A gdje se inače mogu nabaviti filmski plakati? Volio bih nekog Tarantina imati na zidu, ili recimo Interstellara.
Ja u bioskopu dosta cesto dobijem. Ili dele uz pretpremijere ili pitas tamo pa ti daju. Uvek imaju stekova. A stare mozes da nadjes po ovim aukcijskim sajtovima. Kod nas ima po Limundu ili KP.
Znam da cete me posle pokopati zbog ovoga ali upravo dodjoh sa pretpremijere Dine 2 i mogu reci da sam odusevljen! Kako mi je leglo pa to je neverovatno. Da li zato sto sam jedvacekao ovo, ne znam ali bas sam zadovoljan. Muzika me oduvala. Jos dobio plakat i knjigu :)
A ja se sve vreme plasim da mi drugi deo ne pokvari utisak prvog. Za mene je Dina potpuno novo filmsko iskustvo. Ocigledno je da svako vreme ima svoje velike autore i da ce uvek imati. Sad jos da stigne u bioskop.
Mnogima se ne dopada. Ja nisam citao knjigu, ni gledao Lincov film, pa sam usao u pricu bez ocekivanja i bez neke vizije kako bi to trebalo da izgleda. Mozda me je zato i osvojio. Unikatan vizuelni i zvucni dozivljaj koje prati spora radnja su mi ponajvise legli.
U trajanju od skoro 15 minuta na početku filma, imamo scenu orgijanja nekoliko muškaraca sa prostitutkama. Posle minuta predaha, sledi scena seksa glavnog protagoniste sa dve prostitutke, takođe ne kratka. Ubrzo za njom, sledi scena silovanja.
Do kraja filma, "samo" još jedan pokušaj silovanja.
Ono što izglada, kao totalna besmislica "za odrasle" (ili kompilacija najgorih scena, najslabijeg Skorsezeovog filma The Wolf of Wall Street), ipak ima neku poentu. To je zapravo tema filma, koji je zasnovan na slučaju Dominique Strauss-Kahn-a, čelnika svetske banke, Francuza potencijalno viđenog za predsednika države, koji je bio priveden i optužen za napastvovanje hotelske sobarice u Njujorku.
Gérard Depardieu je posebno odvratan u ulozi ovog egocentričnog seksoholičara (koji se u filmu zove Devereaux), ali to je, u ovom slučaju, uspešno obavljen zadatak. Njegovu suprugu, iz bogate, moćne porodice, glumi Jacqueline Bisset.
Na ivici dosade, ali film u drugom delu drži pažnju, na pravi način. Režija Abela Ferrare je, po mom mišljenju, nešto što bi svako mogao da odradi, ali eto njemu se posrećilo da bude nekakav miljenik ljubitelja autorskog/nezavisnog/umetničkog/festivalskog B-filma i da realizuje (ili napiše), koliko-toliko, intrigantne scenarije. Režija se uglavnom svodi na postavljanje kamere ispred dobrih glumaca, mada scena privođenja na aerodromu, pokazuje određenu umešnost.
Ipak, pitanja kojima se film bavi, kroz konkretan događaj, zaslužuju da se predstave pred gledaoce, pa i u ovakvom, samo delimično uspelom filmu. Za ljubitelje beskompromisnog Ferrare i nezavisnog američkog filma.
Onaj osećaj kada snimiš film koji ima toliko fora da ni ne može sve da stane u jedan film, pa imaš materijala za ceo još jedan film. Prvi Anchorman je legendaran, kako godine prolaze i kako se politička korektnost sve više otima kontroli, to Anchorman više dobija na značaju. Film koji je izašao ispred svog vremena. Na moju sramotu do nedavno nisam ni znao za postojanje ovog "izgubljenog filma", uglavnom sve provale koje nisu stale u originalni film su editovane i sklepane tako da prate neki iole normalan kontinuitet da bi se dobio jedan film. Nije na nivou originala, ali ima par bisera.
Wet Hot American Summer ne znam kako opisati jer je film treš sprdnja. Likovi koji su radili na ovom filmu su 100% bili naduvani jer kontinuitet radnje ne postoji, likovi se teleportuju po kampu i pojavljuju u scenama gde ne bi trebalo da budu, odeća i kosa ne odgovara kontinuitetu priče, ponekad neki likovi prosto nestanu i nema ih 40tak min. u filmu kao da je režiser zaboravio na njih, zvučni efekti su sprdnja: kada lik baci plastičnu flašu vode ubačeni su zvučni efekti razbijanja stakla.. Treš tinejdž film, ali ima par kultnih fora. Kraj i epilog su legendarni.
Ostavljam zajednički osvrt za ova dva filma jer oba filma imaju zajedničku crtu zbog odlične glumačke postave i dubine sporednih likova. Opskurni sporedni likovi u ovim filmovima će za par godina postati zvezde sopstvenih humorističkih filmova, imaće tezge na Saturday Night Live-u.. U suštini oba ova filma su lansirali karijere brojnih glumaca što je gotivna stvar
Kometa će udariti i uništiti Zemlju pa ne bi bilo loše napraviti neki plan kako to sprečiti, ili još bolje - preživeti i obogatiti se. Komedija parodija kao satira modernih društvenih tekovina, što je i najveća mana filma jer ismeva društvo da je previše plitko na isti takav način - plitkom karikaturalnom komedijom. Meh. McKay bi da izigrava Kubrick, ali nije to baš toliko jednostavno. Bolje da sam ponovo pogledao Dr. Strangelove negoli ovaj previše nahvaljen film.
5/10
I ja sam ga tek nedavno pogledao i film mi je odlican. Bas sam uzivao i smijao se kao budala. Naravno, iako je pretjerano, ima mnogo istine i paralele sa američkom stvarnošću. A Mark Rylance, kako je odglumio onog bilionera! Tako creepy, neobičan lik… Bas me oborio s nogu. Jedna od meni najboljih uloga u zadnjih nekoliko godina. Ne znam tko je dobio Oskara te godine, ali bolje of ovoga po meni ne može. Inače, nikad nisam čuo za njega.🤷♂️
Znam da cete me posle pokopati zbog ovoga ali upravo dodjoh sa pretpremijere Dine 2 i mogu reci da sam odusevljen! Kako mi je leglo pa to je neverovatno. Da li zato sto sam jedvacekao ovo, ne znam ali bas sam zadovoljan. Muzika me oduvala. Jos dobio plakat i knjigu :)
Jedva čekamo sin i ja ovo pogledati! Prvi nam je bio odličan. Znam da je mnogima bio dosadan, ali sto se tiče filmova imam strpljenje sveca.
Ako se Holivud ne bude vratio komercijalnom autorskom filmu, zauvek će ostati bleda senka nekadašnjeg Holivuda iz "zlatnog doba". Dok se "savremeni" filmofili upinju da dokažu da film nije u krizi, da i danas ima kvalitetnih filmova, kao nekada - možda, ali nema velikih filmova, kao nekada. Veliki filmovi su uglavnom kvalitetna ostvarenja, koja su rađena u A produkciji i namenjena širem krugu ljudi.
Dune: Part Two je veliki film i (za sada) izuzetak od blockbustera, koje režiraju rutineri, koji svoj "zanat" prilagođavaju zahtevima najmlađe publike. Sve je u njemu odlično odrađeno, da li da nabrajam - režija, gluma, muzika, scenografija, fotografija, efekti, kostimi, scenario, likovi, dijalozi...
Analize odnosa knjiga-film su za neku posebnu priču, ali u samom vrednovanju ne treba stavljati poseban akcenat na to, jer oko 25-55% filmova se godišnje snimi po knjigama, ali se komparacijama retko bavimo, jer većina gledalaca nije čitala knjigu pre filma ili ne zna za nju. Zato takva seciranja samo prema nekim filmovima ne bi bila pravedna, osim što su fanovima zanimljiva. Mogu samo da kažem, da ako nečeg iz knjige nema u filmu, to je u slučaju vizije Denisa Villeneuvea, da bi ono čega ima dobilo zasluženu pažnju i adekvatan tretman u kinematografskom smislu.
Neće ni svaki veliki film zadovoljiti svakoga, ali što se mene tiče, ova (trenutna) ocena, kad jednog dana odgledam oba dela, jedan za drugim kao celinu, može da ide najverovatnije samo na više.
Jedna od onih komedija (koje smo pominjali, a neki negiraju da postoje), koja je više vedra duhom i zabavnim dijalozima i celokupnom postavkom, nego što se bazira na napadnom humoru i štosovima.
To samo po sebi nije mana, ni kvalitet, ali obzirom da je pisac komada po kome je snimljen film, ali i saradnik na scenariju, bio Noël Coward (poznati pozorišni/dramski pisac), da je reditelj David Lean, a glavni glumac je Rex Harrison, neki kvaliteti se očekuju, a ja potrđujem da postoje. Za zabavu sa duhom (u prenosnom i bukvalnom smislu) na starinsko-britanski način, ovo je preporučljivo.
David Lean, u ovoj ranoj fazi, pokazuje naznake rediteljskog talenta i kvaliteta koji će doći. Neke ocene filma su visoke, ali ako spustite očekivanja, bolje ćete proći.
Film The Ghost and Mrs. Muir iz 1947. u kome je Rex Harrison duh, koji opseda svoju bivšu kuću i novu stanarku, je meni još bolji i takođe preporučljiv.
Glavni junak, po izlasku iz zatvora, organizuje pljačku velike pošiljke zlata od čoveka koji mu je naneo nepravdu. Zlato se prevozi žestoko čuvanom, oklopljenom diližansom - bornim kolima.
Gledao sam ovaj film pre neku godinu, mada zbog nekih obaveza, ne dovoljno pažljivo, pa rekoh da ga ponovim. Dodatni razlog, što ga nisam bolje upamtio, je i taj što u njemu baš i nema scena za dugo pamćenje. S druge strane, lako ga je gledati ponovo, jer ovakav film ljubitelji vesterna mogu da pogledaju uvek, bez problema da neće biti interesantan i da će biti dosadno. Ne spada u bolje vesterne Džona Vejna, ali ovaj western, u čijoj osnovi je "heist" film (film o pljački) je kompetentno urađen.
Likovi koje tumače Vejn i Kirk Daglas su u sjajno prikazanoj interakciji - taj "buddy movie" aspekt (još jedna odrednica) funkcioniše bez greške. Ima i humora, a reditelj Burt Kennedy kasnije će snimiti uspešne western komedije Support Your Local Sheriff! (1969) i Support Your Local Gunfighter (1971) sa Džejmsom Garnerom.
Fina ideja (retka prilika gde je Vejn sa druge strane zakona), zabavna radnja i lepo snimljeno (fotografija).
Fatto di sangue fra due uomini per causa di una vedova. Si sospettano moventi politici (original title)
Na Siciliji pre WW2, u vreme kad su fašisti došli na vlast, dva muškarca zaljubljuju se u istu ženu - udovicu, željnu osvete zbog ubistva muža.
Rediteljka Lina Wertmüller je imala (kako kažu) seriju uspešnih filmova, kod kritike i publike. Rekao bih, da je taj niz bio završen pre ovog filma. Blood Feud, otprilike drama-triler, mi deluje jako neujednačeno. Na momente neubedljivo, površno i gotovo nenamerno komično, da bi u nekim delovima delovao ubedljivije, kao sasvim dobar film.
Tri glumačke zvezde koje nose ovaj film - Sophia Loren, Marcello Mastroianni i Giancarlo Giannini (poslednji, još uvek vrlo aktivan, pojavljivao se i u Bond-filmovima sa Danielom Craigom, kao Rene Mathis), sinhronizovane su na engleski, u varijanti koju sam gledao, kao i ceo film. Ovakva sinhronizacija mogla je da prođe u špageti-vesternima, ovde malo više smeta (siguran sam da je verzija na italijanskom bolja), a posebno što je Mastroiannijev lik sinhronizovan baš loše, dok Sofija i Đanini čak i deluju da govore na engleskom.
Tu je takođe i špageti-vestern režija pomenute rediteljke, sa brzim zumovima i preteranom upotrebom (pre)krupnih planova lica. Sicilija je pružila lepe krajolike u kojima se odvija priča, što je kamerman maksimalno iskoristio.
Preporučljivo, samo za ljubitelje italijanske kinematografije, a ostali mogu da probaju.
U ovom filmu Billy Crystal je studijski uposlenik, koji treba da pomiri zavađeni slavni filmski par (John Cusack i Catherine Zeta-Jones) ne bi li nastavili da budu zlatne koke. Julia Roberts glumi sestru razmažene glumice, za koju radi i koju opslužuje.
Ovu romantičnu komediju sam propustio do sada. Naglasak je ovde na komediji. Billy Crystal, kao jedan od dvojice scenarista, napisao je solidno duhovit tekst. Romantični deo je pomalo zanemaren, neke stvari između likova su se izgleda odigrale pre početka filma, neke je bilo dovoljno prepričati, a druge poželjno i prikazati.
Neću da poredim ovaj rom-kom sa filmovima iz zlatnog doba Holivuda, jer je neravnopravan odnos u korist klasika. U kontekstu filmova 90-ih i malo pre i posle, ovo je sasvim solidno. Slabije od When Harry Met Sally (sa Bilijem) ili ekscentričnog Intolerable Cruelty (sa Zeta-Jonesovom, od Koenovih), ali svakako bolji od slabunjavih rutinskih, poput Lessons in Love (Pierce Brosnan, Salma Hayek) i sličnih, koje je malo ko i gledao.
Otkačenu, a upečatljivu mini epizodu ima Christopher Walken, koji "krade šou" - skoro u rangu cara u Dune: Part Two, samo što je ovde u ulozi reditelja. Doza satire na filmski biznis je prisutna, ali nema te ambicije u većoj meri, više je laka zabava.
Grk genije je uspeo da snimi film koji je Tim Burton oduvek želeo da snimi, ali nekako nikada do kraja nije uspeo. Otkačena i uvrnuta coming-of-age crna komedija o alternativnoj verziji Frankensteinovog čudovišta ženskog pola, koja kroz putešestvije po Viktorijanskoj steampunk Evropi pokušava da se seksualno ostvari i sazri kao osoba u društvu koje pokušava da uguši svaki vid ispoljavanja individualne volje i želje za slobodom. A otkačeni Grk je nastavio sa svojim režiserskim patentom da mu se praktički kroz svaki njegov film provlači ta bukvalna i figurativna metafora simboze čoveka i životinje.
Gluma, efekti, kamera, scenografija, kostimi, šminka, sve je vrhunski odrađeno. Emma Stone odlična u glavnoj ulozi jer je poslušala empirijski savet iz Tropic Thundera da "Never go full retard!" ako želiš da uzmeš Oskara za glavnu ulogu.
Malo previše seksualnih devijantnosti za neku granicu dobrog ukusa, ali Grk je ponovo dokazao da je ipak moguće snimiti umetnički-autorski film u modernom Hollywoodu.
Mlada žena vraća se u New Orleans, posle smrti svoje otuđene majke. U njenoj kući zatiče dvojicu stanara.
Sećam se naslova "A Love Song for Bobby Long", od pre 20 godina, ali ga tada nisam pogledao i vremenom sam zaboravio da postoji. Ali dobar film je lepo pogledati i "retroaktivno" (zapravo, odloženo - sad kad je već "stari"). Radi se o drami, o odnosu tri lika (povezanim preko majke glavne unakinje) i u mnogome je glumački film. Tu leže kvaliteti i eventualni nedostaci. Scarlett Johansson, u ranoj fazi karijere (a nije više devojčica, kao u Ghost World i prethodnim) je odlična (nominacija za Zlatni globus), John Travolta je malo neobičan izbor za ovu ulogu, ali prilično dobar i kao treći Gabriel Macht (The Spirit), koji sa razlogom nije postao poznatiji, jer je ulogu izneo bledunjavo. Likovi su dobro napisani, scenario - životna priča je sasvim OK, ništa izuzetno, ali ostavlja emotivan utisak na gledaoca, što je najvažnije.
Letargični likovi, koji previše piju i citiraju velike književnike, razvijaju se i zaokružuju u nezaslađenoj priči o prijateljstvu. Smeštanje radnje u New Orleans (ili okolinu) čini ga interesantnijim za ljubitelje takvog okruženja i atmosfere.
Stvarno moraš biti Snyder da pokradeš scene iz popularnih filmova kao što su Star Wars, Harry Potter, How to train your dragon itd., i montiraš kolaž tih scena da idu jedna za drugom tako da ništa nema smisla. Priča? Šta će ti to kad imaš najbolji plot armor u istoriji kinematografije - slow-mo! I naravno opet je izgovor da ovo nije zapravo prava verzija filma, i da je prava verzija produženi Snyderov Director's Cut.. Ovaj čovek nije režiser, on je prodavac koji producentima uspešno prodaje maglu na jedan te isti fazon.
Stvarno moraš biti Snyder da pokradeš scene iz popularnih filmova kao što su Star Wars, Harry Potter, How to train your dragon itd., i montiraš kolaž tih scena da idu jedna za drugom tako da ništa nema smisla. Priča? Šta će ti to kad imaš najbolji plot armor u istoriji kinematografije - slow-mo! I naravno opet je izgovor da ovo nije zapravo prava verzija filma, i da je prava verzija produženi Snyderov Director's Cut.. Ovaj čovek nije režiser, on je prodavac koji producentima uspešno prodaje maglu na jedan te isti fazon.
Fekalija od filma, 2/10.
svaka cast sto si ga pogledao. Ja sam ga ugasio kad je robot isao umiti lice na potok