quote:

---

Originally posted by going going

Bitno je da se istakne i da je Swamp Thing prvi mainstream strip koji je izdan bez potvrde Comics Code Authhoritya,

---

quote:

---

Originally posted by going going

@swamp a jesi citao posle Mura?

---

quote:

---

Originally posted by going going

Potpuno se slazem!
Retko koji strip ima toliko dobrih i pamtljivih scena!
A odlicne su i minijature koje ubacuje Mur koje nisu direktno povezane sa glavnim tokom price. Kao na primer ona epizoda o onom serijskom ubici koji je poubijao 600 i nesto ljudi i svima im zna koje su im boje oci.

Stvarno je genijalan Mur. Ovde mi je jos genijalniji nego u Nadziracima, a mislio sam da su Nadziraci najbolje od Mura.
Bas bih voleo da procitam i Miraclemana.

---

quote:

---

Originally posted by Mr. Bushido

quote:

---

Originally posted by going going

Bitno je da se istakne i da je Swamp Thing prvi mainstream strip koji je izdan bez potvrde Comics Code Authhoritya,

---

To nije sasvim točno.

Swamp Thing je bio prvi mainstream serijal koji je izdavan bez potvrde CCA, ali ne i prvi mainstream strip.

Prvi stripovi objavljeni bez CCA-ovog pečata bila su tri broja serijala The Amazing Spider-Man iz 1971. godine. Američko Ministarstvo zdravlja zamolilo je Marvel da stvore i objave strip koji govori o problemima narkomanije. Međutim, prikazi narkomanije kosili su se s pravilnikom CCA, pa nisu Marvelu dali zeleno svjetlo za objavljivanje ovih brojeva. Usprkos tome, Marvel je odlučio objaviti te brojeve, samo bez CCA-ovog pečata.

---

quote:

---

Originally posted by swamp thing

quote:

---

Originally posted by going going

@swamp a jesi citao posle Mura?

---

Nisam... poslije Mura bojim se i probati možda jednom Viča i novog 52 Swampyja.

---

quote:

---

Originally posted by going going

quote:

---

Originally posted by swamp thing

quote:

---

Originally posted by going going

@swamp a jesi citao posle Mura?

---

Nisam... poslije Mura bojim se i probati možda jednom Viča i novog 52 Swampyja.

---

I ja bih samo Vica da vidim, ovo ostalo me bas i ne privlaci.
A za Miraclemana se zaista nadam da ce izaci kod nas.

---

quote:

---

Originally posted by going going

Kakav je tebi Murov Swamp Thing?

---

quote:

---

Originally posted by PijaniPatak



Stvorenje iz Močvare – knjiga 2 (DRKW)

I čitanje je drugo.

Prvi se put guštalo frenetično, od korice do korice u rekordnom roku. Jednako tako je odmah posle prošla i treća knjiga, pa četvrta i peta. Tek kada su mi korice drugih knjiga rekle “dobro te je”, vratio sam se prvim Murovim pričama, u laganom guštu.

“Svođenje računa” je više korisna nego kvalitetna priča. Teško, ustvari, da se tu o nekom kvalitetu može i govoriti, budući da je jasno i iz aviona da joj ni Mur nije pristupio preterano ambiciozno (osim što je gradio most ka momentu zbog kojeg je i pristao da preuzme istrošeno “ruglo što baulja baruštinom”). Stavljena je tačka na Arkanusa, malo ispoetizirana veza između njega i Stvorenja (kliše “You complete me” veza između junaka i nemezisa) i donekle ispoštovane pulp margine unutar kojih se Stvorenje kretalo. Moram reći da mi je žao što više nećemo imati prilike da vidimo Den Deja na delu što se tiče ove edicije. Jako lep crtež. Priča je, realno, za zaborav. Mada, nije ni za bacanje.

“Čas anatomije” je već pokupila mnogo ovacija i među ovdašnjim čitaocima, ali za nju hvale stvarno nikada dosta. Mur je napravio samo jedan potez, jednu odluku, i promenio sve! Dvadesetak savršeno ukomponovanih, ispripovedanih i grafički iznetih stranica je satrlo jedinu komponentu koja je držala serijal – Močvarkovu nadu da će povratiti čovečnost. Lucidna i mračna, inteligentno ispripovedana priča koja Močvarka plasira u strip vredan čitanja. Da je kolor na tim stranama bolje ispratio sve sitne detalje oko Močvarkovog izbezumljenog pogleda, mislim da bih zaplakao. Ovako sam se “samo” naježio i maksimalno sje*ao. Takođe, primetna je znatna grafička izmena glavnog junaka. Telo je delimično apstrahovano i unečovečeno spletom granja i lišajeva. Divlja i izvitopirena...smesa...kojoj je svaka čovečnost uklonjena i čije nas zverstvo istovremeno plaši i baca u melanholiju. Mur je “običnu” i na toj tački već besmislenu pulp-horror-superherojštinu uzdigao u jednu od najlepših priča koje je deveta umetnost ikada ispričala. A sebe...sebe je doveo u galeriju velikana. Stvarno, ovoliko obrnuti lika - za to je trebalo muda. Neviđena muda. Eto zašto je Mur jedini jedan od dva tri autora koji su u stanju čak i od superherojskog stripa da naprave nešto bolje od uobičajenog fabričkog otpada koji se nemilosrdno štancuje u tom sistemu proizvodnje crtanih slika. Uživam u pomisli da me čeka još tristotinjak strana za čitanje.

Trilogija odnosno tematska celina “Umočvaren”/ “Vrli zeleni svet”/”Koreni” koja sledi nakon “Časa...” je korektno zamašćeno nastavlja, cementira psihološki užas i pušta ga u vode DC univerzuma, poetično iznoseći Močvarkovo reidentifikovanje i nalaženje novog smisla i lepote postojanja. Bolšumove ludorije su me, moram priznati, malo smarale i ne bi mi držale pažnju da se glavni lik nije tako znalački razvijao ka svojoj moralnoj resurekciji – od statusa apsolutne predaje i rastapanja svoje svesti u statični biljni svet postojanja do epskog uzdizanja, trijumfovanja, pečatiranja njegove čvrste veze sa biljnim svetom i finalnog “pozdrava suncu”. Poslednje dve table su poetične... prelepe. Knjiga drži svoj emotivni kvalitet i tera te dalje.

Sledeća trilogija odnosno tematska celina “San razuma”/”Vreme za bežanje”/”Pod vođstvom demona” utvrđuje Murovu tendenciju ka međusobnom stapanju priča. Tzv. Beli majmun sa moćima Kingovog It-a još je manje interesantan od Bolšuma ali uspeva da drži pažnju, kao i Etriganov ljudski alter-ego u fenomenalnom uvodnom delu “Sna razuma”. Ali, akcenat je na obelodanjivanju Močvarkove uske veze sa prirodom, takoreći duboko psihološke. Spektakularna, u mrak klasičnog horora ušuškana psihološko-trileraško-akciona pauza od poetičnosti prethodne trilogije, ali i sasvim korektan nastavak.

“Sahrana” ugošćuje crtača Mekmanusa i daje poslednje zbogom čoveku po imenu Alek Holand. Vrlo slatka pripovest posvećena novom stadijumu resurekcije i uzdizanja Stvorenja iz Močvare, u funkciji dramaturško-horoske međuigre pred gromoglasno finale.

“Ljubav i smrt”/ “Oreol od muva”/ “Sumporni ples” su u poslednjoj tematskoj celini koja je tačka vrenja cele knjige. Arkanus nikad grđi, psihološki užas nikad gušći, Met nikada tragičniji, ljuba glavnog junaka nikada trošnija, izvor Močvarkove moći nikad apsolutnije prikazan (taj izolovani krug trave u ledenom svetu). Sve mi je u ovoj mini-trilogiji fantastično, sočno i masno...da li crtež, da li didaskalije, monolozi ili dijalozi, a bome i dinamika scenarija i emocija koja njime vlada. Odlično!

Epilog “Dole među mrtvima” je Močvarkov korak napred, izuzetnost koja se kao u “Umočvaren” rađa očajem, granice njegove moći (a bome i dosega majke prirode) koje se neumitno šire. Pakao je lepo uprizoren, odiseja njime slatko ispripovedana i story arc je elegantno zaokružen stripovskom mini-verzijom “Božanstvene komedije” (provetljenje hodom kroz Pakao dok hrli ka svojoj ljubi). Sami kraj mi je takođe lepo poentiran. “Plačeš” kao odgovor na “...i da ima suza, potekle bi” iz prve knjige, znak da je Stvorenje iz močvare doseglo čovečnost, koje se krilo, ne u mesu, već u nečemu drugom.

Ocena: 10+++++

za sve: od priče, emocije i crteža do samog Darkwoodovog mahovinastog izdanja. Apsolutna i najtoplija preporuka!

---

quote:

---

Originally posted by anto

ako sam dobro uočio,tri najveća fana Murovog Stvorenja su tri velika (ili manje velika) fana Duha sa sekirom - Paka,giong going i PijaniPatak + Swamp thing (logično).

---