| T O P I C R E V I E W |
| morski |
Posted - 12/02/2020 : 10:22:32
Vaše mišljenje o ovom autoru?
Na kojem serijalu je iskazao potencijal?
Da li je bolji kao samostalan autor (tvorac) ili kao saradnik (na drugim serijalima)?
Ili vam je nezanimljiv 
Ako jeste, zašto?
Evo nekih informacija o njemu sa sajta https://it.wikipedia.org/wiki/Claudio_Chiaverotti
"Kjaveroti uči za zubnog tehničara, pohađa pravni fakultet, a zatim odlučuje da se potpuno posveti pisanju strip scenarija.
- 1986. počeo je pisati tekstove za neke kaiševe Bonvijevog stripa Sturmtruppen, o nemačkim vojnicima.
- 1989. pridružio se Boneliju i postao punopravan član osoblja koje je stvorilo priče o Dilan Dogu, junaku kojeg je stvorio Ticijano Sklavi 1986. godine.
Kjaveroti je debitovao u junu 1989. godine napisavši broj 34 redovne serije, "Tama", koji je nacrtao Pjero Dalanjol, dok njegova poslednja priča datira iz septembra 2003, br. 205, "Školski drug", koju je nacrtao Roberto Rinaldi. Pored gotovo pedeset brojeva redovne serije, piše i Dilan Dog Specijale br. 8, 10, Almanahe straha 1992, 1995, 1997, Maksi 1998. i Gigante br. 3, 4, 5.
- 1998. postaje tvorac Brendona, fantasy stripa koji govori o avanturama viteza sreće u postapokaliptičnoj zemlji, za kojeg je takođe pisao scenarije.
- Doprinosi Zoni X, kao i pisanju petnaest brojeva Martija Misterije i br. 6 edicije Ekstra.
- 2015. ponovo za Boneli stvara i piše Morgan Losta, novog junaka koji je na kioscima od oktobra iste godine." |
| 25 L A T E S T R E P L I E S (Newest First) |
| jogurt |
Posted - 21/03/2020 : 23:27:07
Ja prekinuo posle drugog ili trećeg posta clana patuljakse (ništa lično). Video sam da se sve silom može dici na rang umetnosti i izvinjavam se na prostoti ali ovo je jedno od najboljih pravljenja pite od govana. |
| going going |
Posted - 21/03/2020 : 22:43:55
Ova tema je sigurno najzanimljivija za citanje trenutno na celom sajtu! |
| stinky |
Posted - 21/03/2020 : 13:19:39
evo kako sam prije 10 godina pisao o Chiaverottiju. danas od svega toga, lako moguće, vrlo malo stoji. uglavnom, nemam pojma, valjda je i prošlo 10 godina od mojih zadnjih susreta. kako, malo po malo čituckam neke stare stvari, možda se dogodi da ponovim starog Chiaverottija. ako se to dogodi, bit ćete obaviješteni:
"Samostan se, s jedne strane može povezati sa Sclavijevom epizodom Phoenix, a s druge, sa Mignaccovim Izgubljenim svijetom. Sve tri priče izašle su iste godine, a čak je valjda najsimpatičnija naivna i nepretenciozna Mignaccova storija, dok je Chiaverotti ovaj put uvjerljivo najslabiji.
Sa Sclavijem se latio preispitivanja Sudbine (standardna DD tema), a sa Izgubljenim svijetom je zajedničko 'otuđenje službenika'; ljudi koji više ne mogu podnijeti jednoličnost svakodnevice, kojima je došlo 'preko glave' pa urlaju "sav svoj užas". Obje te epizode o 'poludjelom službeniku' izviru iz Schumaherovog Dana ludila (Falling Dawn); Samostan bez ustezanja kopira čitave scene (usitniti novac u dućanu, iritirajuće čekanje u redu).
Dakle, Samostan je nekakva kombinacija Borgesove priče o Babilonskoj knjižnici i Dana ludila.
Znakovito je kako priča počinje: čovjek stoji u redu, oko njega ravnodušnost, besmislenost, birokracija, vrućina, muha; on kipti i tada već znamo da će mu glava eksplodirati. Ovo je standardan Chiaverottijev motiv koji služi kao pokretač košmarne radnje – gube se granice realnog i počinje fantasmagorija. Tako antropologinja Eleanor pronalazi legendarni samostan u kojemu se nalazi Knjiga sudbine; pokušavajući izmijeniti tijek vlastite sudbine, generira zamršene situacije u kojima se isprepliću putevi Dylana, službenika, čudovišta i nje same. Naravno, redovito promašuje i ma kako zapisala svoju sudbinu, ova ju neprestano pogađa.
Tema slobodne volje i determinizma je stara koliko i svijet; bilo je i boljih pokušaja od ovog Chiaverottijevog. Možda povremeno (ali zaista vrlo rijetko) biva zanimljivom ta DD-opsesija ovom temom, no ovdje se to svodi na ponavljanje općih mjesta. Jesmo li kovači svoje sreće ili lutke na koncu? Postaviti to pitanje nije nešto originalno. Ponavljati slijed mjene sitnih detalja koji naposljetku dovode do iste sudbine, da bi na kraju krenuli opet ispočetka – također nije originalno. Ako se nešto promijenilo, nakon što pročitate ovaj komentar, onda je Eleanor preživjela…
Meni zanimljiviji aspekt ove epizode je taj, sada već poslovični, kjaverotski početak sa ljudima koji polude uslijed besmisla svijeta. Na žalost, ovaj put je podbacio: nema one sulude logike kojom su prožete njegove priče, a nema ni razmahanih delirija. Može se uočiti određena postojanost motiva koji ga okupiraju – i to je valjda najveća 'vrijednost' ove epizode. Amorfno čudovište koje se pojavljuje kao raspadanje svih oblika, tema započeta u Kamenom satu. To je nekakvo putovanje u iskon kada nestaju vrijeme i prostor, a materija prelazi kroz preobražaje, iz oblika u oblik (preuzeto iz Altered States). Ova je tema bolje odrađena u gigantu, Posljednja mutacija (objavljeno iste godine) ili kasnije u maxiju Osveta vremena. Vrijeme, prostor i materija, te teške metafizičke teme, zaokupile su Chiaverottija pod stare dane.
Drugi motiv koji je uočljiv u Samostanu je 'kažnjavanje znanstvenika'. To je započeto već u Goblinu, a znanstvenik koji dira u prirodu, u život, u poredak, biva redovito prokazan ili kao zlikovac ili kao nesretnik koga susreće huda sudba. Eleanor, iako fabularno orisana kao pozitivan lik, lik kroz koji pratimo priču i pokušavamo joj pomoći, zapravo je na toj temeljenoj kjaverotskoj razini bad guy: znanstvenik koji nije trebao prčkati po Knjizi sudbine.
Iste godine, Chiaverotti je napisao Igru sudbine. Tu se nije toliko udubio u paradokse vremenskih petlji i sudbine, pa je epizoda odmah ispala bolja: 'Sudbina' je jednostavno kriminalac angažiran od strane zle novinarke, pa je otpočet jedan niz događanja koji naposljetku ipak susreće svog 'tvorca', samu novinarku (omiljeni scenarij tema o Sudbini). U svakom slučaju, bolje to, nego peripetije bez kraja i konca.
Usput budi rečeno, jedna minijatura iz Igre sudbine je uvertira za kasniju epizodu Crna duša.
Što se tiče Samostana, jedan od najslabijih Chiaverottija - 5/10" |
| patuljakse |
Posted - 21/03/2020 : 09:34:38
quote:
Originally posted by kiky
ali tu su njegovi čisto autorski radovi poput brendona i morgana losta, za koje smatram da su cijepljeni od bilo kakve (auto)ironije i sprdačine i tu se najbolje očituje dotični kao pisac i osoba. totalna bezidejnost, reciklaža, ponor u mračno i fatalnoost. bez ikakvog scenarističkog i tehničkog načina izlaza.
Brendona praktično nisam čitao jer mi generalno ne odgovara post-apokaliptični seting, ali Morgana Losta jesam, i tu se ne bih baš složio.
Ono što jeste simptomatično u vezi njegovih autorskih serijala je da mu očigledno ne paše Bonelijev format koji i dalje dosta konzervativno podrazumeva KLASIČNOG junaka, POZITIVNOG protagonistu. Meni je u Morganu Lostu apsolutno SVE zanimljivije od glavnog junaka. Sam mračnofantazijski world-building koji Kjavi ovde izvodi je meni totalno fascinantan i originalan. Ta kombinacija fatalističke utopije i anti-utopije, opsesivno snoliki fetišistički svet u kome idolatrija pop-kulture funkcioniše umesto zakona i državnog uređenja, gde omasovljena kontrakultura i ležerni fašizam idu ruku pod ruku, gde se izolacija, solipsizam i samozaljubljenost uzdižu na nivo neke nove implozivne (de)evolucije, nešto je što nismo baš često imali prilike da vidimo, a uznemirava svojom žovijalnom spontanošću.
Smatram da epizode poput Megamultipleksa, Savršenog Života, Klovna Ubice ili Tišine po inventivnosti i kreativnom ludilu spadaju u apsolutni vrh Kjaverotijevog stvaralaštva, rame uz rame sa klasičnim Dogovima. Ono što im pak nedostaje jeste ta vezanost za glavnog junaka, emotivno-mehanička uslovljenost koja u DD-u po automatizmu postoji.
Kjavijev autorski pogled na svet je takav da zahteva slobodu od diktata Bonelijevskog protagoniste, traži antijunaka gotovo Ranxeroxovske provenijencije kako bi njegove nihilistično delirične ideje najbolje profunkcionisale. Recimo, bilo koji od živopisnih serijskih ubica bi ovde bolje figurirao kao noseći lik od samog Morgana, koji je samo nametnuta anahrona projekcija ovog Boneli formata (što se, po svemu sudeći, odnosi i na Brendona), a tako ga autor negde suštinski i postavlja.
E sad, koliko vidim, tebi upravo "ponor u mračno i fatalnoost. bez ikakvog scenarističkog i tehničkog načina izlaza" smetaju, a ja ih ovde smatram vrlinama, tako da mi se čini da ti više leži klasični bonelijevski pozitivizam, pošto verovatno imaš nasušnu potrebu da se uhvatiš za nekakve moralne stožere oličene u glavnim junacima koji nude "izlaz", nadu ili svetlo na kraju tunela. Kjaverotijev autorski svet suštinski nije iz te priče, ali u njoj može gostovati posredstvom Dilana kao Sklavijevog medijuma.
|
| kiky |
Posted - 21/03/2020 : 08:15:14
vas dvojica tumačite kjaverotija čisto na temelju njegovog rada na dylanu dogu, u čemu vam ja zapravo niti ne protuslovim. ja sam tu dosta rekao na nekoliko posljednjih recenzija dylana doga gdje sam se bavio upravo samo njegovim epizodama. i barem na tome kjaverotiju mogu biti zahvalan, jer su to najbolji tekstovi koje sam ikada napisao za ovaj sajt.
ali tu su njegovi čisto autorski radovi poput brendona i morgana losta, za koje smatram da su cijepljeni od bilo kakve (auto)ironije i sprdačine i tu se najbolje očituje dotični kao pisac i osoba. totalna bezidejnost, reciklaža, ponor u mračno i fatalnoost. bez ikakvog scenarističkog i tehničkog načina izlaza.
no, biće da je tu možda i pitanje afiniteta čitatelja. tko ovdje ćemu svjetonazorski i karakterno naginje. ja brendonu i morganu lost zacijelo ne. |
| patuljakse |
Posted - 20/03/2020 : 21:34:30
quote:
Originally posted by Jocko
Sve ovo kažem uslovno, jer Kjavi ima dosta dobrih pa i veoma dobrih priča, ali ta tendencija da se - nekad u samo jednom kadru - posere po svemu što je napisao je prosto postalo njegov zaštitni znak.
Diskutovali smo već o ovome ranije u topicu, kad sam pokušavao da objasnim jako prisustvo auto-cinizma kod Kjaverotija, ali ima tu još nešto.
Klasična era serijala je tretirala DD narativ kao SAN, i to vrlo eksplicitno, što je postupak koji je sam Sklavi ustoličio (i kod njega itekako ima primera gde završnica dovodi u pitanje sve što se ranije desilo). Kjaveroti samo preuzima taj postupak i hipertrofira ga, što je potpuno u skladu sa njegovim baroknijim, pankoidnijim stilom pisanja (već sam pominjao jače spone sa tradicijom italo-horora, kao i sa Embrouzom Birsom i nagaženim apsurdom). Ako sam dobro razumeo na šta misliš sa tim "poseravanjem", Kjavi ume da sprovede naizgled racionalno objašnjivi narativ, i onda ga u završnici izokrene u natprirodno. Meni je to potpuno legitimni postupak u smislu da ne oštećuje niti negira ono što je ispripovedano u kontekstu racionalnog, već samo nudi "alternativnu" mogućnost da se priča može iščitati i na drugi način, što je sasvim kompatibilno sa stilskim sazvežđem narativa kao sna, kao i literarnom i filmskom tradicijom na koju se referiše. |
| patuljakse |
Posted - 20/03/2020 : 21:11:51
quote:
Originally posted by Jocko
Ako je Kjaveroti istinski depresivac, onda je najfejk depresivac koga sam ikad imao prilike da čitam. A imam makar malo iskustva o tome jer sam i sam anksiozni-depresivac i pomalo pišem.
Postoje razne sorte depresivaca - nekima je terapija da se sprdaju sa sopstvenom depresijom. Mislim da Kjaveroti pripada toj grupi. |
| Jocko |
Posted - 20/03/2020 : 21:03:15
Sve što je patuljakse rekao je na mestu, ali ostaje utisak (velikog broja čitalaca, pa i moj) da Kjaveroti banalizuje mračnjaštvo serijala. Dok drugi kasniji autori idu u krajnost i pišu razvodnjene priče bez duše (većinu tih novijih priča nisam čitao pa ne mogu da sudim, ali većina se sa tim slaže), Kjaveroti je pre svih išao u drugu krajnost sa glupim raspletima, još glupljim likovima, mestimično svesno ili nesvesno ismevajući serijal.
Recimo da me neko pita kakav mislim da je Kjaveroti u stvarnom životu, nikad ne bih rekao da je mračnjak, da pati od glavobolja, i da ima nihilistički pogled na svet. Pre bih rekao da je klinac (naročito u odnosu na Sklavija i druge generacijski starije autore) koji se na serijalu iživljavao brutalnim ubistvima i debilnim raspletima, a čija patetika neretko prelazi zdravu granicu treša i kempa.
Sklavijev Dilan, bez obzira na Rocky horror picture show poster i nebrojene omaže, nikada nije bio TOLIKO trashy i campy, dok nije došao Kjaveroti. Sklavi je uglavnom imao narativnu suptilnost, takođe i u zabavnijim pričama - suptilnost koju je Kjavi retko iskazivao - naročito kada treba priču privesti kraju. Ljudi ne vole kada se neko tako sprda sa serijalom i kada im prodaje muda za bubrege.
Sve ovo kažem uslovno, jer Kjavi ima dosta dobrih pa i veoma dobrih priča, ali ta tendencija da se - nekad u samo jednom kadru - posere po svemu što je napisao je prosto postalo njegov zaštitni znak.
Ako je Kjaveroti istinski depresivac, onda je najfejk depresivac koga sam ikad imao prilike da čitam. A imam makar malo iskustva o tome jer sam i sam anksiozni-depresivac i pomalo pišem. |
| patuljakse |
Posted - 20/03/2020 : 20:45:51
Ne, stvarno nisam Ghoul, mada znam čoveka. |
| Barker |
Posted - 20/03/2020 : 20:44:24
Ok, ovo cu shvatiti kao da. Ili ne :D |
| patuljakse |
Posted - 20/03/2020 : 20:43:24
Nisam Ghoul, već nešto drugo-)). |
| Barker |
Posted - 20/03/2020 : 20:41:38
Patuljak, jesi li ti ghoul sa darkwooda i znaka sagite?
Nije da je bitno, ali kao da prepoznajem rukopis. |
| patuljakse |
Posted - 20/03/2020 : 20:30:59
Inače, Dilan Dog je propao kao strip upravo kad su počeli da ga pišu nemaštoviti strejtaši, do-gooderi i klinički "zdravi" mediokriteti, dosadnjakovići poput Barbatove, De Narda, Marcana, Faračija, Rujua i inih koji su suštinski divergentan i kontrakulturni Sklavijev pristup zamenili političkom korektnošću, moralnim pridikovanjem i jeftinim, "zdravorazumskim" pozitivizmom. DD je začet kao melanholični, autsajderski, nihilistički pulp koji zahteva da autor projektuje vlastite probleme, frustracije i neprilagođenost društvu kroz njega kako bi bio celovit i efektan. Nije ni čudo da je Sklavi odabrao baš Rekionija (koga nipošto ne smatram savršenim) kao novog tutora serijala, čoveka koji pati od ozbiljnih hroničnih zdravstvenih problema, bez kojih ni njegova Mater Morbi ne bi ostavila značajno dublji utisak od stotinak "spam" epizoda gorenavedenih autora koje su joj prethodile. |
| patuljakse |
Posted - 20/03/2020 : 20:07:16
quote:
Originally posted by kiky
ma kjaveroti je obična pizda i papak. to je čovjek koji pati od konstantnih nesanica i glavobolja, i koji je svoju patološku naklonost prema mraku i tišini, a samim time svoj mutavi nihilistički pogled na svijet, prenio i na svoje likove.
To zvuči kao idealni čovek za horor! Ili možda misliš da bi u ovom žanru trebalo da rade samo optimisti, altruisti, filantropi, fizički zdrave i mentalno stabilne osobe koje će nam preneti bogougodne self-help mudrosti o zdravom životu i snazi pozitivnog mišljenja, bratstvu i jedinstvu čitavog ljudskog roda? Kada bi iz čitavog domena umetnosti odstranio sve koje bi ti nazvao "pizdama"- depresivce, mračnjake, ovisnike, fobičare, nihiliste i patološke slučajeve, ne samo što ne bismo imali Poa, Dostojevskog, Kafku, Selina, Karavađa, Boša, Polanskog itd. već ni Sklavija ni Dilana Doga, a samim tim ni ovaj topic niti diskusiju. |
| kiky |
Posted - 19/03/2020 : 18:58:56
ma kjaveroti je obična pizda i papak. to je čovjek koji pati od konstantnih nesanica i glavobolja, i koji je svoju patološku naklonost prema mraku i tišini, a samim time svoj mutavi nihilistički pogled na svijet, prenio i na svoje likove. on je egzistencijalistički i ideološki užas od osobe. primjerice, svijet njegova junaka brendona je totalno neuređeni svijet bez pravila i autoriteta, prepun ljigavih izgubljenih oportunista i kompleksaša od kojih je brendon možda upravo najveći.
brendon zapravo sve radi samo za novac, nema neka vrijedno spomena načela i slično tome. zapravo ima, novac i korist... šupalj ko kurac.
na dylanu dogu je kjaveroti čak bio i zabavan, ali na brendonu i morganu lostu on je ozbiljan što ga čini još pogrešnijim i promašenijim i kao osobu i kao autora. a i sa tehničke strane totalno nevješt i čisti manirist. ma jadna smrdljiva budala... |
| Jocko |
Posted - 25/02/2020 : 22:15:44
@Morski
Sklavijevo autoparodiranje je ipak drugacije nego Kjaverotijevo, bar sam takav utisak stekao. Suptilnije.
Tako je, masi, ali nekad toliko omasi da steknem utisak da to radi namerno.
Kod Sklavija to nisam primetio, ili veoma retko..
Ne, ne, ne dozivljavam serijal ozbiljno, bas naprotiv, u jednoj recenziji sam napisao da se ozbiljnoci i uzasima suprotstavlja humor (u manjoj ili vecoj meri), i da bez toga ne bi bio isti, ne bi imao sarm.
Ali neke epizode su ozbiljnije, mracnije i melanholicnije od drugih - na to sam mislio. Kkaviju se desava da pricu pocne ozbiljno a onda napravi radikalni zaokret i ode niotkuda u parodiju i potpuno scenaristicko ludilo: iracionalne za ne poverovati rasplete, banalne dijaloge... |
| morski |
Posted - 25/02/2020 : 21:29:28
quote:
Originally posted by Jocko
Salu na stranu.. Jel vam se nekad cini da Kjavi cinicno parodira serijal? Meni u vise navrata deluje kao da maltene ismeva serijal i neke njegove postulate.
Bice da je to mesavina nihilizma i groteske o kojoj patuljakse pise.
pa to (autoparodiranje) radi i sklavi sve vreme
i u tome i jeste lepota serijala, ta ironija
quote:
Originally posted by Jocko
Kao sklavijeva antiteza, dzoker u spilu karata.
Ne znam kako on to postize, ali momenti u nekom epizodama koji treba da budu nabijeni emocijama, deluju vrlo parodirajuce, ali uz utisak da autor nije nameravao.
Recimo poznata su njegova trabunjanja negativaca poput, parafraziram: "zivot? sta je zivot? od rodjenja do smrti, trenutak, trunka... ah, smrt, to me podseti... moras umreti Dilane!" i plavusa psihoticnog pogleda vadi nozekanju da izbode Dilana.
kjavi maši tu emociju, postiže patetiku i to su mu generalno loši momenti
toga kod brendona i morgana ima na pretek
quote:
Originally posted by Jocko
Ne znam sta da mislim o takvim negativcima i monolozima. Ako strip naginje nekakvoj horor ozbiljnosti, onda se ovakve parafraze pokake po zavrsnici. Ali ako prica od starta ima trash ton, onda mu ovo dodje kao slag na tortu.
Uopste, odnos Kjavija prema serijalu je neobican, jer ozbiljnu pricu pretvori u trash u samo jednom-dva kadra (i obrnuto). Uvek igra na granici trasha i parodije, sto zivcira citaoce.
ne znam zašto si doživeo serijal kao horor ozbiljnost
zar tako nešto može da postoji? |
| patuljakse |
Posted - 25/02/2020 : 21:17:46
Stoga, ako posmatramo s te strane, ne parodira on žanr, naprotiv - on ozbiljno koristi žanr da se podsmeva životu, fikciju da se podsmeva realnosti, što je u potpunosti dosledan pankerski stav. |
| patuljakse |
Posted - 25/02/2020 : 21:09:00
Dobro si to zapazio, Jocko.
Možda najbitnija razlika između Sklavija i Kjavija je u tome što je Sklavi manični depresivac, dok Kjavi pronalazi zabavu u nihilističkoj bezizlaznosti, što je zapravo esencija punk etitjuda. Kjaveroti je pankoidni klovnovski dendi koji pleše nad svetom koji je u plamenu, dok Sklavi sućutno stoji tužnoga lica u elegičnoj tišini.
Ta vrsta satirične, gotovo parodične ironije pred licem totalne tragedije je takođe sastavni deo tradicije italo-horora na koju se Kjavi naslanja mnogo više od Sklavija - Dario Arđento je tu strašno bitna komponenta njegovog izraza i okosnica tog ironijskog postupka. A gde je Arđento, tu negde u blizini je i Embrouz Birs, tako da se fatalizam lako spaja sa samoironijom i fundamentalnom sprdnjom sa životom, smrti i svim mogućim vrednostima. "Lets go. Why not?" lajn iz Pekinpoove Divlje Horde bi mogao biti Kjavijev punk moto, koji je našao svoje mesto u njegovom sladostrasnom i anarhičnom relativizovanju svih vrednosti nad kojima SKlavi pušta suzu. |
| Jocko |
Posted - 25/02/2020 : 19:46:19
@patuljakse
Kjavi, jesi li to ti?? 
Salu na stranu.. Jel vam se nekad cini da Kjavi cinicno parodira serijal? Meni u vise navrata deluje kao da maltene ismeva serijal i neke njegove postulate.
Bice da je to mesavina nihilizma i groteske o kojoj patuljakse pise.
Kao sklavijeva antiteza, dzoker u spilu karata.
Ne znam kako on to postize, ali momenti u nekom epizodama koji treba da budu nabijeni emocijama, deluju vrlo parodirajuce, ali uz utisak da autor nije nameravao.
Recimo poznata su njegova trabunjanja negativaca poput, parafraziram: "zivot? sta je zivot? od rodjenja do smrti, trenutak, trunka... ah, smrt, to me podseti... moras umreti Dilane!" i plavusa psihoticnog pogleda vadi nozekanju da izbode Dilana.
Ne znam sta da mislim o takvim negativcima i monolozima. Ako strip naginje nekakvoj horor ozbiljnosti, onda se ovakve parafraze pokake po zavrsnici. Ali ako prica od starta ima trash ton, onda mu ovo dodje kao slag na tortu.
Uopste, odnos Kjavija prema serijalu je neobican, jer ozbiljnu pricu pretvori u trash u samo jednom-dva kadra (i obrnuto). Uvek igra na granici trasha i parodije, sto zivcira citaoce. |
| morski |
Posted - 25/02/2020 : 18:23:35
Svaka ti čast, dr Dilandogolože
Da se mi popakujemo i odemo, obrnuo si igricu, zatvorio si forum  |
| patuljakse |
Posted - 25/02/2020 : 18:11:02
Mnogi zaboravljaju da je Dilan ipak PULP literatura. Produhovljena, produbljena, značenjska, ali ipak pulp. I kao takva, ona mora imati izvesnu lakoću komunikacije i zabavnost, koja nipošto ne isključuje dramsku težinu, slojevitost i opake ideje.
Ali očigledno nije nimalo lako biti zabavan, što današnje stanje serijala itekako potvrđuje. |
| patuljakse |
Posted - 25/02/2020 : 18:02:12
Hej, drago mi je da sam uspeo malo da doprinesem "živoj diskusiji" na ovu temu, naročito jer mislim da Kjaveroti to definitivno zaslužuje. On često služi kao dežurna "kurva za potkusurivanje" onima koji su od serijala čitali (ili pamte) samo prvih stotinak epizoda, upravo zato jer, ponavljam, NIJE Sklavi, a tako ga ne treba ni posmatrati.
Ljudi često uzimaju zdravo za gotovo činjenicu da prvih stotinak epizoda DD-a imaju STRAHOVITO VISOK standard materijala na globalnom nivou-tu računam i druge autore osim Sklavija i Kjaverotija, koji su se tada trudili da zaista isporuče kvalitetne stvari. Recimo, tu čak i Minjako ima vrhunsku epizodu poput Ružičastih Zečeva, za koju deluje gotovo neverovatno da ju je on potpisao, posle trideset godina smeća kojim nas zatrpava. U toj fazi serijala ja zaista moram dobro da se potrudim kako bih naveo zaista LOŠU epizodu (možda Dok Grad Spava) u kojoj neću naći zadovoljstvo u čitanju sa vremenske distance. Hoću da kažem da je DD u svom zlatnom dobu prilično razmazio čitaoce visokim standardom, pa su na mesečnom nivou očekivali isključivo MONUMENTALNE stvari, što je realno neodrživo.
Što se tiče Kjaverotija, on je u svom mladalačkom zamahu proizvodio full čistokrvni horor kakav se danas retko nalazi. Kao perfektnu kontru Sklavijevoj melanholiji, on je ponudio prilično svežu i autentičnu kombinaciju nihilizma i romantične groteske, jedan dendijevski pank senzibilitet koji nije svima dobro legao, što ga nipošto ne čini manje interesantnim. Često mu se poriče dubina, ali se ni tu ne slažem jer sam uveren da je to rezultat konstantnog poređenja sa Sklavijem koji je evidentno drugačiji tip pisca-to bi bilo kao da veštački pokušavate da izjednačite Bucatija sa hibridom Selina i Markiza De Sada. Kjavijeve priče isporučuju temeljni nihilizam sa specifičnom vrstom pop-lepršavosti i svesnog poigravanja na ivici dobrog ukusa kroz snažni satirični fatalizam bez griže savesti. Ta rokoko lepršavost rezultira zabavnošću i entertainment value-om koji su Beva i Jocko istakli, a koji su mnogi DD autori retko uspevali da dostignu. Takođe mi je drago da ste istakli i njegove vrcave, prirodne dijaloge, kao i kvalitetno plasirane, satirično obojene muško-ženske odnose, što su kvaliteti koji su se podrazumevali i potcenjivali, a koje je danas u serijalu zamenila nategnutost i neprirodnost koja se zatrpava abnormalnim količinama nepotrebnog teksta. |
| morski |
Posted - 25/02/2020 : 12:47:14
Hvala vam, ljudi, na ovako zivoj diskusiji, prvenstveno @Tonto i @patuljakse, ali i ostalima naravno.
Moram da priznam da naginjem na patuljakseovu stranu jer isto razmisljamo.
Kjavija sam poceo vise da cenim kako je serijal odmicao.
Hell, poceo sam i Manfredija da gotivim na Dilanu, uzimajuci u obzir gde je serijal stigao
Sto se Kjavija tice, citao sam ga na svim SBE serijalima i definitivno je na DD-u najbolji, ali nisu lose ni epizode na MM-u. U kom smislu? Pa, zabavne su a to cesto nedostaje tom serijalu.
Brendona i Morgana Losta sam citao sve do 24. epizode oba serijala sa svim specijalima do tada izaslim. I to je to. Ne bih mogao drugi put da ih procitam.
Dok ga na DD-u i MM-u uvek mogu. Nema tu dubine (jer tamo gde je probao da bude dubok je vecinom omanuo) niti ocekujem dubinu, vec samo zabavu koju on daje obilato (nama koji takvu vrstu zabave volimo). |
| Tonto |
Posted - 25/02/2020 : 11:12:47
quote:
Originally posted by Jocko
Neko je u komentarima na neku recenziju lepo rekao da Kjaveroti ima problem kako da popuni strane između najkrvoločnijih ubistava, i kako da završi priču. Ne bih se sasvim složio sa te dve izjave, jer svakako ima epizoda koje demantuju, ali i u mom slučaju su to dva njegova najveća problema kao scenariste.
I kod nizanja ubistava scenarista mora da ima neku meru i osećaj za flow, a kod Kjavija se često dešava da su mu ubistva toliko otkačena (ali ne na dobar način kao u Sklavijevoj ''Golcondi'') i odudaraju da to stvori osećaj nabacanosti. Kad se na to doda nebulozna ili još gore patetična završnica, njegova priča lako može da iznervira.
Realno, to je to...
|
|
|
