Drugi deo priče je u suštini recikliran Reckless. Praktički identična radnja: zreo muškarac, ali samac, i neočekivano se sprijatelji sa mladom devojkom koja farba kosu neonskim bojama, i kojoj ponudi smeštaj u njegovoj kući. Počnu da žive zajedno, postanu prijatelji gledajući stare filmske hitove zbog Covid izolacije (stvarno Brubiša?), muškarcu lepo jer nije sam, ona kao i svake mlade osobe traži samu sebe, ima loša ljubavna iskustva itd. Kao što kažem, recikliran Reckless.
Kao što svi već znaju, Phillips je idealan crtač za Brubakerove stripove. Uvek je to lepo za gledati, jako dobar crtež, ovaj put je Phillips junior zadužen za farbu. Nažalost ponovo imamo Criminal bez kriminala tj. jako malo kriminala. Priča stoji u mestu, radnja se praktički ni ne pomera. Previše slice-of-life, a premalo kriminala. Štivo je pitko i lepo nacrtano, ali nije zanimljivo, autor u strip ubacuje neka svoja razočarenja iz poslovnog života. Za razliku od većine dobrih epizoda iz Criminala, koje su nezavisne i mogu se posmatrati odvojene jedne od drugih, ovde se ne shvata koja je poenta ove priče jer se stiče utisak da je napisana samo da bi najavila da će u skorijoj budućnosti izaći nove epizode...
Novi Criminal, ali opet iste mane. Ni blizu kvaliteta iz prvih šest trejdova, i stiče se utisak da Brubaker nastavlja da piše Criminal samo zato što uskoro izlazi Amazonova adaptacija Criminala |
| jagodanbg |
Posted - 19/11/2025 : 09:50:25
quote:
Originally posted by naker
Beta Ray Bill (#1-5) (Daniel Warren Johnson)
Kratko, scenaristički ništa specijalno, ali Beta Ray Bill je gotivan lik i strip je fenomenalno nacrtan i ofarban
Ludilo kako dobro izgleda! |
| naker |
Posted - 18/11/2025 : 22:19:51
 
 
 
Beta Ray Bill (#1-5) (Daniel Warren Johnson)
BRB je tuđin koji da bi spasio svoju rasu je pristao da naučnim eksperimentom bude pretvoren u kiborga ratnika-zaštitnika. Izgubio je svoj prirodni, humanoidni oblik i dobio snagu, ali lice konja. Igrom slučaja je dospeo na Asgard, gde je sve šokirao kada se ispostavilo da je dostojan Mjolnira, Thorovog legendarnog čekića kojeg je iskovao sveotac Odin. Odin je bio oduševljen BRB-om, i pristao je da i njemu stvori Stormbreaker, mlađeg brata čuvenog Mjolnira, pomoću kojeg će imati mogućnost da se vrati u svoj humanoidni oblik. Mnogo godina i bezbroj avantura kasnije, BRB je zapao u svađu sa Thorom i ovaj mu je u svojoj srdžbi uništio magično oružje. BRB odlučuje da prestane da se samosažaljeva i pronađe Odina kako bi mu ponovo podario magično oružje. Odin više nije sveotac i više nije svemoćan kao u mlađim danima (u penziji peče domaću rakiju u nekoj birtiji), ali mu govori da postoji samo jedan artefakt koji može BRB-u da podari ono za čim mu srce ište - Twilight, mač demonskog boga vatre Surtura...
Kratak mini-serijal od pet sveščica. Scenaristički poprilično rudimentalno i čita se brzo jer nema puno teksta, pitko štivo. Ali zato je crtež bogovski. Strašno dinamično kadriranje i paneliranje, DWJ je vidno inspirisan animacijama iz crtanih i mangi. Njegov crtež u svoj svojoj punoći dolazi do izražaja kod scena akcije i borbi. Makljaže i pesničanja pucaju od testosterona koliko bitke izgledaju moćno i epski. DWJ je veliki fan wrestlinga (kao što smo se već uverili kod njegovog Do a Powerbomb), pa njegov BRB radi silovite i kultne kečerske poteze. Farba crtežu odlično stoji i boja diže njegov grafizam na još jedan veći nivo. Takođe jako dobro crta i obraća pažnju na tehničke stvari pa mu leži sci-fi tematika (u šta smo već imali prilike da se uverimo kod njegovih Transformers-a). I još jedna stvar, obožavam što je njegov crtež tako prljav i frenetičan. Ko uživa u stilu crtanja čika Millera i Paul Pope-a, uživaće i u grafizmu DWJ. Top 3 modernih crtača sa američke scene.
Kratko, scenaristički ništa specijalno, ali Beta Ray Bill je gotivan lik i strip je fenomenalno nacrtan i ofarban |
| naker |
Posted - 14/11/2025 : 22:17:56
 
 
 
Vinland Saga (#1-29) (Makoto Yukimura)
Thorfinn je mladi Viking niskog stasa pred čijim očima je njegov častan otac na prevaru pogubljen. Da stvari budu gore, Askeladd, čovek koji je odgovoran za ubistvo njegovog matorog je čovek sa kojim najviše provodi vreme jer su obojica članovi vikinške plaćeničke grupe. Thorfinn je uvek namrgođen, uvek ozbiljan, hladan ubica koji ne pokazuje emocije, i koji koristi svaku priliku da izazove Askeladda na dvoboj i osveti se za ubistvo svog oca. Thorfinn gubi svaki duel, ali njegova žeđ za osvetom je sve veća i veća. Ali da li je život koji se živi samo zbog osvete život koji jedan otac želi za svog sina. Thorfinn će morati da sazri i odgovori na pitanje koje mu je ćaća često postavljao: "Šta znači živeti kao pravi ratnik".
Epska saga o vikinzima na japanski način. Vinland saga ima jako dobre likove, zanimljivi su i pametno napisani. Odnosi između njih i njihovi dijalozi su vešto konstruisani, jer su logično povezani sa pričom koju je autor hteo da ispriča sa ovim stripom. Priča je podeljena na četiri dela, gde samo prvi sadrži ono što prosečan čitalac očekuje od priče o vikinzima. Iako su danas vikinzi često romantizovani, oni su bili krvoločni ratnici koji su sejali strah i trepet Evropom. Pirati i ratnici, pljačkaši, ubice, silovatelji, trgovci robljem itd. Osvajanje i prolivanje krvi su jedina merila vrednosti po kojima su se oni vodili jer je moć i snaga bilo jedino u šta su verovali. Laik bi pomislio da će ceo ovaj dugovečan serijal proteći u ovom ritmu, ali ne i Yukimura!
Vinland saga je farming saga. Nemojte da vas naziv stripa zavara, ovo nije priča o Vikinzima već o selu! Obrada zemljišta, setva, žetva, žitarice, težak i mukotrpan, fizički iscrpljujući rad, živeti u skladu sa prirodom itd. Prvo parče Vinland sage sa završi sa jednim wtf momentom u vidu Game of Thrones-a, i autor od ovog momenta iz korena menja glavnu premisu stripa i okreće je na drugu stranu. Ko očekuje da vidi brutalne Vikinge u akciji bolje da prestane da čita strip od tog momenta, jer to nije ono o čemu se radi u Vinland sagi. Pacifizam je ključ oko kojeg je autor sagradio Vinland sagu. Priča evoluira, od ljutog Vikinga gonjenog osvetom stižemo do čoveka koji shvata svoje grehe, i koji želi da se promeni, tj. da promeni svet u kojem živi.
Vinland saga je Severna Amerika. Iako se dugo smatralo da je Kolumbo otkrio Ameriku, Vikinzi su vekovima pre njega stigli do američkog kontinenta. I Yukimuri je ova činjenica dobro poznata. Vinland saga je ambiciozan projekat, od zaista skromnih mikro početaka priča je napredovala i razvijala se do makro nivoa gde pratimo grupicu vikinga koji pokušavaju da nasele Vinland tj. Severnu Ameriku. Zaista epsko putovanje, i treba ceniti ambicioznost autora jer postoji jako malo istorijskih podataka o Vikinzima u Americi, tako da je autor praktički celo ovo parče priče morao iz korena da izmisli i rekreira. Jer svi znamo da američki kontinent nije bio nenaseljen, i da su Vikinge dočekali Američki Indijanci...
Vinland saga, kao što samo ime kaže, je saga. A saga znači da se radi o dugačkoj, složenoj priči koja evoluira i menja se. Nije svaki deo dobar, ovaj strip pogotovo u sredini, pati od previše razdužene priče i razvodnjenosti. Da ironija bude veća, iako su neki delovi priče previše dugački i nepotrebni, neki delovi su potpuno i neočekivano izbačeni. U jednom momentu grupica Vikinga kreće na epsko putovanje od Skandinavije do Vizantijskog carstva, i ako je neko bio radoznao da vidi taj deo priče ostaće razočaran jer autor je ubrzao vreme i preskočio celo to parče priče. Kakva je to saga ako se stvari seckaju? Iako je Vinland saga seinen manga, u jednom momentu autor u priču ubacuje Garma, koji je tipični generični shonen lik. Ima frizuru kao likovi iz Dragon Ball Z-a, i njegovo ponašanje drastično odstupa od drugih i ruši atmosferu i vajb priče. Zašto je ovaj lik ubačen u strip? Ko očekuje non stop brutalnu akciju u maniru goropadnih Vikinga, ovo nije takav vid stripa. Autor čvrsto zastupa neke svoje životne stavove i ideale, i projektuje ih u ovaj strip, što zna da dovede do polovičnih rezultata.
Vinland saga je sa crtačkog stanovišta vizuelna poslastica. Autorov detaljan crtež i sigurna olovka na adekvatan način prikazuju istorijsko podneblje tokom kojeg je strip smešten. Vidi se da je autor proveo mnogo vremena istražujući i trudio se da njegov strip bude u skladu sa materijalima koje imamo o Vikinzima tog vremena. Na početku serijala dominiraju scene akcije i borbi, krv će pljuštati na sve strane, i pažljivi čitaoci će primetiti koliko je Yukimura bio inspirisan Miurinim crtežom iz Berserka. Paneli, kadriranje, montaža, sve ima dosta sličnosti sa crtežom koji smo videli kod voljenog Berserka. Kasnije serijal skreće u neke druge vode, akcenat više nije stavljen na akciju, ali se crtež i dalje nalazi na visokom nivou. Iako je ovo priča o Vikinzima smeštena na tlu Evrope i Amerike, scene borbe su često ilustrovane na japanski način tj. na način koji se često viđa u mangama/animeu. Ovo pogotovo dolazi do izražaja kod borbi 1 vs. 1, i pravi Vikinzi se nisu borili na način koji je prikazan u ovom stripu. Posebna napomena ide na ilustrovane mape. Pošto je ovaj strip epska saga gde se često putuje, autor je ubacio mape gde možemo da pratimo kuda su se sve kretali likovi ovog dela. Mape su super i dobar bonus dodatak, ali mora se reći da je autor sa ovom odlukom malo pucao sebi u nogu jer bitno parče priče se dešava na selu koje vode robovi. Koja je poenta mapa ako likovi nigde ne putuju i priča miruje na jednom mestu.
Vinland saga je saga, kao kod svih dužih serijala stiče se osećaj razvodnjenosti, pogotovo tokom sredine serijala. Nakon jednog šokantnog momenta neki bitni i harizmatični likovi su prestali da se pojavljuju i strip se nikada nije oporavio od toga i nije dostigao te visine kao ranije (slične boljke kao kod Game of Thrones-a, Sage, itd). Ali ovo je epska priča o Vikinzima koja je odlično nacrtana, i koja se dotiče tema osvete, sela, i pacifizma. Evolucija kroz koju prolazi glavni lik u ovom delu je jedna od najvećih metamorfoza u svetu stripa ikada. Vinland saga nije za svakoga zbog dužine, i eventualne razočaranosti što strip nije klasična priča o Vikinzima, ali ovo je odlično nacrtan strip koji vredi iščitati. Dobar |
| vatrena_stenica |
Posted - 07/10/2025 : 22:19:05
quote:
Originally posted by nonchalant
Čitao sam That Texas Blood, strip za zaborav. Jacob Phillips je inače sin Seana Phillipsa...
Sad mi lakše. Pomislih da nešto žestoko propuštam, jer videh na više mesta ovo kao preporuku. Prezime sam, naravno, iguglala i pre nego što sam počela da čitam, jer sam pp da mu je sin. |
|
|
