| Author |
 Topic  |
|
kreŠa
Advanced Member
.jpg)
Serbia
4746 Posts
Member since 26/01/2009 |
|
|
naker
Advanced Member
4547 Posts
Member since 05/06/2020 |
 Posted - 03/05/2023 : 23:54:49
|
 
   
Dead Dead Demon's Dededede Destruction (12 tankobončića)
Napisao i nacrtao: Inio Asano
Priča o dve najbolje drugarice srednjoškolke koje pokušavaju da se izbore sa svagdanjom borbom bivstvovanja u Tokiju nad kojim lebdi vanzemaljska svemirska letilica.
Strip je u suštini podeljen na ova dva dela: jednu polovinu čini nažalost previše detinjast portret života srednjoškolki i studentica; dok drugu polovinu čine geopolitičke i filozofske rasprave povodom pojave svemirskog broda. Odakle je došao, zašto se pojavio, ko su vanzemaljci i koje su njihove namere, kako će proći prvi kontakt između zemljana i vanzemaljaca, eksploatacija napredne tehnologije od strane Japana, kao i zavist drugih zemalja zbog promene balansa moći u svetu. Suvišno je naglašavati da je šteta što je Asano preveliki akcenat stavio na prvi deo priče, a premalo na drugi, koji je de facto zrelijoj publici zanimljiviji za čitanje.
Što se tiče crteža, nadam se da je Asano propisno častio ekipu crtača pomagača koja je radila na ovom serijalu jer crtež rastura. Praktički ceo pretposlednji tankobončić (#11) je melem za oči koliko je to moćno ilustrovano. A i sviđa mi se što Asano ima taj a la Moebius smisao za humor i strip ne shvata previše ozbiljno, pa smo često počašćeni lucidnim scenama kao npr. kada sa svemirskog broda otpadne parče koje izgleda kao kompjuterski miš  A predsednik USA je naravno Trump 
Uglavnom, 80% slice of life, a 20% sci-fi, šteta što nije napravljen bolji balans i da ima manje detinjastog pokušaja humora, ali strip ima par zanimljivih ideja i uvrnutih momenata gde crtež izvlači mnogo toga  |
 |
|
|
naker
Advanced Member
4547 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 07/07/2023 : 20:40:24
|
 
 
 
Onward Towards Our Noble Deaths (one-shot, 360 str.)
Napisao i nacrtao: Shigeru Mizuki
90% istinita priča o iskustvima čoveka koji je iz prve ruke iskusio "robiju" u japanskoj vojsci tokom WWII. Strip je izrazito anti-ratni, anti-japanski, anti-ljudski u suštini, jer strip oštro kritikuje organizaciju i ulogu japanske vojske tokom ratnih dana. Shigeru na tardijevski način kritikuje oficire koji iz potpuno nelogičnih razloga banzai-kamikaza-samoubilačkim napadima žrtvuju živote običnih vojnika, samo radi nekih besmislenih patriotskih razloga u momentu kada su već svi znali da je samo pitanje vremena kada će Japan kapitulirati. Toliko života bačeno niz vodu.. radi čega? Jezivo!
Koliko sam dobro shvatio, autor je tokom WWII izgubio ruku, pa je bio prinuđen da nauči da piše i crta sa drugom, jedinom preostalom rukom, i uspeo je da postane jedan od najvećih strip umetnika u Japanu i šire. Kakva snaga volje, kakav čovek!
Jedino što mi se u stripu ne sviđa je crtež, jer Shigeru je strip nacrtao kao da crta humoristični strip, a ne istinitu priču o grozotama rata. Likovi se često krevelje, glupiraju, lupaju šamare, "ispadaju" im oči itd., ovakav način crtanja bespotrebno ostavlja utisak neozbiljnosti i komedije, u stripu čija tematika je sve samo ne komična.
Uglavnom, ovaj strip je izašao 1973. godine i u momentu izdavanja je bio daleko ispred svog vremena jer je predstavljao prvi grafički roman o istinitim događajima tokom WWII. Po meni obavezno štivo za one koje zanima ratna tematika i WWII |
Edited by - naker on 13/09/2023 17:35:12 |
|
|
|
Mr. Bushido
stripovi.com suradnik
Croatia
12921 Posts
Member since 23/09/2005 |
Posted - 12/09/2023 : 22:08:56
|
quote:
Originally posted by naker
Uglavnom, ovaj strip je izašao 1973. godine i u momentu izdavanja je bio daleko ispred svog vremena jer je predstavljao prvi grafički roman o istinitim događajima tokom WWII u formi stripa.
Sam Glanzman je nekoliko godina prije Mizukija započeo svoj serijal autobiografskih stripova o bojnom brodu USS Stevens, na kojem je služio tijekom Drugog svjetskog rata.
https://en.wikipedia.org/wiki/Sam_Glanzman |
Comics is any art you can read. -- Sean T. Collins |
Edited by - Mr. Bushido on 12/09/2023 22:15:15 |
|
|
|
naker
Advanced Member
4547 Posts
Member since 05/06/2020 |
|
|
Mr. Bushido
stripovi.com suradnik
Croatia
12921 Posts
Member since 23/09/2005 |
Posted - 13/09/2023 : 17:15:31
|
quote:
Originally posted by naker
Zanimljivo. U intervjuu sa autorom je rečeno da je Shigeru bio pionir, ali mislim da je ključna reč "graphic novel".
Ok, onda ti je u gornjoj rečenici zapravo suvišan dio "u formi stripa". |
Comics is any art you can read. -- Sean T. Collins |
|
|
|
naker
Advanced Member
4547 Posts
Member since 05/06/2020 |
|
|
naker
Advanced Member
4547 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 02/01/2024 : 20:10:30
|
 
 
 
Nausicaa of the Valley of the Wind (Hayao Miyazaki)
Nausicaa je epska sci-fi postapokaliptična dieselpunk avantura sa fantasy elementima, gde pratimo međusobne borbe između sijaset malih naroda-državica za ono malo parče zdrave zemlje netaknute nadolazećom plimom "mora" toksičnog drveća koje je nastalo nakon poslednjeg velikog svetskog rata nuklearnim oružjem. Toksične šume, zarazne gljivice, i preteća insektolika stvorenja su sve bliže i bliže, a drevno proročanstvo kazuje da će se ukazati mesija u plavoj odori hodajući po livadi zlatom obasjanom..
Miyazaki je na ovoj epskoj mangi radio 12god., i zanimljiva mi je njegova izjava da mu je rad na ovom stripu poslužio kao ventil za neke svoje mračne i teskobne misli o politici, ratu, nuklearnom naoružanju, klimatskim promenama i zagađenju planete, AI-u itd., koje nije mogao koristiti za svoje animirane Ghibli filmove (prvi film nakon završetka Nausice je Princess Mononoke, diskutabilno najmračniji Miyazakijev film koji zbog ekološkog motiva ima dosta sličnosti sa ovom mangom).
Nausicaa je grafički prelepo delo zbog Miyazakijevih poteza olovkom koji su vidno inspirisani Moebiusom, sam autor je priznao koliko su radovi ovog čuvenog francuskog genija grafizma uticali na njega, pogotovo Arzak. Neke tehničke stvari kao npr kadriranje takođe odrađeno na način koji više podseća na francuski strip nego nešto što se obično viđa kod japanske škole stripa. Odlično prikazana flora i fauna kojom je ova manga krcata; detaljno ilustrovane brojne letelice i avioni, kao i odlično prikazane scene letenja i vazdušnih borbi. Ovo ne treba da čudi jer je avijacija velika strast Miyazakija i praktički svi njegovi animirani filmovi će se baviti tim ljudskim porivom da se vinemo u nebo, u ono neistraženo, i bukvalno i figurativno. Crtanje stripova nije Miyazakiju primarna delatnost pa se mora reći da njegov crtež na momente zna biti previše detaljan, previše gust, što odaje osećaj nepraktičnosti zbog veličine stranica japanskog stripa pa se dolazi u situaciju da na previše sitnih panela imamo previše detaljan crtež. Takođe, tokom rada na serijalu Miyazakijev crtež se menjao, na početku je možda preveliki akcenat stavljao na pozadinu, da bi u kasnijim poglavljima fokus stavljao na glavne protagoniste. Izdvojio bih još i to da iako Nausicaa broji više od hiljadu stranica, imamo začuđujuće malo spleš stranica i duplerica, što mi je poprilično čudno za jedan sci-fi naslov. Ali po meni ovo nisu krupne zamerke, i iskreno uživao sam gledajući i upijajući svaku stranicu, grafički prelepo delo.
Jedino negativno što imam da kažem nema toliko veze sa stripom, koliko sa animeom, jer nakon završetka čitanja stripa pogledao sam animinirani film i čitanje mange mi je uništilo doživljaj gledanja nekad omiljenog animea.. Film je nastao dve godine nakon početka izlaska mange kada strip nije bio ni blizu završetka, anime pokriva samo prva dva poglavlja mange, i to sa nekad poprilično velikim odstupanjima u radnji. Kvalitet animacije je tu, anime vizuelno izgleda prelepo kao i manga, ali po meni anime ni blizu ne pokriva svu širinu tema koju je Miyazaki obuhvatio sa ovom svojom kultnom mangom.
Fascinantno kako je čovek koji je legenda japanske i svetske animacije uspeo da svetu podari i jednu od najboljih mangi koju sam do sada imao prilike da pročitam. Miyazaki je genije, a Nausicaa je prelep, ali prelep strip |
|
|
|
naker
Advanced Member
4547 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 01/02/2024 : 21:10:28
|
 
 
 
Domu: A Child's Dream (Katsuhiro Otomo)
Japan se nakon WWII drastično ekonomski razvio i posledica toga je urbanizacija gde su ogromni stambeni kompleksi u Tokiju nicali kao pečurke. Japan takođe poznat i po velikoj stopi samoubistava, jedan od "omiljenih" načina da neko sebi oduzme život u toj zemlji je nekada bio da se baciš sa zgrade. Otomo je pročitao vest o jednoj zloglasnoj zgradi koja je imala poprilično morbidnu reputaciju zbog broja skakača samoubica, i ova priča ga je inspirisala da napravi strip o zloglasnom kvartu gde čičica sa psihičkim moćima teroriše žitelje ovog stambenog kompleksa i tera ih da se ubiju..
Domu je nastao godinu dana pre početka izlaska Akire i nije teško uočiti mnoge sličnosti između ova dva dela. Detektivski sci-fi triler sa mnogo akcije, trčanja, tuča, pucanja, i gde likovi poseduju mentalne sposobnosti telekineze, telepatije, a 0% empatije. Za razliku od Akire koji je duže, ambicioznije, i grandioznije delo, Domu je grafički roman koji je svedeniji, jednostavniji od čuvenog Akire. Mislim da bi se ovaj strip svideo fanovima Akire jer je sličan Akiri, a svideo bi se i onima kojima Akira i nije nešto jer je Domu kraće delo. Mislim da ne treba trošiti reči koliko je vizuelno ovo moćna manga.
Fascinantno koliko je jedan genije kao što je Otomo zapravo ostavio mali broj stripova iza sebe. Akira je naravno njegovo najpoznatije delo, ali Domu nije zaslužio da bude u senci mlađeg brata. Otomo navodno radi na novom stripu još od 2018. godine, čovek sad već ima 69 godina pa ne znam šta će biti od toga, ali bilo bi lepo kada bi imali prilike da vidimo njegov verovatno poslednji strip |
|
|
|
naker
Advanced Member
4547 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 14/02/2024 : 22:39:03
|
 
 
 
Opus (Satoshi Kon) (#1-2, 364str.)
Autor stripa upada u kreativnu krizu jer nije siguran kako da završi svoj strip serijal, a situacija će nadrealno eskalirati kada jedan od likova ukrade poslednju tablu jer nije zadovoljan sudbinom koja mu je namenjena. Autor biva uvučen u sopstveni strip i ovim činom se briše granica između jave i fikcije..
Meta manga koja se igra sa formom stripa gde se svet okreće naglavačke kada likovi postaju svesni da su plod fikcije, ponekad zađu u nedovršena poglavlja ili panele gde je pozadina odrađena ofrlje, a ponekad i sam autor koji je sada postao lik sopstvenog stripa spontano menja radnju stripa pomoću olovke kojom docrtava i ubacuje nove kadrove u strip. Način na koji se likovi kreću kroz strip gde je scenografija u suštini laž u neku ruku podseća na von Trierov film Dogville. U stripu ima i tužnih i smešnih momenata, presmešne su mi scene kada likovi autora stripa zovu "Bogom", dok pojedini dijalozi znaju biti srceparajući jer likovi prozivaju autora da ih koristi kao da su lutke u pozorišnoj predstavi koja treba da zabavi publiku.
Ono što je ironično u celoj priči je što čitamo strip o autoru koji ne može da završi sopstveni strip, dok u stvarnosti Satoshi Kon nikada nije uspeo da dovrši Opus jer je bio prezauzet karijerom u anime industriji, kao i činjenice da je Kon prerano preminuo u 46. godini života. Poslednje poglavlje i epilog priče je uz dozvolu porodice objavljeno nakon smrti autora, ono je nedovršeno jer je samo grubo skicirano bez tuširanja, i iskreno ne pruža zadovoljavajući kraj stripa. Kon je svojevremeno izjavio da nije zadovoljan svojim radom na ovoj mangi.
Ono što je meni fascinantno je što je Opus strip o autoru koji biva uvučen u sopstveni strip objavljen 1995. godine, a par meseci pre objavljivanja ove mange je izašla kultna Segina igrica Comix Zone gde autor stripa biva uvučen u sopstveni strip.. Heh koja slučajnost da iste godine autori koji žive na dva kraja sveta objave u razmaku od nekoliko meseci dela praktički iste tematike. Standalone Complex teorija živi!
Šteta što autor nije bio u mogućnosti da završi strip, ali u svakom slučaju unikatno osmišljen i nacrtan meta strip |
Edited by - naker on 14/02/2024 22:40:19 |
|
|
|
naker
Advanced Member
4547 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 28/02/2024 : 18:08:52
|
 
Battle Angel Alita (Yukito Kishiro) (#1-9)
Alita: Battle Angel (2019)
Doktor-inženjer na Smetlištu pronalazi odbačeni kiborg poluraspadnutog oklopa sa amnezijom, i odlučuje da popravi i vaskrsne ovog kiborga koja će postati njegova muza. U ovoj kultnoj sci-fi cyberpunk mangi pratimo težak put kojim Alita prolazi kako bi uspela da povrati svoje pamćenje i odgonetne misterije nepravednog distopijskog sveta u kojem se probudila jer crnački je posao živeti na Smetlištu kada iznad tebe levitira futuristički lebdeći grad gde niko nema pravo pristupa..
Podeljeni su mi utisci oko Alite, s jedne strane mi je jasno zašto je ovo cyberpunk klasik jer pojedine ideje kojima se autor bavi su vanvremenske pogotovo uzimajući u obzir kontekst doba u kojem živimo gde kvalitetna diskusija na temu etičkih i moralnih pitanja zaostaje u odnosu na turbo razvoj tehnologije. Spoj čoveka sa mašinom je naša sadašnjost i budućnost, i ova tematika je dobro odrađena. Sve one epizode koje se tiču Alite, Zalema, i misterije sveta su odrađene na visokom nivou. Crtež je zaista na visokom nivou, bilo da je reč o detaljnom prikazu robota i tehnologije ili o brojnim scenama akcije i borbi. Prijatno iznenađenje je što je očigledno da autor voli da sluša metalurgiju pa se kroz strip mogu pronaći reference na metal bendove
Ono što u mangi nije najsrećnije odrađeno je način pripovedanja gde se stiče utisak da autor nije baš znao šta da radi sa Alitom. Protok godina nekada drastičan i razlike između pojedinih tankobončića su zaista frapantne da nisam siguran kako se došlo od bounty huntera u cyberpunk okruženju koji dovodi u pitanje svoju egzistenciju i identitet sveta, preko nekog tournament fightera svetskog prvenstva robota u klizanju, do ljubavne priče u pustinji.. Mislim stvarno.. Celo to Motorball parče priče mi je bilo naporno za praćenje, kao uostalom i cela ta ljubavna priča između Alite i Figure Foura-a (kako glupo ime lika, i bezveze što je Alita prestala da spominje Huga kao da je neki nebitan lik).
Alita ima ubitačnu završnicu, poslednji tankobončić je pored prvog diskutabilno i najbolji, izuzev poslednjeg poglavlja naravno. Nemam pojma šta se ovde desilo, i zašto je autor tako naprasno odlučio da završi serijal sa tako bednim krajem da nemam reči.. Provodiš dane i dane svog slobodnog vremena čitajući strip da bi došao do poslednjeg poglavlja i dobio prst u oko.. Koja glupost. Kraj toliko loš, da su izdavači bili prinuđeni da objave radne verzije alternativnog kraja priče da se čitaoci ne bi osećali prevarenim. Ova bonus poglavlja nisu canon, i iz njih će se roditi nastavak priče: Battle Angel Alita: Last Order. Postoji još jedan nastavak Mars Chronicle, ali uzimajući u obzir kako je autor završio osnovni serijal nemam nikakvu želju da čitam nastavke.
Sve u svemu, vredi iščitati Alitu, ali autor je grešio kod nekih stvari, i nekako imam osećaj da je ovo mogao biti bolji strip. Oh well..
Pogledao i film, koji zapravo i nije toliko loš koliko se o njemu loše priča, cenim da ljudi koji ga kritikuju zapravo nikada nisu ni čitali mangu. Pretpostavljam da je glavni "problem" sam izgled Alite i full CGI, i mora se priznati da i scenario pati od par boljki, ali kao adaptacija mange Rodriguez je zapravo odradio OK posao. Rosa Salazar odlična u ulozi Alite, scene borbi su zaista dobro odrađene, iako film pokriva priču oko Motorball-a koji je meni bio najdosadniji deo priče. E sad, to što je film nedovršen i što je veoma diskutabilno da li će ikada izaći drugi deo i nastavak priče, to je već druga stvar.. |
|
|
|
naker
Advanced Member
4547 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 10/03/2024 : 22:12:08
|
 
 
 
Tropic of the Sea (Satoshi Kon) (236. str.)
Ribari odveć sujeverni ljudi, a legenda kaže da ako želite da vam mreže budu pune riba onda morate voditi računa o jajetu sirena, i nakon 60. godina vratiti ga moru gde i pripada, ako ne želite da imate posledice.. Ali kako se točak vremena okreće tako se vremena menjaju, a legende postaju zaboravljene, a ljudi se sve više okreću komercijalizaciji i brzom zgrtanju para.. Strip sukobljava ideje staro vs. novo, tradicija vs. progres, uz sveprisutni ekološki motiv očuvanja životne sredine.
Ovo je autoru bila prva dugometražna manga, pa nije teško uočiti početničke greške i na pripovedačkom i crtačkom planu. Jedan od razloga za ovo je što je autor bio opterećen rokovima pa je bio primoran da strip završi u ekspresno kratkom roku. Sam autor je u intervju priznao da neke stvari nisu odrađene najsrećnije i da bi strip bio bolji da je imao više vremena, i da je bio iskusniji. No unatoč ovome mislim da manga nije loše ispala, lepa i jednostavna priča, crtež još lepši.
Korektan jednopuc |
|
|
|
naker
Advanced Member
4547 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 28/04/2024 : 20:38:54
|
Grand Blue Dreaming (#1-21?)
Napisao: Kenji Inoue
Nacrtao: Kimitake Yoshioka
Ne dešava mi se često da toliko pogrešim u procenim da li je neki strip za mene, i da ga ne dovršim do kraja - ali majku mu al sam se pošteno zajebao sa ovom mangom.
Na ovaj strip slučajno naišao dok sam gledao neku top 25 listu mangi, ljudi su hvalili ovu seinen mangu zbog humora i slice-of-life tematike. Priča prati brucoše sa faksa koji se učlane u klub ronjenja. Očekivao sam zabavnu priču iz lep crtež plaža, podvodne flore i faune, seksi cice u bikiniju, ovo ono.. E pa ništa od toga! Iako je ovo strip o ronjenju, likovi rone možda 2%, dok većinom vremena piju, loču, igraju neke igre, šminkaju se, učestvuju na takmičenju lepote i ostale gluposti. Ljudi kažu da je ovo presmešna manga, ali ja se nijednom nisam nasmejao. Cela poenta radnje je da jedna cura ne želi da je smaraju momci, pa zamoli jednog momka da se pretvara da je njen momak, oni se samo pretvaraju da su zajedno, ali niko ništa ne priznaje, i kako vreme prolazi sve manje se pretvaraju itd. Iako glavni likovi imaju 19, 20god., oni se ponašaju kao da imaju 12. Muškarci su non stop goli jer su pijani, krevelje se, viču.. Ne znam po kom je osnovu ovo klasifikovano kao seinen manga.
Crtež podvodnih kadrove nerealno loš i nemaštovit, obična fotografija i slike riba, nijedan vau momenat koji se očekuje od nekog "morskog" stripa. Crtač Children of the Sea je Leonardo da Vinci u odnosu na crtača ove mange. Crtež takođe više liči na crtež iz shonen fighter mangi negoli za seinen slice-of-life mangu, jer likovi često rade power-up kada su ljuti, iskaču im vene i vatra im u očima, rade Ki energetske talase itd. Crtež i radnja su toliko detinjasti da me sramota da stavljam ogledne table, ništa od slika ovaj put. Jedino pozitivno u stripu su generičke manga cure sa ogromnim sisama koje su često oskudno obučene.
Retko mi se dešava da odustanem od čitanja nekog stripa, ali ovo je kriminalno loše. Ne gubite vreme na ovo  |
|
|
|
naker
Advanced Member
4547 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 13/05/2024 : 20:35:48
|
 
 
 
Biomega (#1-6) (Tsutomu Nihei)
U dalekoj postapokaliptičnoj budućnosti virus je čovečanstvo pretvorilo u mutirane zombije. Konglomerat šalje svog najboljeg agenta koji uz pomoć svog AI pokušava da pronađe ljudska bića koja su evolucijom uspela da razviju imuni sistem koji sprečava da zaraza pretvara ljude u zombije. Borba protiv invazije zombija će eskalirati preko celog vascelog univerzuma..
Ko je čitao Blame od istog autora zna šta može ovde očekuje. Intrigantna premisa, dobar worldbuilding, pojedine ideje su mindblowing, odličan crtež hladnog postapokaliptičnog urbanog eksterijera, pregršt scena akcija i borbi, i nažalost oskudni scenario gde naracija nije na istom nivou kao sjajan crtež. Priča je konfuzna, nejasna, malo toga se objasni na zadovoljavajući način. Nihei je odličan crtač, ali stripove ne zna pisati. Nakon nekog vremena bolje odustati od pokušaja shvatiti šta je pisac hteo da kaže i bezbolnije je samo listati stranice i diviti se crtežu. To zna dovesti do zamora jer se stiče utisak kao da gledate storyboardove za SF filmove ili video igre negoli da čitate strip.
Crtež razbija, ali šteta što Nihei nije angažovao scenaristu koji bi mu napisao strip |
|
|
|
naker
Advanced Member
4547 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 18/09/2024 : 22:29:44
|
 
 
 
Knights of Sidonia (Tsutomu Nihei) (#1-15)
Sci-fi mecha manga o ratu sajberpank čovečanstva protiv vanzemaljske rase Gaune. Vanzemaljski entiteti koji imaju moć metamorfoze su uspeli da unište Zemlju, i u ovom stripu pratimo poslednji preostali svemirski brod koji u maniru Nojeve barke nosi "seme" i DNK čovečanstva kako bi teroformirali novu planetu na kojoj bi čovek nastavio svoju vrstu. Gauna iz nepoznatih razloga agresivno napada i pokušava da uništi svemirsku letilicu, a njihovi napadi će se pojačati nakon što se svemirskoj eskadrili pridruži mladi, ali talentovani pilot..
Za razliku od prethodne dve mange koje sam pročitao od ovog autora (Blame!, Biomega), gde je bolno jasno da autor odlično crta, ali ne zna da piše, i gde često moramo da se češemo po glavi dok pokušavamo da shvatimo šta je autor hteo da kaže; Sidonia je "klasičnija" manga i lakše razumljivija gde se autor malo više potrudio da piše po ključu uobičajenih seinen mangi. Naučna fantastika, mecha roboti i svemirske letelice, vanzemaljci, AI, neprijatne scene i prve ljubavi, komične i smotane situacije, česte scene gde likovi jedu i uživaju u japanskoj kujni itd., uglavnom sve one uobičajene stvari koje se obično viđaju kod mangi ovog tipa. Ali autor zna biti čudak i moram priznati da ljubavna priča definitivno nije otišlo u onom smeru u kojem sam očekivao (ne bih da spojlujem ali ko je gledao film The Shape of Water može shvatiti na šta ciljam). Manga je naučna fantastika i ima par zanimljivijih ideja po pitanju razvoja tehnologije i evolucije čovečanstva. Takođe par twistova u priči su za mene bili neočekivani..
Što se tiče crteža, autor odlično crta tehničke stvari kao što su brodovi, roboti, građevine, arhitektura itd., ali crtež likova i pogotovo njihovih facijalnih ekspresija emocija zna biti previše pojednostavljen. Ovaj put moram priznati i da je zakazao kod nekih tehničkih stvari jer me nije ubedio da je način na koji je crtao glavu robota i "snajper pušku" iz kojeg roboti pucaju najpraktičnija moguća rešenja.
Bolje napisano od Blame! i Biomega, ko voli sci-fi mecha robote i obilje akcije biće zadovoljan, ali neka jača preporuka od ove ipak izostaje |
|
|
|
naker
Advanced Member
4547 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 06/10/2024 : 22:11:01
|
 
 
 
Yokohama Kaidashi Kikou (Hitoshi Ashinano) (#1-14)
Postapokalipsa gde u ne toliko dalekoj budućnosti globalno zagrevanje i klimatske promene su dovele do povećanja nivoa mora i okeana što je rezultiralo do toga da mnoga mesta gde su nekada živeli ljudi sada budu poplavljena i nenastanjiva. Ali život teče dalje, mnogi su se odselili u neke druge gradove koji nisu zahvaćeni klimatskim promenama, dok su malobrojni ostali da provedu ono malo dana što im je ostala do kraja života živeći u mestu gde su rođeni. I šta u ovoj situaciji da radi Alpha, AI android kojeg je vlasnik napustio i ostavio joj kafić na kraju sveta. Šta drugo raditi osim otvoriti vrata kafića, sa osmehom dočekati retke mušterije, i popiti sa njima na miru kaficu dok čekate sumrak poslednjeg svetla čovečanstva..
Glavna tema dela je prolaznost vremena i života. Iako u stripu ima dosta humora i smeha zbog komičnih momenata izazvanih pre svega nespretnim i smotanim situacijama, kroz strip provejava jedna setna i melaholična atmosfera gde ljudi dolaze i odlaze, a život teče dalje bez prestanka. Tužan strip jer nismo uspeli da kontrolišemo klimatske promene i one su radikalno izmenile naša mesta prebivališta. Čovek nije uspeo, ali planeta Zemlja ne čeka na nikoga i ona počinje ponovo da pretvara okolinu u mesto pogodno za život, za neku novu floru i faunu koja nije ono što čovek očekuje da će biti. Strip je tužan, i u par navrata ćete osetiti da vam nešto stoji u grlu jer izaziva jaku emotivnu reakciju. Npr. ne verujem da ikoga može ostaviti ravnodušnim kadar poplavljene ulice gde bandere i dalje osvetljavaju ulicu koja više ne postoji gde svetla kroz vodu isijavaju kao zvezde na nebeskom svodu.. U isto vreme i prelepo i pretužno.
Glavna heroina dela je Alpha, napredni AI android koji poseduje sposobnost empatije svojstvene ljudima. Iako je robot, ona ispoljava sve one osobine i emocije koje bi imala jedna skromna i stidljiva, ali ipak odvažna, vedra, i života gladna devojka. Alpha je bez ikakvog preterivanja jedna od lepše nacrtanih devojčica stripa, tokom čitanja sam imao osećaj da je autor zaljubljen u svoju kreaciju, u svoju muzu. Crtač je u neku ruku otac, brat, dečko, svoje kreacije. Iako će je ponekad dovoditi u nemile situacije, on to ne radi namerno da joj napakosti već da je nauči nekim životnim lekcijama, i uvek će biti tu da je zaštiti. A na kraju svakog teškog radnog dana će je uvek nagraditi sa toplom šoljicom kahve.
Strip ima predivnu grafičku podlogu, prelepi stilizovani potezi olovkom i umešno umeće tuširanja. Autor odlično crta likove i njihova lica, kao i okolinu i pejsaže. Kompletan autor sa jednim od najlepše nacrtanih slice-of-life stripova koje sam imao prilike da iščitam. Iako je radnja dela smeštena u postapokaliptično okruženje, i ima par sci-fi momenata, strip je de facto slice-of-life. U stripu nema puno velikih događaja, pretpostavljam da će neki reći da je strip dosadan jer se u njemu ništa ne događa, i ako neko u ovom delu očekuje neko ludilo ili šokantna očekivanja razočaraće se jer ovo nije takav tip štiva. Radnja teče polako, umereno, nema puno uzbuđenja niti dešavanja, jer to nije ni poenta ovog dela. Strip je pogodan za one koji imaju puno stresa u životu jer ovo delo ima opuštajući efekat na čitaoca.
Yokohama Kaidashi Kikou je prelep, ali prelep strip koji pleni dušu zbog prelepog crteža, setne i tužne atmosfere zbog prolaznosti života, ali i delo koje veliča život jer život je lep i vredan življenja. Samo što nažalost većina to shvati tek kada je prekasno. Život je lep, ali treba ga znati živeti. Možda dok pijuckate kaficu u kafiću na kraju sveta dok vam društvo pravi simpatična konobarica uspete shvatiti da treba ceniti ono što imamo pre nego što ga izgubimo. Predivan strip |
|
|
|
Topic |
|
|
|
Table & osvrti
