| T O P I C R E V I E W |
| ridiculus |
Posted - 02/05/2021 : 18:16:32
Počeo sam da čitam Hey Kids! Comics!. Za sada samo prva sveska, ali mislio sam da pričamo o širem kontekstu i samim događajima koje ovaj naslov predstavlja više nego o samom stripu kao takvom. Zato što je gotovo sve u njemu "zamaskirana istina".
Ovde je Chaykin u modu "pričajućih glava i figura", što ja generalno ne volim da vidim u stripu, jer ga već vidim samo kao predložak za nešto drugo - na primer, televiziju - ali ovde je sam materijal dovoljno interesantan. Na vizuelno-estetskom nivou, amalgam linija, logoa, i tekstura, aka "novi Chaykin"  .
Zamišljeno je da serijal ide u 3 dela. Prvi je objavljen pre nekoliko godina, u 5 svezaka, a za koji dan počinje drugi. Chaykin je ovaj svoj rad prvobitno opisao kao Mad Men u stripu (a ima smisla i sa obzirom na njegovo interesovanje za modu), ali na kraju je ipak odlučio da je poređenje sa The Deuce bolje. Ko je gledao tu HBO-ovu seriju, shvatiće šta da očekuje.
Moj problem - a verujem i većine vas ostalih - je što o dešavanjima i likovima o kojima je prvi deo znam najmanje.
 
Ovo je o prvoj generaciji ljudi koji su pokrenuli industriju stripa, dakle Siegel, Shuster, Bob Kane, Kirby, Simon, Eisner, itd. Ovo troje glavnih likova (koje vidite na slikama skroz levo, kako su starili) su verovatno izmišljeni, ali i to je samo moja pretpostavka. Od crnaca ne znam nikoga iz tog doba, a od žena znam samo za Ramonu Fradon i Marie Severin, a njih (još) ne prepoznajem u ovome.
Nije mi trebalo išta da čitam da bih znao da:
- Bob Rose je Stan Lee
- Sid Mitchell je Jack Kirby (čak i liči)
- Irwin Glaser, tvorac "drugorazrednih priča i trećerazrednih zapleta", koji je osmislio lika na kome će se industrija bazirati (Powerhouse = Superman), je Jerry Siegel, i to jasno iz uvodne scene
- Ron Fogel je Bob Kane, tvorac Midknighta (= Batman)
Ovde ima i nekoliko izdavača koji su bili samo biznismeni a ne zabavljači ili umetnici, i njih zaista ne znam.
Dan Fleischer je garantovano Eisner. "Umetnik koji je odgovoran za jezik forme". Takođe, izdavač. Eisner je vodio Quality Comics, za koje kažu da su izdavali najbolje stripove 40-ih.
E sad, Eisner je radio sa likovima kao što su Lou Fine, Mac Raboy*, i Reed Crandall, koje više znam po čuvenju nego što sam išta čitao od njih, i za koje pretpostavljam da se pojavljuju negde u stripu, možda i među ovim prikazanim glavama. Posebno zbog Chaykinove ljubavi prema Crandallu i njegovom Blackhawku.
Ne mogu da provalim ovoga Alfreda Kesslera, "umetnika koji veruje da bi strip trebalo da bude cenjen u odnosu na njegovu pravu vrednost". Radio je za "horor likove", što znači EC, ali "nije horor lik". U jednoj sceni se zalaže za viđenje stripa kao umetnosti. Stvarno ne znam ko bi to mogao biti, osim Kurtzmana, ali to je samo nasumično nagađanje. Bar da mu je Chaykin dao lulu! Ali, ne, drugi lik u pomenutoj sceni ima lulu, a taj je bio glavni urednik u DC-ju. Wally Wood je druga opcija, s obzirom da u opisu piše samo "artist".
Laszlo Fabin, "nepobedivi talenat, nepodnošljivo ljudsko biće". Alex Toth, sigurno. Plus što ima mađarsko ime, a Toth je mađarskog porekla.
Nisam bio siguran da li će se Chaykin baviti tom generacijom ovde ili u sledećem delu, ali Tothovo prisustvo menja stvari. Kad kažem "ta generacija" tu mislim na njega, Gila Kanea, Carminea Infantina, Wallyja Wooda, Joea Kuberta, Ala Williamsona, Ditka, možda i Johna Buscemu, možda i Jacka Davisa - svi su oni bili bliski po godinama. Gil Kane je smatrao da su Toth i Wood najbolji (=najveći talenti) iz te generacije, dok je Williamson rekao da su oni gledali sa zavišću na Woodov rad.
Nastaviće se... ako neko ima ideje ko je ko, a nisam pomenuo, da čujemo.
*Ispravka: Raboy nije radio za Eisnera, crtao je Captain Marvel Juniora |
| 25 L A T E S T R E P L I E S (Newest First) |
| Vlaadisha |
Posted - 19/02/2024 : 20:47:08
završio se poslednji volume, ali izgleda da više nikoga ne zanima, čak ni ridiculusa dobili smo more of the same, sa ponekom zanimljivom tablom (kao ova na kojoj valjda miller navodno nije mogao da priušti sopstveni cover za nebojšu)
dosta sam kudio ovaj naslov ali moram priznati da mi se svideo gorko-slatki kraj. ono... amor fati |
| ridiculus |
Posted - 30/11/2021 : 09:41:54
Jašta, oduvek je tako bilo planirano. "Moderno" doba, zaključno sa 2000-tom, otprilike. |
| Vlaadisha |
Posted - 30/11/2021 : 02:11:15
čekaj, biće i treći deo? |
| Peyo |
Posted - 10/10/2021 : 12:02:26
quote:
Originally posted by KuntaKinte
... neki autori mi u nekim žanrovima više prijaju, neki ne.
+1 |
| KuntaKinte |
Posted - 10/10/2021 : 11:52:37
Ma u pravu si potpuno. Nije da ja ne volim taj žanr, ja sam ona generacija koja je kao svaštojed, odrasli smo čitajući sve i svašta i volim sve i svašta. Ali eto, neki autori mi u nekim žanrovima više prijaju, neki ne. A to upravo zbog onog gore pomenutog, da mi se čini da nemaju šta da ispričaju, pa režvakavaju jedno te isto godinama. |
| ridiculus |
Posted - 10/10/2021 : 11:35:55
quote:
Originally posted by KuntaKinte
A nije ko ovi neki ko Brub i recimo Ennis koji se uhvate za jedan žanr pa muzi, pa muzi.
To je sasvim legitimno. U suprotnom, morali bismo da otpišemo i Agathu Christie, i Elmorea Leonarda (donekle), i Dicka Francisa, i Philipa Dicka, i hiljade i hiljade drugih pisaca.
Ako neko ne voli neki žanr, nema ni mnogo smisla da kritikuje dela unutar njega.
Ellisova komforna zona je SF. Sve ostalo je slabije. I njegovi superherojski radovi su pisani kroz prizmu SF-a. Nextwave je bio drugačiji po tonu, ali to je više do Immonena i njegovih sposobnosti. |
| KuntaKinte |
Posted - 10/10/2021 : 11:01:54
Pa ne znam, meni je Ellis jedan od najraznovrsnijih, najzanimljivijih, čak i do skoro, dok ga nine sjebalo sve ovo sa ovim optužbama. A čitao sam baš svašta njegovo, pa i one nezavisne Avatar i slične stvari.
A nije ko ovi neki ko Brub i recimo Ennis koji se uhvate za jedan žanr pa muzi, pa muzi. Al ljudi to kupuju, ko sam ja da se bunim. |
| ridiculus |
Posted - 10/10/2021 : 09:37:41
Opa! To su već ozbiljne optužbe! Nek' ti odgovore fanovi Brubakera, ja nisam čitao ništa iz poslednjih nekoliko godina. Što se tiče ostalog, nemam takav utisak, bar ništa više nego što važi za većinu modernih scenarista. Slušam takve žalbe već decenijama - npr. ljudi pročitali Transmetropolitan, The Authority, i Planetary, pa onda pratili sve novo od Ellisa kako izlazi, pa onda, gotovo matematičkom preciznošću, krenula kuknjava kako to nije to, ovaj se istrošio, kopira sebe, nema više ideja itd. |
| going going |
Posted - 10/10/2021 : 02:32:51
quote:
Originally posted by KuntaKinte
I onda je Brubaker uzeo jednu priču i počeo da je piše opet i opet i opet, i sve gore i gore…
|
| KuntaKinte |
Posted - 10/10/2021 : 00:44:54
I onda je Brubaker uzeo jednu priču i počeo da je piše opet i opet i opet, i sve gore i gore… |
| ridiculus |
Posted - 09/10/2021 : 23:12:58
Mesto: neimenovan sajam stripa.
Vreme: nepoznato (ali forenzička analiza nam kaže da se desilo u prvoj polovini 80-ih).
Likovi: Archie Goodwin; tinejdžer po imenu Ed Brubaker.
Archie: Ko je tvoj omiljeni pisac?
Ed: Oh, Alan Moore, zato što je originalniji od svakog drugog.
Archie: Pa, originalnost je precenjena. Postoji 5 priča na kugli zemaljskoj, i ono što čini tvoju verziju dobrom je kako je ispričaš.
Brubaker odlazi impresioniran...
Malo sam dramatizovao, ali ovo je po Brubakerovom priznanju situacija koja je ostavila traga na njegovo pisanje i šta pokušava da postigne.
|
| Vlaadisha |
Posted - 12/09/2021 : 19:01:52
haha
nego, citao sam ovih dana masterful marks, kratke biografije strip autora. jeste drugi zanr pa ne bih poredio frogs and grandmothers, ali moram da istaknem stil. svaka pricica je delo drugog autora i svi imaju svoj rukopis, sto daje novo citanje svakog zivotopisa. i dalje su to iste tuzbalice ali cinizam nije jedini pristup; ima ovde i melanholije i groteske i zajebancije... hey kids bi bio podnosljiviji kao kratez u ovoj zbirci.
 |
| ridiculus |
Posted - 11/09/2021 : 19:58:25
Još jedna anegdota.
Pominjali smo na drugim topicima "ludake" iz MAD-a i Billa Eldera, jednog od crtača.
U privatnom životu on je važio za najluđeg od svih. Strip je za njega bio samo mesto za izražavanje stanja duha.
Dokaz: kada je bio vrlo mlad, uradio je sledeće. Našao je bačeno ili zaboravljeno meso u nekoj kesi, nabavio/ukrao neke krpe od odeće, stavio meso u njih, i razbacao komade po pruzi. Onda je, idući prugom, vikao žalosnim glasom:
- Mikey! Mikey!
Naravno, izazvao je paniku u okolini.
Nimalo naivan, taj Elder. |
| ridiculus |
Posted - 08/09/2021 : 21:11:54
Ne... nisam još čitao drugi deo Hey Kids! Comics.
Kane je tu i tamo bio nezadovoljan radom tušera, ali ne sećam se nekog incidenta povodom prepravke.
A ne mora ni biti konkretno u pitanju Kane. |
| Vlaadisha |
Posted - 08/09/2021 : 17:21:29
znas mozda koji je to strip prepravljan, zasto je clarke/kane tako ljut u #5? |
| ridiculus |
Posted - 23/08/2021 : 23:42:01
Kakav bezobrazluk!  
Nažalost, ubaciše ga i drugi... Jedan od 1265 primera: American Comic Book Chronicles: The 80s najviše pažnje posvećuje American Flagg! kada dođe do 1983.
A Frenk Miler ga je i sam nepovratno ovekovečio, voljno ili nevoljno. |
| Vlaadisha |
Posted - 23/08/2021 : 17:27:25
naravno da je chaykin stavio sebe u istoriju americkog stripa |
| Shaner |
Posted - 22/08/2021 : 13:24:47
Zanimljivo iskustvo jednog mladog autsajdera sa strip-scenom 70ih.
https://crimereads.com/alternative-comics-in-1970s-new-york-city/
|
| ridiculus |
Posted - 11/07/2021 : 11:44:32
Scott Dunbier (čita se Dunbir, ne Danbir) je jedan od najvažnijih urednika u istoriji američkog stripa. Bio je zadužen za America's Best Comics u Wildstormu, i kasnije je prvi pokrenuo izdanja sa skenovima originalnih tabli, poznata (u IDW-u) kao Artist's Edition. Pre svega toga je bio diler originalnih tabli, radeći, na primer, sa Mignolom i Garcia-Lopezom.
Elem, ovo je anegdota koju je sam ispričao više puta. Kada je imao oko 15 godina, živeo je u Kalifoniji, i jednom je posetio određenu lokalnu striparnicu, kupio tamo par starih Kirbijevih stripova, i došao do kase da ih plati. Iz nekog razloga mu je kasir pomenuo da Džek Kirbi živi blizu, u mestu zvanom Thousand Oaks, i da mu je telefonski broj u imeniku.
Jasno je kuda je ovo vodilo, i Dunbier kaže da je Kirbi bio ljubazan i da ga je pozvao na ručak preko vikenda, ako majka može da ga doveze. I tako je ovaj došao u to vreme, noseći sa sobom gomilu od 50 ili više stripova da ih Kirbi potpiše. Njih dvojica su pričali satima, dok su njegova majka i Roz (Kirbi) bile zajedno. Roz je zakolutala očima kada je videla koliko stripova je Scott doneo, i on je razumeo njenu reakciju tek nekoliko godina kasnije, kada je shvatio da ipak postoji neka etiketa među fandomom. Ali Džek nije ničim pokazao nezadovoljstvo i sve je uredno i strpljivo potpisao.
Ovde nema humorističkog preokreta, ali pokazuje kakav čovek je bio Džek Kirbi.
Dunbier je ispričao još nekoliko anegdota, ali ostaviću ih za drugi put. |
| alexts |
Posted - 03/07/2021 : 20:58:55
Ma i Bonelijevci su trukovali po 100 strana mesečno, u tim vremenima, ali to je bio Š kvalitet.
A da je Alcala izbacivao 160 mesečno, a znamo da nije škrabao, jeste mnogo, nije nemoguće, ali jeste odlična anegdota. |
| ridiculus |
Posted - 03/07/2021 : 19:44:25
Eto, tako se i Orlando osećao! 
U svrhu poređenja, Evanier kaže da su najbrži crtači koji su tada radili za DC mogli da isporuče, u najboljem slučaju, 10 strana nedeljno.
Takođe
quote:
They were in perpetual action throughout the sixties as Alfredo wrote, drew and lettered hundreds of comic pages per month.
To je iz istog teksta, povodom Alcaline smrti, iz 2000.
Ali ne pokušavam da dokažem naučnu verodostojnost ove priče ili Alcalinih mogućnosti. Dobra je anegdota - zapravo, odlična. Neka ostane na tome i zadovoljan sam. |
| alexts |
Posted - 03/07/2021 : 19:33:25
E sad baš... Da je pitanje bilo mesečno, bilo bi logičnije. |
| ridiculus |
Posted - 03/07/2021 : 19:28:06
Obećao sam da će na ovu temu ići anegdote iz sveta stripa, i red je da počnemo!
Početkom 1970-ih, filipinskim crtačima je bilo ponuđeno da rade za Amerikance. Jedan od tih crtača je bio produktivni Alfredo Alcala, koji je tako jednom prilikom otišao do hotela u Manili, gde je trebalo da se sastane sa Joe-om Orlandom, jednim od starijih urednika u hijerarhiji DC Comics-a (kako god da se kompanija zvala u tom trenutku), i pokaže mu semplove svog rada.
Orlando je bio impresioniran, ali njegovo prvo pitanje je bilo:
- Koliko strana nedeljno možeš da isporučiš?
- 40, reče Alcala.
Ne, nemoguće. Alcala nešto nije dobro shvatio.
- Ne, ne... želimo da radiš celokupan crtež. Olovka, tuš, čak i upisivanje.
- Shvatam, reče Alcala, crtam olovkom, tuširam, upisujem?
- Da. Sad, koliko stranica nedeljno misliš da možeš da uradiš?
- 40.
Ne, ne, ne može to tako... Srećom, Orlando je poneo primere radova Neala Adamsa, Kuberta, Swana, itd. Pokazao ih je Alcali.
- Želimo rad poput ovog... Sa ovoliko kadrova po strani i toliko detalja.
- Oh, želiš da crtam strane poput ovog?
- Da.
- Pa, to menja stvari.
- I mislio sam. [Verovatno je nešto u njegovom umu urliknulo od zadovoljstva! ] Sad, koliko strana nedeljno misliš da možeš da uradiš?
- 80.
Ispostavilo se da je to bila tačna procena, naravno. Anegdotu je preneo Mark Evanier na više mesta, a može se naći na njegovom blogu. |
| Vlaadisha |
Posted - 09/06/2021 : 21:36:11
izasao je #2, koji se bavi pedesetima: magazinom mad, povratkom superheroja te fans-turned-pros generacijom. nekako je ceo broj na autopilotu. cekamo marvel age i stana koji se penje na sto i glumi surfera. 
uzgred, u credits su trojica navedena za digital effects, iako je to odvojeno od kolora dok je chaykin naveden kao jedini artist. zanimljivo. izgleda da howard-san drzi neki sweatshop.
|
| ridiculus |
Posted - 06/05/2021 : 18:04:47
quote:
Originally posted by Vlaadisha
kirby se tukao sa svabama, isao bez majice po kuci i crtao plaketu za pionir 10. kirby je bio fajter, i bukvalno i metaforicki. chaykin je druga prica. ajde, sacekacu te sedamdesete koje su po njemu "stara dobra vremena", ali ako i to bude depra - ja stvarno ne znam. kad je jack radio koncept za gorepomenutu plaketu, nacrtao je superheroje kao nesto cemu covek stremi, kako sebe (voli da) vidi. nista od tog idealizma nema u chaykinu. i to je ljudski, ali on ovde ima ambiciju da se bavi "istorijom americkog stripa", a najvise se bavi sobom.
Heh, meni ovo uopšte nije depresivno. Čovek pokušava da sjebe bližnjega svoga - šta je tu novo? Jedino ako jesi idealista po prirodi. Ovo nije čak ni blizu najmračniji ili najciničniji Chaykin.
Jedino što jeste depresivno je što nisu napravili čitav strip od onih vinjeta na kraju . Ono sa fiktivnom herojima. Ono je inteligentna satira za razliku od jednog drugog stripa. Garth Ennis će da zaradi čitavo bogatstvo na "pljuvanju po superherojima", a The Boys nisu dobar strip. Ali, jebiga, TV serija je odlična, a TV serija je rađena po stripu i to je dovoljno da ovaj unazad povuče određeni kredibilitet koji nije zaslužio. Američka kultura se zasniva na spektaklu i reklami, a sve drugo je sporedno. Tu je Chaykin u pravu, ili se barem ja slažem sa njim. Otud i ono poređenje Lija sa Trampom - ne u smislu sličnosti uverenja, nego u smislu da obojica daju publici ono što ova želi da čuje. Radije bih depresiju, makar i onu pravu. Samo povremeno, doduše, radi zdravog balansa. Gde je Chris Ware kad ga čovek treba? 
Kirbi je bio idealista, ali to postaje sve tačnije što više idemo u prošlost. Ili, ajde da kažem istu stvar ali sa pesimističkim uglom: sve je manje bio idealista što je bio stariji. Već tokom 70-ih toga nema mnogo, i Kapetan Amerika se nađe u društvu koje ne razume, a ideja optimizma u Četvrtom svetu biva pripisana mladim generacijama (Forever People). |
|
|
