Author |
Topic |
kreŠa
Advanced Member
Serbia
4773 Posts
Member since 26/01/2009 |
|
alexts
Advanced Member
Serbia
8567 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 18/05/2010 : 18:05:40
|
quote: Originally posted by kreŠa
To je do toga kako su ih cuvali i drzali. Vec je tema prezvakana na forumu. Da si otisao u Darkvud, nasao bi odlicne primerke. Zali se ljudima da ih ne stavljaju da "stoje" vec da ih drze polozenim da se ne bi ostetili.
Mali moj Kreško, neće biti samo tako - prežvakano.
Pretpostavimo sledeću situaciju - albumi su odštampani u četvrtak pre podne, treba da stoje pod presom do subote. Stajali su pod presom do subote i poslati u Darkvud i Alan Ford.
Ali, gle - firma ima prevoz robe u četvrtak popodne za Kraljevo. Neko odlučuje da albume, jednu količinu, koja nije bila pod presom, ili je bila par sati, odmah pošalje o istom trošku za KV, da se ne čeka na sledeću vožnju, koja nije baš skoro.
I albumi stignu u radnju već krivi.
Možda si propustio kad sam ti rekao da su tek dobili stripove. Za tako kratko vreme nisu mogli onoliko da se krive, pa da su od pihtija korice.
A, ako si ti u pravu, da su krivi prodavci jer albume drže uspravno, opet je kriv VČ (GrafArt), jer je to njihova prodavnica i treba da im objasne kako se drže albumi.
Ako je album propisno ispresovan i nema u njemu zaostalih napona (mašinskim rečnikom) ne može tako lako da se izvitoperi, sem da se deformiše pritiskom. |
|
|
Lord Vader89
stripovi.com suradnik
France
9618 Posts
Member since 05/07/2007 |
Posted - 18/05/2010 : 18:28:56
|
quote: Originally posted by alexts
Ako je album propisno ispresovan i nema u njemu zaostalih napona (mašinskim rečnikom) ne može tako lako da se izvitoperi, sem da se deformiše pritiskom.
za ovo si zasluzio pice od mene |
Potpis u dva reda, prema pravilniku: Vader je, kao i uvek, u pravu. ; john connor ; 2022 A.D. |
|
|
drakulloni
Senior Member
1317 Posts
Member since 25/09/2009 |
|
anto
Advanced Member
Serbia
21264 Posts
Member since 29/06/2008 |
Posted - 12/06/2010 : 10:18:17
|
Pročitao sam Animalz. Nije mi legao kako sam očekivao, ne kažem da je loš; sa početka mi je bio neshvatljiv, svi su mi muški likovi bili identični, ništa mi nije bilo jasno. Onda sam počeo da ga čitam ponovo ispočetka, skontao ko je ko, priča je počela da mi se dopada, ali je izostalo neko ushićenje pročitanim.Malo Bilal "pametuje", ima tu razne simbolike, metafore, a ja baš i nisam neki ljubitelj ovakvih stvari ako nisu odrađene po mom ukusu. Sa obzirom da sam strip čitao na brzinu i u kasne sate, videću da ga sledeći put pročitam polako i dosta pažljivije, pa javljam utiske. |
Dajte nam Ralph Azhama;može i mekokoricen (ali u boji obavezno)! |
Edited by - anto on 12/06/2010 13:31:46 |
|
|
drakulloni
Senior Member
1317 Posts
Member since 25/09/2009 |
|
Elderane84
Advanced Member
Bosnia and Herzegovina
3247 Posts
Member since 30/10/2008 |
|
jaki
Advanced Member
Croatia
27025 Posts
Member since 13/03/2004 |
Posted - 10/07/2010 : 09:59:10
|
quote: Originally posted by drakulloni
Zigfrid je baš simpatičan album. Lagan crtež, lagana priča...oslanja se na nordijsku mitologiju....
Nisi nikad čuo za blago nibelunga,zigfrida,valkire?
|
Ja sam fetišist papira! |
|
|
vronski 2
Senior Member
2381 Posts
Member since 11/10/2009 |
|
Elderane84
Advanced Member
Bosnia and Herzegovina
3247 Posts
Member since 30/10/2008 |
|
alexts
Advanced Member
Serbia
8567 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 11/07/2010 : 18:36:06
|
quote: Originally posted by Elderane84
Moze li mi iko reci je li Zigfrid strip adaptacija mita o Zigfridu?
Pa valjda je to logično? |
|
|
Elderane84
Advanced Member
Bosnia and Herzegovina
3247 Posts
Member since 30/10/2008 |
|
Lex No1
New Member
Japan
166 Posts
Member since 30/12/2009 |
|
drakulloni
Senior Member
1317 Posts
Member since 25/09/2009 |
Posted - 12/07/2010 : 18:44:10
|
quote: Originally posted by jaki
quote: Originally posted by drakulloni
Zigfrid je baš simpatičan album. Lagan crtež, lagana priča...oslanja se na nordijsku mitologiju....
Nisi nikad čuo za blago nibelunga,zigfrida,valkire?
Ja sam ti ziva potvrda stare narodne mudrosti "nikad nije kasno"
Nikada me nije zanimala previse nordijska mitologija. Znao sam za neke osnovne stvari o Toru, Odinu, Lokiju... Zamisli da sam sa svojih 27 godina proucio sve stvari na ovom svetu. Sad bi mi zivot bio dosadan Samim tim, i odusevljenje ovim albumom je vece.
S druge strane, paganske religije se u velikoj meri oslanjaju na Grcku (mozda je u pitanju cista slucajnost), pa bih u startu mogao da izvucem neku paralelu sa Herkulom. Polu covek - polu bog, koji krece na put iskusenja, kako bi otkrio svoje poreklo i svoju sustinu. |
Lepo je promenniti se...Jos je lepse promeniti se zauvek. |
|
|
noemis
Senior Member
Serbia
1320 Posts
Member since 11/05/2010 |
Posted - 14/07/2010 : 12:06:49
|
ajde da malo dopunimo drakullonijev post elem, nije baš da se paganske religije (tačnije, mitologije) oslanjaju na grčku mitologiju, pre da se i jedna i druga napajaju sa istog izvora (koji god to izvor bio)... a što se tiče heraklovog puta iskušenja radi samospoznaje i potvrđivanja sopstvene (polu)božanske prirode ovo je više diznijeva interpretacija iz crtanog filma, mada malo naginje na onu čuvenu psihoanalitičku (ne književnu) analizu književnog dela od strane ranka i pre svega kembela... nisam čitao zigfrida ali mi se čini da je izvor priče neka dečja preorkestracija vagnerovog libreta o "prstenu nibelunga" i da je zaista reč o bajkovito ispripovedanom putu samospoznaje glavnog junaka, što nema nikakve veze sa (navodno) izvornim štivom |
"Ja se mnogo bojim ljudi koji hoce da usrece narod... ...niko nema prava da silom svog suseda cini srecnim." |
|
|
pravedni
Advanced Member
Serbia
4057 Posts
Member since 03/12/2009 |
Posted - 18/07/2010 : 10:55:16
|
quote: Originally posted by jaki
quote: Originally posted by drakulloni
Zigfrid je baš simpatičan album. Lagan crtež, lagana priča...oslanja se na nordijsku mitologiju....
Nisi nikad čuo za blago nibelunga,zigfrida,valkire?
Niti slušao Riharda Vagnera? |
|
|
pravedni
Advanced Member
Serbia
4057 Posts
Member since 03/12/2009 |
Posted - 18/07/2010 : 10:58:17
|
quote: Originally posted by drakulloni
quote: Originally posted by jaki
quote: Originally posted by drakulloni
Zigfrid je baš simpatičan album. Lagan crtež, lagana priča...oslanja se na nordijsku mitologiju....
Nisi nikad čuo za blago nibelunga,zigfrida,valkire?
Ja sam ti ziva potvrda stare narodne mudrosti "nikad nije kasno"
Nikada me nije zanimala previse nordijska mitologija. Znao sam za neke osnovne stvari o Toru, Odinu, Lokiju... Zamisli da sam sa svojih 27 godina proucio sve stvari na ovom svetu. Sad bi mi zivot bio dosadan Samim tim, i odusevljenje ovim albumom je vece.
S druge strane, paganske religije se u velikoj meri oslanjaju na Grcku (mozda je u pitanju cista slucajnost), pa bih u startu mogao da izvucem neku paralelu sa Herkulom. Polu covek - polu bog, koji krece na put iskusenja, kako bi otkrio svoje poreklo i svoju sustinu.
Ja bih kao istoričar pre naveo "Ep o Gilgamešu",koji je i sam polučovek,polubog i koji traga za besmrtnošću. Ovaj mit je mnogo stariji od mita o Heraklu... |
|
|
noemis
Senior Member
Serbia
1320 Posts
Member since 11/05/2010 |
Posted - 07/08/2010 : 23:51:08
|
POSLEDNJI DAN NA SMRT OSUĐENOG
Uvek sam prezao od stripova čije korice krasi neko od velikih imena svetske književnosti, zašto je tako, ni sam ne znam. Valjda jer književnost i strip posmatram, tačnije doživljavam kao dva entiteta, te ako bi došlo do adaptacije kakvog književnog dela u strip, neizbežno bi se izgubilo mnogo u tom apstrahovanju iz jednog oblika u drugi. Kvalitet stripa bi zavisio isključivo od umetničkog genija osobe koja izvodi ovu adaptaciju, te bi nosio više njegov pečat nego velikog pisca. Eliot je smatrao da se poezija nikada ne može dobro prevesti, da se u prevodu uvek gubi celina, i da je prevod više čedo prevodioca nego pisca, ko zna kako bi žigosao razne adaptacije književnih dela. Treba naglasiti da je problem u načinu adaptiranja, odnosno ako se umetnik trudi da što verodostojnije prikaže dotično delo, onda pred sobom imamo kopiju, najobičnije podražavanje koje je u obavezno u određenoj meri osakaćeno pri tom podražavanju. Ali ako umetnik na sebi svojstven način oplemeni svojom preorkestracijom delo novim doživljajem, onda ima šanse da se pred nama nađe delo visokog kvaliteta (kakav je npr. Loazeov Petar pan). Moj prvi susret sa Igoom, ako izuzmemo njegov čuveni predgovor kojim je utemeljio osnove novog doživljaja sveta, tj. romantizam, bila je pripovetka Poslednji dan na smrt osuđenoga. Pročitao sam je, priznajem, jer je Dostojevski nahvalio. No, čitajući ovo, pre svega programsko štivo, nije mi bilo jasno poreklo impresije velikog ruskog pisca. Kakve su bile misli na smrt osuđenog, mogao bi nam potvrditi samo neko ko je podmetnuo glavu pod teški nož giljotine, a onda u poslednjem trenutku pomilovan – kaže Dostojevski, a Igo? Odakle njegov genij sintetiše ideje za ovo delo, kakvi razlozi i pobude su tu uključene? Programska literatura je tokom istorije često bila elegantan način da filozofi, naučnici, pisci i uopšte ljudi od pera ukažu na svoje intelektualne aktivnosti van ”struke” a koje su se ticale ustrojstva društva i aktuelnog čovekovog doživljaja sveta. Ono što programsku literaturu razdvaja od književne je to što je u njoj sve podređeno nekakvom cilju, tzv. cilju programa, i stil i priča i kompozicija, sve; likovi ako postoje su uglavnom obezličeni jer je sve podređeno višem cilju. Često su dela programskog karaktera predstavljala vulgarizovani oblik prikazivanja istine. Pobude i razlozi zbog kojih se Igo upistio u ovaj transparentni klerikalizam su naznačeni već na samom početku pripovetke: ”...ono što ću ja ovde zapisati možda i neće biti nekorisno. Ovaj dnevnik mojih patnji, iz sata u sat, minuta u minut, iz mučenja u mučenje, neće li nositi u sebi veliku i duboku pouku... ovi listovi će ih izvući i zablude. Objavljeni jednoga dana, oni će možda na nekoliko trenutaka zadržati njihov duh nad patnjama duha, jer to su patnje za čije postojanje oni i ne znaju. Ponosni što mogu da ubiju a da telo to skoro ne oseti. Da! Upravo se o tome radi! Šta je fizički bol u odnosu na duševni!... doći će dan kada će i ova sećanja, poslednje ispovesti jednog nesrećnika moći nešto da doprinesu...” U to doba, sredinom 19. veka, aktuelna su bila pitanja reforme sistema kažnjavanja i zatvaranja, tj. tamničenja prestupnika. Giljotina, moćni simbol pravde i suverena koji tu pravdu sprovodi, je od prve upotrebe postala predmet polemika. Efikasnost i brzina kojom je giljotina izvršavala svoj zadatak je kod određene populacije (do)nosila argumente milosti kojom je sprečeno mučenje osuđenika (na smrt) što je bilo neizbežni efekat prethodnih načina kažnjavanja. Međutim usledilo je merenje bola, fizičkog i duševnog. S druge strane, pokrenulo se i pitanje same smrtne kazne kao oblika kažnjavanja (koje je i dan danas u nekim zemljama aktuelno). U svojim studijama sistema kaznene vlasti, Fuko ukazuje na neraskidivu vezu kazne i zločina koji ju je uslovio; naime, kažnjavanje nije bilo samo zadovoljenje određenih prava, već i odmazda suverena kome je zločin, u izvesnoj meri, povredio pravo, volju (iz koje je to isto pravo proisteklo) i snagu (sila kojom taj isti suveren sprovodu svoje pravo, tj. volju); dakle zločin u jednom društvu direktno ukazuje na slabost vladajućih struktura te se kroz kaznu suveren sveti, i kroz težinu kazne se trudi da povrati svoju snagu, svoju moć, zato je kazna morala da na neki način (razna mučenja) predoči zločin, to jest da ga reaktualizuje. Nažalost, Igo za potrebe svog cilja razdvaja nerazdvojivo, doduše on kaže da su mu ruke krvave, ali pored detaljnog opisa sopstvenih muka, osuđeni na smrt ni jednog trenutka ne opisuje svoj zločin, kako ga je u svojoj zlobi pripremao, kako je nekog mučio do smrti, ili kako je jedne noći izgubio glavu i nožem zaklao sopstvenog oca! Jer o tome se radi! Ovakvom kompozicijom priče Igo programira utiske i emocije čitaoca, svoj spisateljski dar je očigledno koristio da bi povlađivao lakim instinktima svojih savremenika, što objašnjava njegov uspeh, i uopšte uspeh programske literature. Na sreću, preveliki je umetnik Igo, te u nekim trenucima umetnik prevladava nad pamfletistom, takva je scena vizije u kojoj optuženi otkriva zločin-oceubistvo i... i najzad stižemo do stripa. Naime, adaptacija stripa je toliko očajna da dva najbitnija, i možda jedina poetska momenta iz knjige u stripu nisu grafički obrađena. Nigde se u stripu ne ukazije na prestupnikov zločin čime se još više programira doživljaj čitaoca koji iz starne u stranu samo gleda kako se pati utamničeni, isuviše nevino nacrtani čovečuljak, dok čeka na smrtnu kaznu. No i da ovo oprostimo, apsolutni neuspeh pri oživljavanju kraja pripovetke u ovom stripu je neoprostivo, jer to je zapravo i suština Igoovog dela, pored toga baš taj deo je i impresionirao Dostojevskog!!! Zašto-zato što je bio istinit!!!! Dostojevski, pomilovanik pred puščanim zrnom je dobro znao o čemu Igo priča, kad na kraju čitavo biće osuđenog na smrt, svodi na nadu, koja izostaje tokom celog dela. U stripu osuđenik na kraju jednako viče milost, ali se nigde tu ne vidi pokušaj da se izvršenje prolongira, pet minuta bar, ili minut. Minut u kojem će se optuženik nadati svim bićem da će možda ipak biti pomilovan. I tu se preseca čvor cele polemike oko valorizacije fizičkog i duševnog bola, oko ”korisnosti” giljotine. Ukazaće na to i Dostojevski u svom Idiotu kada kaže: «a ovde (kod giljotine) se oduzima sva ta poslednja nada s kojom je deset puta lakše umirati... tu sigurno znaš da nećeš umaći... i nema na svetu strašnije muke od te...»
Uprkos sentimentaliznu i programskoj patetici koja čini skoro sveukupni deo sižea i kompozicije Igoove pripovetke, zaokret na kraju je čista umetnost i tu nema reči! Ali sadržaj adaptiranog stripa ne oživljava ništa od retkih vrednih momenata, već samo programski sentimentalizam i bljutavu patetiku. Prosto se dobija utisak da jedan zlokobni sistem muči nevinog na smrt osuđenog sredovečnog čovečuljka. Ali vratimo se još jednom na Igoa, u predgovoru stripa Igo detaljnije ukazuje ne samo na problem, već i nudi rešenje...
uh, ne mogu više... izvinjavam se... ne mogu da završim ovo što sam započeo... ljutnja me prolazi i vidim da je previše reči za tako jednostavnu činjenicu: da je i ovaj album VČ-a teško sranje! ne znam ko vrši izbor za ove albume, ali odvratnije stripove nisam čitao (do viđenja gdine, kafka, igo), a čitao sam jednog bleka stevu ili stenu... kako već... veliki pozdrav za VČ što se njihovi albumi mogu naći u gradskim bibliotekama, ali molim vas, ma preklinjem vas da prekinete sa ovakvim štivom!!!!!!!!!!!
|
"Ja se mnogo bojim ljudi koji hoce da usrece narod... ...niko nema prava da silom svog suseda cini srecnim." |
|
|
drakulloni
Senior Member
1317 Posts
Member since 25/09/2009 |
|
Tornadomaster
Senior Member
Bosnia and Herzegovina
2511 Posts
Member since 01/08/2009 |
|
drakulloni
Senior Member
1317 Posts
Member since 25/09/2009 |
|
Lex No1
New Member
Japan
166 Posts
Member since 30/12/2009 |
|
feka82
Senior Member
Bosnia and Herzegovina
2647 Posts
Member since 03/01/2008 |
|
King Warrior
stripovi.com suradnik
22331 Posts
Member since 10/11/2007 |
|
Paka01
stripovi.com suradnik
Croatia
11447 Posts
Member since 14/02/2009 |
|
Topic |
|
|
|