Meni se nije svidjela. Prilično monotono pripovjedanje te isprazne i nezanimljive pričice. Crtež nit smrdi, nit miriše... nako, meni dosta bljutavo, što je rezultiralo vrlo brzim zasićenjem. Stao sam na pola knjige.
Dobar, ali bas dobar strip, koji je zastao na putu da bude odlican. Mozemo samo razglabati koliko je to rastojanje (centimetrima ili metrima). Same price su solidne, ali ipak odskacu kvalitetom, jedna od druge(ima dobrih ali i znatno slabijih). To je valjda boljka svih serijala, a ovo jeste na neki nacin, jer ima ukupno preko 20 prica, ako se ne varam. Crtez je prelep, i tu nema zaista mesto bilo kakvoj kritici. Raskosan, elegantan,precizan, tek na momente podseca na Topijeva remek-dela.Posebna poslastica za ljubitelje noir-a, kroz celi strip se provlaci ta nota, kako kroz pricu, tako i crtezom. Jedan od retkih crteza, kome bi kolor bio suvisan. Ocena-8
Petra De Karlovic je 23-šnja lepa i sposobna devojka,poliglota,sjajan pilot (jedna od 4 žene sa pilotskom dozvolom u Evropi tog vremena),i mnogo toga još.Kćer je francuske lepotice i poslovnog čoveka,Poljaka,mada je ulogu oca preuzeo stari kinez,Nung,koji joj je i jedini prijatelj pored doge Šapira.Pasoš joj je holandski,države koja je u vreme radnje stripa (ratne 1917/18.) neutralna.Što je ne sprečava da povremeno sa svojim avionom upada na okupiranu belgisku teritoriju i napada nemačke fokere. U 25 pričica (većina na 12 stranica),Petra će,u stilu ženskog Korta Maltezea, proživljavati razne avanture kroz koje Mikeluci priča o Evropi s kraja Velikog rata,a naša junakinja će proputovati dobar deo starog kontinenta,od Holandije,Engleske ,Francuske i Nemačke,preko Švajcarske,severne Italije i Crne Gore do Turske, Sirije i Palestine;da bi na kraju završila u carskoj Rusiji (koja to više nije bila). Iako se Petra bori na strani engleza i francuza,rat i njegovi učesnici nisu crno-beli -podlaca i divljaka ima na obe strane,kao i prave gospode i časnih ljudi(samo što su crnogorci prikazani kao divljaci -između ostalog, ljudi poznati po čojstvu (nadam se da ne treba da pišem značenje ovog termina) 'ladno streljaju sve zarobljene oficire).
Ne bih se mnogo zadržavao na crtežu - on je jednostavno odličan. Priča - pa nisam baš zadovoljan sa njom.U Labrumu mi je bio slab u prvoj,jako dobar u drugoj.U Petri mi je negde između.Ima i dobrih i manje dobrih epizoda.Naracija je "skokovita" (tako bih se izrazim),u momentima zbrzana;mnogo je imena,neprevedenih faza - ume ovo počesto biti i naporno.Mikeluci nam ne govori sve,treba nešto i sam zaključiti - i ovo je generalno dobra ideja,ali u Petri se za uložen trud ne dobija uvek i adekvatna nagrada u vidu dobre priče. Ne znam stvarno šta da kažem kao zaključni utisak - dobra je Petra,ali me je na kraju pomalo i smorila.Čini mi se da je donekle i pretecnciozna.I ne verujem da ću joj se ikad više vraćati.
3/5
Dajte nam Ralph Azhama;može i mekokoricen (ali u boji obavezno)!
meni je petra legla lepo... ima taj neki kortomaltezeovski smek... sto samo doprinosi... sve te avanture pre, za i posle prvog svetskog rata su mi uvek bile simpa... sto se ocene tice samo jedna ocena je prava - preporucujem...
Iako je prošlo dosta vremena od čitanja, nadam se da nikome više neću spojlati, meni je obrat na kraju najbolji dio priče. Stalno imaš dojam kako će Petra (ala Mata Hari) uz pomoć svog šarma i ženskih draži u svakoj priči isplivati na površinu vrteći oko malog prsta gospodu časnike i špijune "druge" strane...a onda naleti na crvenoarmijskog krkana komesarčinu koji ju prokljuvi i ostavi u svom revolucionarnom "vozu" da mu bude "verna podanica"...iliti dobila je što je i tražila cijelo vrijeme
S vremena na vreme se trudim da izađem iz svoje zone komfora i probam da čitam nešto drugačije kako bih malo proširio vidike, iščitao neke klasike koji su doveli do toga da strip bude tu gde jeste...
... i po pravilu se pokajem
Petra je lepuškasta devojčica u muškoj igri špijunaže koja na sličan način kao Modesty objašnjava neke stvari, ona je majstor svih zanata i nema šta ne zna da radi da bi se izvukla iz svake neugodne situacije, a njenom umeću pilotiranja aviona bi pozavideo i Crveni baron.. Ceni se taj istorijski značaj ali meni je ovo nažalost dosadno za čitanje koliko je naivno i nastavljaju se moje muke sa stripovima kada treba da se spustim ispod '80tih jer generalno imam problem sa stripovima sa tim nazovimo ga "starinskim" načinom pripovedanja gde autor vodi glavnog protagonistu na put oko sveta i gde se svaka epizoda posveti jednoj zemlji, i po pravilu je karakterizacija toliko šablonska i stereotipna da je po današnjim merilima pre uvredljiva nego zanimljiva / zabavna za čitanje.. Ovde jedino mogu da tolerišem Pratovog Korta jer imam osećaj da Hugo iščita knjiga i knjiga pre nego što počne da radi na nekom stripu i uz to toliko dobro pogađa u srž ljudske duše pa da to o čemu piše ispadne verodostojno
Ali da ne bude da samo mračim, pri kraju strip poprimi malo drugačiju dimenziju i epilog razbija šablon do tada viđenog, Micheluzzi se oprostio od svoje mecene na jedan zaista neočekivan način i sam završetak mi je najbolji deo stripa. A ako kod stripa gde je poželjno da je čitaoc "zaljubljen" u heroinu dok prati njene dogodovštine najbolja epizoda ispadne ona u kojoj sam autor digne ruke od svoje muze onda to nažalost govori mnogo toga
Koga strip zanima zbog istraživanja crteža Petra je OK
Petra lijepa, neovisna, snalažljiva, profinjena, ... Mnogo joj poželjnih osobina udijeli njezin stvaraoc. Meni je kao lik ni tamo ni amo; nije nezanimljiva, al daleko od toga da ću ju posebno pamtiti. Slično je i s pričama koje, kako je već napomenuto, u početku startaju šablonski, da bi se s vremenom prometnule u kvalitetniji narativ. Svejedno, ništa osobito osebujno, svježe ili originalno ovdje nema, da bih to posebice upamtio. Osim crteža. Ovo je moj prvi susret s Micheluzzijem i jako mi se sviđa njegov crno-bijeli svijet. U Petri sam više uživao gledajući nego čitajući.
Odličan strip, skoro-pa-klasik iz najprobranije klase. Pet dana sam uživao u Micheluzzijevom crtežu i toj neobičnoj "metanaraciji" i gotivnom dijalogu. Zaista je bio veliki gospodin šjor Attilio. Razumijem da u današnje doba ne nudi spektakl koji se na tržištu nekako traži, nije to Larcenet, nisu to pomame za depresijom i gorućim "egzistencijalnim temama", ali te i takve "goruće teme" su pravolinijski hladnosivi namještaj koji će se potrošiti sav izgreban već 2024/2025.godine - a Petra je stilski komad ofarban bondexom koji daje toplinu prostoriji, i baš je zabavan i zanimljiv. Pored geografije i istorije, Micheluzzi daje časove iz lijepog ponašanja u svakoj situaciji, fenomenalno se uklapa nabrajanje sedam prezimena kojekakvih oficirčića i to krčkanje buržuja. :) A što je najbolje od svega, iako je njen lik malo drugačije nacrtan u posljednjoj priči, zbog laviranja i onakvog kraja, taj dio mi i jeste najbolji (plus naravno ono sa vozom sa Sarajevo i ona ekipa Komita što im vire obrve ispod šubara). Sjajno, apsolutna preporuka, kao i za svaki Attilijev strip.