| Author |
 Topic  |
|
maddjuro
Average Member
688 Posts
Member since 08/01/2008 |
|
|
Sneaksie Thiefsie
Advanced Member
5552 Posts
Member since 22/04/2008 |
|
|
Sneaksie Thiefsie
Advanced Member
5552 Posts
Member since 22/04/2008 |
|
|
Wolfman
Senior Member
Croatia
1227 Posts
Member since 13/07/2010 |
|
|
vatrena_stenica
Junior Member
463 Posts
Member since 27/04/2024 |
 Posted - 21/06/2026 : 21:25:42
|
quote:
Originally posted by Wolfman
quote:
Originally posted by vatrena_stenica
Žao mi samo što TZ nije izdat na engleskom, kupila bih ga odmah. Nekako mi ne ide da čitam samurajštinu na francuskom ili španskom.
Upravo najavljeno za proljeće 2027.
https://x.com/i/status/2065470210065223830
Pa ovo je sjajna vest! Nadam se i finom formatu, jer je Macumotov crtež ovde odličan. |
Wherever there is man, there is Hell. |
 |
|
|
vatrena_stenica
Junior Member
463 Posts
Member since 27/04/2024 |
Posted - 23/06/2026 : 23:25:46
|
Brothers of Japan [Taiyo Matsumoto]
To a place that's endlessly clear...
Zbirka kratkih priča koje na prvi pogled i nisu nešto povezane, ali ima tu nekih suptilnih i tananih niti. Macumotov crtež je prepoznatljiv i specifičan, nije šablonski kao u mnogim manga naslovima. Nekome se može učiniti i pomalo deformisanim, s čudnom perspektivom i malo prljavim linijama, ali meni se sve to kod njega izuzetno sviđa. U jednoj priči čak jako podseća na Mebijusa. Takođe je primetno i odsustvo onog tipičnog manga humora koji ume biti vrlo iritantan.
Većina priča obrađuje neku svakodnevnicu, otuđenost, odrastanje, ljude sa margine, melanholiju urbanog Japana, prolaznost vremena... Prva priča "At the end of one day in which nothing began" mi je posebno draga i dobra. Možda je najbolja u celoj zbirci. Sam njen naslov je već čista poezija. Toliko dobro hvata atmosferu i težinu dana u kojima se prividno ništa ne dešava, a zapravo se dešava sve i svašta unutar likova. Njoj dajem 5/5, ostale su mi za nijansu slabije, ali ne i loše.
Ocene po pričama:
At the end of one day in which nothing began (Charley, Haruo, Festival) 5/5
Love Monkey Show 3.5/5
Battle 3/5
Dynamite Gon Gon 3/5
Friends of Japan 4/5
Ovu moram pročitati još jednom, imam utisak da mi je neka fina, skrivena nit izmakla na prvo čitanje. Nekako mi je neuhvatljiva do kraja. Skicira mi otuđenost i emotivno stanje, momenat kada se dva random lika okrznu u prostoru i vremenu u hladnom Tokiju, ali mi je čudna, nema neke radnje... samo taj okrzaj. Pa onda ona lutka bez imena koju jedan od njih drži kao da mu je život sam. Ne znam ni da li išta predstavlja ili zapravo doslovno ništa, već mu samo služi da u tom hladnom i otuđenom svetu ima s kim prozboriti koju reč, praviti se da tu ima neke topline i konverzacije, dok je u stvarnosti miljama daleko od živoga bića. Pa onda onaj drugi lik koji sve vreme žmiri na jedno oko, kao da ne želi da gleda svet širom otvorenih očiju, već filtrira stvarnost. Čin bacanja lutke pod voz koji je propraćen nereakcijom i tišinom mi je nekako i tužan i provocirajući. Ironično je što se u naslovu priče pominju prijatelji, kad ovde prijateljstva nema, više neko saučesništvo, sapatništvo ili simbioza u otupelosti, izgubljenosti, izolaciji i vanvremenskoj usamljenosti jednog surovog lika i jednog koji tu surovost trpi.
Brothers of Japan 4/5
Just because the cicadas are loud doesn't mean you should cut down the trees.
Ova me u početku jako podsetila na jednu priču iz Čestara Franka Pea. I ovde kitovi lete, ali se i kopaju rupe da se prođe na drugu stranu sveta. Prelep, melanholični magični realizam, dok brzo ne prikaže onu otužnu stranu (ne)odrastanja, prekomerne ambicije, ignorisanja stvarnosti i odbijanja odgovornosti.
Imam utisak da su u ovoj priči suprotstavljena dva načina vaspitanja/roditeljstva, dve ekstremne patologije modernog Japana. Jedan model vaspitanja ti ni sa 30 godina ne da da odrasteš, i drugi koji te od prvog osnovne bičuje zahtevima i hiper-ambicijama.
You can't ignore the four seasons.
Families of Japan 3/5
|
Wherever there is man, there is Hell. |
|
|
|
vatrena_stenica
Junior Member
463 Posts
Member since 27/04/2024 |
Posted - 23/07/2026 : 12:33:06
|
Gleem [Freddy Carrasco] 3.5/5
- The reports were alarming. Dangerously volatile, erratic, disobedient, often violent.
- Sounds like us.
Tri priče o dosadi, gubitku i eskapizmu, ali i otuđenosti, uličnom odrastanju i iznošenom sajberpanku, pohabanom svetu. Svet je u ovim pričama tehnološki napredan, ali je infrastruktura trula. Sve to ima senzibilitet meni mnogo dragog autora, Taija Macumota. Stoga se pridružujem svima onima koje i crtež i vođenje priča malo podsećaju na njega.
Born Again - pratimo trip klinca koji se smara usred neke sektaške megacrkve
Swing - ova priča jedina ima neku konkretnu radnju i puna je nasilja, klinci jure delove kako bi osposobili svog humanoidnog robota koji je prestao da radi, ali po cenu ukidanja egzistencije drugome... ima li ovde mesta za moralnu dilemu?! opaka težina pod maskom dečije potrage za delovima!
Hard Body - nema reči, pratimo red za ulazak u noćni klub, smaranje, pa đuskanje, smucanje, trip, sex... neverovatan ritam i puls! I kao što neko reče (parafraziram), budućnost, kao i sadašnjost, je daleko od savršenstva, zapravo je podjednako jeziva, prazna i dosadna, ali je zato droga dobra!
 |
Wherever there is man, there is Hell. |
|
|
|
vatrena_stenica
Junior Member
463 Posts
Member since 27/04/2024 |
Posted - 02/08/2026 : 20:31:19
|
Brain Damage [Shintaro Kago] 3/5
Baš mračno body horror štivo i pogled na ljudsku vrstu. Jbte, ničega lepog. Kome smetaju eksplicitno nasilje, sakaćenje i seksualno uznemirujuće scene, ovo obavezno da preskoči.
Skroz mi je jasno zašto ljudi odustaju od čitanja ovih priča. To što vole horor ne pomaže mnogo pri čitanju Šintara. Klasičan horor nudi jedno, a Šintaro ide dalje. Ne nudi ti onaj očekivani strah i napetost, već neke mračne mogućnosti i niše ljudskog ponašanja, bez imalo empatije ka svojim likovima, od kojih ti pripadne muka i koje te zgražavaju. Mnogo je tu nasilja i mraka, na prvu deluje da je bez ikakve dubine, već da proliva krv estetike radi. Šintaro jednostavo ne slavi čoveka, već ga "ljušti". I dok ga ljušti, čitalac se gnuša sve više i više. Deluje mi da je to i poenta. Ne da te jeftino šokira, već da ti pokaže dokle bi neko išao. Meni su njegove priče više kao sociološki/psihološki eksperimenti.
U svakoj priči su ljudi izopačeni i rade užase iz npr. čistog zadovoljstva, fetišizma, usled deformacija i "bolesti" (na koje ne mogu da utiču), jedni drugima bi i pomogli, ali i bili vukovi, prinose žrtve iz svojih redova zarad "većeg dobra" tj. opstanka zajendice. Al', jedno je sigurno Šintarov čovek sve preživi, kao kakva bubašvaba, bez dostojanstva i po svaku cenu. Svaka priča je za sebe, ali ima tu jednu zajedničku ideju - Šintaro postavlja čoveka u apsurdne, ekstremne i šokantne situacije, pokazuje nam da smo krvoločna i perverzna bića i da ćemo, zarad opstanka, na kraju pojesti i sami sebe. Mi smo hodajući horor. Najviše mu zameram što su mu u gotovo svim pričama glavne žrtve žene. Ne kažem da muških nema, ali nije akcenat na njima.
Labyrinth Quartet 4/5 - možda i najslabija, escape room za žrtve nekog umobolnika
Edit: Wow, sinulo mi je! Pa ovo je The House That Jack Built! 😲 Ocena odmah ide naviše!
Curse Room 4/5 - vrlo zanimljiva, pa i pomalo urnebesna, skoro administrativna sprdačina sa smrću, teško nam i skupo živeti, al još teže umirati. E, i tu su bitne procedure! Smejte se, ali kad Milanka na šalteru kaže da fali obrazac B-52, više nije smešno. 😂
Family Portrait 2.5/5 - možda, ali možda, kapiram ideju, ali to što kapiram je užasno, provokativno i ekstremno upakovano, ubacivanje crnog humora ne pomaže baš ideji da se naša želja za opstankom prikaže ne kao herojska ili dostojanstvena, već kao ponižavajuća, sa vrlo maglovitim granicama, ako ih uopšte ima.
Blood Harvest 3.5/5 - društvo, pojedinac i njegova žrtva, zapravo dobra priča. Karpenterova Kristina u Itovom fazonu.
 |
Wherever there is man, there is Hell. |
Edited by - vatrena_stenica on 09/08/2026 20:41:26 |
|
|
|
Topic |
|
|
|
Manga - čita se i preporuke...
