Zavisi od količine teksta, od teme, od toga koji je junak, nemoguće je dati neku procjenu.
Možda sam krivo malo formulirao pitanje.... Nisam mislio isključivo vremenski... Deset, petnaest minuta, pola sata ili sat... Nego više dal brzo čitate, samo preletite tekst ili zastanete zbog crteže, uživate u crtežu, dodatno se informirate u vezi nekog događaja ili stvarne osobe spomenute u stripu. Dal pustite muziku koja svira u stripu.... Na to sam više mislio...
Upravo ovde se vidi zašto mnogi strastveni čitači stripova i nisu baš neki poznavaoci stripa. Na stranu stripa troše prosečno od 5 sec. do 30 sec. To je rutinsko čitanje, jedva ima vremena da se isprati tekst i radnja, nema ništa od koliko-toliko analitičkog čitanja. Nema se vremena ni za uživanje u crtačkim majstorijama, a kamoli za paralelno-podsvesno razmišljanje o tome kako je nešto izvedeno, kakvo je kadriranje upotrebljeno, kako je izvedena kompozicija, perspektiva, kontrasti i milion drugih stvari. Verovatno bi iz nečijeg ugla ovakvo sporije čitanje kvarilo užitak, ali ustvari ga povećava. Mada priznajem da je to "profesionalna" deformacija onih koji se na neki način bave stripom, ili ih strip barem interesuje više od ispune slobodnog vremena.
Posebni slučajevi su oni koji prvi put pročitaju brzo, pa onda drugi put odmah, ili prelistavaju naknadno duže...
Upravo ovde se vidi zašto mnogi strastveni čitači stripova i nisu baš neki poznavaoci stripa. Na stranu stripa troše prosečno od 5 sec. do 30 sec. To je rutinsko čitanje, jedva ima vremena da se isprati tekst i radnja, nema ništa od koliko-toliko analitičkog čitanja. Nema se vremena ni za uživanje u crtačkim majstorijama, a kamoli za paralelno-podsvesno razmišljanje o tome kako je nešto izvedeno, kakvo je kadriranje upotrebljeno, kako je izvedena kompozicija, perspektiva, kontrasti i milion drugih stvari. Verovatno bi iz nečijeg ugla ovakvo sporije čitanje kvarilo užitak, ali ustvari ga povećava. Mada priznajem da je to "profesionalna" deformacija onih koji se na neki način bave stripom, ili ih strip barem interesuje više od ispune slobodnog vremena.
Posebni slučajevi su oni koji prvi put pročitaju brzo, pa onda drugi put odmah, ili prelistavaju naknadno duže...
Hmmmm... recimo da se i slažem i ne. Možda bih mogao sebe da vidim u ovoj poslednjoj pomenutoj grupaciji, ali ni to nije pravilo uklesano u (figurativni) kamen.
Čitam onoliko brzo koliko me strip navodi na to, u idealnom slučaju. Ok, mogu da pravim pauze, uglavnom između epizoda, čak i scena, ali to se ne računa.
Ovde zapravo pomaže poznavanje japanskog stripa. Kod njih nikad nije najbitnije - pričam generalno, uvek ima izuzetaka - kako crtaju ono unutar kadrova, već kako povezuju kadrove i table. Šta se time dobija? Melodrama, akcija, uzbuđenje, dinamika, adrenalin... Analogija sa filmom: da li neko pauzira u pola dramatične ili akcione scene ili pušta usporeno da bi se divio scenografiji ili kostimima ili osvetljenju? (Možda "neko" i radi, ali takvi su zaista retki.) Sve što postoji na tabli ili stranici je tu da bi odredilo vreme u kojem se sve događa: broj i pozicioniranje balona, količina teksta, broj i veličina kadrova, kompozicija, broj detalja na pozadinama - ma SVE. Sve u službi navođenja oka čitaoca preko strane.
Naravno, poštujem sve to rečeno oko analize i uživanja u tehničkoj virtuoznosti, ali ja to nikad ne radim dok čitam prvi put. Ili možda jednim delom radim - pošto čovek može da se navikne na takve stvari i da prepozna obrasce intuitivno - ali prioritet mi je praćenje priče. Analiza sledi posle. A detaljnost crteža pomaže u tome da mogu da se vratim stripu i 10. put i vidim nešto novo.
Thought's the slave of life, and life Time's fool.
+1 Stripove čitan relativno brzo. Ako je loš zato šta je jednstavno loš, ako je dobar zato šta san nestrpljiv vidit šta nosi slijedeća stranica. Prvo čitanje je skoro uvik brzo, ali se zato dobrin stripovima vraćan nekoliko puta.
Upravo ovde se vidi zašto mnogi strastveni čitači stripova i nisu baš neki poznavaoci stripa. Na stranu stripa troše prosečno od 5 sec. do 30 sec. To je rutinsko čitanje, jedva ima vremena da se isprati tekst i radnja, nema ništa od koliko-toliko analitičkog čitanja. Nema se vremena ni za uživanje u crtačkim majstorijama, a kamoli za paralelno-podsvesno razmišljanje o tome kako je nešto izvedeno, kakvo je kadriranje upotrebljeno, kako je izvedena kompozicija, perspektiva, kontrasti i milion drugih stvari. Verovatno bi iz nečijeg ugla ovakvo sporije čitanje kvarilo užitak, ali ustvari ga povećava. Mada priznajem da je to "profesionalna" deformacija onih koji se na neki način bave stripom, ili ih strip barem interesuje više od ispune slobodnog vremena.
Posebni slučajevi su oni koji prvi put pročitaju brzo, pa onda drugi put odmah, ili prelistavaju naknadno duže...
bojim se da je to insajderska prica. civile to ne zanima, cak ni one koji se razumeju u strip. ni ne treba, strip ili radi posao ili ne. da, mozda bi takvo citanje "povecalo uzitak", a mozda bi ga i pokvarilo kad strip ne valja.
Upravo ovde se vidi zašto mnogi strastveni čitači stripova i nisu baš neki poznavaoci stripa. Na stranu stripa troše prosečno od 5 sec. do 30 sec. To je rutinsko čitanje, jedva ima vremena da se isprati tekst i radnja, nema ništa od koliko-toliko analitičkog čitanja. Nema se vremena ni za uživanje u crtačkim majstorijama, a kamoli za paralelno-podsvesno razmišljanje o tome kako je nešto izvedeno, kakvo je kadriranje upotrebljeno, kako je izvedena kompozicija, perspektiva, kontrasti i milion drugih stvari. Verovatno bi iz nečijeg ugla ovakvo sporije čitanje kvarilo užitak, ali ustvari ga povećava. Mada priznajem da je to "profesionalna" deformacija onih koji se na neki način bave stripom, ili ih strip barem interesuje više od ispune slobodnog vremena.
Posebni slučajevi su oni koji prvi put pročitaju brzo, pa onda drugi put odmah, ili prelistavaju naknadno duže...
bojim se da je to insajderska prica. civile to ne zanima, cak ni one koji se razumeju u strip. ni ne treba, strip ili radi posao ili ne. da, mozda bi takvo citanje "povecalo uzitak", a mozda bi ga i pokvarilo kad strip ne valja.
Slažen se. Možda apsurdno, ali ja bi čak reka da je situacija obrnuta od ovoga šta alexts piše. Više o stripu ka cjelini može znat obični čitač nego neki insider. Insideri se često fokusiraju na jedan segment pa izgube dodir sa cjelinon, pa tako uživaju u kadriranju, fizionomiji likova ili dinamici a strip ka cjelina bude smor. Ima san priliku pričat sa Boron Pavlovićen i sa Borivojen Dovnikovićen, i recimo i jedan i drugi su rekli da stripove jako rijetko ili nikako ne čitaju ka cjeline. Privuče ih nečije kadriranje ili način pripovijedanja ali o stripu kao stripu u cjelini nemaju pojma. Kad san pita Pavlovića kakav mu je strip El Nino, reka je da nema pojma, da slovo toga stripa nije pročita. Bordo je reka da stripove ne čita al da voli gledat crteže u starin klasicima.
Šta se raznoraznih kritičara i teoretičara tiče, usporedija bi to sa svojin poznanikon koji je filmski kritičar, a s kojin san naučija da je on zadnji kojega triban pitat za mišljenje o filmu, jer mi preporuči govno od filma, a onda objašnjava kako nije govno jer film ima vrhunsku fotografiju, montažu i kadriranje.
Aj da recen, da se slazen s ovim jer mi je sjor Boro, reka nesto slicno. A on mi je vrh vrhova vizuelne estetike. Vise san puta ima ugodne razgovore s njim i niko mi nikad nije tako dobro objasnija estetiku crteza. Sjencenje, 'srafure' , poteze kista, osnove tusa, zasto-kako olovka, kad i sto...Fantom, Modesty, francuzi... Sjajan crtac/slikar. Od radova na kulisama splitskog HNK-a pa do portretiranja.
Upravo ovde se vidi zašto mnogi strastveni čitači stripova i nisu baš neki poznavaoci stripa. Na stranu stripa troše prosečno od 5 sec. do 30 sec. To je rutinsko čitanje, jedva ima vremena da se isprati tekst i radnja, nema ništa od koliko-toliko analitičkog čitanja. Nema se vremena ni za uživanje u crtačkim majstorijama, a kamoli za paralelno-podsvesno razmišljanje o tome kako je nešto izvedeno, kakvo je kadriranje upotrebljeno, kako je izvedena kompozicija, perspektiva, kontrasti i milion drugih stvari. Verovatno bi iz nečijeg ugla ovakvo sporije čitanje kvarilo užitak, ali ustvari ga povećava. Mada priznajem da je to "profesionalna" deformacija onih koji se na neki način bave stripom, ili ih strip barem interesuje više od ispune slobodnog vremena.
Posebni slučajevi su oni koji prvi put pročitaju brzo, pa onda drugi put odmah, ili prelistavaju naknadno duže...
bojim se da je to insajderska prica. civile to ne zanima, cak ni one koji se razumeju u strip. ni ne treba, strip ili radi posao ili ne. da, mozda bi takvo citanje "povecalo uzitak", a mozda bi ga i pokvarilo kad strip ne valja.
Verovatno bi ga i pokvarilo, ali oni koji nešto znaju, nauče se i da unapred prepoznaju i izbegavaju loše stripove, pa je to ređa varijanta.
Poznavao sam bar dva ljubitelja stripa koji se nikada nisu bavila stripom, ni crtanjem, ali koje je strip interesovao dosta dublje. Naprimer ljubitelj Marvela, kome je uvek bila bitna dinamika likova i montaža akcionih scena i sl.
Originally posted by NESVRSTANI
Slažen se. Možda apsurdno, ali ja bi čak reka da je situacija obrnuta od ovoga šta alexts piše. Više o stripu ka cjelini može znat obični čitač nego neki insider. Insideri se često fokusiraju na jedan segment pa izgube dodir sa cjelinon, pa tako uživaju u kadriranju, fizionomiji likova ili dinamici a strip ka cjelina bude smor.
Ne bih baš rekao da "obični čitaoci" posmatraju celinu, njih vrlo često privlači samo radnja. Stripovi mnogima dođu kao knjige za lakše i brže čitanje.
Ko čita Rejmondovog Ripa Kirbija ili Fila Korigana koga je crtao Al Vilijamson, a interesuje se samo ko je ubica ili kako će biti uhvaćen, a ne uživa u majstorijama vizuelnog pripovedanja, promašio je poentu.
Originally posted by alexts Ko čita Rejmondovog Ripa Kirbija ili Fila Korigana koga je crtao Al Vilijamson, a interesuje se samo ko je ubica ili kako će biti uhvaćen, a ne uživa u majstorijama vizuelnog pripovedanja, promašio je poentu.
Svako dobacuje do tamo dokle može. Nije to promašivanje poente, to je kao kad Umberto Eco priča o delu koje se čitanjem ljušti kao luk. Pa od intelekta, načitanosti, uloženog mentalnog truda ti do više slojeva možeš da dođeš.
Inače, očekivao sam da moj post malo pokrene raspravu i različita mišljenja. Bolje to nego samo suvoparni podaci o brzini čitanja.
Eto, uspeo si i mene da namamiš, a ja nisam odgovarao na ovom forumu godinama (uz možda izuzetak poruke ili dve)!
Originally posted by NESVRSTANI
Slažen se. Možda apsurdno, ali ja bi čak reka da je situacija obrnuta od ovoga šta alexts piše. Više o stripu ka cjelini može znat obični čitač nego neki insider. Insideri se često fokusiraju na jedan segment pa izgube dodir sa cjelinon, pa tako uživaju u kadriranju, fizionomiji likova ili dinamici a strip ka cjelina bude smor.
Ne bih baš rekao da "obični čitaoci" posmatraju celinu, njih vrlo često privlači samo radnja. Stripovi mnogima dođu kao knjige za lakše i brže čitanje.
Slažem se za ovo prvo, da generalna publika ne posmatra celinu, i to je mnogo šira pojava od pukog medija stripa. Ali ne mislim ni da im je radnja od izuzetnog interesa. U postmodernizmu radnja nije posebno bitna - mogu likovi da sede okolo i prepričavaju gluposti. Moj zaključak je da ono što najviše privlači ljude su ti likovi, oni sa kojima mogu da se poistovete, koji mogu da ih zabave ili da služe kao aspiracija. Što je meni glupo, jer neke od najboljih priča ikada napisanih imaju nepodnošljive glavne likove, ali eto. Da je Šekspir pisao danas, ne bi nikad bio popularan na osnovu svojih tragedija. Jedna od najboljih serija romana epske fantastike, Letopisi Tomasa Kovenanta, imaju za protagonistu nekog zbog koga sam imao silovitu želju da knjigom gađam zid ili neki drugi udaljeni objekat. Ali sam na kraju bio izuzetno zadovoljan pročitanim.
Sećam se jedne izjave Klausa Jansona, nešto u stilu "čitam mnogo prikaza i recenzija (jer mi je to deo posla), i često sam šokiran koliko su ovi glupi". I potpuno saosećam sa njim! Ljudi koji pišu na internetu danas uglavnom pišu o sebi: "radnja (mi) je glupa"; "dosadno (mi) je"; "crtež (mi) je grozan", itd, čime se zaista apsolutno ništa ne kaže bilo kome ko nije deo iste sredine ili ne poznaje pisca recenzije. Mora postojati neki formalni okvir, ali, opet, mora se voditi računa o celini, jer, kao što kaže NESVRSTANI, strip (ili bilo koje delo koje pretenduje makar na dašak "umetnosti") može biti tehnički veličanstven, a intelektualno i emotivno prazan.
Ne može se "priča" razdvojiti od "pripovedanja" (ili crtanja, u ovom slučaju). Česterton je još davno pokazao da se o svemu može pričati iz zanimljive perspektive ili na zanimljiv način. Recimo, u filmu Petera Jacksona The Fellowship of the Ring - da uzmem primer koji mnogi (ako već ne svi) znaju - kada kamera prikazuje Barad-dur, pa krene od vrha jednog (malog) tornja, iduće sve više i više i više, dok ne postane jasno koliko je to ogromno i moćno zdanje, to je ekvivalent Tolkinovih opisa te iste kule. Praktično, deo priče, ali izražen jezikom filma. Potpuno isto važi za strip. Crtež je deo njegovog jezika isto koliko i tekst.
Thought's the slave of life, and life Time's fool.
Slažen se. Možda apsurdno, ali ja bi čak reka da je situacija obrnuta od ovoga šta alexts piše. Više o stripu ka cjelini može znat obični čitač nego neki insider. Insideri se često fokusiraju na jedan segment pa izgube dodir sa cjelinon, pa tako uživaju u kadriranju, fizionomiji likova ili dinamici a strip ka cjelina bude smor.
Ne bih baš rekao da "obični čitaoci" posmatraju celinu, njih vrlo često privlači samo radnja. Stripovi mnogima dođu kao knjige za lakše i brže čitanje.
Ko čita Rejmondovog Ripa Kirbija ili Fila Korigana koga je crtao Al Vilijamson, a interesuje se samo ko je ubica ili kako će biti uhvaćen, a ne uživa u majstorijama vizuelnog pripovedanja, promašio je poentu.
Pod "obični čitaoci" mislin na ljude koji nisu insideri ali čitaju 30/40/50 godina, i nije da nemaju šta reć o stripu. S nekima se slažen, sa nekima ne, nečiji ukus mi paše, nečiji ne, ali Shaner,Jaki,Peyo,Izivko,Anto i još puno drugih "običnih čitatelja" sigurno ne gledaju na stripove ka knjige za lakše čitanje. Isto tako, ko čita Rejmondovog Ripa Kirbija ili Fila Korigana koga je crtao Al Vilijamson, a ne interesuje ga ko je ubica ili kako će biti uhvaćen, nego samo uživa u majstorijama vizuelnog pripovedanja, promašio je poentu.
Ko čita Rejmondovog Ripa Kirbija ili Fila Korigana koga je crtao Al Vilijamson, a interesuje se samo ko je ubica ili kako će biti uhvaćen, a ne uživa u majstorijama vizuelnog pripovedanja, promašio je poentu.
[/quote]
To bi bilo to... Po ko zna koji put, treba reci da je strip prvenstveno vizuelna umjetnost.
Ne znam, meni je strip glup ako je prica glupa. Pa i da je Picasso crtao. Onda bolje da je strip bez teksta nego da je glupa prica (ali i u ovom primjeru moze ispasti glupo, jedino sto je ocima ugodno).
Naravno da je dozivljaj puno bolji ako je i crtez na nivoju, ali u mojim ocima moze samo dodati, a ne biti osovina, mozda samo donekle oslonac. Sa druge strane mora biti crtez bas bas ogavan da mi i odlicnu pricu sjeba. Znaci, nesto jos gore od Cossuja (recimo neki srednjeskolski crtac koji to radi kemijskom za hobi dok dila marihuanu).
Anything is possible dec d uej Be the Change You Want to See
To bi bilo to... Po ko zna koji put, treba reci da je strip prvenstveno vizuelna umjetnost.
Svaka čast vizualnoj komponenti, ali meni je vizualno najraskošniji strip sa lošon pričon nečitljiv. Ako je priča smor, strip ću prolistat i to je to. S tin da to onda više nije strip nego nečija crtačka mapa. Bez želje da širin raspravu šta se kome sviđa, čisto ka primjer ću navest Opskurne gradove. Vrhunski nacrtano, ali meni izrazito dosadno. S druge strane strip mi ne mora bit vizualno raskošan a da mi bude čitljiv. Opet čisto ka primjer, "Danas je posljednji dan ostatka tvog života" je vizualno siromašan, ali mi je drža pažnju do kraja.
Da bi strip bija natprosječno dobar moraju se poklopit obe komponente.
Nego, da je crtez samo lep, ali plastican (primjer Gibrat), to ne prolazi, ne pomaze. Ako lijep crtez ima i dubinu, ekspresije, atmosferu (stajazna, hrpa ih je, pa nek bude jedan "bonnelijevac", to jest Milazzo), onda moze proci i uz slabiju pricu. Ponekad takav strip (Milazzov) i ne treba toliko teksta jer je sposobas samo crtezom prenesti emocije. Takav za mene ima onu dodatnu vrijednost, bonus. A samo lijep i korektan crtez, pa i da je nesto tipa Kingdom Come, kod mene ne prolazi ako prica ne klapa (jos pogotovo ako me uopste ne zanima). Bolje da onda imas postere sa tim povecanim tablama.
Anything is possible dec d uej Be the Change You Want to See
Ja sam od onih koji brže čitaju da saznam kak se sve to zgotovilo, ali ak je crtež ružnjikavo gadan,toliko sporo čitan da uglavnom nikada ne dodjem do kraja. Uglavnom lakše bi absorbirao loš strip sa fenomenalnim crtežom nego obrnuto. Bilo bi poželjno da je i u boji.
Jos u vezi "prepoznavanja i uzivanja u crtezu"... da, moze, ali ne kad je to jedino sto klika u tom stripu. Ako je prica za kurac, batali to. Isto mi puca Q ako je redatelj u filmu napravio ne znam sto sve ne ako to nema nekog ucinka, nema atmosfere, a i prica je za Q. Mislim, moze se to ceniti samo zbog toga sto je napravio ali ce me zabolit da gledam takav film ikad vise. Ali ako tip zna sta radi i sve se poklapa (Tarkovski, Kubrick...), onda cu se takvim filmovima jos vracati. Isto i kod muzike - ma odskaci od mene ako je predrkavanje u 9-minutnoj solazi jedino sto mozes, a pjesma je za kurac od ovce. Jeeeee, tehnicki je izveo nesto sto malo tko moze, ali osjecaj, feedback... ma kakvi! Ali ok, i ljudi smo razliciti pa ne pasu iste stvari svima.
Jebiga ga, ako netko zna lijepo crtati a sam nema pojmam kako ispricat pricu, a nema ni srece sa scenaristima, onda steta, zao mi ga. Covjek se trudi ali njegov trud ce "prepoznati" samo alexts i ekipa, a to znaci sami dobro znamo kakvu prodaju.
Anything is possible dec d uej Be the Change You Want to See
Ja sam od onih koji brže čitaju da saznam kak se sve to zgotovilo, ali ak je crtež ružnjikavo gadan,toliko sporo čitan da uglavnom nikada ne dodjem do kraja. Uglavnom lakše bi absorbirao loš strip sa fenomenalnim crtežom nego obrnuto. Bilo bi poželjno da je i u boji.
Kojom brzinom čitate strip
Posted - 31/03/2020 : 09:13:08
.jpg)
Ljudi koji pišu na internetu danas uglavnom pišu o sebi: "radnja (mi) je glupa"; "dosadno (mi) je"; "crtež (mi) je grozan", itd, čime se zaista apsolutno ništa ne kaže bilo kome ko nije deo iste sredine ili ne poznaje pisca recenzije. Mora postojati neki formalni okvir, ali, opet, mora se voditi računa o celini, jer, kao što kaže NESVRSTANI, strip (ili bilo koje delo koje pretenduje makar na dašak "umetnosti") može biti tehnički veličanstven, a intelektualno i emotivno prazan.
.
