| T O P I C R E V I E W |
| KOMIKO |
Posted - 15/10/2015 : 16:15:47
Poštovani čitaoci,
obaveštavamo Vas o izlasku novog broja našeg svojevrsnog "vremeplova kroz svet srpskog stripa" - edicije Zlatno doba.
U novom, 18. broju izlazi drugi deo stripa "Tri ugurzuza za vreme okupacije" autoa Milorada Dobrića, Slavka Saše Mišića i Vojina Đorđevića. Strip je premijerno objavljen 1945. godine uz burne reakcije tadašnjih vlasti o čemu u ovom broju pišu Aleksandar Zograf i Zdravko Zupan, i do danas nikad nije bio repriziran.
18. broj Zlatnog doba izlazi 25. oktobra 2015. za Sajam knjiga. |
| 3 L A T E S T R E P L I E S (Newest First) |
| KOMIKO |
Posted - 11/10/2016 : 18:35:41
У НИН-у је објављен приказ Три угурсуза за време окупације. Написао Слободан Ивков.
 |
| zarmix |
Posted - 16/10/2015 : 09:37:33
Za one koji ne znaju ćirilicu ili im se ne da ćukati slovo po slovo postoji Google prevoditelj koji se prilično dobro izborio s tekstom. Vidi se da se radi o srodnim jezicima, lol. Priznajem, ovo mi je tek danas palo na pamet, mislim ... da ubacim ćirilicu u Google prevoditelj,.. ne ovo o jezicima.
 |
| KOMIKO |
Posted - 16/10/2015 : 08:58:22
O fenomenu "Tri ugursuza za vreme okupacije" i burnim vremenima za stripa u pogovoru piše Zdravko Zupan:
"Да би одобровољио нове власти Ивковић је са својим сарадницима одлучио да догодовштине Три угрсуза смести у доба окупације. Испоставило се, међутим, да је то била погрешна одлука, јер је пројекат одмах био протумачен као омаловажавање НОБ-а. Стога је реакција надлежних органа резултирала судском забраном не само поменутих издања, него и стрипа као ”тековине модерне капиталистичке индустрије.“
”Политика“ је 7. децембра 1945, извештавајући из Окружног суда за град Београд о забрани даљег излажења ”едиције у стрипу ‘Три угурсу за време окупације’“ и стрипованих романа „Поштарева кћи“ од Пушкина и „Васкрсење“ од Толстоја (такође Ивковићева издања), навела у поднаслову као разлог то „што ове стрип- књиге штетно делују на нашу омладину“. Јавни тужилац града Београда је, према писању истог листа, у својој тужби истакао да су „у тој књизи у стрипу немачки фашисти представљени као врло наивни и глупи људи који у нашој земљи не врше никаква зверства него одлазе у села да опљачкају по неку свињу или се безбрижно возе нашим друмовима, издају неке строге објаве од којих нико не страда, и тако даље. И док тако окупаторски војници јуре као муве без главе, дотле главне личности те књиге - Ћоравко, Брадоња и Носоња - представљени као јунаци и мајстори саботаже, праве разне ујудурме и изигравају глупе Немце, варају наивне гестаповце, или одлазе на теревенке код свог пријатеље бифеџије Јоце“. Оваквим приказом, тврди тужилац Миша Јовановић, аутор „омаловажава и вређа крваву борбу наших народа против фашистичких разбојника“, закључујући да се нигде „не виде злочини немачких завојевача, нигде херојска и надчовечанска борба наших народа“. Заступник графичког предузећа „Просвета А. Д.“ адвокат Рајко Атанацковић био је мишљења да „та и таква литература не може на децу штетно да утиче“ и да је „она искључиво забавна и да жели да насмеје“. Судско веће у коме су се поред судије Јакше Радовића, у духу новог времена налазили и присудитељи Софија Павловић, домаћица и Десимир Рашић, зидар, доносећи решење о забрани „стрип-књига“ у свом образложењу поновило је, у суштини, ставове тужиоца да се „у поменутим стриповима целокупно страдање наших народа и величанствена борба износи на такав начин да може да заведе нашу омладину и да има штетне последице на њену душу, а исто тако ове су књиге веома тешке и негативне са гледишта морала, одавања поште борцима великог рата“. За стриповане свеске из едиције „Стрип књига“, „Поштарева кћи“ и „Васкрсење“, подвучено је да њихова „садржина вређа морал и може да наведе на странпутицу своје читаоце.“
У то време при партијским комитетима, од Централног па све до обласних и срес-ких комитета, постојала су посебна одељења за агитацију и пропаганду (Агитпроп) која су руководила средствима јавног информисања (постављали и смењивали руководиоце, давали директиве, обезбеђивали финасијска средства и др). Његови дежурни идеолози одмах су се огласили поздрављајући судску пресуду, указујући истовремено на штетни утицај стрипа. Да је анатемисање стрипа било унапред планирано и припремљено може се закључити, између осталог, и на основу тога што је „Омладина“ после две године континуираног излажења, крајем новембра 1945, без икаквог објашњења престала да објављује стрип Иве Кушанића и Бранка Ћопића о доживљајима пионира Ћире и Мире.
Најопширнији идеолошко-естетски коментар уследио је са страница „Борбе“. У броју од 5. јануара 1946. у рубрици „Културни преглед“ објављен је чланак Јована Поповића, потписан иницијалима Ј. П., „Црноберзијанска ерзац-роба на књижевном тржишту“: „Стрипована ‘литература’ показала се и у нашој новој народној држави као врло упоран коров, који се поново помаља и пошто је ишчупан, а његови плантажери показали су се врло дрски црноберзијанци. У нашој јавности већ је указивано на отровност тог наркотичког дрога, чак се са стрипованом причом ‘Три угурсуза за време окупације’ позабавио и Окружни народни суд у Београду, изрекавши правилну пресуду. Но стрип тиме није сишао с дневног реда, ни с продавачких тезги. Индустријалци и протуривачи стрипа довијају се да под новим етикетама и с новим ‘садржајем’ прокријумчаре свој специјалитет, - тако да уствари иза именованих ‘одговорних’ издавача назиремо читав анонимни концерн, који калкулишући добит већ предвиђа и евентуални губитак због забране. Но, што је можда још најважније, та црноберзијанска ерзац-роба још није наишла на организовани отпор а њени фабриканти на свесни бојкот, на какав у народној држави треба да наиђе свака црноберзијанска работа, поготову кад се ради о отровној роби. Чак има уредника и озбиљних, народно-фронтовских листова, који сматрају да стрип треба толерисати и подржавати, јер ‘публика је навикла на стрип’. (...)
Прва стрипована ‘књига’ која се појавила у Београду после ослобођења, била је ‘Три угурсуза за време окупације’. У тој књизи, чија су три наставка изишла до забране, у одвратним цртежима приказане су три наказе, Носоња, Ћороња и Брадоња, као јунаци неке ‘борбе против окупатора’, која је овде приказана не само лажно него и клеветнички. Ова ‘три угурсуза’ који су по замисли издавача ‘симпатично смешни’, постојала су у стрипу и пре рата, када су у стрипованим ‘књигама’ вршили разне угурсузлуке по Београду. Издавачи, уз помоћ писца текста и цртача, пустили су их после ослобођења Југославије и стварања нове државе да наставе своје угурсузлуке, само су им дали „народно-ослободилачки“ карактер! Колико је то чудовишно није потребно доказивати ономе ко је видео те одвратне свеске. Ту се, дакле, ради о ‘континуитету’, само још треба да се појави и блесави Максим из стрип-књиге „Максим на западном фронту“, сада у партизанској униформи. (...) Не, отаџбински рат и ослободилачка борба наших народа не смеју бити погањени стрипом!“
Истог дана у листу „Омладина“ критичар Нусрет Сеферовић потписује чланак „Вук длаку мења“. У њему он протестује не само против стриповања тема из народноослободилачке борбе, него и бајки, као и народних песама и прича. Свој протест Сеферовић мотивише најпре естетским („љепота ријечи, мисаона дубина и морална снага народа изражена у стиху губи се и нестаје је у стрипу који пажњу читаоца своди на цртеж и осиромашује машту“), а потом и идејно пропагандним разлозима тврдећи да творци оваквих прилога „изопачују све што омладина може да научи на примјерима хероја из народне пјесме“, закључујући да такви стрипови „осиромашују дечју машту“. |
|
|
