| T O P I C R E V I E W |
| alen |
Posted - 30/08/2007 : 00:08:19
Mangu konzumiram zadnjih godinu dana i trenutno čitkam/kupujem tri serijala:
Lone Wolf and Cub - izvanredno, tako samozatajnog i cool lika u stripu nisam dugo vidio.
Akira - nakon prvog trejda "thumbs up"
Blade of the Immortal - bio sam skeptičan prema ovom serijalu, ali ima epizoda koje su pravi biseri, od filozofije života, smrti itd...
A što vi drugi čitate?
 |
| 25 L A T E S T R E P L I E S (Newest First) |
| vatrena_stenica |
Posted - 02/08/2026 : 20:31:19
Brain Damage [Shintaro Kago] 3/5
Baš mračno body horror štivo i pogled na ljudsku vrstu. Jbte, ničega lepog. Kome smetaju eksplicitno nasilje, sakaćenje i seksualno uznemirujuće scene, ovo obavezno da preskoči.
Skroz mi je jasno zašto ljudi odustaju od čitanja ovih priča. To što vole horor ne pomaže mnogo pri čitanju Šintara. Klasičan horor nudi jedno, a Šintaro ide dalje. Ne nudi ti onaj očekivani strah i napetost, već neke mračne mogućnosti i niše ljudskog ponašanja, bez imalo empatije ka svojim likovima, od kojih ti pripadne muka i koje te zgražavaju. Mnogo je tu nasilja i mraka, na prvu deluje da je bez ikakve dubine, već da proliva krv estetike radi. Šintaro jednostavo ne slavi čoveka, već ga "ljušti". I dok ga ljušti, čitalac se gnuša sve više i više. Deluje mi da je to i poenta. Ne da te jeftino šokira, već da ti pokaže dokle bi neko išao. Meni su njegove priče više kao sociološki/psihološki eksperimenti.
U svakoj priči su ljudi izopačeni i rade užase iz npr. čistog zadovoljstva, fetišizma, usled deformacija i "bolesti" (na koje ne mogu da utiču), jedni drugima bi i pomogli, ali i bili vukovi, prinose žrtve iz svojih redova zarad "većeg dobra" tj. opstanka zajendice. Al', jedno je sigurno Šintarov čovek sve preživi, kao kakva bubašvaba, bez dostojanstva i po svaku cenu. Svaka priča je za sebe, ali ima tu jednu zajedničku ideju - Šintaro postavlja čoveka u apsurdne, ekstremne i šokantne situacije, pokazuje nam da smo krvoločna i perverzna bića i da ćemo, zarad opstanka, na kraju pojesti i sami sebe. Mi smo hodajući horor. Najviše mu zameram što su mu u gotovo svim pričama glavne žrtve žene. Ne kažem da muških nema, ali nije akcenat na njima.
Labyrinth Quartet 4/5 - možda i najslabija, escape room za žrtve nekog umobolnika
Edit: Wow, sinulo mi je! Pa ovo je The House That Jack Built! 😲 Ocena odmah ide naviše!
Curse Room 4/5 - vrlo zanimljiva, pa i pomalo urnebesna, skoro administrativna sprdačina sa smrću, teško nam i skupo živeti, al još teže umirati. E, i tu su bitne procedure! Smejte se, ali kad Milanka na šalteru kaže da fali obrazac B-52, više nije smešno. 😂
Family Portrait 2.5/5 - možda, ali možda, kapiram ideju, ali to što kapiram je užasno, provokativno i ekstremno upakovano, ubacivanje crnog humora ne pomaže baš ideji da se naša želja za opstankom prikaže ne kao herojska ili dostojanstvena, već kao ponižavajuća, sa vrlo maglovitim granicama, ako ih uopšte ima.
Blood Harvest 3.5/5 - društvo, pojedinac i njegova žrtva, zapravo dobra priča. Karpenterova Kristina u Itovom fazonu.
 |
| vatrena_stenica |
Posted - 23/07/2026 : 12:33:06
Gleem [Freddy Carrasco] 3.5/5
- The reports were alarming. Dangerously volatile, erratic, disobedient, often violent.
- Sounds like us.
Tri priče o dosadi, gubitku i eskapizmu, ali i otuđenosti, uličnom odrastanju i iznošenom sajberpanku, pohabanom svetu. Svet je u ovim pričama tehnološki napredan, ali je infrastruktura trula. Sve to ima senzibilitet meni mnogo dragog autora, Taija Macumota. Stoga se pridružujem svima onima koje i crtež i vođenje priča malo podsećaju na njega.
Born Again - pratimo trip klinca koji se smara usred neke sektaške megacrkve
Swing - ova priča jedina ima neku konkretnu radnju i puna je nasilja, klinci jure delove kako bi osposobili svog humanoidnog robota koji je prestao da radi, ali po cenu ukidanja egzistencije drugome... ima li ovde mesta za moralnu dilemu?! opaka težina pod maskom dečije potrage za delovima!
Hard Body - nema reči, pratimo red za ulazak u noćni klub, smaranje, pa đuskanje, smucanje, trip, sex... neverovatan ritam i puls! I kao što neko reče (parafraziram), budućnost, kao i sadašnjost, je daleko od savršenstva, zapravo je podjednako jeziva, prazna i dosadna, ali je zato droga dobra!
 |
| vatrena_stenica |
Posted - 23/06/2026 : 23:25:46
Brothers of Japan [Taiyo Matsumoto]
To a place that's endlessly clear...
Zbirka kratkih priča koje na prvi pogled i nisu nešto povezane, ali ima tu nekih suptilnih i tananih niti. Macumotov crtež je prepoznatljiv i specifičan, nije šablonski kao u mnogim manga naslovima. Nekome se može učiniti i pomalo deformisanim, s čudnom perspektivom i malo prljavim linijama, ali meni se sve to kod njega izuzetno sviđa. U jednoj priči čak jako podseća na Mebijusa. Takođe je primetno i odsustvo onog tipičnog manga humora koji ume biti vrlo iritantan.
Većina priča obrađuje neku svakodnevnicu, otuđenost, odrastanje, ljude sa margine, melanholiju urbanog Japana, prolaznost vremena... Prva priča "At the end of one day in which nothing began" mi je posebno draga i dobra. Možda je najbolja u celoj zbirci. Sam njen naslov je već čista poezija. Toliko dobro hvata atmosferu i težinu dana u kojima se prividno ništa ne dešava, a zapravo se dešava sve i svašta unutar likova. Njoj dajem 5/5, ostale su mi za nijansu slabije, ali ne i loše.
Ocene po pričama:
At the end of one day in which nothing began (Charley, Haruo, Festival) 5/5
Love Monkey Show 3.5/5
Battle 3/5
Dynamite Gon Gon 3/5
Friends of Japan 4/5
Ovu moram pročitati još jednom, imam utisak da mi je neka fina, skrivena nit izmakla na prvo čitanje. Nekako mi je neuhvatljiva do kraja. Skicira mi otuđenost i emotivno stanje, momenat kada se dva random lika okrznu u prostoru i vremenu u hladnom Tokiju, ali mi je čudna, nema neke radnje... samo taj okrzaj. Pa onda ona lutka bez imena koju jedan od njih drži kao da mu je život sam. Ne znam ni da li išta predstavlja ili zapravo doslovno ništa, već mu samo služi da u tom hladnom i otuđenom svetu ima s kim prozboriti koju reč, praviti se da tu ima neke topline i konverzacije, dok je u stvarnosti miljama daleko od živoga bića. Pa onda onaj drugi lik koji sve vreme žmiri na jedno oko, kao da ne želi da gleda svet širom otvorenih očiju, već filtrira stvarnost. Čin bacanja lutke pod voz koji je propraćen nereakcijom i tišinom mi je nekako i tužan i provocirajući. Ironično je što se u naslovu priče pominju prijatelji, kad ovde prijateljstva nema, više neko saučesništvo, sapatništvo ili simbioza u otupelosti, izgubljenosti, izolaciji i vanvremenskoj usamljenosti jednog surovog lika i jednog koji tu surovost trpi.
Brothers of Japan 4/5
Just because the cicadas are loud doesn't mean you should cut down the trees.
Ova me u početku jako podsetila na jednu priču iz Čestara Franka Pea. I ovde kitovi lete, ali se i kopaju rupe da se prođe na drugu stranu sveta. Prelep, melanholični magični realizam, dok brzo ne prikaže onu otužnu stranu (ne)odrastanja, prekomerne ambicije, ignorisanja stvarnosti i odbijanja odgovornosti.
Imam utisak da su u ovoj priči suprotstavljena dva načina vaspitanja/roditeljstva, dve ekstremne patologije modernog Japana. Jedan model vaspitanja ti ni sa 30 godina ne da da odrasteš, i drugi koji te od prvog osnovne bičuje zahtevima i hiper-ambicijama.
You can't ignore the four seasons.
Families of Japan 3/5
|
| vatrena_stenica |
Posted - 21/06/2026 : 21:25:42
quote:
Originally posted by Wolfman
quote:
Originally posted by vatrena_stenica
Žao mi samo što TZ nije izdat na engleskom, kupila bih ga odmah. Nekako mi ne ide da čitam samurajštinu na francuskom ili španskom.
Upravo najavljeno za proljeće 2027.
https://x.com/i/status/2065470210065223830
Pa ovo je sjajna vest! Nadam se i finom formatu, jer je Macumotov crtež ovde odličan. |
| Wolfman |
Posted - 12/06/2026 : 19:51:48
quote:
Originally posted by vatrena_stenica
Žao mi samo što TZ nije izdat na engleskom, kupila bih ga odmah. Nekako mi ne ide da čitam samurajštinu na francuskom ili španskom.
Upravo najavljeno za proljeće 2027.
https://x.com/i/status/2065470210065223830 |
| Sneaksie Thiefsie |
Posted - 11/06/2026 : 22:47:40
Uchū Kyōdai je dosla do kraja posle 19 godina
|
| Sneaksie Thiefsie |
Posted - 14/04/2026 : 22:01:51
Sensou wa onna no kao o shiteinai
Svetlana Alexievich / Koume Keito
|
| maddjuro |
Posted - 14/12/2025 : 13:06:58
osobno mi drifting classroom nije sjeo. Ali ima ljepih scena |
| stripožder_1987 |
Posted - 12/12/2025 : 15:29:29
Preporuka za ovu mangu:
 |
| Pajtos |
Posted - 26/11/2025 : 21:18:46
Hvala za info, wesskowaz.
Par puta sam se zaletao na slepo i neke mange mi nisu legle...
Ova Devojčica s One Strane me privukla naslovnicom, ima taj šmek mešavine horora i Alise u zemlji čuda... |
| wesskowaz |
Posted - 26/11/2025 : 16:30:52
Pročitao dva broja.
Onako, prosek. |
| Pajtos |
Posted - 26/11/2025 : 12:07:24
Kakva je ova Devojčica sa One strane?
Čita neko?
Ne nalazim ničije utiske na forumu... |
| naker |
Posted - 05/10/2025 : 22:51:07
Hemija između Draže i Tita ima da bude peak kao Goku vs. Vegeta. |
| Heisenberg |
Posted - 05/10/2025 : 14:46:17
quote:
Originally posted by xander
https://x.com/YumeNatty/status/1966261381759688911
Konačno se neko prihvatio prevođenja valjda jedinog manga serijala smeštenog u Jugoslaviju. Samo da poželimo da izguraju do kraja.
Ovo neko mora kod nas da izbaci! Posedujem gajbi izdanje od Kadokave na japanskom (doduše, prvi broj samo) a voleo bi da neko od naših uzme prava na ovo delo! |
| xander |
Posted - 05/10/2025 : 11:54:12
https://x.com/YumeNatty/status/1966261381759688911
Konačno se neko prihvatio prevođenja valjda jedinog manga serijala smeštenog u Jugoslaviju. Samo da poželimo da izguraju do kraja. |
| vatrena_stenica |
Posted - 14/09/2025 : 13:31:37
Me and the Devil Blues: The Unreal Life of Robert Johnson #1-5 [Akira Hiramoto] 3/5
Well, the only way for a nigger slaved to the land to find freedom, is probably to be a pastor or a musician...
Au, koji zajeb s ovom mangom! Još jedna na pauzi. Gde su mi oči bile!?
Elem, kul ovo vozi. Pustite RJ-a i stvari samo piče. Naročito kada prelazite stranice sa kojih treba da vas išamara i izlupa bluz. A bogami, šamara fino. Crtež mi se dopada, kadriranje je nekako filmično (ako tako mogu reći), i dobrim delom dočarava mračnu i teskobnu atmosferu. Zapravo je komplet priča vrlo filmična. To mi je ujedno i malo smetalo posle kul faustovskog početka. Očekujete da vas nešto ščepa i odvuče u tmine i vatre pakla uz đavolski bluz, a dobijete više južnjački krimić/triler s Klajdom (jeste, onim Klajdom) smešten u vreme Velike depresije, pun rasizma i nasilja. Iz mog ugla kvalitet pada kako priča odmiče. Deluje mi da ovo neće ni biti završeno. Šteta, baš šteta.
 |
| naker |
Posted - 06/06/2025 : 21:36:57
Tako je Konore Džone Pluto je stripčina samo takva. |
| Grzi |
Posted - 06/06/2025 : 20:12:33
Pluto realno najbolji Urasawa |
| john connor |
Posted - 06/06/2025 : 18:50:48
Zavrsio sam Pluto 10/10.
Ne znam sto sam ovoliko cekao kada mi je sve od Urasawe fenomenalno.
Da li neko zna koliko ima Tezukinih knjiga Black Jack? |
| vatrena_stenica |
Posted - 25/05/2025 : 22:54:07
Fool Night #1-9 [Kasumi Yasuda] za prva četiri tankobona 4/5, ostatak slab
A fifth of my salary... just for breathing...
Jedno od boljih otkrića ove godine je ovaj intrigantan sf, distopijski pakao ili možda priča o svetu danas uvijena u osećaj slobodne volje, okupana demokratijom u kojoj tom "slobodnom voljom" biramo diktatorske i kapitalisticke institucije i režime.
Radnja je smeštena na Zemlji, ali Zemlji u totalnoj pomračini, bez trunke Sunca, u kojoj vladaju anksioznost, depresija, siromaštvo, glad, umor i izmučenost. Srednja klasa gotovo da ne postoji. Pored nedostatka svetla, još veći problem je nedostatak kiseonika. No, vlada je, posle godina i godina istraživanja naučnika, za ovo našla rešenje, a to je transfloracija iliti proces tokom kog se ljudi transformišu u biljke. Ljudi se najpre podvrgavaju operaciji tokom koje im se usađuje seme (i to samo odabranih vrsta) koje će proklijati i kroz dve godine čovek će postati biljka koja će doprineti povećanju kiseonika i opstanku ljudske vrste. Sve ovo se naravno radi uz dobru novčanu nadoknadu (10 miliona jena ili tak onešto) koju pacijenti koriste da ostatak života provedu što lagodnije, ali najčešće da otplate dug pod kojim živi njihova porodica. Kako ne bi bilo zloupotreba, zakonom je odobreno da se ovoj proceduri mogu podvrgnuti samo teško obolele i smrtno ugrožene osobe. Transfloracija je dala dobre rezultate. Nivo kiseonika je vraćen u neku normalu i time je čovecanstvu pružena prilika da preživi, ali po koju cenu i po koji sloj društva videćemo kasnije.
Iako ideja transfloracije na prvi pogled deluje vrlo humano i dobro isplanirano, pokazaće se da ceo ovaj sistem (gle čuda) ima svoju tamnu stranu i da je od svega jedno sigurno - izuzetno je dobro napravljen i vrlo suptilno manipuliše ljudima. Na neke tamne nuspojave sistem će naravno da žmuri i da ih ignoriše zarad možda mira i nekog balansa u "kući" ili zarad čistog profita i moći. Ne znam, očekujem da ćemo dobiti neki hint u narednim delovima.
Transformacija kroz koju prolaze ljudi podvrgnuti tretmanu transfloracije je u najmanju ruku strašna, te ovu mangu možemo slobodno smatrati body hororom. Transfloracija se ne dešava odmah, već je to proces koji traje i tokom kog su ljudi svesni svog nestajanja, potonuća, iščezavanja, isparavanja skoro svega ljudskog, nemoćni da se pomere, da govore, da ukažu na bilo šta kada pređu određeni nivo, jer udovi više ne slušaju ili ne postoje, jezik je možda grana, a možda list koji zalud podrhtava. Telo postaje drvenasto, ukorenjuje se, menja namenu. Jezive su slike pred nama u ovih par tankobona, a tako su normalne za sve aktere ove price, jer je to njihova svakodnevnica decenijama unazad. Ovaj proces podseća malo na gljivice/spore koje okupiraju telo čoveka u The Last of Us.
Glavni lik je Toushirou Kamiya - umoran, depresivan mladić koji radi gotovo ceo dan za očajnu platu, a često ostaje bez nje zbog nedovoljnog učinka, izdržava psihički bolesnu majku nemajući dovoljno ni za hranu ni za lekove. Takav neki bedni život. Naš glavni lik će zahvaljujući starom poznanstvu (Yomiko Hourai) dobiti zeleno svetlo za transfloraciju. Nakon operacije i usađivanja semena, Toširo dobija vrlo unikatnu sposobnost - sposobnost da komunicira sa biljkama. Ovo njegovu tranziciju iz čoveka u biljku čini daleko težom i nespokojnijom, jer živi s konstantnim podsećanjem kakav ga horor čeka. No, uprkos tome Toširo će po prvi put osetiti da njegov život ima neki smisao i svrhu pored svakodnevne patnje. On oseća ljude-biljke, njihove drhtaje, strahove, misli, tihe jecaje, šapate, odjeke nekadašnjeg života i pokušava da pomogne, a zbog svog poznanstva i novostečene sposobnosti biva zaposlen u Institutu za transfloraciju.
Prvi tankoboni su odlični. Neću preterati ako kažem da je Fool Night imao verovatno jedan od najboljih početaka/premisa poslednjih godina. No, nakon četvrtog tankobona, priča se stmoglavljuje neverovatnom brzinom. Nemam pojma šta je tačan razlog. Možda autor nije znao kud ovo da potera - da li u triler, u horor, u akciju, u sf... Srećom, posle 5. i 6. tankobona hvata nekako konce i vraća se koliko-toliko na put. Priča gubi na atmosferičnosti i emociji. Iako zvuči čudno, ali izgubila je i na sporogorućem tempu koji joj je zadao i diktirao početak. No, i dalje je ovo čitljiva manga sa nadam se još ponekim iznenađenjem. Među kojekakvim novim naštancovanim treševima, ovo mu dođe biser, rupičast, ali i dalje biser. Stvarno šteta što je upropašćen.
Pustite Hansa Cimera ili Filipa Glasa i utonite u prva četiri tankobona Fool Night-a.
|
| anto |
Posted - 25/04/2025 : 21:12:45
domaće mange ne konzumiram koliko bih trebao,barem tako mislim,nešto što uvek pdajem šansu drugim školama stripa,a nešto što me do sada i nisu pogodili naslovi koje sam čitao (za razliku od Tanigučejevih i Tezukinih dela koje objavljuje Fibra,Bosonogog Gena (Fibra/Lokomotiva) i Čoveka bez talenta od Besne kobile).Ali ova dva stripa za koje ću ostaviti osvrt su me propisno zainteresovala pa sam im morao dati šansu.I ni najmanje nisam (kako to obično bude) pogrešio.
 
Sumino&Kirihara:Želim da pojedem tvoj pankreas 1,2 (Stalker)
Pravi strip za tinejdžere,ali i za sve one koji su to u duši.
On je povučen dečko,ona je popularna devojčica,na njenu inicijativu kreću da se druže,mada tu ima i nešto više od prijateljstva.Ali to više,nikako da se desi.Sa druge strane,cela situacija je napregnuta zbog činjenice da je devojka ozbiljno bolesna.
Odličan strip,tako pun života da to prosto isijava iz strip.Priča o prijateljstvu,poštovanju,razumevanju...I jedan od onih koja ti ne da da ispustiš strip iz ruke.
Strip je završen na neobičan način,nisam očekivao da će otići u tom smeru.
Jedina zamerka je malo bizarna sudbina glavne junakinje.
Strip sam dao sinu (srednjoškolcu),on ga je tek progutao.
Najtoplija preporuka.
5/5
 
Sju Sakuratani:Borbeni petao 1,2 (Najkula)
Ovo sam uzeo samo zbog nekih hvalospeva,inače ga ne bih ni u ludilu kupio.
Jbga,petao koji se bori sa demonima,ne deluje ni izbliza kao štivo koje bi mi selo.
Međutim,Borbeni petao je toliko opičen i zabavan strip,da ga hvale sa punim pravom.
Prvi trejd je zagrevanje,upoznajemo glavnog junaka i njegovu životnu misiju,i kako radnja odmiče,strip je sve bolji.
U drugom tankabonu,sa ubacivanjem kokoške u priču,manga postaje ozbiljno opičena,nivo duhovitosti se diže za dva nivoa; ovo baš i nije strip za najmlađe,ima tu malo lascivnih scena - poput one kad mu koka nudi kres (a on jadnik u teranju) ako je pomogne da ubiju jednog demona.
Kakogod,Borbeni petao itekako vredi,dajte mu šansu.
#1 4/5
#2 5/5 |
| KuntaKinte |
Posted - 25/03/2025 : 08:43:42
quote:
Originally posted by vatrena_stenica
Sreach and destroy #1-3 [Atsushi Kaneko] 4/5
Pokušao sa ovim pre jedno pola godine i izdržao do 80. stranice prvog voljuma. Mnogo mi je konfuzno, pa sam rešio da ne moram da pročitam svaki strip koji započnem. Inače, crtež mi se učinio više nego privlačnim (malo vuče na Paul Popea), ali nije bilo dovoljno da se dalje mučim.
Inače strip je rađen prema Tezukinom Dororu, pa koga zanima... |
| Grzi |
Posted - 19/03/2025 : 11:50:37
Solo Leveling anime obara sve rekorde gledanosti, bolesno je popularan, ljudi koji nikad nisu pogledali anime ga gledaju.
Ne bih rekao da je zasluzeno, ali kuzim zasto je tako, izuzetno je pitko i zarazno, ali i jako jednostavno.
Ono sto me zanima je da li se to odrazilo na prodaju Najkulinih izdanja? Imamo li kakav info? |
| vatrena_stenica |
Posted - 04/03/2025 : 23:26:35
Designs [Daisuke Igarashi] 4/5
This is my design.
Kada se prisetimo na kakva zla je čovek spreman problem kojim se ovde bavi Igaraši je zapravo prilično realan - uvodi nas u vrlo mračan i nasilan svet korporacija koje se vode isključivo profitom, interesom i osvajanjem tržišta po svaku cenu. Ovde se eksperimentiše ljudskim bićima i životinjama da bi se stvorilo super oružje koje efikasno obavlja posao, sluša naredbe, ne talasa mnogo, a ako i zatalasa biva eliminisano, jer se uvek razvija brže, jače, bolje, naprednije. Ova oružja su bića od krvi i mesa o čijim osećanjima niko ne vodi računa, jer su apsolutno nebitna, što celu stvar čini tragičnijom.
 
Borbe su prikazane kao svojevrstan ples, na momente podsećaju na kapueru. Crtež to lepo dočarava.
 
 
Ako su vam gotivna filozofska promišljanja o Bogu i Čoveku, moralu i etici, bacite se na čitanje ovih pet tankobona. Nećete zažaliti. Razmišljaćete o motivima, nadležnostima, ciljevima, sredstvima i pravima pomenutih "institucija". Šokiraće vas dijalozi i opravdanja, na mnogo mesta odsustvo empatije i ljudskosti, bićete skrhani, ali i besni na ljudska govna koja vladaju svetom, a možda još više na one koji ih u tome prate i gledaju da ugrabe parče kolača. Igaraši vas neće štedeti.
 
Ako vam je priča u ovoj mangi i dalje nerealna, setite se da vam je bila i "rivijera u Gazi".
Kako vam pumpa srce ovih dana?
It... happened again... Humans are such idiots.
|
| vatrena_stenica |
Posted - 21/02/2025 : 21:02:30
Sreach and destroy #1-3 [Atsushi Kaneko] 4/5
So… dirty things really do look dirty.
Ovu priču možete interpretirati i doživeti na više načina. Neću se time baviti. Samo ću pomenuti neke od aktera ovih stranica:
Hyaku - devojka kojoj su po rođenu hirurški odstranjeni delovi tela (i to njih 48) i koja pokušava da ih vrati kako bi se osetila "celom". Na početku mange podseća na kiborga, da bi do kraja pomalo poprimila obrise ljudskog bića.
 
Doro - na oko devojčica, ali ipak dečak, da bi se ispostavilo da može biti i jedno i drugo. Za razliku od Hyaku koja želi natrag svoje ljudske delove, Doro želi da svoje ljudske delove zameni mehaničkim kako bi bio brži, bolji, ubitačniji, jednom rečju - napredniji.
komunistička/brutalistička arhitektura - izbija skoro sa svake druge strane. Na prvim stranama ćete odmah prepoznati Buzludžu, pa potom i spomenik ispred Muzeja kosmonautike u Moskvi, pa onda spomenike iz Treptover parka iz Berlina, Majku Otadžbinu iz Volgograda, Branioce iz Stare Zagore itd. Njihova impozantnost umnogome doprinosi atmosferi u mangi. Osetićete se brutalno mrvišnim, nebitnim i nevidljivim.
bes - najčešće jedina stvar koja vas održava u tom surovom okruženju među robotima i ljudima koji se po surovosti i (ne)empatiji od robota gotovo ne razlikuju. Pored pohlepe i besa, malo šta je ostalo u ljudima, čak i među krvnim srodnicima.
Creechs (roboti) bi da budu prihvaćeni međ' ljudima, da okuse, vide, osete isto što i oni, dok bi ljudi da iskoriste robote za ostvarenje svojih ciljeva. Pojedinci i jedne i druge vrste žele prevlast po svaku cenu, dok im većina naroda grca u bedi, blatu, rupama... sa tek ponekim snom o slobodi.
 
 |
|
|
