Kao što oni koji su čitali Stripoteku već znaju, Taniguči je adaptirao par priča Džeka Londona i ko god ceni ovog pisca ne bi trebao propustiti ovu zbirku gde se čovek na jedan pre svega nasilan način sukobljava sa okrutnom prirodom i neizbežno i sa drugim ljudima
Preostale tri priče teku u nešto drugačijem, sporijem ritmu, reč je o sentimentalnijim pričama koje su odrađene u maniru istočnjačkog učenja da prirodu treba razumeti, a ne iskorišćavati, tek njenim prihvatanjem učimo da živimo u skladu sa njom, u skladu sa samim sobom
Poslednja priča sa grobljem kitova ostavlja najsnažniji utisak. Fanovi Tanigučija će biti zadovoljni sa ovom zbirkom, preporuka
Različito su mi legle ove price, od veoma interesantnih do mlakih. Jiro mi uvek prija, tako da mi je generalno i ovaj miks priča bio zanimnjiv. Pročitalo se u cugu, iako sam planirao da svako veče čitam po jednu. Al mi se nije dalo [big-bravo]
Crtež je veoma dobar, Jiro čak i životinjama ume da razradi lik kroz crtež i priču tako da one budu punopravni likovi svake priče.
Denona je odradila sjajan posao što se tiče tehničke izvedbe.
Negde sam se zamislio, kao na ovoj stranici ispod. Ova dvojica su obučeni zimski, toplo, vidi se dah kada pričaju, što znači da je jako hladno...Na planini su. Sneg je svuda oko njih... A opet, zaključak im je bio - Ovi oblaci nagoveštavaju kišu?! I naravno već na sledećoj stranici kreće mećava... Kao kada bi neko otišao na Kopaonik, u snežnoj opremi, gazi po snegu i komentariše- vidi oblake, izgleda će uskoro kiša... E sada, da li je to do prevoda ili je autor hteo da istakne neiskustvo ove dvojice i time kaže kako su osuđeni na smrt tako "nepripremljeni" na surove uslove?
Različito su mi legle ove price, od veoma interesantnih do mlakih. Jiro mi uvek prija, tako da mi je generalno i ovaj miks priča bio zanimnjiv.
Ovo bi bio i moj dojam. Rekao bih da su ove priče uglavnom slabije od ostalih Taniguchijevih radova koje je Fibra objavila. Najinteresantnija mi je bila Shokaro, s tim da mi se čini kako bi mi još bolje legao Kloroform, (pretpostavljam) fiktivni strip iz spomenute priče. Generalno mi je Jiro bolji u gradu nego na planini, pa se nadam da ćemo vidjeti još takvih radova.
Meni je Jiro puno zanimljiviji i bolji u divljini, na planini. Dok su mi ove njegove gradske priče mlake i dosadne, kao da gledam žvakaću gumu kako se lagano topi na užarenom ljetnom asfaltu, zijev .....
Jedva sam cekao da ovo izadje i da nadjem vremena da se posvetim. Jiro mi je postao jedan od omiljenih strip autora koji pleni prelepim crtezom i dubokom emocijom. Ni ovde nije omanuo. 6 kratkih prica o susretu coveka i prirode. Posebno mi se dopala zadnja prica. Dugo nisam tako uzivao u neizvesnosti. Sve price su mi bile dobre i ponovo cu im se vracati kao i ostalim Taniguchi-jevim radovima. Zeljno iscekujem jos!
Crtež ugodan, nježan, priče meditativne, čak i kad su akcijski intonirane. Ne spada u vrh najboljih Taniguchijevih ostvarenja, no vrlo je ugodno čitanje. Omiljena mi je priča iz zbirke posljednja, o groblju kitova. Taniguchi je najveći liričar među stripašima.
Evo majstora Taniguchija i u formi kratkih priča. Oni koji prime ovaj strip u ruke vjerojatno već znaju što očekivati i imaju ranijih susreta s ovim manga majstorom. Inače, ovdje je 6 priča o različitim (a opet sličnim) susretima čovjeka i prirode. Jedna priča doduše odskače i nije baš o prirodi, ali je svakako fokusirana na okolinu. Prve dvije priče su posveta Jacku Londonu i aljaškoj divljini. Surove, hladne, ali s odličnom dozom ljudskog duha prepletenog sa životinjama. Druge dvije priče su više sentimentalne te se bave temama gubitka i stjecanja životnih suputnika. Nakon toga slijedi jedna dosta drukčija priča o manga crtaču koja se ne događa striktno gledano u prirodi. Zadnja je priča o promatraču kitova. Vrlo snažna priča i dojmljiv, poetičan završetak ove zbirke. Fascinantan, elegantan i zavodljiv Taniguchijev stil u scenariju, ali i crtežu ovdje izbija sa svih strana. Fanovi Jira ovdje će doći na svoje i neće biti razočarani. 4.5/5
Ovaj bog ugođaja, emocije i poezije me svaki puta iznova oduševljava. Jednostavno pogađa svojom mirnoćom, sjetom (ali nikad tugom!) i zaokruženošću svake priče koju nacrta i napiše, pa je tako i sa ovom zbirkom radova koju smo svi dugo čekali. Ovo su priče za meditaciju, oda prirodi i Taniguchijevoj vječitoj inspiraciji- samom životu.
Ovaj bog ugođaja, emocije i poezije me svaki puta iznova oduševljava. Jednostavno pogađa svojom mirnoćom, sjetom (ali nikad tugom!) i zaokruženošću svake priče koju nacrta i napiše, pa je tako i sa ovom zbirkom radova koju smo svi dugo čekali. Ovo su priče za meditaciju, oda prirodi i Taniguchijevoj vječitoj inspiraciji- samom životu.
Nakon što sam preskočio par njegovih knjiga kupio am Čovjeka iz tundre. Dobar je to Taniguchi. Baš na kakvog sam navikao. Draže su mi ove priče vezane za prirodu jer tako počinje knjiga. Vjerujem da sam ih čitao odvojeno, u kakvom magazinu, da bi mi bila najjača možda baš Shokato. Ovako zbog različitosti teme malo ne dolazi do izražaja. Barem meni.
Taniguchi jednostavno zna znanje. Zna pričat i držat pažnju čak i ako se ništa posebno ne događa. Majstor ugođaja, atmosfere...točno zna kad treba ubacit kadar prirode, omatopeju, crtež životinje..da na taj način još više uvuče čitatelja u priču.
Same priče i nisu neki spektakl, ali svaka je upečatljiva. Priča o crtaču mangi je više kao nekakav intermeco dok su najbolje sa kitom i medvjedom (ova ima par jako dobrih akcijskih scena što znači da je Taniguchi sposoban i za takvu vrstu stripa).
Sve u svemu - možda nije za svakoga ali meni savršeno paše njegov stil i nadam se da će bit još koji njegov strip u fibri.
FIBRA PREDSTAVLJA: ORKA SP 38 - Čovjek iz tundre
Posted - 14/05/2021 : 20:08:45
.jpg)
.jpg)
.GIF)