| T O P I C R E V I E W |
| mladjo |
Posted - 19/05/2008 : 18:57:06
Popis svih recenzija na ovom topicu:
Vernor Vinge: Jazbina na nebu (mladjo) str. 1
Vernor Vinge:Vatra nad dubinom (mladjo) str 1
William Gibsom:Neuromancer (mladjo) str. 1
William Gibson: Count zero (mladjo) str. 1
Runemarks – Joanne Harris str. 2
Orson Scott Card: Enderova igra str. 2
Richard Matheson: Ja sam legenda str. 2
Walter M. Miller, Jr. - "A canticle for Leibowitz" str.2
Arthur C. Clarke - ideje i dostignuća str. 3
Isac Asimov - lik i djelo str.3
Roboti - mali traktat str. 4
Restoran na kraju Vaseljene (The restaurant at the end of the Universe) str.4
Roboti - mali traktat vol. 2 str. 5
Daglas Adams - "Zivot, Vaseljena i sve ostalo"str. 5
Magle Avalona - Marion Zimmer Bradley str. 5
Phillip Jose Farmer:Dveri vremena str. 6
Louis M. Bujold: Vorkosigan saga str. 6
Lois M. Bujold - "Diplomatski imunitet" str. 8
Časopis Ubiq - kratki osvrt str. 9
'Crvena soba' od spisateljice Niki Frenč. str. 9
Leva ruka tame i Svijet se kaže šuma str. 11
Maks Bruks: Svetski rat str. 12
Ijan Mekdonald: Bespuće str. 12
Zoran Jakšić:Severnjak str. 13
Steven King:Dolores Clairbone i Gerald s game str. 13
Steven King: It str 13
Polarisova SF antologija/95 str. 13
Ilija Bakić: Jesen Skupljača str. 13
Kraj Večnosti'(Isak Asimov) str. 13
"Kratka povest vremena" profesora Stivena Hokinga. str. 14
Michael Chabon: Gospoda pustolovi str. 14
Asimov: The shortest story ever made str. 14
Klark:'Spuštanje noći'. str. 14
Makroskop, Pirs Entoni
Pol Anderson:Krstaški pohod
Monolith vol. 2
Dragoslav Mihailović: Kad su cvetale tikve str. 16
Filip K. Dik: Doktor Bladmani
Polarisova SF antologija/97 str. 18
Dan Simmons:Hyperion str. 18 i 20
'2001:Odiseja u svemiru''. str. 20
Leva ruka tame LeGvin str. 20
Stephen King:Just after sunset str. 21
Tom Rimi:Slepi glasovi str. 22
Dejvid Gemel: Parmenion. str. 22
Kliford Simak:Svet - groblje str. 22
Dan Simmons:Pad Hyperiona str. 23
Donesite mi glavu Dražesnog Princa str. 23
Pol Anderson: Moždani talas str. 23
Filip K. Dik: Marsovsko vremensko iskliznuće str 24.
Wells:Rat svijetova str. 25
E. C. Tubs:Zvijezdana smrt str. 25
Polarisova SF antologija/93
Kliford Simak: Izbor Bogova str. 26
Filip K. Dick: Galaktičarski iscjeljitelj keramike str. 26
Jared Diamond, Sva naša oružja: zarazne bolesti, čelik i puške
Mirjana Novaković:Strah i njegov sluga str. 27
Robert Šekli:Savršena planeta str. 27
Pol Anderson: Biće vremena str. 28
Polarisova SF antologija/94
Artur Klark, Gregori Bedford:Sa one strane spuštanja noći
Stephen King:Salemovo str. 28
Dan Simmons:Hyperion str. 28, 29
Richard Matheson:I am legend str. 28
Ursula LeGvin:Hainske priče str.29
Ursula LeGvin:Dvanaest četvrti vetra
Philip K. Dick:A maze of death str 31
Piter Vajt:Prošlost je ljudska str. 31
Polarisova SF antologija/96 str. 32
Isak Asimov:Zadužbinska trilogija str. 33
Dejan Stoiljković:Konstantinovo raskršće str. 33
JOŠKO BELAMARIĆ:Freud u Splitu str. 36
Franc Kafka:Preobražaj str. 37
Roberto Saviano Gomora str. 37
Dan Simmons:Uspon Endymiona str. 39
EX - YU SF: edicija X - 100 str. 40
EX - YU SF: edicija Kentaur str. 41
Den Simons:Drud I. i II. deo str. 41
EX - YU SF:Biblioteka SIRIUS str. 42
EX - YU SF:edicija SUPERNOVA str. 42
ISAAC ASIMOV NA RAPIDSHAREU! (AUDIO KNJIGE )str. 45
Gordon N. Dickinson: Vojniče ne pitaj str. 45
EX - YU SF:Edicija POLARIS str. 47
EX - YU SF: SFera i SFeraKON str. 47
Polarisova SF antologija/99 str. 47
EX - YU SF:Furtinger, Pihač, Mikuličić str. 48
EX - YU SF: Povijest SFere i SIRIUSA I. - III. dio STR. 48
Filip Dik: Klanovi Alfinog mjeseca str. 48
Robert A. Henlein: Zvjezdani jurišnici str. 51
EX - YU SF:Irena Rašeta : Kako netko može ne voljeti znanstvenu fantastiku? str. 51
Robert Silverberg:Legende str. 51
Isaac Asimov: Zadužbina i zemlja str. 52
STEPHEN KING - snovolovka str. 53
Greg Ber, EON str. 53
kolebanje smrti str. 53
Niccolo Ammaniti: Ja se ne bojim, Pokupit ću te i odvesti, Kako Bog zapovijeda str. 54
Greg Bear: Legat str. 55
Clarke/Baxter: Oko vremena str. 55
Albert Camus: Stranac str. 56
Aleksandar Solženjicin: Jedan dan Ivana Denisoviča str. 56
JOHANES MARIO SIMMEL:Pustite cvijeće cvjetati str. 56
Greg Ber, PUT SVIH DUHOVA str. 56
R.A. Heinlein: Luna je okrutna ljubavnica str. 56
Riftwar saga str. 57
Charles Bukowski: Post - Office str. 57
Isaac Asimov:Čelične pećine i Golo sunce str. 57
Goran Skrobonja: Istinite laži str. 57
Stiven Presfild: ALEKSANDAR - vrline rata str. 57
Kliford Simak:Vreme je najednostavnija stvar str. 58
POLARISOVA SF ANTOLOGIJA 1998. g. str. 58
Den Simons:Pesme Boginje Kali str. 58
Den Simons: Ilion str. 58
STEAMPUNK str.59
Ursula Leguin: Pričanje str. 59
Stephen King:Cell str. 59
POLARISOVA sf antologija:2000 str. 60
Michael Swanwick - mali traktat str. 60
Filip Dik, UBIK str. 60
N. Calder: Magic Universe (Grand Tour of Modern Science) str. 60
S. Baxter: Dark Future str. 60
B. Knight: Figure of Hate str. 60
Val McDermid: A Place of Execution str. 61
J. Theorin: Echoes from the Dead str. 61
K. Maitland: Company of Liars str. 61
David Icke - Priče Iz Vremenske Omče str. 61
C. Palliser: Quincunx str. 61
C. J. Sansom: Dissolution str. 61
C. J. Sansom: Dark Fire str. 61
C. J. Sansom: Sovereign str. 61
C. J. Sansom: Revelation str. 61
Stanislav Lem:Fijasko str. 61
James Ellroy:Veliko ništavilo str. 61
L. Penny: A Fatal Grace str. 62
M. Crighton: 13. borac str. 62
L. Grosmann: Codex str.62
I. Banks: Excession str. 62
I. Banks: The Algebraist str. 62
A. Mathews: The Apotecary's House str. 62
S. Berry: The Templar Legacy str. 62
I. Pears: An Instance of the Fingerpost str. 62
White, Haft, White: The Key to the Name of the Rose str. 62
Bates: Liječenje oči bez pomoči naočala str. 62
Jefremov: Tajna tamne planete (Tumannost Andromedi) str. 62
Lem: Eden str. 62
Lem: Nepremagljiva str. 62
Christie: Misteriozni događaji u Stylesu str. 62
Christie: I poslije toga više nije bilo nikoga str. 62
Dexter: Misa za mrtve str. 62
Mankell: Muž, koji se je smijao str. 62
Gregory: Zavjera nasilja str. 62
Feynman: Ma sigurno se šalite, gospodine Feyman! str. 63
Petančič: Anor Kath - putevi magova str. 63
Verne: Tajnoviti otok str. 63
Jaroslav Hašek: Doživljaji dobrog vojnika Švejka str. 63
Jaroslav Hašek: Lik i djelo str. 63
Phillip K. Dick: Tamno skeniranje str. 63
Kod Kalicha - birtija koju je proslavio Švejk str. 64
Oscar Wilde: Slika Doriana Greya str. 64
Mark Nykannen: Search Angel str. 64
Lovecraft: Planine ludila str. 64
William Dietrich: Napoleonove piramide str. 65
Josef Škvorecky: Oklopni bataljon str. 65
Greg Bear: Premještanje Marsa (Vope) str. 65
Roberts: Kraj nafte (Panzer) str. 65
Taleb: Crni labud (Panzer) str. 65
Smith: Child 44 (Panzer) str. 65
Sigurdardottir: Poslednji rituali (Panzer) str. 66
Akunin: Ahilova smrt (Panzer) str. 66
Den Simons:Šuplji čovjek (Vope) str. 66
Pratchett: Barva magije (Panzer) str. 66
Khoury: Poslednji templar (Panzer) str. 66
Gibbins: Atlantida (Panzer) str. 66
Sussman: Kambizova zagonetka (Panzer) str. 66
Preston: Kodeks (Panzer) str. 67
Rollins: Karta kosti (Panzer) str. 67
Bourne: The righteous men (Panzer) str. 67
MacLean: Polarna postaja Zebra (Panzer) str. 67
Džef Vandermer:Zaljubljeni Dradin (Vope) str. 67
Balard:Četverodimenzionalni košmar (Vope) str. 67
MacDermid: Pjesma sirena (Panzer) str. 67
Clifford Simmak:Tranzitna stanica (Mladjo) str. 67
Hrvoje Kovačević: Putnikova smrt (Rock.BobRock.) str. 68
Guareschi: Don Camillo (Panzer) str. 68
Deutsch: Urota srebra (Panzer) str. 68
Goli otoci Jovo Kapičić (Osim) str. 68
Space - Opera (Mladjo) str. 68
Miroslav Krleža (Mladjo) str. 69
Martin, Carranza: Gaudijev ključ (Panzer) str. 69
Harris: Archangel (Panzer) str. 69
Morrison: The Ark (Barka) (Panzer) str. 69
Cooper: Tajna sedmog sina (u Evropi Knjižara mrtvih) (Panzer) str. 69
Robert A. Heinlein: Dvostruka zvijezda (ZG Naklada, 2008./org. izdanje 1956.) (Rock. Bob Rock)
Asimov:Roboti zore (Lord Vader 89 ) str. 70
TEMA:Domaći autori str. 70
Asimov:Roboti i carstvo (Lord Vader 89) str. 71
Smith: Gorky park (Panzer) str. 72
Monaldi, Sorti: Secretum (Panzer) str. 72
Zoran Žmirić:BLOCKBUSTER (Mladjo) str. 72
Sacks: Muž, koji je imao ženu za šešir (Panzer) str. 72
Singh: Lijek ili sljepilo? (Panzer) str. 72
Nesbo: Rodstrupe (Panzer) str. 72
Indridason: Grad čaša (Panzer) str. 72
Dahl: Zbirka kratkih priča (Panzer) str.72
Bram Stoker: DRACULA (mladjo) str. 72
Belani (Blažič): Obzidani grad (Panzer) str. 72
Smith: Ruins (Panzer) str. 72
Preston: the Cobra Event (Panzer) str. 72
Marr, Baldwin: The Eleventh Plague (Panzer) str. 72
Kurt Vonnegut: Mali traktat (Kunoichi) str. 73
Stephen King:Izmaglica (Mhejl) str. 74
Zoran Žmirić:VRIJEME KOJE NAM JE POJEO PAC - MAN (mladjo) str. 74
Asimov: Život u svemiru (Panzer) str 75
Bujold: "Pripravnik za ratnika". (DeeCay) str. 75
''Ljeto noći''(Den Simons) (Mhejl) str. 75
Arthur Clarke i Frederic Pohl: POSLJEDNJI TEOREM (Mladjo) str. 76
Theodor Stergen: VENERA PLUS X (Mladjo) str. 76
Hanlon: The science of the Hitchhiker's guide to the galaxy (Panzer) str. 76
STIEG LARSSON: TRILOGIJA MILLENIUM (Ken2) str.76
Panzer:Pilgrim (from the Chronicles of Un) (Mladjo) str. 76
Cornwell: Portrait of a killer, Jack the Ripper, Case Closed (Panzer)str. 76
Krakauer: Into the wild str. (Panzer)76
Frederick Pohl:DOLAZE KVANTNE MAČKE (Mladjo) str. 77
Parasvemir (Mentor und SFera, 2010.) str. 77
Panzer: Changes in Heaven (Mladjo) str. 77
Arthur C Clarke: serijal o Rami (Mladjo) str. 77
Rock.Bob Rockovih "par brzopoteznih":)) - King, Coben...
J. K. Jerome: Three men in a boat, to say nothing about the dog (Panzer) str. 77
KENTAUR - biblioteka znanstvene fantastike (mladjo) str. 78
Robert Silverberg: Noćna krila (Nightwings) (mladjo) str. 78
Kliford Simak: GRAD (mladjo) str. 78
Robert A. Heinlein: VRATA U LJETO (mladjo) str. 78
Arkadij i Boris Strugacki: HOTEL KOD POGINULOG ALPINISTE (mladjo) str. 79
Predrag Raos:MNOGO VIKE NIZAŠTO (mladjo) str. 79
Đoko Ostojić:SUČELICE NA TARI (Mhejl) str. 79
Atkinson(Yogi Ramacharaka): Science of Breath (Panzer) str. 79
Krunić: Med i krv (Panzer) str. 79
Gene Wolfe: The Book of the New Sun (Panzer) str. 80
Arkadij i Boris Strugacki:PUŽ GOLAĆ NA URVINI (mladjo) str. 81
William Tenn(Philip Mass): Of Men and Monsters (Panzer) str. 81
Thomas M. Disch: The Genocides (Panzer) str. 81
Stephen King: The girl who loved Tom Gordon (Vope) str. 82
Cordwainer Smith: A Planet named Shaygol (Panzer) str. 82
Alan Dean Foster: Midworld (Panzer) str. 82
James Blish:ZVIJEZDANE SPORE (mladjo) str. 83
Philip Jose Farmer: Dark is the Sun (Panzer) str. 83
Eric Frank Russell: Wasp (Panzer) str. 85
Kim Stanley Robinson: LEDENI HRAM (mladjo) str. 85
Hal Clement: Iceworld (Panzer) str. 85
Hal Clement: Mission of Gravity (Panzer) str. 86
Feldman: Svakidašnje tajne (Imponderables) (Panzer) str. 87
Lewis: Smijeh i kladivo (Komunistični vicevi 1917-1989) (Panzer) str.87
Isaac Asimov i Robert Silverberg: Spuštanje noći (Vope) str. 88
Jack Vance: Tales of the dying earth (Panzer) str. 88
Džo Haldemen:Večiti mir (Vope) str. 89
Ellison: I have no mouth, and I must scream (Panzer) str. 89
Isak Asimov - Nemsezis (Vope) str. 89
Somoza: Špilja ideja a.k.a The Athenian Murders (Panzer) str. 89
Risto V. Radunovića "Istorijska osnova završnice Njegoševog Gorskog vijenca" (Mhejl) str. 89
Christie: Murder of Roger Ackroyd (Panzer) str. 89
Gregori Benford - Saga o centru galaksije (Vope) str. 89
Kladnik: Ljubljana sa nostalgijom (Panzer) str. 89
Panzer: IDEAL FAMILY (mladjo) str. 91
Po: Viljem Vilson (Mhejl) str. 91
Milisav Popović:Zaboravljena gora (Culfis) str. 91
Djordje Balašević:TRI POSLERATNA DRUGA (Mladjo) str. 92
Roberts: The end of food (Panzer) str. 92
Albom: Tuesdays with Morrie (Panzer) str. 92
Scott Card: Kraljevski ručak (Panzer) str. 92
Stephen King:Under the done (Vope) str. 93
Olga Larionova:Leopard sa Kilimandžara (Pirgavi) str. 94
Isak Asimov i Robert Silverberg: Dete vremena (Vope) str. 94
NICCOLO AMMANITI - nek' zabava počne (Ken2) str. 95
Panzer:INSANE ASYLUM (Mladjo) str. 95
Pötzsch: Krvnikova kčer (Panzer) str. 95
George Orwell:Životinjska farma (Mhejl) str. 95
Paolo Koeljo:Đavo i gospođica Prim (Bruce S.) str. 96
Damir Hoyka:XAVIA (mladjo) str. 97
Riel: Otkvačene arktičke priče (Panzer) str. 98
Mara R. Sirako: Dangober (Panzer) str. 98
Gartner: Praznina napretka (iz pradavnine u daljnu budučnost) (Panzer) str. 99
Phillp K. Dick:UBIK (mladjo) str. 99
Kurkov: Piknik na ledu a.k.a Smrt i pingvin (Panzer) str. 99
Alfred Bester: RAZORENI ČOVJEK (mladjo) str.101
Aldiss: Hothouse a.k.a The Long Afternoon in Earth (Panzer) str. 101
Miljenko Jergović:SARAJEVSKI MARLBORO (mladjo) str. 101
Paolo Koeljo:Anđeo ćuvar (Bruce Springsteen) str. 101
Isak Asimov:Zvezde prah nebeski (Lord Vader89) str. 101
Miljenko Jergović:Ruta Tannenbaum (Osim) str. 102
Phillip K. Dick:TECITE SUZE MOJE, REČE POLICAJAC (mladjo) str. 102
Isaac Asimov:Svemirske struje (LordVader89) str. 102
Kurt Vonegut jr.:KLAONICA 5 (mladjo) str. 103
Predrag Crnković: BEOGRAD ZA POKOJNIKE (mladjo) str. 104
Vladimir Pištalo:MILENIJUM U BEOGRADU (mladjo) str. 105
Aleksandar Novaković:VOĐA (mladjo) str. 105
Buzzati: Sedam katova (Iz knjige 60 priča) (Panzer) str.105
Dule Nedeljković:PONEDJELJAK (mladjo) str. 106
Mankell: Muškarac iz Pekinga (Panzer) str. 106
Hochgatterer: Slatkost života (Panzer) str. 106
Veselin Gatalo: GETO (mladjo) str. 108
Veselin Gatalo:CAFE OXYGEN (mladjo) str. 108
Monaldi & Sorti: Veritas (Panzer) str. 108
Mordecai Roshwald:LEVEL 7 (Panzer) str. 110
Michelle Moran: "Nefertiti" (DeeCay) str. 110
David Albahari:SNEŽNI ČOVEK (mladjo) str.110
Jaroslav Hašek:DOBRI VOJAK ŠVEJK UOČI RATA I DRUGE ČUDNOVATE ZGODE (mladjo) str. 111
Robert Heinlein:Stranger in a strange land (Pirgavi) str.111
Patrick Ness:The knife of never letting go (Panzer) str. 112
David Morrell:The Totem (Mhejl) str.114
Collins: Arena smrti, 1. dio Igre gladi trilogije (Panzer) str. 114
James Blish:GRADOVI U LETU, Knjiga 1:ZVIJEZDE ĆE BITI NJIHOVE (mladjo) str. 114
Mahabharata (Mhejl) str. 114
James Blish:GRADOVI U LETU, Knjiga 2:ŽIVOT ZA ZVEZDE (mladjo) str. 114
Jevgenij Zamjatin:MI (ordell) str. 115
James Blish:GRADOVI U LETU, Knjiga 3:ZEMLJANINE VRATI SE KUĆI (mladjo) str. 115
James Blish:GRADOVI U LETU, Knjiga 4:TRESAK CIMBALA (mladjo) str. 115
George R.R. Martin:DYING OF THE LIGHT (Panzer) str. 116
Giljermo Del Toro/Čak Hogan:SOJ (Swamp thing) str. 116
Robert A. Heinlein:DVOSTRUKA ZVIJEZDA (mladjo) str. 116
Philip K. Dick - Čovjek u visokom dvorcu (Pirgavi) str. 116
Robert A. Heinlein:LUNA JE OKRUTNA LJUBAVNICA (mladjo) str. 117
Beckett: Geneza (panzer) str. 117
Patrik MekKejb - Snježna šuma (Mhejl) str.117
Toole: Urota idiota (Panzer) str.119
Stanislaw Lem. nepobedivi (Pirgavi) str.119
Roger Zelazny:The dream master (Pirgavi) str.121
Zusak: Kradljivka knjiga (Panzer) str.122
Phillp K. Dick: Sanjaju li androidi električne ovce? (mladjo) str.123
Viktor Peljevin:Život insekata )Gil-galad) str.123
Džordž Orvel - Niko i ništa u Parizu i Londonu (zorglub) str.123
Srđan Valjarević - Dnevnik druge zime (zorglub) str.123
Phillip K. Dick: FILMSKE PRIČE (mladjo) str.124
Neal Stephenson:ANATHEM (Panzer) str.124
Stanislav Lem:FIJASKO (mladjo) str.126
Stanislav Lem:SOLARIS (mladjo) str.127
Stanislav Lem:GLAS GOSPODARA (mladjo) str.128
Joe Haldeman:VJEČNI RAT (Pirgavi) str.129
Odraslima Slovenije (Panzer) str.130
John Brosnan:NEBESKI GOSPODARI (Pirgavi) str.130
Vikas Swarup:ŠESTORICA OSUMNJIČENIH (Panzer) str.133.
George Orwel:1984. (mladjo) str.134
Arthur Clarke i Gentry Lee:KOLEVKA (mladjo) str.134
Brian Aldiss:HELIKONIJA PROLEĆE (Pirgavi) str.135
Matej Mertik:KAPETANE NA ZEMLJI IMA SVE MANJE I MANJE TRATINČICA (Panzer) str.136
Ivan Ivanji:NA KRAJU OSTAJE REČ (mladjo) str. 136
Dennis Lehane:LIK I DJELO (Johnny Difool) str.136
Luis McMaster Bujold:ZIMOSLAVNI DAROVI (mladjo) str.138
Jerzy Kosinski:BEING THERE (Jonny Difool) str.139
David Hewson:THE KILLING (Panzer) str.140
Brian Aldiss: HALIKONIJA LETO (Pirgavi) str. 140
Luis McMaster Bujold:DIPLOMATSKI IMUNITET (mladjo) str. 141
Luis McMaster Bujold:LEDENE OPEKLINE (mladjo) str. 141
Dean Koontz:ISKORISTI NOĆ (Pirgavi) str. 142
Dean Koontz:ŽESTINA (Pirgavi) str. 142
Fred Saberhagen:BERSEKERSKI TRON (mladjo) str. 142
China Mieville:STANICA PERDIDO (DeeCay) str.143
MONOLITH 002 (Pirgavi) str. 143
Greg Bear:THE FORGE OF GOD (Vope) str.143
George R.R. Martin i Lisa Tuttle:VJETROVITO UTOČIŠTE (Pirgavi) str. 143
Zoran Živković:BIBLIOTEKA (Pirgavi) str.144
C.J.Cherrych:DOWNBELOW STATION (Vope) str.144
Adam Troy Castro:LIK I DJELO (Ernie Pike) str.144
Harper Lee:UBITI PTICU RUGALICU (Johnny Difool) str.144
Peter Pišćanek:RIVERS OF BABYLON - KAKO JE LOŽAČ POSTAO TAJKUN (Panzer) str.144
Peter Terrin:STRAŽAR (Panzer) str.144
Inka Parei:RASHLADNA STANICA (Panzer) str.145
Fred Saberhagen:BERSEKERSKI TRON (mladjo) str.145
J.K. Rowling: THE CASUAL VACANCY (pANZER) STR.145
Branislav Glumac:FIUMIANKA (Just_Charlie) str.145
Srećko Cuculić:ZAGREPČANKA (Just_Charlie) str.145
C.J.Cherryh:CYTEEN (Vope) str.146
Hannu Rajaniemi:THE QUANTUM THIEF (Vope) str.146
Khaled Alkhamissi:TAXI (Panzer) str.146
Roger Zelazny:ZOVEM SE KONRAD (Pirgavi) str. 146
J.G. Ballard:POTOPLJENI SVIJET (Pirgavi) str. 147
Manuel De Pedrolo:MESANOSCRIT DEL SEGON ORIGEN (Panzer) str.147
Volter Trevis:ČOVJEK KOJI JE PAO NA ZEMLJU (mladjo) str.147
Rod Rees:POLUSVIJET(ZIMA) (mladjo) str.150
John Scalzi:OLD MAN'S WAR (Pirgavi) str.151
Thompson Walker: DOBA ČUDA (Panzer) str.151
Julianna Baggott: ČISTI (PRVI DIO TRILOGIJE) (Panzer) str.151
Martin Cruz Smith:PARK GORKOG (mladjo) str.151
Ray Bradbury:VATRA I LED (DeeCay) str.151
H.G. Wells:ZVIJEZDA (DeeCay) str.151
Martin Cruz Smith:VUKOVI JEDU PSE (mladjo) str.152
H.P Lovecraft:POTRAGA ZA NEZNANIM KADATHOM (DeeCay) str.151
Robert A. Heinlein:ZVIJEZDANI JURIŠNICI (DeeCay) str.154
Phillip K.Dick:SANJAJU LI ANDROIDI ELEKTRIČNE OVCE? (DeeCay) str.154
Martin Cruz Smith:STALJINOV DUH (mladjo) str.154
J.K. Rowling:THE CUCKOO'S CALLING (Panzer) str.154
Forest Carter: THE EDUCATION OF LITTLE TREE (Panzer) str.154
Martin Cruz Smith:ZVIJEZDA SJEVERNJAČA (mladjo) str.155
Martin Cruz Smith:HAVANSKI ZALJEV (mladjo) str.155
John Burdett:BANGKOK 8 (mladjo) str.156
John Wyndham:DAN TRIFIDA (DeeCay) str.156
Sam J. Lundwall:NIJE VREME ZA HEROJE (DeeCay) str.156
K.W. Jeter:BLADE RUNNER 2 - NA RUBU LJUDSKOSTI (DeeCay) str.157
Brian W. Aldiss:NON-STOP (DeeCay) str.158
Antti Tuomainen:ISCJELJITELJ (DeeCay) str.158
Stanislaw Lem:NEPOBEDIVI (DeeCay) str.158
Orson Scott Card:ENDAROVA IGRA (DeeCay) str.159
Orson Scott Card:GOVORNIK ZA MRTVE (DeeCay) str.160
Harry Harrison:SVIJET SMRTI (mladjo) str.160
SIRIUS BROJ 19 (mladjo) str.161
SIRIUS BROJ 19 (DeeCay) str.162
Lee Child:JEDAN HITAC (Johnny Difool) str.163
Kim Stanley Robinson:2312 (Vope) str.164
Darko Macan:KOŽA BOJE MASLINE (Johnny Difool) str.164
Roger Zelazny:GOSPODAR SVJETLOSTI (Johnny Difool) str.164
Roger Zelazny: THIS IMMORTAL (Erine Pike) str.164
John Scalzi:REDSHIRTS (Ernie Pike) str.164
Goran Vojnović:ČEFURI RAUS! (Johnny Difool) str. 164
John Scalzi:REDSHIRTS (Vope) str. 164
Fred Saberhagen:BERSERKERS:THE BEGINNING (Vope) str. 164
Robert Bryndza:SMRTONOSNE TAJNE (mladjo) str. 237
Popis će redovito biti ažuriran...
Evo, na početku, počeo bih sa jednom isprikom;imam samo dvadesetak min vremena između obaveza, pa Vas molim za razumijevanje glede gramatičkih i inih grešaka;shvatite ovo prvenstveno kao jedan tok misli.
Dugo se već pripremam otvoriti ovakav jedan topic, topic gdje bi (uvjeren sam) veliki broj ljubitelja dobre knjige mogao popričati i iznijeti svoje mišljenje o pročitanom djelu. Svakako, postoje specijaliziraniji forumi za ovu temu, ali zašto ne otvoriti jedan ovakav topic i među ljubiteljima stripa, te na taj način uvidjeti kakva je čitalačka kultura, razina razmišljanja, pa i tolerancija različitih mišljenja glede (ne)pročitanih knjiga.Dakle, ne mislim ovdje ni na koji žanr posebno; ovaj topic otvoren je za apsolutno sve vrste pisane riječi. Stoga, pucajte sa svojim recenzijama (malim, srednjim, velikim ) komentarima, mišljenjima, prodikama, iživljavajte se slobodno:). Nadam se da će se barem par ljudi odvažiti da nešto napiše, a ako se nitko ne javi...ha, pa barem sam pokušao
Evo jedne moje:
TAKO BLIZU, A TAKO DALEKO, IZA SVAKOG UGLA JE SAZNANJE NEKO
Vernor Vinge: Jazbina na nebu
A deepness in the sky
Žanr:SF
Hugo i Nebula winner
Algoritam, 2006.
745 str.
Prijevod:Kristijan Vlašić
Lektura: Zinka Joh
Science-fiction oduvijek je od strane "stručne" kritike bio prikazivan kao "pulp" žanr namijenjen prvenstveno nezahtijevnoj publici željnoj lakoga štiva. Ti argumenti, na žalost, i dan danas su aktualni i ne pokazuje se mogućnost njihova skorog iskorijenjivanja. Jedan banalan primjer to dokazuje: što mislite da li je moguće da jedna sf knjiga završi u lektiri za srednju školu? Naravno da ne, ta ideja Vam je smiješna sama po sebi. Zašto? Jer znate, kao i ja, da će "stručni" milje takvu ideju odbaciti kao nešto izrazito neozbiljno. Zašto ovo sve govorim? Zato što je knjiga koju predstavljam jedno istinsko remek djelo, ne samo u domeni žanrovske kritike, nego uopće. Međutim, nikada ovakvo dijelo nećete naći u lektiri, ali zato će "Madam Bovary", koja je, kako god okreneš, jedan obični ljubić, uvijek biti sveprisutna.Također, dosta često se čuje mišljenje da je veliki dio sf književnosti loš. Tu bih citirao velikog sf barda Theodora Sturgeona:"Točno je da je 95% sf-a smeće. Ali 95% bilo kojeg drugog žanra je također smeće". Mislim da je s tim sve rečeno.
Ali, okrznimo malo konačno i samu knjigu:Evo kratkog sadržaja(LIGHT SPOILER):
Radiosignal s ugasle zvijezde koja nikako nije mogla nastati prirodnim putem poput zova sirene privući će dvije ekspedicije iz različitih dijelova svemira naseljenog ljudkom rasom. Zvijezda koja se pali i gasi svakih 250 godina ima planet koja naseljavaju inteligentna bića. Prva koja bi ljudi mogli susresti otkad su krenuli u istraživanje svemira. Genijalni umovi sva tri svijeta sukobiti će se u bitci na život i smrt u kojoj su ulozi daleko veći nego što bilo tko od njih može pretpostaviti (SP OFF).
Karakterizacija likova u ovoj knjizi dovedena je do savršenstva. Likova je popriličan broj, međutim količina osobnih podataka te iznenađujućih preokreta, kako u osobnom pogledu likova, tako i glede njihovog identiteta, na vrlo je visokom nivou. Ljudi su ovdje prikazani onakvima kakvima jesu, u pravom smislu riječi. Međutim, kao i u stvarnom životu, na sreću cijeloga ljudskog roda, uvijek postoji nekolicina pojedinaca koji su u stanju promijeniti stvari. Genijalnost jednog pojedinca vanzemaljske rase( namjerno Vam neću reći ništa glede njihovog izgleda:)), toliko očarava i ponovno me uvjerava u jednu činjenicu primjenjivu na ljudski rod; nisu ljudi zaslužni za napredak na raznim poljima znanosti tokom tisućljeća. nije čovječanstvo postiglo napredak i svijet u kakvom živimo. Ne, nije to zasluga ljudskog roda nego nekolicine pojedinaca. Da, imamo sreću da se svako malo u ovom našem svijetu rodi genijalac poput Einstena ili Tesle, i zahvaljujući njihovoj mudrosti i genijalnosti čovječanstvo (ipak) gura naprijed. Takav je i Shakner Underhill,vanzemaljac i jedan od glavnih junaka ove priče.
Također, kaže se da su svi ljudi jednaki u svojim pravima. Proširio bih malo tu izjavu i dodao da smo svi mi, bića u svemiru jednaki u logici i bez obzira gdje se nalazili, uvijek će iza nekog kutka vrebati neko saznanje koje jedva čeka da bude ubrano.
P.S. za Vope-a (koji je jedini ovo pročitao do kraja:)) Radnja ove knjige se dešava 30 000 godina prije knjige "Vatra nad dubinom.
Eto. Pucajte!
< |
| 25 L A T E S T R E P L I E S (Newest First) |
| Salkan |
Posted - 18/05/2026 : 13:17:38
Prije nego se profesor Pnin ušunjao na moju adresu, tiho, neprimjetno i gotovo posramljen zbog svoje naivnosti pred okrutnim Svijetom, tonovi jednog mediteranskog filosofa su kolali prostorom i odguljivali tapete. Ta strašna, mučna ozbiljnost suočenja u kojoj i Klemens i P.Merso osjećaju da između čovjeka i svijeta više nema unaprijed zadane harmonije! Pa iako Alber uprkos svemu traži način da se živi bez laži, iako njegovi junaci tonu, griješe, otuđuju se, on nam ispod svih tih papazjanija ostavlja pitanje dostojanstva: kako živjeti a da se ne izda „istina o apsurdu“? Kako je moguće ostati moralan bez metafizičke garancije?
Dakle, Sretna smrt (objavljen posthumno, 1971) i Pad (1956) se mogu čitati kao dva međusobno povezana stadijuma iste duhovne drame – prvi roman istražuje mogućnost sreće nakon odbacivanja društvenih iluzija, dok drugi pokazuje šta ostaje kada se raspadne i posljednja iluzija moralne nevinosti. U Sretnoj smrti pratimo Patrisa Mersoa, mladog činovnika koji osjeća da mu svakodnevni život i društveni ritmovi (dekori) oduzimaju mogućnost STVARNOG življenja. Nakon razgovora sa bogatim, hendikepiranim Zagreusom – osobom koja tvrdi da je novac samo sredstvo za kupovinu vremena – Patris ubija svog sagovornika i uzima njegovo bogatstvo kako bi pokušao živjeti slobodno i potpuno. Roman prati njegovo lutanje kroz putovanja, ljubavne odnose, samoću i postepeno približavanje jednoj vrsti tihe, gotovo fizičke sreće: pomirenju sa svijetom, sa suncem, sa morem, ritmom disanja i konačnošću smrti. Kami ovdje naime (jer ovo je njegov prvi roman) još uvijek vjeruje da čovjek može pronaći mir ukoliko odbaci lažne društvene ciljeve i nauči živjeti u neposrednosti sadašnjeg trenutka. Ah, kako je tužan taj mali alžirski sirotan bio!
U Padu, međutim, Kami ruši tu mogućnost. Roman je strukturisan kao duga ispovjest Žana Batista Klemensa, nekada uspješnog pariškog advokata koji u amsterdamskim barovima nepoznatom sagovorniku polako otkriva vlastiti moralni slom. Presudni trenutak dolazi kada jedne noći čuje ženu kako pada u rijeku, ali ne učini ništa da joj pomogne. Taj događaj razara njegovu sliku o sebi kao plemenitom i pravednom čovjeku. Klemens potom shvata da su njegova dobrota, altruizam i šarm bili tek sofisticirani oblici samoljublja i potrebe za moralnom superiornošću. Iz tog saznanja razvija svoju filosofiju „sudije-pokajnika“: pošto niko nije nevin, jedini način da vlada drugima jeste da prvo optuži samoga sebe.
Filosofska paralela između ova dva romana leži u Kamijevom sve dubljem suočavanju sa pitanjem autentičnosti. Patris Merso, rekosmo, pokušava pobjeći od društvene laži kroz sopstvenu sreću; Klemens opet otkriva da je ideja lične moralne autentičnosti možda samo još jedna maska ega. U Sretnoj smrti još postoji mogućnost sklada između čovjeka i svijeta – sunce, priroda, tijelo, put i tišina mogu pružiti privremeno iskupljenje. U Padu čak ni iskrenost više nije čista, jer se i priznanje krivice može pretvoriti u oblik dominacije.
Nevertheless, oba ova romana povezuje Kamijeva opsesija istinom života bez metafizičkih utjeha. Reći ću jasno i hrabro: jadni, siroti Alžirac tvrdoglavo je lupao glavom u zidove racionalnog i odbijao utjehu. Jer, Kamijevi junaci u ova dva romana (a znamo da je i Merso u Strancu njihov bliski rođak i istomišljenik) odbacuju religijske i društvene iluzije, ali završavaju pred istim pitanjem: može li čovjek živjeti bez laži o sebi? Patris pokušava odgovor naći u sreći, a Klemens u samorazotkrivanju. Nijedan odgovor nije potpun, ali baš u tom nemiru nastaje najdublji Kamijev sloj – osjećaj da je ljudsko dostojanstvo možda sadržano ne u pobjedi nad apsurdom, nego u odbijanju da se pred njim zatvore oči.
I naravno, onda je sinkronicitet iznad kauzalnosti uradio svoje: preporuke za Nabokova. Dakako, biblioteka nije imala Dar, ali ja sam imao dar da napravim plan za čitanje ovog neobičnog i kako-sam-obaviješten velikog pisca: Pnin – Smijeh u tami – Poziv na pogubljenje – Dar – Blijeda vatra. Jer i tu, već vidim u početnim poglavljima o profesoru Pninu, junak pokušava pobjeći od pogleda drugih ljudi. Iako on ne dijeli okrutnost prokazanih Kamijevih promišljanja, nazire se Pninova (Nabokovljeva) privatna geografija rituala, sjećanja i akademske rutine. I nadam se da će Pnin do kraja zadržati svoju nevinost i čisto srce, jer razumijevanje Kamijevih junaka gura u provaliju. O Pninu kasnije, nakon dovršetka čitanja. Zasad toliko, jer je postojala mogućnost da zaboravim na ove Kamijeve izmišljaje. Ne zaboravimo da je krajem četvrte decenije prošlog vijeka, u vrijeme pisanja svog prvog romana – a koji će biti objavljen tek posthumno, Alber rekao: „Smrt daje pravi smisao igri i junaštvu“. Tek da se napomene koliko je duboka bila njegova opsjednutost činjenicom da se život, kao niz iskustava i mijena, ipak u jednom trenutku mora dokinuti.
|
| naker |
Posted - 17/05/2026 : 21:46:13
Korektura (Tomas Bernhard)
Veliki roman velikog Bernharda. Autor voli da piše o Vitgenštajnu, čuvenom austrijskom filozofu, pa ne čudi što imamo još jedan roman koji je umnogome baziran na njegovom životu. U knjizi pratimo neimenovanog lika koji čita rukopise koje je ostavio Rojthajmer nakon svog samoubistva. Živeo je lucidan život jer je praktički ceo svoj život proveo gradeći kupu u sred austrijske šume. Kupu gradi u čast svoje voljene sestre, kupa je i fizički i psihički dizajnirana i krojena da odgovara ličnošću njegove sestre, i nakon završetka gradnje ona treba da se useli u nju. A ovaj ambiciozan građevinski projekat pokušava da sakrije i od nje same...
U romanu se mogu prepoznati razni slični motivi koji se mogu pronaći u mnogim drugim delima ovog autora (odnos prema majci i porodici, ljubav prema prirodi, mržnja prema Austriji itd). Nemoguće je odoleti njegovom specifičnom stilu pisanja koji podseća na opsesivno-kompulzivni poremećaj jer non-stop ponavlja jednoteiste reči i stvari, kao da ih kleše u kamen. Bernhard je jedan veliki čovekomrzac, možda i najveći mizantrop u istoriji književnosti, on u ovom, kao i u većini drugih svojih dela, kritikuje praktički sve živo. Autor je opsednut tom idejom da nas naše detinjstvo i dečaštvo formira i oblikuje kao jedinke, a kakva smo iskustva doživeli u mladosti će nas obeležiti za vjek vjekova. Autor nemilosrdno i bez pardona kritikuje austrijsko društvo, i taj malograđanski stalež u kom se rodio. On tvrdi da se gresi roditelja prenose na decu, i sve ono što je pogrešno sa decom i nama samima nastaje kao posledica lošeg detinjstva i lošeg odnosa roditelja sa svojom decom. Bernhard u ovom romanu takođe ide i u neke druge širine jer pokriva i oblasti o kojima ranije nije pisao kao npr. građevinarstvo i arhitektura. Zadržava taj svoj filozofski pristup gde pokušava da pronikne u samu suštinu prirode i dušu ljudi, i to ogoljeno saznanje bez pardona i bez dlake na jeziku baca na svoje čitaoce. Jedan od najvećih hejtera književnika koje sam do sada imao prilike da čitam. Vitgenštajn tj. Rojthamer jedan od glavnih likova u romanu, a kako se primičemo kraju to se sve više brišu granice između protagoniste koji čita rukopise i čoveka koji je te rukopise napisao...
Kada se dođe do kraja romana i shvati na šta se odnosi ta "korektura", šta svako treba da "koriguje" tj. izbriše u svom životu, teško je ostati ravnodušan na zaključak do kojeg dolazi Bernhard u ovom delu. Veliki roman velikog Bernharda, možda i najbolji roman koji sam do sada iščitao od njega  |
| ridiculus |
Posted - 14/05/2026 : 14:54:46
Gibbonov The Decline and Fall of the Roman Empire ima 6 tomova, oko 3500 stranica u originalu, bez dodataka. Lista sadržaja za prva tri toma zauzima 44 stranice, praktično kao polovina Kamijevog Stranca. 
Audio-verzija traje 126 sati.  |
| Sneaksie Thiefsie |
Posted - 09/05/2026 : 22:15:18
Suzuki Kōji(1957-2026)
https://www.nippon.com/en/news/yjj2026050900490/ |
| Combatrock |
Posted - 06/05/2026 : 21:09:39
Vrhunski pisac. |
| naker |
Posted - 29/04/2026 : 20:13:04
Dar (Vladimir Nabokov)
Duša me zaboli kada knjigofili ime velikog majstora kao što je Nabokov vezuju samo za Lolitu, kao da je to jedini njegov roman vredan čitanja. Početnička greška pored žive Blede vatre i Dara! Lolita je njegovo najpoznatije delo, ali nije najbolje. Jer ta čast pripada Dar-u, jer treba imati talenat da svetskoj književnosti podariš ovakav poklon.
Dar je roman koji je veoma složen i kompleksan u svojoj razradi, ali niko mu ne može osporiti njegovu originalnost. Svako poglavlje je pisano tako da podražava stil nekog drugog ruskog pisca, kao omaž ruskoj književnosti. Jedno poglavlje je napisano u stilu Puškina, drugo u maniru Gogolja, tu je i ono čuveno o Černiševskom itd. Teško je i pojmiti koliko je potrebno provesti vremena izučavajući ove pisce, i koliko je potrebno biti književno obrazovan, inteligentan, sposoban pisac, da bi uspešno mogao da podražavaš tuđi stil na svoj način i da mu daš svoj identitet. Knjiga je jedan ogroman omaž, ljubavno pismo (oproštajno) Nabokova od rodne majčice Rusije jer ju je napustio i preko Berlina završio u Americi. Ali kakav je to oproštaj! Ako je Fjodor Konstantinovič glavna muška uloga, glavna ženska uloga je ruska književnost. Ovo je bio poslednji roman koji je Nabokov napisao na maternjem jeziku, a sam autor je priznao da mu je ovo najbolje napisan roman na ruskom jeziku.
Nabokov u ovom romanu demonstrira neviđenu lucidnost i intelekt gde se igra sa formom knjige. Ovaj roman je napisan čas u prvom, čas u trećem licu jer Fjodor Konstantinovič je nekada protagonista, a nekada narator. Kao što sam već ranije spomenuo, svako poglavlje je omaž jednoj eri ruske književnosti. Roman je polu-fiktivan, polu-autobiografski, gde često nisi siguran šta je fikcija, a šta epizoda iz života samog pisca. Roman potpada pod više žanrova jer ovo je u isto vreme drama, putopis, poezija, biografija, književna kritika, memoari Rusa u Berlinu, kritika nemačkog društva tog vremena, enciklopedija o leptirima, flori i fauni, ljubavna priča... Moraš biti jako talentovan i hrabar pisac da uradiš ovakav mišmaš žanrova, a da sve to tako skladno funkcioniše. Ljubavna priča iz romana verovatno mnogo toga duguje ljubavnom životu samog Nabokova. Autor je napustio Rusiju, i jedno vreme živeo u Berlinu, pa ovaj roman dođe kao portret vremena i tog podneblja kada je poveći broj Rusa emigrirao u Berlin. Čuveno četvrto poglavlje o Černiševskom je naravno bilo previše kontraverzno za osetljive urednike tog vremena pa je ta celina bila cenzurisana i tek naknadno objavljena. Roman je takođe i meta literatura, jer autor ne samo da piše o ruskoj i svetskoj književnosti, već na kraju knjige imamo i samog glavnog lika koji odlučuje da napiše roman koji se zove - Dar! Da, upravo onaj roman koji smo pročitali... Ako ovo nije epski završetak neke knjige pitam ja vas onda ne znam šta jeste...
Kada sam svojevremeno po prvi put iščitao Idiot-a od Dostojevskog postavio sam sebi pitanje da li uopšte ima smisla čitati dalje, kada je sve bitno već napisano i da nikada ponovo neću pročitati nešto što će biti toliko kvalitetno. Čitanje Nabokovljevog Dar-a takođe izaziva takav krajnji utisak. Genijalan roman, jadna ona knjiga koja sledeća dođe na čitanje posle ovoga. Nabokovljev Dar je kapitalac |
| Shaner |
Posted - 26/04/2026 : 18:47:15
Majko mila kakvih ljudi na svijetu ima. 
|
| ridiculus |
Posted - 26/04/2026 : 09:59:22
Ovde imaš ukratko:
Jack the Ripper, Light-Hearted Friend
Pomislio bih da se posle Swiftovog ubilačkog napada na tu tehniku "pronalaženja tajnog značenja" u rečima niko neće usuditi da bude tako ismejan, ali eto, ništa ja ne znam.
(Zato su gurnuli Swifta manjim delom u književnost za decu, a ostatak u teško dostupne kutove književnog sveta.  ) |
| Shaner |
Posted - 26/04/2026 : 09:50:45
quote:
Originally posted by ridiculus
Ne znam da li sam ranije pomenuo: tokom 90-ih godina prošlog veka je bila popularna teorija po kojoj je Carroll, tj. Charles Lutwidge Dodgson, bio Džek Trbosek.
Nisam znao za ovo.
|
| ridiculus |
Posted - 26/04/2026 : 09:08:46
Through the Looking Glass nam daje priču kao igru, i daje nam priču kao san. (Više ovo drugo nego prvo, ali element "igre" je ovde daleko značajniji nego u prvoj priči, Alice's Adventures in Wonderland.) Neke od situacija su postale arhetipske u našoj kulturi i mogu se naći kod Pajtonovaca, kod Kafke, te Vilijama Barouza, Filipa Dika...
(Na primer, prodavnica puna sjajnih stvari, ali bilo koja konkretna polica koju Alisa pogleda je prazna. Najbolja roba je uvek negde pored. Večito pored.)
Neke stvari su vrlo aktuelne i danas i mogu se primeniti na duše potpuno zakucane u političkim i moralnim stavovima:
quote:
But how can you talk with a person if they always say the same thing?
Carroll je jednako jak u stihu kao i prozi - The Walrus and the Carpenter, pesma koju je ponovio Humpty Dumpty, i ona Vitezova sa nekoliko naziva () su među vrhuncima poezije "besmisla" (nonsense poetry). I ovde su Pajtonovci na njegovom tragu, ubacujući pesme u svoje skečeve.
Da li je Carroll čitao Čuang Cea (Chuang-tzu, po novoj transkripciji Zhuangzi)? Ovaj kaže na jednom mestu da ne zna da li je čovek koji je sanjao leptira ili leptir koji sanja čoveka. Slična dilema postoji i u Iza ogledala. Ali ne verujem da je Carroll mogao znati Čuang Cea, posebno ne u vreme kada je pisao priču (objavljenu 1871) - mada je moguće da grešim.
Ne znam da li sam ranije pomenuo: tokom 90-ih godina prošlog veka je bila popularna teorija po kojoj je Carroll, tj. Charles Lutwidge Dodgson, bio Džek Trbosek.
|
| naker |
Posted - 25/04/2026 : 20:59:21
Kušanje Svetog Antonija (Gistav Flober)
Majku mu, ko bi rekao da će čovek koji je svetu podario takva dva bisera klasične književnosti kao što su Madam Bovari i Sentimentalno vaspitanje, biti u stanju da napiše jednu tako psihodeličnu knjigu. Roman su droge na stereodima, i to je najblaže rečeno.
Kao što sam naziv knjige kaže, ovde se radi o iskušenjima svetog Antonija koji je kao hrišćanski monah boravio u Egiptu i pokušavao da se odbrani od iskušenja i demonskih vizija. Sama radnja u ovom romanu ne postoji niti se ovaj roman može čitati na normalan način. Flober na jedan izrazito religijsko-filozofski način piše o veri, hrišćanstvu, egiptologiji, bogovima iz Antičke Grčke i Rimskog carstva... Iako ova knjižica ima samo 180str., krcata je likovima i božanstvima o kojima cenim većina nikada ni čula nije (na kraju knjige se nalazi popis svih likova). Ali Flober ne staje na religiji, on ide i korak dalje i u priču ubacuje i neke kosmičke i ezoterične stvari, ovo je zaista jedno putovanje do kraja svemira i nazad, psihodelija u svoj svojoj punoći i silnoći. Kada se kao likovi između ostalih pojavljuju Satana, Požuda (mlada žena), Smrt (starija žena), da li se uopšte može očekivati nešto drugačije?
Flober je poznat kao majstor forme, autor koji je ceo svoj život posvetio traženju prave istine i prave lepote. Ali sa ovim romanom se svega toga odriče! Flober odbacuje uobičajenu formu romana, i knjigu piše kao pozorišni komad. Poglavlja su podeljena na činove, pre svake rečenice koju izgovaraju likovi sledi kratak opis šta čine na sceni, svaki dijalog i rečenice su potpisane ko ih izgovara itd. Roman je napisan kao predstava za pozorište, ne kao knjiga. Zaista fascinantan podatak da je Flober ovaj roman koji ne broji ni dvesta stranica, pisao decenijama! Prijatelji kojima je Flober dao da pročitaju ovu knjigu, su mu poručili da je nikad ne objavljuje i da je spali. Možda je trebao da ih posluša...
Flober je jedan od najvećih, ali ovde su radile neke teške droge jer je roman čista psihodelija. Nadrealna studija religija, paganizma, filozofije, ali napisana kao pozorišni komad. Mogu da prepoznam lucidnu genijalnost koja stoji iza redova ovog romana jer ovo je delo pisao inteligentan čovek, ali teško je dati jaču preporuku za ovo delo jer je toliko nekarakteristično ostvarenje ovog autora i nezahvalno za uživanje u čitanju. Štivo samo za hrabre i one otvorenog uma, i za one kojima psihodelija nije strana |
| Shaner |
Posted - 23/04/2026 : 21:26:50
quote:
Originally posted by ridiculus
quote:
Originally posted by Shaner
Šalu na stranu, mozak stvarno više ne radi kao nekad (a ni tad nije bio na nekoj zavidnoj razini) i uopće mi ne pada na pamet što bi to bilo. Nemoj nas me držati u neizvjesnosti!
Pa Through the Looking Glass. Nije mi prvi put, naravno, ali dugo je nisam čitao.
Dodatni problem je što ju nikad nisam čitao odvojeno od prve knjige i doživljavam ih kao cjelinu, tako da u mojim očima to nije početak.
Kod Austen nisam ni očekivao političnost. Ali svakako je dobro čuti potvrdu.
|
| ridiculus |
Posted - 23/04/2026 : 17:38:30
quote:
Originally posted by Shaner
S druge strane, baš bi mogao pročitati nešto od Austen. Nikad ju nisam čitao i već dugo imam želju, a evo sabrana djela stoje na polici (supruga, struka, već sam spominjao).
Onda da pomenem, za tvoje zadovoljstvo, da Austen nije politična, nimalo. Ovde ne mislim na modernu "retoriku zbunjenog uma" - na politiku nepolitike ("sve je politika" i slične budalaštine), pa čak ni na politiku odnosa polova - već na političku politiku. Austen je nema, iako je živela i pisala u jednom od nejnestabilnijih perioda evropske istorije (Francuska revolucija i Napoleon).
|
| ridiculus |
Posted - 23/04/2026 : 06:10:42
quote:
Originally posted by Shaner
Šalu na stranu, mozak stvarno više ne radi kao nekad (a ni tad nije bio na nekoj zavidnoj razini) i uopće mi ne pada na pamet što bi to bilo. Nemoj nas me držati u neizvjesnosti!
Pa Through the Looking Glass. Nije mi prvi put, naravno, ali dugo je nisam čitao. |
| Shaner |
Posted - 22/04/2026 : 21:54:57
quote:
Originally posted by ridiculus
Sadašnjost: knjiga koja počinje šahovskim problemom - eto nju čitam. (Shaner će sigurno odmah pogoditi .)
Ih, uperio svjetla pozornice u mene, a ja neznalica. I sad mi neugodno. 
Šalu na stranu, mozak stvarno više ne radi kao nekad (a ni tad nije bio na nekoj zavidnoj razini) i uopće mi ne pada na pamet što bi to bilo. Nemoj nas me držati u neizvjesnosti!
S druge strane, baš bi mogao pročitati nešto od Austen. Nikad ju nisam čitao i već dugo imam želju, a evo sabrana djela stoje na polici (supruga, struka, već sam spominjao).
|
| ridiculus |
Posted - 22/04/2026 : 09:56:14
quote:
Originally posted by ridiculus
Budućnost: ovde ću se sukobiti sa generalnim stavom foruma, i pročitati "ženski" roman. I to "najženskije" od svih spisateljica.
Spisateljica je Jane Austen. Ali pričaćemo tek za nekih mesec dana o tome. (Ili ću bar ja pričati...) |
| ridiculus |
Posted - 21/04/2026 : 12:23:25
Prošlost: ovde stavljam još jedan komentar o Bleak House, pošto je od suštinskog značaja.
Nekoliko poglavlja koja idu pre samog kraja (ne računajući par završnih, koji su praktično epilog) sadrže romansu, komediju, satiru, i tragediju u svojim osnovnim i čistim vidovima, i sve podignuto na maksimum.
Dakle, uopšte ne čudi da Dikens mnoge zbunjuje ili čak odbija, jer u ovakvim uslovima poređenja postaju teža za uspostavljanje, i aspekti postaju teži za primećivanje, i sve naučeno, školsko znanje postaje upitno. Ali takav je i život. Zato su meni takva dela esencijalna.
Sadašnjost: knjiga koja počinje šahovskim problemom - eto nju čitam. (Shaner će sigurno odmah pogoditi .)
Budućnost: ovde ću se sukobiti sa generalnim stavom foruma, i pročitati "ženski" roman. I to "najženskije" od svih spisateljica. (Stavljam odrednice pod znake navoda jer ne verujem u njihovu upotrebljivost.)
Pa da se posle mlatimo argumentima.  |
| naker |
Posted - 26/03/2026 : 21:20:53
Visoko podignite krovnu gredu, tesari / Simor: Uvod (Dž. D. Selindžer)
Ova knjižica sadrži dve novele:
- Visoko podignite krovnu gredu, tesari / Svima omiljeni član Glas familije, Simor, se konačno ženi. Njegova brojna braća i sestre prisustvuju ovom događaju, kao i razne druge zvanice, ukratko svi su tu osim Simora koji se u poslednjem momentu predomišlja i ne dolazi na sopstvenu svadbu. Njegov brat Badi Glas se pretvara da ne poznaje Simora i ulazi u razgovor sa zvanicama koje nedugo nakon otkaza svadbe počinju da ogovaraju Simora... Selindžer piše o kultu ličnosti gde su ljudi opsednuti jednom osobom i pripisuju joj osobine i ostvarenja koja oni nikada nisu priželjkivali (ima ovde dosta autobiografskog od Selindžera, Simor preživeli iz WWI kao što je i Selindžer preživeli iz WWII). Ali čim se razočaraju okreću list i kao da su se celog života pretvarali da im se neko sviđa jer na prvu priliku počinju da ogovaraju i blate. Brzo maske padaju. Autor piše o tom malograđanstvu koje je zarazilo društvo sa svojim ponašanjem bez ikakvih moralnih vrednosti. Glavna tema novele su očekivanja tj. neispunjavanje visokih očekivanja. A što je najgore visoka očekivanja postavljaju drugi, a ne mi... Dobra novela.
- Simor: Uvod / Ironično da novela sa nazivom Uvod biva poslednje što je Selindžer napisao. Ova priča je njegov oproštaj od spisateljstva, i ne čudi nakon što se pročita. Najlošija stvar koju je Selindžer ikada napisao, teško je i opisati koliko je ovo loše. Po stilu i formi potpuno drugačije od svih drugih priča koje je ovaj autor pisao. Naporna i zamorna novela gde autor na strašno iritantan i arogantan način prepotentno iznosi neke svoje životne stavove. Novela je prepuna istočnjačke filozofije gde autor iz nekog razloga piše o japanskoj i kineskoj poeziji, zen budizmu itd. Autor često pravi digresiju i stiče se utisak da piše o bilo čemu što mu padne na pamet. Tužno pročitati kako se jedan autor može sunovratiti. Vidi se da se Selindžer razočarao u formu knjige i nije više ništa želeo da ima sa pisanjem.
.............
Ne znam šta da mislim o Selindžeru. Malo toga je napisao, a ništa nije dovoljno kvalitetno kao prva knjiga koju je napisao - Lovac u žitu. Deluje da nikada nije očekivao da će ta knjiga biti toliko ultra popularna i postati kulturni fenomen. Očigledno da Selindžer nije tip autora koji voli kada drugi ljudi imaju visoka očekivanja od njega, i nije mu prijao život u javnosti gde svi prate svaki njegov korak. Ili je jednostavno Lovac u žitu bila slučajnost i autor je imao (ne)sreće da napiše knjigu koju su ljudi tog podneblja želeli da pročitaju. Ko će ga znati |
| naker |
Posted - 21/03/2026 : 20:31:58
Gete na sssamrti / Moje nagrade (Tomas Bernhard)
Ova knjiga ludog Austrijanca i legende germanske književnosti se deli na dva dela. Prvi deo čine četiri kratke priče. Zanimljivo da autor koji nije poznat po kratkim pričama i koji ih je retko pisao, se zapravo odlično snalazio i u kratkoj formi.
- Gete na sssamrti / Gete pri kraju života traži susret sa Vitgenštajnom. Luda priča gde čitate kako je Gete iako na samrtničkoj postelji terorisao ljude koji su vodili brigu o njemu. Priča je fiktivna jer Gete i Vitgenštajn nisu živeli u isto vreme i nisu se mogli upoznati. Posebna napomena da "sssamrti" iz naslova priče nije slučajno napisano sa tri slova s. Odlično poentiranje priče na kraju.
- Montenj - priča / Bernhard je mizantrop, pa ne treba čuditi da imamo priču o usamljenosti i izolaciji. Meni najlošija priča ove zbirke.
- Ponovni susret / Ako niste znali, Bernhard je mizantrop, pa u ovoj priči imamo svu mržnju koju jedan sin može imati prema svojim roditeljima kada kao odrastao čovek shvata koliko je bio nesrećan u mladosti jer su roditelji svoje komplekse i mržnju ispoljavali na svoje dete i terali i kritikovali ga da radi nešto što on nije želeo. Život koji dobijemo u dečaštvu je život koji će nas pratiti celog života.
- Izgorela - putopis nekadašnjem prijatelju / Jer sam spominjao ranije da je Bernhard mizantrop? Ova priča sadrži svu mržnju koju autor oseća prema svojoj Austriji. Bernhard majstorski bez pardona secira svo to malograđanstvo i mulj u koji je upalo austrijsko društvo tog vremena. Bernhard je mrzeo stvari, i mrzeo ih je strastveno.
Drugi deo romana čine Moje nagrade. Autobiografske priče gde Bernhard sad već pri kraju spisateljske karijere dobija brojne nagrade i priznanja. I u njegovom karakterističnom stilu gde kao manijak bez predaha repetitivno ponavlja jednoteiste reči i rečenice kao da kali čelik i kleše svoje reči u kamen. Mrzi nagrade koje dobija, mrzi ljude koji mu ih daju, jedino voli novac koji od njih dobija. Ovde se dobija malo prizemniji Bernhard gde čitamo dešavanja iz njegove svagdanje borbe, ali čak i u ovoj ublaženoj formi ovaj autor kada mrzi nešto onda to mrzi iz dna duše. A mrzi sve.
Unatoč svim svojim prednostima i manama, dobrim i lošim knjigama, samo je jedan Bernhard, Tomas |
| naker |
Posted - 18/03/2026 : 20:59:29
Daleka zvezda (Roberto Bolanjo)
Pesnik se priključuje čileanskoj avijaciji i avionom ispisuje tekstove pesama iznad planina Andi... Novi inovativni pristup književnosti, poezija za novu eru Čilea gde je diktator Pinoče svrgnuo sa vlasti Aljendea.
Bolanjo voli taj pristup da su pesnici ratnici, njegovi pisci se ne bave samo umetnošću, jer u zemlji političkog apsurda gde diktatori drže svu vlast nemoguće je stvarati bez političkog uplitanja. Glavni lik romana je alter ego Bolanja, a ceo roman je u suštini prošireno poslednje poglavlje prethodne knjige ovog autora - Nazi Literature in the Americas. Koji naravno nesam školovao, i koji mislim da se nikada nije objavljivao kod nas? Bolanjo piše kao u transu, kod njega nema razdvajanja celina na paragrafe, sve je jedna duga misao bez prekida. Ima zanimljiv stil gde koristi čudan smisao za humor gde nikada nisi siguran da li se šali ili ne. Zbog ovoga roman je konfuzan i nezahvalan za čitanje jer nisu jasne granice između stvarnosti, iluzija, alegorija. Roman je takođe meta, tj. fiktivna meta. Jer Bolanjo ne piše samo o politici, piše i o čileanskoj, južno-američkoj, i svetskoj književnosti. Uglavnom spominje manja poznata i opskurna književna imena, par puta je reč o stvarnim osobama, ali ako sam dobro shvatio uglavnom se radi o izmišljenim i fiktivnim piscima.
Dobra ideja, ali loša realizacija. Ako ništa drugo, Daleka zvezda umnogočemu anticipira roman Čile noću, gde će ovaj autor nadograditi i unaprediti ideju i radnju Daleke zvezde. Dobar je Bolanjo, ali Daleka zvezda mu ne spada u bolje radove. Bolje čitalačko iskustvo su Čile noću, Divlji detektivi, 2666 itd. |
| naker |
Posted - 13/03/2026 : 21:52:44
Za kim zvono zvoni (Ernest Hemingvej)
Američki simpatizer komunista koji predaje španski jezik na svojoj katedri na fakultetu, se kao dobrovoljac miner priključuje španskom građanskom ratu i sukobu protiv fašista. Od ruskog generala dobija zadatak da uništi bitan most koji će sprečiti neprijateljske snage da se povuku nakon što počne ofanziva Republike. Amer će se tokom tri burna dana upoznati sa drugovima gerilcima koji će mu pomoći da minira most. A upoznaće i devojku u koju će se zaljubiti... Postavlja se pitanje: da li uništenje jednog mosta vredi gubitka ljudskih života?
Hemingvej je bio na licu mesta u Španiji tokom sukoba sa fašistima pa iako je knjiga fikcija, ona nosi sa sobom tu istorijsku tačnost i verodostojnost čoveka koji zna o čemu piše jer je to i video. Knjiga je obilna, kapitalac. Cigla od petsto stranica. Hemingvej piše sa njegovim prepoznatljivim novinarskim i žurnalističkim stilom sa kratkim, preciznim, i konciznim rečenicama. Autor je u ovom romanu insistirao na nekom čudnom i arhaičnom engleskom koji bi podražavao španski jezik, krajnji rezultat je neki starinski engleski koji podseća na Šekspira. Ovo je jedan od retkih primera gde je prevod na srpski jezik bolje čitalačko iskustvo negoli čitanje u originalu. Hemingvej je boravio u Španiji, pa odlično poznaje karakter i duh španskih ljudi. Delo je ambiciozno, Hemingvej ovde pored osnovnih motiva kao što su rat i ljubav, pokriva i neke druge stvari i dotiče se ponekad i filozofskih elemenata. U knjizi imamo samo dva ženska lika, ali Pilar vredi više od većine žena u celokupnoj svetskoj literaturi. Iskusna i prekaljena žena koja za sebe tvrdi da je ružna, žena veća od života i iako nije glavni lik u romanu, jeste najbitniji. Njena priča o načinu na koji su republikanci ubili fašiste je najupečatljivije poglavlje u celom romanu.
Hemingvej je majstor kratke forme, i ovaj roman je nekarakteristično obilan za njega. Predugačak i često zna da bude monoton i zamoran. Autor radi dobru karakterizaciju većine likova, ali zna da pretera u dijalozima koji nekada traju stranice i stranice bez neke veće potrebe i uz nepotrebno često ponavljanje jednoteistog rečenog. Iako je ovo roman o Španiji i ratu protiv Frankovih fašista, iz nekog razloga veliku minutažu dobija ljubavna priča između glavnog protagoniste i devojke sa sela. Verovatno se ne bih usudio da njihov odnos nazovem mizoginijom, ali nije daleko od toga. Marija je diskutabilno najlošiji lik u celom romanu, devojka koju su fašisti silovali, i koja u glavnom liku vidi svog princa na belom konju koji će je spasiti. Ona nije dobro osmišljen lik i u potpunosti se predaje Robertu Džordanu kao poslušna devojka bez svoje ja. Svaka njena rečenica se svodi na to da udovolji Džordanu i ispuni njegove želje, sve što on kaže ona prihvata bespovratno. Sve ovo veoma brzo postane zamorno i iskreno poprilično nastrano. Tipično i kliše fantaziranje stranca koji odlazi u tuđu zemlju i očekuje da ga lokalci doživljavaju kao kralja. Hemingvej takođe na veoma čudan način opisuje seks i orgazam, navodno žene mogu da dožive orgazam samo tri puta u životu? Onaj osećaj kada čitaš nešto i ne znaš šta čitaš niti zašto je ovo u knjizi. E da, glavni lik u romanu se zove Robert Džordan. Ne Robert, već Robert Džordan. Iako apsolutno svaki lik u romanu se odaziva samo na svoje ime, glavni lik će se na čitavih petsto stranica odazivati kao Robert Džordan.
Epsko i kapitalno istorijsko delo o sukobu španaca sa fašistima. Priča o ratu i ljubavi, i ceni ljudskih života. Hemingveju je trebao strožiji urednik koji bi ga držao pod kontrolom i izrezao nepotrebne stvari. Cenim da se više o ratu u Španiji u formi romana može naučiti iz Orvelovog dela Kataloniji u čast. Roman ima dobrih stvari, ali delimično se slažem sa meni dragim piscem Bukovskim koji je tvrdio da ovo nije dobra knjiga. Ne kajem se što sam je pročitao, ali previše ambiciozno i na momente čudno. Po mom skromnom mišljenju Hemingveju bolje stoji kratka forma. A ni Metalikin čuveni album se ne zove For Whom the Bell Tolls, već Ride the Lightning. Just sayin'... |
| naker |
Posted - 26/02/2026 : 20:51:38
Lolomai (Sadio Garavini di Turno)
Istinita priča o pustolovinama jednog Italijana koji nije hteo da udovolji roditeljima i postane sveštenik ili mornar. Napušta sve i odlazi u Venecuelu gde igrom slučajeva u potrazi za dijamantima počne da živi u amazonskoj džungli i bliže se upozna sa lokalnim domorocima. Punokrvna i čistokrvna avantura, prašuma skriva brojne opasnosti gde iza svakog drveta može nešto da te ubije. Ali takođe krije blagodeti života van civilizacije, i pohotnih Indijanki koje se šetaju gole i kojima je stranac privlačan... Prašuma može biti i raj i pakao na zemlji.
Knjiga prati rane početke i upoznavanje glavnog protagoniste sa jednim plemenom Indijanaca. Na početku ima dosta smešnih i apsurdnih situacija kada dođe do sudara ljudi iz dva različita sveta. Pogotovo su tragikomične razne seksualne igre u ovom haremu u prašumi gde muškarac ima pravo da uzme za sebe četiri žene. Priča je nevina i edukativna dok je samo jedan stranac bio u plemenu. Ali čim se pročulo da domoroci žive na teritoriji bogatom dijamantima i zlatom, sve se promenilo na loše. Dolazak stranaca je doneo novac, alkohol, itd., i mnoge druge probleme. Nekada nevini i simpatični Indijanci više nisu toliko simpatični kada ih iskvari moderna civilizacija...
Dobra avantura. Samo tužna što pohlepa belih ljudi upropasti način života domorodaca koji su živeli načinom života na koji su navikli generacijama i generacijama. Ali nisu najveća opasnost u prašumi jaguari, pume, pauci, odroni, druga plemena itd., ne, najveća opasnost je dolar.
Lomovo izdanje nema pogovor, ali ima dodatak iz knjige Leptir Anrija Šarijera, koja se bavi veoma sličnom tematikom gde se belac iz moderne civilizacije sprijatelji i počne da živi sa lokalnim domorocima. A ako sve ovo nije dovoljno za preporuku, autor ilustracija na koricama je ko drugi negoli - Hugo Prat |
| ridiculus |
Posted - 22/02/2026 : 11:46:12
Dobar opis, Salkane.
U ovom romanu Hardi ostavlja prostora za (relativnu) sreću, mada se ni The Woodlanders ne razlikuje mnogo po tom pitanju. U njemu se svakako nalazi sve ono po čemu će Hardi postati poznat, i zato ga uvek prvog preporučujem nekome ko nije čitao tog pisca.
Dodao bih još:
- da je to četvrti objavljen roman za Hardija (peti napisani, ali prvi je izgubljen);
- da je publikovan inkognito, vodeći do rasprava ko je autor; mnogi su mislili Džordž Eliot, što je Hardija čudilo, jer kod Eliot zaplet nema prominentnu ulogu, i više je slice-of-life - da se poslužim modernim izrazom generacije koja misli da je univerzum nastao sa njom, a možda i malo kasnije  ;
- da i sam Hardi u nekim svojim prethodnim romanima (npr. Under the Greenwood Tree) daje samo sliku pejzaža i ruralne zajednice, bez istaknutog zapleta; dok u Far from the Madding Crowd spaja tu "slikarsku" komponentu sa zapletom pod uticajem svog mentora Džordža Meredita (najzapostavljenijeg velikog engleskog pesnika XIX veka, ali i poznatog proznog pisca), i to je pristup koji će praktikovati do kraja prozne karijere, bar u većini romana;
- da je scena oluje najupečatljivija takva scena koju sam ikad sreo u proznoj književnosti - čak iznad one iz Dejvida Koperfilda, koja je po Tolstoju vrhunac svega, ali Dikens se usmerava na akciju i emocije učesnika, dok je kod Hardija stvar u opisu prirodnih fenomena (uz emocije, naravno), koji su čista stravična uzvišenost (sublime - osnova romantizma, kao što je lepota bila osnova ranije umetničke teorije;
- da su neka zapažanja pisca neverovatno duboka, kao ono o tome da nas u društvu određuje ono što ne volimo više nego ono što volimo (kao što tela uzimaju boju svetlosti koja se odbija, ne one koju upiju).
|
| Salkan |
Posted - 21/02/2026 : 23:30:22
Došlo je vrijeme da svodimo račune: u nezgodan čas, rekao bih prije svega. Naime, čitanje Hardyjeve najpoznatijeg romana „Daleko od bjesomučne gomile“ uspješno sam odgađao i ovih dana, kada se ukazao slobodan prostor, tekstovi/osvrti na stripove se nagomilali i zatražili da budu objelodanjeni na slobodnoj teritoriji, Borges zatražio pauzu (baš kao i Lav), a Platonov Fedon se ušunjao kao nosilac osnovnih elemenata Vertikale Poretka – tu negdje, između bjesomučne gomile koju čine Dariovi Y100, jedan odlični Žeželj, odlični Cosey i hrpa EKS-almanaha od ringa: nije se više moglo čekati. Ovaj tekst koji kucam nakon iftara (za one koji ne znaju, to je vrijeme kada je postaču dopušteno da jede, pije i još štošta) podvlači jedno bitno upozorenje: namijenjen je i onima koji su čitali samo ovog Hardyja, ali bi najbolje trebao doći onima koji su Hardyja iščitali kompletnog. A ja: nakon ridiculusovih uputa, uspio sam sa nekoliko mjesta kompletirati Zorin komplet iz 1966.godine, a sada korim domaće izdavače sa svih strana, jer su zapostavili ovog velikog, ogromnog pisca. Pod uredničkom palicom Novaka Simića, te potvrđeno i sažeto esejima velikog Ive Hergešića, Zora je napravila jedan fenomenalan komplet njegovih romana, koji svakom ljubitelju pisane riječi jednostavno mora popuniti police. Prevode ovih šest romana radili su: Mia Pervan, Nada Šoljan, Ivan Slamnig, Franjo Hartl i Berislav Grgić, a ovo spominjem jer mi je u planu do kraja godine nabaviti svih šest tomova (plus nedostajući, onaj koji je ridiculus spomenuo, koji je navodno bio i najomiljeniji Hardyjev) na engleskom jeziku u Penguinovom izdanju. Ne radi poređenja ili nedajbože provjere: tek radi uživanja i posjedovanja tako značajnih djela u originalnoj verziji.
Dakle, da vidimo kako je ovaj toliko eskponirani „Far from the madding crowd“ zauzeo posebno mjesto u opusu Sir Thomasa Hardyja.
Sada, kad sagledavamo čitav Hardyjevo opus u cjelini – od ranih romana do kasne, gotovo rezignirane poezije – Daleko od bjesomučne gomile prestaje biti tek pastoralna romansa i postaje ključni tekst njegove ontologije. U njemu je još prisutna mogućnost sklada, ali već jasno pulsira zakon indiferentnog svijeta koji će kasnije bez ostatka zdrobiti i Judea i Tessu. To je, uslovno rečeno, roman u kojem se tragedija ne dovršava, ali se nepogrešivo označava kao struktura. Bathsheba Everdene nije samo energična viktorijanska junakinja; ona je Hardyjev prvi veliki eksperiment sa ženskom autonomijom unutar poretka koji autonomiju ne podnosi. Hardy, pjesnik u proznoj formi (ako se usudimo tako ga nazvati, a treba da se usudimo, jer on to i jeste), razumije da je vitalnost individue – naročito ženske – istovremeno i eros i prijetnja. Bathsheba je estetski događaj u pejsažu Wessexa: figura proljetne sile, samosvjesna i blistava. Ali njena temeljna slabost nije moralna, vež ontološka – narcistička zanesenost sobom. Slanje valentinovske čestitke Boldwoodu nije bezazlena šala, već trenutak u kome subjekat, opijen vlastitom slikom, pokreće lanac uzročnosti koji više ne može kontrolisati. Hardyjev svijet ne poznaje ironiju kao bezopasnu igru.
Gabriel Oak stoji nasuprot toj zanosnoj energiji kao figura postojanosti. Njegovo ime je simbolički nabijeno – arhanđeoski prizvuk i hrast kao simbol trajnosti – ali Oak nije metafizički garant reda. On je radnik/pastir u svijetu bez providencijalnog oslonca: kada izgubi svoje stado, on gubi egzistenciju i to bez patetične drame. U toj tihoj katastrofi već je sadržana sva Hardyjeva filosofija: sudbina nije kazna, nego struktura. Oakova veličina leži u sposobnosti prihvatanja i obnove. On ne traži smisao van svijeta, nego ga gradi unutar ograničenja. Boldwood je tragična figura monomanije: njegova ljubav nije odnos prema živom biću, već prema ideji. Bathsheba za njega postaje simbol stabilnosti koju on želi posjedovati, a ne razumjeti. U tom smislu, on je nekakva preteča Judea – idealist koji ne razlikuje apstraktni ideal od stvarnosti. Hardy ovdje već pokazuje kako idealizam, kada je lišen mjere, postaje razorna sila. Boldwoodov pad nije melodramski, nego logičan: ideja koja ne nalazi uporište u realnosti raspada se zajedno sa svojim nosiocem. Narednik Troy unosi u pastoralni prostor elemenat spektakla i moderne. On je figura performansa, pokret, retorika, sjaj uniforme. Scena sa mačevanjem, kada konačno osvoji gđicu Everdene i u kojoj demonstrira svoju vještinu, jedna je od najerotičnijih i najopasnijih scena viktorijanske književnosti, bez imalo pretjerivanja. Hardy tu spaja eros i prijetnju smrću u jedinstvenoj koreografiji. Troy nije dubok, već blistav; njegova veza sa Fanny Robin, tihom i potresnom sjenom ovog odličnog romana, razotkriva etičku srž teksta: svijet ne kažnjava zlo namjerno, nego dopušta da slabost bude samljevena ravnodušnošću okolnosti.
U odnosu na kasnije romane, ovdje još ima prostora za obnovu. Smrt Fanny i Troyev nestanak nisu uništili Bathshebu, ali su je preobrazili. To njeno sazrijevanje nije moralistička kazna, već iskustvo vremena. Hardyjev pejsaž (Wessex) nije dekor, nego aktivni element scenografije. Priroda u ovom romanu nije romantični saveznik, nego ciklična sila koja nadživljava ljudske strasti (a taj će momenat usavršiti u kasnijim svojim djelima). Žetve, oluje, godišnja doba – sve stoji kao kontrapunkt individualnim dramama. Već se ovdje pomalo nazire pjesnik koji će u stihovima govoriti o bezličnoj „Imanentnoj volji“, sili koja pokreće svijet bez koraka-teleologije i bez ikakve utjehe. Dakle, ako čitamo ovaj roman kroz prizmu njegove poezije, jasno je da je skepsa prema providnosti prisutna od početka. U kasnijim pjesmama Hardy će dati eksplicitnost toj skepsi, dok je ona ovdje suptilna i stalna. Likovi planiraju, žele, projektuju – ali struktura svijeta određuje ishod. Hardy nije naturalist u determinističkom smislu, ali je svakako metafizički realist. Njegovi likovi nisu nikakvi eksperimentalni uzorci, već egzistencijalni čvorovi u mreži uzroka i posljedica. Jedna od najvećih snaga ovog romana jeste prikaz ruralne zajednice. Kolektiv ovdje nije samo pozadina, nego baš korektiv. Seoski težaci i kirijaši komentarišu sve, posmatraju sve, učestvuju u svemu – njihovo prisustvo daje tekstu ironijski i antropološki sloj: Hardy ne idealizira zajednicu, ali pokazuje da bez nje individua ostaje bez oslonca. Bathshebin put je put od iluzije samodovoljnosti do prihvatanja međuzavisnosti, s tim da to prihvatanje nije i ne smije biti poraz, već zrelost prije svega.
U poređenju sa Tessom i Judeom, gdje će svijet bez milosti uništiti protagoniste, ovdje postoji neka mogućnost kompromisa. Međutim, taj kompromis nije romantični trijumf; brak Bathshebe i Oaka nije ekstaza, već racionalno utemeljena zajednica. Ljubav kod Hardyja nije bljesak strasti, nego mukotrpan i dugotrajan rad. Time ovaj roman već najavljuje modernističko razočarenje u romantične iluzije iako formalno ostaje unutar viktorijanske narativne širine. Stilski, Hardy koristi pripovjedača sa ironijskom distancom. Ta mu razdaljina omogućava suosjećanje sa likovima, a da ih istovremeno može secirati. On ne nudi moraliziranje, samo posmatranje. U takvoj suzdržanosti leži njegova snaga. Nema tu nikakve sentimentalne utjehe, ali ni cinične hladnoće – samo lucidnost.
Centralnom idejom romana mogli bi označiti tvrdnju da čovjek uči mjeru tek nakon iskustva viškova. Bathsheba mora proći kroz fascinaciju spektaklom i sudar sa apsolutnom ozbiljnošću da bi prepoznala vrijednost stabilnosti. To je, usuđujem se, skoro pa aristotelovska putanja ka sredini, ali bez metafizičkih garancija. Svijet kod Hardyja nema skriven smisao – ima samo zakon posljedice. U tom smislu, ovaj roman predstavlja i prelaznu tačku u Hardyjevom stvaralaštvu. Još uvijek dopušta nadu da rad, razboritost i prihvatanje ograničenja mogu stvoriti krhki poredak. Kasnije će ta nada biti rasturena, a ovdje je još uvijek moguće preživjeti.
Baš zato roman završava tišinom, bez fanfara. Naravno, ta tišina nije praznina, više je to svijest o cijeni iskustva. Par ne pobjeđuje sudbinu, tek se s njom usklađuju. Dakle, Hardy ne nudi utjehu, nego jasnoću – koja u njegovom svijetu vrijedi mnogo više od iluzije. Gledan iz perspektive cjelokupne proze i poezije, ovaj roman stoji kao temeljna objava Hardyjeve vizije: „život nije melodrama, nego dugotrajan proces korekcije zabluda“. U pastoralnom okviru već je upisana moderna svijest o krhkosti i lomovima individue pred bezličnim silama. Ta tenzija između vitalnosti i ograničenja, želje i strukture – čini Daleko od bjesomučne gomile ne samo ranim uspjehom, već tihim ali i presudnim kamenom temeljcem filosofske arhitekture Sir Thomasa Hardyja.
(Moram samo napomenuti da mi je od svih ovih već iznesenih zaključaka ipak u pamćenju najviše ostao možda i jedini veseli momenat u čitavom romanu: scena kada mali Gabrielov pomoćnik Cainy Ball dotrčava sa zalogajem u ustima da prepriča šta je vidio u gradu i počne da kašlje jer se zagrcnuo. Ne treba ni spominjati da će u svojim narednim djelima Hardy davati ovakav ili sličan intermezzo svojim gromovitim tragedijama, odnosno porazima Čovjeka u srazu protiv Sudbine; namjerno je ubacivao ovakve vesele i humoristične scene da bi napetost ispuhala, prije no je ponovo zategne do trilera).
|
| Salkan |
Posted - 03/02/2026 : 13:28:12
HISTORIA UNIVERSAL DE LA INFAMIA iliti Opća povijest gadosti zbirka je kratkih priča prvi put štampana 1935.godine u Buenos Airesu. Govorim o fascinaciji koja pjeva o Borgesu kojeg, iako većina zna u tom statusu, upravo ova zbirka vjerodostojno predstavlja, ako se pažljivo čita, jer je u njoj već nacrtan čitav njegov kasniji univerzum. Izdvojena priča iz ove zbirke nosi naziv „Dvojica koja su sanjala“, i ona djeluje kao malo, skoro neprimjetna skica, iako je zapravo kristal u kojem se prelama Borgesov budući stil. Na svojoj površini zbirka koju spominjem djeluje kao katalog razbojnika, varalica, ubica, gusara i legendi sa ruba istorije. Ali tu Borges ne piše realističke biografije, no mitove prerušene u hronike. U svojim ranim pričama kod JLB se osjeti mladalački ushit barokom, egzotičnim imenima, nasiljem i sudbonosnim prelomima i preokretima. Ovdje, njegov je stil gušći, ponekad namjerno okićen – kao da pisac želi dokazati koliko književnost može biti raskošna i teatralna. Ipak, već se nazire da Borgesa stvarni zločin manje zanima od narativne sudbine, tj.načina kako se nečiji život može svesti na simboličnu putanju.
„Dvojica koja su sanjala“ (Historia de los dos que sonaron) nastaje 1934.godine, stidno se provlači kroz argentinske dnevne novine – i stoji gotovo skromno naspram ostalih priča; ali ujedno označava preokret ka sažimanju, jasnoći i metafizičkoj preciznosti ovog umjetnika. Dok su druge priče (u ovoj zbirci) često obojene avanturističkim tonom i pseudoistorijskom raskoši, tu Borges sasvim neočekivano radi nešto sasvim drugo: piše kao da prepisuje neku drevnu parabolu. Rečenice su mu ogoljene, nema ukrašavanja, nema ni psihološkog pojašnjenja. Ovdje ostaje samo kostur događaja, a baš taj kostur nosi ideju beskonačno veću od same fabule. U takvoj promjeni tona može se jasno vidjeti rađanje zrelog Borgesa. Tu on počinje shvatati da je intelektualna i metafizička snaga priče obrnuto proporcionalna količini objašnjenja. Što manje kaže, više se otvara prostor za kosmičku ironiju. U tom kontekstu ova pričica djeluje kao matematički dokaz; dva sna, dva grada, jedno blago, jedna sudbina. Sve je nekako svedeno na čistu strukturu, što je već Borges koji razmišlja (i) geometrijski. Prvi put se u punoj mjeri pojavljuje ono što kasnije postaje njegovo zaštitno obilježje, trejdmark – svijet kao tekst koji se sam sebi vraća. Put protagoniste nije avantura, nego kružnica: on ide daleko samo da bi stigao na početak. Dok su u ranijim radovima sudbine dramatične i linearne (uspon, zločin, pad), ovdje sudbina liči na zatvoreni krug, simbol. Već naslućujemo „Aleph“ itd. Još je važnije istaći da u ovoj priči pisac potpuno napušta iluziju da opisuje psihološki uvjerljive likove. Njegovi protagonisti su funkcije sna i sudbie, figure u misaonom opitu, a ovaj pomak od karaktera ka arhetipu označava Borgesov prelazak iz modernističke proze u nešto što se može nazvati „metafizičkom fabulom“. Čovjek nije individua, nego tačka u mreži značenja.
Naravno, sada kad se vratim na početak (a sve je krenulo iz sredine, rastrgano, nikako koherentno i suvislo), vidim i razvoj Borgesove čuvene lažne erudicije. Njegova prvotna namjera da stvori atmosferu istorijskog dokumenta kroz ton i detalj ovdje postaje vrlo suptilna, jer „Dvojica koja su sanjala“ djeluje kao da postoji oduvijek, a Borges je samo zadnji prepisivač u tom beskonačnom lancu anonimnih pripovjedača. Eto tu je ključ preobražaja umjetnika – od pisca koji izmišlja egzotične sudbine do pisca koji glumi da književnost nema autora, nego da je ona jedan beskrajni sistem prepričavanja. Naravno, ovdje se osjeti i bitna opsesija granicom između sna i stvarnosti. Doduše, san kao anti-iluzija i više kao pokretačka sila stvarnog svijeta. Dakle, potkopavanje hijerarhije gdje mašta nikako nije bijeg iz stvarnosti, nego njen skriveni temelj. Nekad će kasnije to prerasti u vrtlog lavirinata i to onaj ontološke kategorije, ali ovdje je već vidljiv i kao jednostavna parabola.
Može li se reći da je „Opća istorija gadosti“ laboratorija, a „Dvojica...“ prvi savršeni eksperiment? Da! Kasnije će Borges ispitivati i stil i ton i pozu pripovjedača, ali se ovdje po prvi put pogađa forma koja može nositi filozofiju: kratko, hladno, precizno, bez emocije – a iza svega vri ponor sudbine i beskonačnosti.
Kao da je ova pričica mjesto gdje geometar povlači savršeno čistu liniju: prvi put. Borges, slijepi pisac i hroničar beskrajnog, aritmetičar čovjekovog pokreta ka unutra.
|
|
|
