| Author |
 Topic  |
|
borg
Senior Member
Serbia
2377 Posts
Member since 13/01/2020 |
 Posted - 21/03/2025 : 10:00:38
|
Beležnica smrti
  
  
  
  
Beležnica smrti.
Scenario: Tsugumi Ohba / Crtež: Takeshi Obata
Izdavač Darkwood (2020-2021. god.) 12 knjižica na po 196 strana. Crno belo. Mek povez. 13. knjižica: dodatne kratke priče, ne utiču na glavni serijal.
Postoji mesto koje nije ni raj ni pako. Mesto u kome žive sablasni likovi. Mesto u kome vlada kralj i u kome se stanovnici dosađuju. Sve ima ukus peska, a ni ne izgleda živopisnije. To je mesto gde obitavaju Šinigamiji. Oni koji su tu zaglavili na putu za raj ili pakao. Svaki ima posebnu beležnicu koju dobija od kralja. Pomoću nje produžava sebi život tako što upisuje ime nekog zemljanina koji tada umire prevremeno, a godine koje bi proživeo se dodaju šinigamiju na životni konto. Gubitak beležnice, uništenje ili neupisivanje imena dovodi do pretvaranja Šinigamija u pesak, tj njegovog nestanka.
U vezi beležnice postoje određena pravila kojih čak i Šinigamiji moraju da se pridržavaju. Van toga je sve dozvoljeno. Pa čak i malo zabave, tako što će Šinigami „slučajno“ izgubiti beležnicu koju će naći sedamnaestogodišnjak, jedan od najpametnijih momaka u Japanu. On će pokušati, kroz neke umne partije šaha, moralne lavirinte i borbu sa sujetom, da pobedi zlu sreću koja ga je zadesila.
Kako smrti postaju učestalije i transparentnije sa svakim upisom u beležnicu, javlja se prirodna potreba ljudi da se zaštite od nekog ko može tako lako da ih ubije. Unajmljuje se detektiv, koji je isto devetnaestogodišnjak, sličnih umnih sposobnosti kao i „ubica“. Tada kreće igra nadmudrivanja koja će od početka do kraja obeležiti formu i tok stripa.
Crtež je ugodan, lepo nosi radnju. Teksta ima dosta, što je neuobičajeno za mangu. I ume malo da umara, posebno kada se od prve do poslednje knjige stalno ponavlja slično. Retke su mange koje održavaju ovakav ritam teksta od početka do kraja. Na 2000+ strana nakupi se.
Rasteri su često blaga katastrofa. Prosto smetaju pri čitanju. Čudi me da Japanci nisu ovo rešili naknadnim dodavanjem teksta u pripremi materijala a ne ispisivanjem po originalnim tablama?!
Nadao sam se da će se serijal završiti tako što Raito igrajući nekoliko koraka unapred osigurava sebe da ne može nestati. Možda čak postati i Šinigami i dobiti svoju beležnicu. Šta znam. Kraj jeste nekako linearan i logičan. Pa samim tim i nije loš.
Trinaesta knjiga je bonus materijal. Kratke priče. Nije loše, ali se i bez nje može.
Sve u svemu prve tri-četiri knjige su prilično dobre. I vidi se koliko je više vremena, truda, pažnje posvećeno tu, nego u nastavku. Posle dolazi do blagog pada, repetitivnosti i zamora kod čitanja, ali je radnja dovoljno zanimljiva da te vuče napred. Čitao sam po jednu dnevno. Sasvim dovoljno da se ne zasitim prebrzo a dovoljno brzo da pohvatam sve dok je taze.
Preporuka i za ovaj serijal. Posebno ako ste ciljna grupa (školski uzrast), mada ni nama matorima ništa ne fali povremeno da pročitamo ovako nešto.
|
Resistance is futile. |
Edited by - borg on 21/03/2025 11:05:38 |
 |
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
9214 Posts
Member since 25/09/2005 |
|
|
john connor
Senior Member
Serbia
2831 Posts
Member since 15/02/2011 |
|
|
borg
Senior Member
Serbia
2377 Posts
Member since 13/01/2020 |
Posted - 21/03/2025 : 15:33:24
|
Ja sam uzeo komplet kod Darkwood-a.
Ne znam za pojedinačne brojeve. :(
Meni su ti kompleti gotivni. Kad se zaokruži, ostavi se malo brojeva i ko hoće, kupi sve odjednom. Pola ovih stvari sam i kupio samo zato što se mogu kupiti kao komplet. Ovako pojedinačno mi ne bi palo na pamet da pratim, sakupljam, jurum...
|
Resistance is futile. |
|
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
9214 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 21/03/2025 : 17:06:09
|
| Ne pratim, ne skupljam, ne jurim, kupim samo ako naletim. Pošto nisam fan mangi, kompleti bi mi zauzimali dragocen prostor, koji nemam, a nemam vremena ni za toliko čitanje razvučenih i predugačkih priča. |
|
|
|
jogurt
Average Member
(6).jpg)
Serbia
657 Posts
Member since 23/01/2020 |
Posted - 22/03/2025 : 20:26:00
|
Arzak - Hermetička garaža
Kapiram da ovi stripovi prvenstveno ne treba da se gledaju kroz njihov tok radnje ili scenario; ovde su stvari bitnije na nivou ideja i nekog igranja sa medijem stripa. To naročito važi za Arzaka.
Arzak
One tri pričice od po 8 stranica su mi bile ubedljivo najbolji deo stripa i jako lepo su mi legle. Crtež je tu naravno vanserijski, a čak se i neki obrisi sveta Arzaka pomalo naziru. Skretanje mi nije bilo dobro, nisam preveliki fan kada autor pominje sebe, svog izdavača i tako te stvri u stripu; takve zafrkancije mi često nisu zanimljive. Završna priča lepo zaokružuje celinu i Arzak mi je generalno bio vrlo dobar.
4- /5
Hermetička garaža
Ovo je tako pozitivno otkačeno i blesavo da je super za čitanje. Prvih 40-50 stranica su mi vrh, kako pričom tako i crtežom gde su na par mesta tako genijalni kadrovi, kako idejno tako i čisto crtački, da će mi biti urezani u pamćenje zanavek. U drugoj polovini već sve to počinje malo da zamara a i crtež mi je malo slabiji. Kasnije sam video da je Mebijus na ovome radio par godina tako da se vidi razlika u svakom smislu na početku i kraju albuma. Završnica je okej, nekako je uspela da stavi mašnu ovoj ludnici od stripa. Svakako odličan strip, neverovatno kreativan i pozitivno zajebantski :D
5- /5 |
|
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
9214 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 28/03/2025 : 19:38:02
|
Solomon Kejn
Pripovesti, knjiga 1 i 2
Ova dva toma od DW-a obuhvataju sve što je Marvel radio na liku Solomona Kejna do trenutka izvornog objavljivanja ove zbirke (sadržaj se poklapa sa omnibusom, u originalu). A to su kraće priče (i malo duže) iz crno-belih magazina, ponajviše Savage Sword Of Conan, ali i par drugih. Od kolornih sveski u prvoj knjizi nalaze se Marvel Premiere #33 i #34 (crtao Hauard Čejkin, kao i jednu CB priču), a u drugoj knjizi mini serijal (The Sword of) Solomon Kane #1-6.
Po meni najbolji deo je Čejkin uradio, mada se njegova vizuelna interpretacija Kejna razlikuje ponešto od ostalih-uobičajenih. Sasvim dobra je i pomenuta mini-serija, na kojoj možemo videti Minjolu kao crtača jedne epizode, Ala Vilijamsona kao tušera nekih. Uopšte, autora ima dosta i raznoliki su, crtači i scenaristi. Mogu se videti različiti crtački stilovi, od ranog Majka Zeka do Nila Adamsa, a u maniru starog (horor-fantasy) Marvela.
Većina priča mogu se okarakterisati kao dobre, ima par prosečnih, a par priča (kao ona koja otvara knjigu 1, zbog svoje jezovite atmosfere) biće nekom i vrlo dobre. Scenariji su adaptacije svih priča (ili većine?) Roberta Hauarda, a neke kraće su originalno napisane za strip.
Ono što je specijalnost ovog dvotomnog izdanja i što će se teško sresti u drugim izdanjima je to što su neke Howardove priče stripovane dva puta i kao takve ovde obuhvaćene. Ljubiteljima stvaranja stripova, ovo će biti poslastica jer će imati prilike da pročitaju po dve verzije nekih priča. Kako će "regularna" strip-publika koja ne zna za ovo reagovati, ne znam, verovatno će neko imati osećaj da čita reprize u istom izdanju.
Domaći izdavači nemaju previše sreće do sada sa objavljivanjem crno-belog Marvela (ili želje), izuzev Konana (videli smo i Kralja Kula i Vampirske priče), iz različitih razloga, pa se pitam hoće li se ikada izdati Drakula, Zombi, a zašto ne i CB Šang Či ili Gvozdena Pesnica?
Što se Solomona Kejna tiče, ljubitelji fantastike, Konana i R. E, Howarda, ne bi trebalo da propuste ovo izdanje, a ljubitelji klasičnog Marvela i nisu.
Propustih da kažem da je u CB epizodama dobar doprinos na Kejnu dao (manje poznati) crtač Dejvid Venzel (po adaptaciji-tekstu Dona Glata).
Izdanja su tehnički besprekorna.
*** |
Edited by - alexts on 28/03/2025 19:38:44 |
|
|
|
jogurt
Average Member
Serbia
657 Posts
Member since 23/01/2020 |
Posted - 28/03/2025 : 20:44:56
|
Meni Solomon Kejn deluje jako zanimljivo, i nekad će se pročitati.
A što se tiče Tomb of Dracula, Pjero je to najavio kod Matorog Konja. |
Edited by - jogurt on 28/03/2025 20:45:23 |
|
|
|
jogurt
Average Member
Serbia
657 Posts
Member since 23/01/2020 |
Posted - 31/03/2025 : 23:39:37
|
Saga o večnima
 
Kada sam počeo da čitam ovo pribojavao sam se da li će mi apsolutno nepoznavanje Tora i nordijske mitologije smetati; srećom nije bilo tako i ovo se lagano može čitati bez većeg predznanja 
Svašta je ubačeno u ova dva toma. Večni ovde imaju ozbiljnu ulogu, pisano je o samom postanku celog Asgarda i svih bogova u njemu i sve je lepo posloženo, bez većih škripanja u radnji. Strip zahteva i strpljenje čitaoca, jer na primer zaplet koji se upravo desi se razreši tek posle mnogo stranica u kojima se naizgled ne dešava ništa vezano za taj zaplet, tako da je poželjna malo veća koncentracija pri čitanju.
Meni su ovde možda bili najinteresantniji Nebesnici (kojima se moglo posvetiti dosta više stranica) i kopkalo me je kako će se sve to razrešiti. Zato mi je onoliki deo inspirisan Nibelunzima koliko god bio dobar, pomalo mi je i smetao; naročito pošto nisam veliki fan epske fantastike i zbog toga što ipak pravi veliku digresiju od Nebesnika (rasplinjava se radnja). A što se tiče samog razrešenja problema s Nebesnicima, moram reći da nisam najzadovoljniji, jer je nekako došlo naprečac. Neke sitnice ostaju skroz nerazjašnjene i zanemarene, kao na primer šta se desilo sa onim arhitektom i devijantom u Peruu, ali tu treba imati razumevanja da je razrešenje došlo nakon par godina pisanja tako da to i ne uzimam kao veću zamerku. Takođe, već sam pozaboravio, zašto je Odin bio zavetovan na ćutanje da planira napad na nebesnike? Zar nije samo to mogao reći Toru kako se ne bi sukoili uopšte?
Žao mi je što Sajmonson nije više crtao, bio mi je dosta bolji od Polarda i voleo bih kad bi neko izdavao i njegovog Tora.
Za Sagu o Večnima ide preporuka, u principu jako lep strip. Dosta maštovit, na momente pozitivan trash deo sa devijantom rvačem mi je genijalan; ovakve stvari su mi skroz okej i voleo bih da su još zastupljenije kod nas.
3+ /5 |
Edited by - jogurt on 31/03/2025 23:42:43 |
|
|
|
naker
Advanced Member
5238 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 10/04/2025 : 22:28:15
|
Patkovgrad #2: Moja dolina snova (Karl Barks)
Više mi leže duže priče kao što su Moja dolina snova ili Tajna Atlantide od onih kratkometražnih jer cenim da su fore i pouka bolje kada imaju mesta da se razmahnu i dovoljno razrade. Ali činjenica ostaje da su svima voljene patkice nešto u čemu podjednako mogu da uživaju i mlađi i stariji. Barks demonstrira talenat i umeće kako u pripovedačkom tako i na crtačkom planu. Kreativno i razigrano osmišljeno i realizovano, prepuno vanvremenskog i univerzalnog humora i komičnih situacija, uz veoma umešno ubačene zrele i mudre lekcije za mlađe naraštaje. Štivo koje pleni i dušu i telo i ostavlja osmeh na licu jer imamo priliku da čitamo i gledamo nešto što je zaista kvalitetno i vredi utrošenog vremena. Sjajne su patkice |
|
|
|
naker
Advanced Member
5238 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 12/04/2025 : 23:02:29
|
Nestor Burma (Male & Tardi)
Old school retro klasična krimi noir detektivska priča. Nestor Burma je šok za misterije, privatni detektiv koji u klasičnom noir fazonu često gubi i često greši, često dobija batine, non stop puši iz svoje omiljene lule, često loče i muertos je pijan, nema sreće sa devojkama, ali nekako na kraju uvek uspeva da se snađe zbog svoje sposobnosti dedukcije i zaključivanja. I uz malo zdrave doze sreće. Nestor se često sukobljava sa zvaničnim organima vlasti i sa policijom je u toplo-hladnim odnosima.
Strip rađen po književnom predlošku, jako gusto napisano i ovde ima zaista ogromne količine teksta. Veoma veliki broj likova, nekada je teško zapamtiti sva ta čudna francuska imena i prezimena i ko je tu zapravo ko. Strip treba umereno konzumirati kako zbog količine teksta tako i zbog kompleksnih detektivskih momenata. Trebalo mi je skoro tri nedelje da iščitam sve, poslednji put sam čitao strip ovako dugo kada sam čitao Iz Pakla Alana Mura. Strip je stara škola, često na kraju poglavlja sledi ekspoze gde se prepričava celokupna radnja dešavanja do tog momenta. Ovo pogotovo dolazi do izražaja u drugoj priči Stanična ulica 120 koja je po mom skromnom mišljenju genijalna i najbolja priča u ovom omnibusu.
Crtež je vanserijski. Odlična linija, Tardi je majstorski uspeo da skine atmosferu Pariza tog vremena. Mračne ulice, mračna predgrađa, često pada kiša i ulice su mokre što samo podiže sveopšti osećaj vlažnosti. Odlično radi kontrast između svetla i senki. Ima dosta scena borbi prsa u prsa i pucnjava, Tardijeva pomoćnica je poprilično seksi takođe. Ali svakako je najbitnije da je u putpunosti uspeo da skine tu mračnu noir atmosferu, c/b grafizam veoma bitan atribut oog dela. Ovo važi za prve četiri priče, poslednja Mamurluk težak kao olovo je nacrtana u skroz drugačijem fazonu. Ofarbana je, i nepotrebno sve izgleda zumirano gde su face likova i njihovi izrazi lica u krupnom planu, a pozadina skoro da uopšte nema. Loš crtež najlošije priče u ovom omnibusu.
Izdanje zbog obima stranica zaista izgleda impozantno, pravi kapitalac. Ne sećam se da li je Komiko imao obimnije izdanje od ovoga. Ali tu je zaobljena rikna pa se strip lako otvara i čita bez problema. Prevod Kostrovića klizi kao podmazan, Komiko uvek ima odlične prevode. Jedinu zamerku imam na izbor fonta slova t koje izgleda kao r, pa mi je trebalo vremena da se naviknem. Ovo pogotovo dolazi do izražaja kada se t nalazi pored i ili uzvičnika pa se onda dobiju nekad veoma čudni simboli koji izgledaju konfuzno.
Davno mi nije ovako dobro legla jedna klasična krimi noir detektivska priča. Za ljubitelje klasičnih detektivskih priča u maniru Šerloka Holmsa i Hektora Poaroa, Nesto Burma je obavezno štivo. Samo je jedan Tardi |
|
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
9214 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 13/04/2025 : 00:08:13
|
Legende današnjice
Pierre Christin
Enki Bilal
(Stalker)
O politici, društvu, kapitalizmu i klasnim odnosima, preko fantastike i neobjašnj(en)(iv)og do priče o životu i egzistencijalizma. Ako se Pierreu Christinu može nešto zameriti (a i to samo iz ugla žanrova, što Legende i nisu) onda je to što nema glavnog junaka, koji ga posebno zanima i sa kojim se identifikujemo, nego je to grupa likova ili zajednica. Ali mora mu se priznati, da iako likove samo susrećemo, nekako nas sudbina tog (tih) kolektiva zainteresuje da vidimo šta će biti dalje, dakle zabavna komponenta ne zaostaje za umetničkom ambicijom.
Da su Christinove zamisli realizovane na najvišem nivou, pobrinuo se genijalni Enki Bilal, čiji su "rani radovi" na višem nivou od mnogih zrelih, a uticajnost na franko-belgijski i svetski strip je neporeciva. Kad gledam likove na njegovim stranicama kako samo razgovaraju, to mi nije ni najmanje dosadno, ne samo zbog dešavanja i Christinovih dijaloga, nego ponajviše zato što Enki savršeno koristi medij stripa, kadriranje mu je stripovsko, prizor-polja prikazuju ono što treba da obuhvate iz optimalnih uglova i u odgovarajućim su proporcijama. Stripovski pristup, danas često zamenjen filmskim u stripu (posebno kod američkih crtača, npr. Sean phillips i mnogi drugi), mnogo je efektivniji i ne stvara vizuelnu dosadu kao filmski (uprkos čestom detaljizmu savremenih autora). Tu su i brojni drugi kvaliteti, tipični samo za Bilala, makar mu prvi album crtački podsećao na alternativni strip.
Tri strip-albuma nalaze se u ovom izdanju - Krstarenje zaboravljenih, Kameni brod i Grad koji nije postojao (poslednji mi je najbolji), urađena 1970-ih, na visokom su nivou i mogu se preporučiti ljubiteljima kvalitetnog stripa. Ozbiljnije analize ovih stripova su za eseje, kakav je i Salkanov tekst na sajtu s.com-a.
****1/2 |
|
|
|
borg
Senior Member
Serbia
2377 Posts
Member since 13/01/2020 |
|
|
Salkan
Average Member
Bosnia and Herzegovina
866 Posts
Member since 20/01/2021 |
Posted - 18/04/2025 : 15:01:07
|
U srednjoj ulici je bio taj neki Eso Žućo, zvali smo ga i „Crni mjesec“, jer je u toku svake godine bio taj mjesec dana kada se prestajao družiti s nama i praviti gluposti sa našom ekipom – pošto mu je otac dolazio iz Njemačke. Toliko bi nam on priča ispričao u tih preostalih 11 mjeseci godišnje da je to strašno! No, nije fazon u tome što smo ga zezali i s loptom prolazili kraj njegove avlije dok vari, brusi, testera ili štabilo dirinči za svog ćaću, ne. Fazon je bio u načinu kako je on neke bezazlene pričice izlagao pred nama. Žućo je bio stariji od nas nekoliko godina i automatski uživao poseban status i poštovanje. Nije bilo bitno što je ponavljao osmi razred nekoliko puta, jer je bio izuzetno tup, bilo je bitno kako nam objašnjava sve svoje nazovi doživljaje. On je bio taj koji je davao posebne dubine tim sličicama, a trebalo mi je sijaset godina da to shvatim. Obični pogled na ravratnu milfaču koja je živjela blizu nas, dok sjedi na klupi ispred kuće i širi noge malcima da bi pokazala amazonsku šumu; nocturno dok krišom kroz prozor gleda Zinu (za kojom smo svi slinili, i staro i mlado), koja se presvlači – tj.njeni neobični brushalteri; Tanjine ogromne grudi koje poskakuju i ispadaju iz majice kada baca loptu u koš; pa možda i krici požude iz susjedne mu kuće – onda kada komšija pritisne komšinicu nakon što se vrati s posla (a radio je na željeznici); sve su te bezvezne sličice dobijale zaokruženost, svrsishodnost i opravdanost u načinu na koji nam ih je Žućo pripovjedao.
Mebijus je zaista veliki umjetnik, i kad to kažem, ne mislim da upotrijebim onu floskulu (Mebijus na stranu, na drugoj strani svi ostali; nešto kao npr. Mercedes na stranu, na drugoj strani sva ostala auta). Između djela koja su jednostavna za razumijevanje i onih koja su totalna zbunjola, možemo pozicionirati njegov Svet Edene tačno u sredinu, dovoljno dostupno i primamljivo za promišljanje, dovoljno zgusnuto za posebnu pažnju. Meni je, recimo, oduvijek bio najzanimljiviji modus koji je taj čovjek koristio da bi imputirao svoje filozofije u jedan stripski paket, a takav je slučaj i sa Edenom. Neću počiniti nikakvo krivično djelo ako kažem da je Svet Edene vrlo sličan Inkalu po mnogim parametrima, jer meni zaista jeste. A kad to kažem nikako ne mislim da grandioznost univerzuma koji je u ovim albumima stvorio, nego isključivo na način kojim je uspio koncentrisati pažnju prosječnog čitaoca. Nakon čitanja Edene ne mogu se oteti utisku da je Jodo bio taj koji je Mebijusu asistirao u razradi Inkala, a ne obratno.
Dakle, jasno aludiranje na Adama i Evu kroz Stela i Atana/Atanu, moć Apsolutnog bića, ponovni restart civilizacije – a sve to kroz višeslojnost oniričkih dimenzija, koje su u budućnosti postale dostupne za manipulaciju i naposljetku, ideološka pozadina potrage za srećom. Tamo negdje između zatvaranja poglavlja i samih albuma koji čine integral, Mebijus nehajno kritikuje stadije u kojima je civilizacija „uznapredovala“ i pokazuje prstom na mjesta gdje je var oslabio, odnosno tačke u kojima je ljudska nesavršenost dokazala da, upravo i zaslužuje restart. A kad kažem nehajno, tu odgovorno podvlačim svoj utisak da ne postoji nešto što se zove "nasilno nametanje", nego je to vrlo jednostavno dokumentovanje utisaka njegovih protagonista, što se možemo (a ne moramo) poistovjetiti sa njima. Nije, po meni, ni takva priča neki spektakl, kažem – ne mogu me zavarati te dendijevske idolatrije i uživanje u momentu, pa niti samarićanski principi koje je moguće očitati u Mebijusovoj ideji. Meni je najvažniji način na koji je Mebijus od vrlo plastičnog i na prvi pogled, sterilnog crteža ušao u slojnost i na sebi svojstven način (vrlo originalan i praktično nemoguć za kopiranje), savršenim kadriranjem i scenografijom uspio prenijeti ovakvu maštariju. Ja ne raspolažem dovoljno kvalitetnim vokabularom da ukažem na svaku sitnicu i svaku posebnost koja čini njegov crtež, ali mi je savršeno jasno da je, bez obzira da li vam Edena bila njegov prvi strip, ne postoji ni promil šanse da ne prepoznate očigledno, a to je autorovo uživanje u kreaciji.
Uz sve preporuke za ovo štivo stoji i palac gore za Milančeta i njegovo izdanje. Imao sam određeni strah da će ćirilični ispis Mebijusovog fonta biti problem kod čitanja, ali se ispostavilo kao poseban ćejf, vrlo neobična i privlačna izvedba. Uz odličan predgovor i sjajne dodatke, ovo Stalkerovo izdanje leti na nivo najboljih izdanja iz Srbije. Kad ovako pogledam, postaje vrlo teško razlučiti koje je stripove Stalker „odradio“ kvalitetnije. Prsten Nibelunga je zaista veliki, Kaza je zaista poseban i još veći, ali Svet Edene je nešto sasvim drugo. Mercedes među ostalim automobilima.
|
Škafiškafnjak |
Edited by - Salkan on 22/04/2025 23:36:10 |
|
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
9214 Posts
Member since 25/09/2005 |
|
|
borg
Senior Member
Serbia
2377 Posts
Member since 13/01/2020 |
Posted - 18/04/2025 : 20:15:26
|
Kako Aleks? Čovek je povukao paralelu sa Mebijusovim sličicama, koje postaju posebne kada ih on interpretira. Baš kao i njegov komšija iz uvoda...
Ili sam ja to krivo skontao?
|
Resistance is futile. |
|
|
|
Salkan
Average Member
Bosnia and Herzegovina
866 Posts
Member since 20/01/2021 |
|
|
naker
Advanced Member
5238 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 22/04/2025 : 23:36:38
|
quote:
Originally posted by Salkan
Nakon čitanja Edene ne mogu se oteti utisku da je Jodo bio taj koji je Mebijusu asistirao u razradi Inkala, a ne obratno.
Jodo je režiser, Moebius je njegova kamera. U dokumentarcu Jodorowsky's Dune ima dosta detalja kakav su odnos imali i kako su sarađivali. U proptratnim tesktovima Moebiusovih stripova se često naglašava koliko je Alejandro sa svojim stavovima imao uticaj na njega i kao umetnika i kao čoveka. |
|
|
|
anto
Advanced Member
Serbia
21584 Posts
Member since 29/06/2008 |
Posted - 23/04/2025 : 16:50:01
|
domaće mange ne konzumiram koliko bi trebao,barem tako mislim,nešto što uvek pdajem šansu drugim školama stripa,a nešto što me do sada i nisu pogodili naslovi koje sam čitao (za razliku od Tanigučejevih i Tezukinih dela koje objavljuje Fibra,Bosonogog Gena (Fibra/Lokomotiva) i Čoveka bez talenta od Besne kobile).Ali ova dva stripa za koje ću ostaviti osvrt su me propisno zainteresovala pa sam im morao dati šansu.I ni najmanje nisam (kako to obično bude) pogrešio.
 
Sumino&Kirihara:Želim da pojedem tvoj pankreas 1,2 (Stalker)
...
Sju Sakuratani:Borbeni petao 1,2 (Najkula) |
Dajte nam Ralph Azhama;može i mekokoricen (ali u boji obavezno)! |
Edited by - anto on 23/04/2025 16:58:17 |
|
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
9214 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 23/04/2025 : 17:26:21
|
quote:
Originally posted by anto
Boke,Kosi&Sentenak:Zorglubov trijumf (Najkula)
Slična ideja kao u Krcku koji je takođe objavljen u Super karuselu,samo što je to ovde izvedeno dosta traljavije (sa snimanjem filma gde su glavni likovi glavni junaci serijala).
Moderan Spiru,koji mi čak i pije vodu (glede priče) u početku,ali kako strip odmiče,sve mi je to bleđe;šta znam,fali mi nešto u scenariju,kao da ima rupe,takav mi je osećaj.
Crtež takođe moderan,sa sve manga facijalnim ekspresijama,i on je bolja stvar u albumu.
durex_tanka 3/5 (zbog velikog formata,zbog toga što volim Spirua i Fantazija,inače bi išlo to i niže;definitivno najslabiji Najkulin Karusel).
Ovde bih se skoro potpuno složio sa Antom, s tim što meni i manga ekspresije lica, posebno one za negativne emocije, upadaju u negativnu stranu stripa, kao loš šablon. Ipak, u celini je epizoda zabavna, deluje da su se autori baš potrudili, u skladu sa mogućnostima, da bude takva.
3/ 5 |
Edited by - alexts on 23/04/2025 18:02:51 |
|
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
9214 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 23/04/2025 : 17:45:52
|
Super Karusel 7
Niskozemci
Prizemni humor
Najzad ponovni susret sa Niskozemcima (posle davnog i /ne/zaboravljenog albuma Dečijih novina). Možda ova epizoda nije najkarakterističnija (ne znam), ali ju je Najkula odabrala kao odgovarajući uvod za upoznavanje sa smanjenim junacima, posebno sa glavnim, jer obiluje non-stop slapstick humorom, koji je možda malo zastareo i all-ages, ali uglavnom pali i stvara dobro raspoloženje. Seronov crtež se maksimalno oslanja na Frankenovu stilizaciju, što mu ne donosi poene u originalnosti, ali s druge strane, ima prođu kod čitalaca, jer provereno radi.
Ovim je serijal samo načet, nabavite strip, da bude još (i boljih) epizoda.
***1/2 |
Edited by - alexts on 23/04/2025 18:05:58 |
|
|
|
panda
New Member
Serbia
282 Posts
Member since 30/10/2011 |
Posted - 23/04/2025 : 17:53:06
|
quote:
Originally posted by alexts
quote:
Originally posted by anto
Boke,Kosi&Sentenak:Zorglubov trijumf (Najkula)
Slična ideja kao u Krcku koji je takođe objavljen u Super karuselu,samo što je to ovde izvedeno dosta traljavije (sa snimanjem filma gde su glavni likovi glavni junaci serijala).
Moderan Spiru,koji mi čak i pije vodu (glede priče) u početku,ali kako strip odmiče,sve mi je to bleđe;šta znam,fali mi nešto u scenariju,kao da ima rupe,takav mi je osećaj.
Crtež takođe moderan,sa sve manga facijalnim ekspresijama,i on je bolja stvar u albumu.
durex_tanka 3/5 (zbog velikog formata,zbog toga što volim Spirua i Fantazija,inače bi išlo to i niže;definitivno najslabiji Najkulin Karusel).
Ovde bih se skoro potpuno složio sa Antom, s tim što meni i manga ekspresije lice, posebno one za negativne emocije, upadaju u negativnu stranu stripa, kao loš šablon. Ipak, u celini je epizoda zabavna, deluje da su se autori baš potrudili, u skladu sa mogućnostima, da bude takva.
3/ 5
Proslo je sad vec par godina, ali ako se dobro secam - taj Spiru se bavi onim groznim filmom iz 2018 https://www.imdb.com/title/tt6465308/ i ako se cita nakon odgledanog filma, utisak bude dosta bolji jer ispada da strip objasnjava zasto je film skandalozan promasaj i onda su u paru cak i simpaticni. |
|
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
9214 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 23/04/2025 : 18:00:54
|
Super Karusel 8: Mačak Bili
U mačećoj koži
Izdavač: Najkula
Crtež: Stéphane Colman
Scenario: Stephen Desber
I evo nečeg prvorazrednog u ediciji Super Karusel. Prvi put se srećem sa Mačkom Bilijem, ali sam uživao u sjajnom evropskom franko-belgijskom stripu, koji se, pored škole iz koje potiče, naslanja i na duh i tradiciju klasičnih Diznijevih dugometražnih crtanih filmova, kroz sjajnu ideju, likove, karakterizaciju, priču i vrhunski crtež koji sve to uzdiže na visok nivo. Ali nema kompromisa i zašećerenosti, kako to lepo piše u propratnom tekstu; kažu da se kurs menja tek od sedmog albuma, do tada očekujmo prethodne.
***** |
Edited by - alexts on 23/04/2025 18:04:43 |
|
|
|
Salkan
Average Member
Bosnia and Herzegovina
866 Posts
Member since 20/01/2021 |
Posted - 23/04/2025 : 18:15:00
|
quote:
Originally posted by naker
Nestor Burma (Male & Tardi)
Veoma veliki broj likova, nekada je teško zapamtiti sva ta čudna francuska imena i prezimena i ko je tu zapravo ko.
Čekaj da se uhvatiš Adele, pa ćeš vidjet šta su egzotična francuska prezimena. Bućkuriš, čorba u mozgu, mora se biti vrlo nasilan prema sebi i svom strpljenju da se povežu konci.
Tardi je veliki, veliki majstor, toliko bezobrazan da nekad i ne dopušta dovoljno intenzivan kontakt publike sa njegovim djelom - a i kad dopusti, litri su tu znoja i lavine nemira. Blago onom ko ima mirnoću da ga dešifruje. |
Škafiškafnjak |
|
|
|
naker
Advanced Member
5238 Posts
Member since 05/06/2020 |
|
|
Topic |
|
|
|
Domaća izdanja - pročitano!
