| Author |
 Topic  |
|
jaki
Advanced Member
Croatia
26871 Posts
Member since 13/03/2004 |
|
|
King Warrior
stripovi.com suradnik
22326 Posts
Member since 10/11/2007 |
 Posted - 04/10/2009 : 00:27:43
|
| Obozavam Manaru, ali Giuseppe Bergmann mi je jedan od najdosadnijih stripova koje sam procitao. Manara je crtacki genije,ali mu ne treba dati da pise scenarijo. |
 |
|
|
Vid
Senior Member
Slovenia
1254 Posts
Member since 07/10/2004 |
|
|
Raspucin
Senior Member
Barbados
2411 Posts
Member since 17/10/2006 |
|
|
jang
Advanced Member
Slovenia
10970 Posts
Member since 01/11/2002 |
Posted - 04/10/2009 : 09:31:10
|
quote:
Originally posted by Vid
Dosadan i bezvezan strip.
ako je to to što smo čitali u Bumerangu, onda je ovo blizu istine...nažalost |
|
|
|
mcn
Advanced Member
Croatia
6666 Posts
Member since 28/12/2002 |
|
|
JAH WOBBLE
Average Member
637 Posts
Member since 20/01/2009 |
Posted - 06/10/2009 : 17:10:57
|
| Ubedljivo najbolje od Manare. Na približnom nivou je Majmun, zatim slede Indijansko leto, Svileni čovek i još par kratkih stripova. Sve ostalo nažalost nije vredno pomena... |
|
|
|
King Warrior
stripovi.com suradnik
22326 Posts
Member since 10/11/2007 |
Posted - 06/10/2009 : 18:03:30
|
quote:
Originally posted by JAH WOBBLE
Ubedljivo najbolje od Manare. Na približnom nivou je Majmun, zatim slede Indijansko leto, Svileni čovek i još par kratkih stripova. Sve ostalo nažalost nije vredno pomena...
Stvarno? A sta si od ostalog citao, ako se smije pitati? |
|
|
|
axle munshine
Senior Member
Serbia
2353 Posts
Member since 14/06/2006 |
Posted - 06/10/2009 : 18:18:46
|
| Koliko je Manara protracio svoj ekstratalenat na svakakve bezvezarije ovaj GB mu dodje i kao bolji u opusu...mada nije nista narocito... |
...BD, c'est la vie... |
|
|
|
axle munshine
Senior Member
Serbia
2353 Posts
Member since 14/06/2006 |
Posted - 06/10/2009 : 23:27:34
|
Crtacki,ovo je mozda i najbolje Manarino delo...i vredi nabaviti ovo izdanje,bar kao omaz Velikom Maestru Prattu...ajmo u AVANTURU... |
...BD, c'est la vie... |
|
|
|
ninel
Senior Member
Serbia
1583 Posts
Member since 16/11/2004 |
Posted - 07/10/2009 : 00:07:05
|
quote:
Originally posted by JAH WOBBLE
Ubedljivo najbolje od Manare. Na približnom nivou je Majmun, zatim slede Indijansko leto, Svileni čovek i još par kratkih stripova. Sve ostalo nažalost nije vredno pomena...
Đuzepe Bergman, Majmun i onaj strip o snežnom čoveku (ne znam sad kako se zove u originalu) su nešto najlošije, što je Manara ikad uradio. U tu istu grupu možemo svrstat i njegove ranije kraće stripove poput Đemsa Dina i ostalog đubra te njegove edukativne stripove, koje smo pak mogli čitati u Dnevnikovim izdanjima u osamdesetim godinama.
|
http://www.youtube.com/watch?v=SSRVtlTwFs8&feature=related |
|
|
|
ninel
Senior Member
Serbia
1583 Posts
Member since 16/11/2004 |
Posted - 07/10/2009 : 00:27:48
|
quote:
Originally posted by mcn
quote:
Originally posted by King Warrior
Obozavam Manaru, ali Giuseppe Bergmann mi je jedan od najdosadnijih stripova koje sam procitao. Manara je crtacki genije,ali mu ne treba dati da pise scenarijo.
GB je najbolji Manarin strip ikad. Poslije se prosro i otišao u pornografiju. I prestao se truditi crtati. Dobro, ovo s crtanjem nije istina, ali GB mi je u svakom pogledu puno zanimljiviji.
mcn
Kao što več rekoh gore, Đuzepe Bergman je jedan od Manarinih najlošijih radova (kako crtački, tako scenaristički - da bi bio barem duhovit...). Ako izuzmemo Indijansko leto te ponekle El gavča, Manara je dobar jedino u svojim takozvanim pornografskim stripovima. A da je Manara crtački genije ...hmm... činjenica je da je Manara dobar samo tada, kada crta napola (ili sasvim) gole lepe devojke u različitim pozama, i to mu stvarno dobro ide od ruke (...kad bi ih i Herman znao tako crtat...), a sve ostalo ne vredi pola lule duvana. Znači, Manara je dobar samo kao erotski crtač i ništa više. |
http://www.youtube.com/watch?v=SSRVtlTwFs8&feature=related |
|
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
8105 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 07/10/2009 : 01:00:23
|
Ninel,
da sam ja na tvom mestu zapitao bih se zašto jedan ugledni scenarista, izdavač - urednik i teoretičar stripa (mcn-e, valjda nećeš imati ništa protiv poslednje kvalifikacije, ja sam uvek tvoje tekstove doživljavao kao relevantnu strip kritiku), kao što je Darko Macan, smatra Avanture Đuzepe Bergmana vrednim i najboljim Manarinim ostvarenjem.
I zašto uopšte kritika i publika širom sveta smatra Manaru značajnim autorom, a ne samo erotskim crtačem i ništa više?
Osnovni poblem u percepciji Avantura ĐB je što je to nadrealistično delo, a široka strip publika je uglavnom nenaviknuta na nadrealizam u stripu.
Ninel, koliko imaš godina? Kakva su tvoja iskustva sa umetnošću uopšte? Sa pravcem nadrealizma u književnosti i na filmu?
Ako ova iskustva nisu siromašna i ako si u stanju da shvatiš i takve stvari pored realizma i žanrovskih vidova fantastike, onda ćeš možda shvatiti da je AĐB dobar strip. I umetnički relevantan. Kao i Put u Tulum, npr.
Ne treba biti isključiv, Ninel. |
|
|
|
jang
Advanced Member
Slovenia
10970 Posts
Member since 01/11/2002 |
|
|
teller
Advanced Member
Slovenia
18932 Posts
Member since 02/06/2008 |
Posted - 07/10/2009 : 09:02:17
|
neznam sve od Manare, ali Bergmman mi je užas.Bez uvrede, crtež tako-tako ali priča nikakva.
ali ko okorjelom Bonellijevcu su mi možda kriteriji previsoki, ali za tog Đuzepija je jadni
Komandant Mark zakon.
Indijansko leto je njegov vrhunac.Ne govorim o erotiki ovdje,tamo raztura. |
CITAJTE TELLERA,... DA BI POSTALI BOLJI LJUDI!
STRIP JUNAK KOJI UCI POŠTENJU I PRAVDI!
|
|
|
|
ninel
Senior Member
Serbia
1583 Posts
Member since 16/11/2004 |
|
|
JAH WOBBLE
Average Member
637 Posts
Member since 20/01/2009 |
Posted - 07/10/2009 : 11:30:14
|
Za Kralja ratnika:
Čitao sam barem 80% Manarinih radova.
Opet postujem jedan esej Zorana Đukanovića, možda će ga neko i pročitati. Boldovao sam tri pasusa koja se odnose na Avanture GB i Klik (kao najpoznatijeg iz gomile Manarinih pornografskih besmislica). Najinteresantniji deo ovog teksta govori o sudbini radikalnih remek-dela devete umetnosti na ovim prostorima, koja usled katastrofalnog kašnjenja u objavljivanju mogu biti pogrešno protumačena ili potpuno nerazumljiva.
Između senzualnosti i stereotipa
Korenite promene načina izražavanja u stripu, koje su se zbivale od kraja šezdesetih do početka osamdesetih godina, dopirale su do naše publike posredno, sa zakašnjenjem ili, pak, autentično transformisane u autorskom talasu “treće generacije”. Bit tih promena ogledala se u razbijanju ili redukovanju konvencija klasične naracije i iz toga proisteklom metaforičnom načinu izražavanja. Objavljivanje najradikalnijih tvorevina evropskog stripa iz tog perioda izostalo je u Jugoslaviji sve do osamdesetih. U tadašnjoj izdavačkoj situaciji, posebno kada je intenzivno počela da usvaja albumski način prezentacije, bila je otvorena mogućnost naknadnog objavljivanja. Pojava Avantura Džona Difula Moebiusa i Jodorovskog (u albumima), Corbenovih i Manarinih stripova (u revijama) je ovo konkretizovala.
Stripovi koji su se medijski (kako crtački, tako i scenaristički) “pobunili” protiv okoštalih konvencija dotadašnje produkcije bili su afirmisani u nizu tekstova, najčešće polemički intoniranih. Ovi tekstovi “držali su stranu” domaćim autorima ovako opredeljenim i najavljivali značaj kod nas još neviđenih, a naveliko prepričavanih dela svetskih autora. Naravno, ono što se iščekuje i zamišlja na osnovu tek naznačenog, podložno je mistifikacijama. S obzirom da je čekanje potrajalo čitavu deceniju, došlo je do paradoksalnih posledica. I pre nego što su se kod nas pojavili najznačajniji reprezentanti nenarativnog talasa, nastupio je novi zaokret “duha vremena” koji je vodio natrag, sada ka renesansi pripovedanja. Štaviše, ti novi pripovedački orijentisani stripovi usvajaju mnoga dragocena iskustva “do maločas modernog” nepripovedačkog usmerenja. Objavljivanje stripova sa obnovljenim pripovedačkim impulsom ovoga puta nije bitno kasnilo kod domaćih izdavača za svojom svetskom premijerom.
Iscrpljivanje paradigme nenarativnog stripa ogledalo se i u efektu nagomilavanja nedarovitih podražavaoca koji metaforični način izražavanja srozavaju u mlake vode pojednostavljenog umovanja o aporijama života. Kod ovih imitatora, koji su kod nas, paradoksalno, pre doživeli da budu objavljeni nego njihovi nedosegnuti uzori, ograničenja nenarativnog pristupa postala su isuviše očigledna. Sticaj ovih okolnosti doveo je do toga da, kada se, posle toliko zakašnjenja, konačno počnu objavljivati glavni aduti nenarativnog pristupa, oni ne doživljavaju uspeh u onoj meri u kojoj je bio najavljivan i očekivan, i pokažu “sindrom izneverenih očekivanja”. Svaki kulturni produkt koji kasni za svojom najavom i, što je još gore, za svojim naslednicima, nalazi se u opasnosti da “izneveri očekivanja” i doživi možda i mlak prijem. Reč je o nužnom nesporazumu, rezultatu kašnjenja, odnosno suštinske izmene okolnosti u kojima je “doček” trebalo da se odvije. Time publika biva uskraćena da se sa značajnom pojavom upozna na vreme, što znači u toku njenog najizvornijeg i najefektnijeg postojanja. Umesto toga, biva otrgnuta iz svog prirodnog konteksta, napuštena od “duha vremena”, od nje se udaljuje klatno oscilacije ukusa. Da hendikep bude veći, vremenska udaljenost je tada još uvek je suviše mala da bi nenarativni strip mogao biti tretiran sa stanovišta istorijske distance ili, pak, kroz prizmu kasnije nostalgije koja svemu daje (ponovo) privlačan izgled, i povećava njegovu komercijalnu prođu.
Ko je i šta za našu publiku može predstavljati Milo Manara u ovoj igri zakašnjavanja i iz njega proisteklih nesporazuma? Maurilo Manara (kako mu glasi puno ime koje gotovo nikada ne koristi) tri puta je osamdesetih godina “viđen” u jugoslovenskim prostorima: 1980, 1984. i 1987. godine. Prva dva pojavljivanja prošla su, međutim, gotovo neopaženo. Bile su to četvrta i četrnaesta sveska Otkrića sveta u stripu. Kritička opaska koja je mogla da usledi na prvi pogled: senzualan crtač; karakteriše ga povezivanje Moebiusovog stila i još direktnije “poentilističke tehnike” kao dekorativne formule u vizuelnom pripovedanju, onakve kakvu je koristio italijanski crtač Franco Caprioli. Manaru smo tada mogli svrstati među bolje u grupi crtača koja je realizovala taj “Larusov” projekat. A konkurencija nije bila mala: Dino Battaglia, Guido Crepax, Segio Toppi, Enric Sio, Raymond Poivet,Guido Buzzelli...
U međuvremenu, između drugog i trećeg pojavljivanja u našim izdanjima, Manara je pominjan u nekolicini tekstova, a posebno je obrađivan u tekstovima Veljka Krulčića (“Polet” br. 388, 12. 12. 1986) i Aleksandra Žikića (“Stripoteka” br. 891, 21. 4. 1987). Ta dotadašnja, tekstualna recepcija Manarinih stripova sadržala je isključivo superlative. Naravno, i oni su se odnosili na ono od publike još neviđeno. I najzad, došao je i jedan “pravi” strip od Manare: Svileni čovek (“Avantura” br. 2, 14. 6. 1987, “Marketprintova” revija koja nije bila dugog veka).
Ako bi se samo sudilo na osnovu letimične procene do tada objavljenih Manarinih stripova kod nas, ne bi bilo baš jasno čemu tolika priča o zavrzlamama oko nenarativnog i narativnog stripa kojom sam opteretio uvodni deo teksta. Jer, pored Vaska Nunjeza de Balboa i Džemsa Kuka (epizode iz Otkrića sveta u stripu), i Svileni čovek bi se, na prvi pogled, mogao svrstati u narativni strip. On to i jeste, ali uz neke nužne ograde na koje ću se kasnije vratiti.
Međutim, ako pogledamo Manarin ukupni opus, videćemo da se izdvajaju, ne samo po obimnosti nego i po grafičkoj izražajnosti, strip Majmun (scenario: Silverio Pisu) i dve knjige koje obuhvataju tristotinak strana avantura Giuseppe Bergmana. I Majmun i Giuseppe Bergman radikalno odbacuju načela klasične naracije. Što se Majmuna tiče, on predstavlja krajnje osobenu tvorevinu, po fantazmagoričnosti srodnu Moebiusovoj Hermetičnoj garaži/Fatalnom majoru (oba naslova, pod kojima je strip bio objavljivan po širokom svetu, mi se jednako sviđaju, pa ih koristim alternativno). Hermetična garaža i Majmun dva su najznačajnija predstavnika “halucinogenosti” u mediju stripa. Ako za Moebiusa nije nepoznato da su mu, u jednom dugom periodu njegovog stvaralaštva, bili “od pomoći” organski halucinogeni, za Manaru ne posedujem pouzdan podatak te vrste. Naravno, izrazi kao što su psihodelija u muzici i “halucinogenost” u ovakvoj vrsti stripova opstaju i onda kada ne postoji stvarna nego metaforička veza s halucinogenima. Bez obzira da li ćemo vrstu otklona u stripovima kao što su Hermetična garaža, Majmun i Giuseppe Bergman nazvati “halucinogenim” ili, pak, oniričkim (izraz za dočaravanje snoviđenja koji se često koristi u govoru o filmu i, ponekad, književnosti), svakako je reč o radikalnom pomeranju praga percepcije čitalaca.
Manara je počeo da se bavi stripom u vreme (druga polovina sedamdesetih) kada je strip za odrasle obilato otkrivao drastične efekte. Nasilje, radikalna politizacija i naglašena seksualnost bili su izazov za izbacivanje čitalaca iz učmalosti. Od svih ovih tematskih izazova Manara je po svemu sudeći, ponajviše bio privučen tematizacijom seksualnosti.
Karakteristično je da su mnogi pobornici ovako tematski emancipovanog stripa svako pomeranje praga “draži”, svaku drastičnu tematizaciju potpuno izjednačavali sa osvajanjem novih kreativnih sloboda. Pa, da li je baš uvek tako? Krećući se linearnom progresijom morali bismo zaključiti da svaki sledeći Manarin album, u kome je drastičnije tretirana seksualnost, jeste veće kreativno postignuće. Klik, serija Manarinih albuma, jeste nesumnjivo pomeranje praga. Nimfomanija, sodomija, pedofilija, onanija, egzibicionizam mazohizam i još mnoge vesele dogodovštine kvantitativno se nižu i impresioniraju čitaoce željne maksimalnog broja razmotrenih seksualnih stavki. Ipak, problem motivacione opravdanosti bilo koje, pa i seksualne radnje ostaje. Manarini stripovi i ilustracije su od početka njegove karijere posedovali senzualnost i eksplicitnu erotičnost. Pitanje je, međutim, trenutka kada se kvantitativno, nedovoljno motivisano nagomilavanje erotske ispunjenosti pretvara u puki manirizam, dakle, u svoju suprotnost – ispraznost.
Puritanska restriktivnost erotike kao oblik cenzure je samo na izgled nešto suprotno, ali je po svojoj suštini isto što i pornografska redukcija (videti tekst O nagosti ). Puritanski stav zastupa “erotiku gležnjeva” ističući parolu: bolje manje, skrivenije. Strategija koja se utopijski nada oslobađanju od puritanstva je: bolje više, očiglednije. Oba odgovora su, međutim, besmislica. Problem sa Manarinim stripom Klik nije u tome da li ima malo ili puno seksualnosti nego u opštem gubitku kreativne ravnoteže, iščezavanju autentičnosti priče i autentičnosti seksualnosti u njoj. Kao primer koji predstavlja blaži oblik, “erotsku kamilicu”, poslužiće mi evolucija serijala Modesti Blejz. Junakinja stripa Modesti Blejz se, eto nekim čudom, pri svakom okršaju sa kriminalcima ne nađe u borilačkim nego u penetrativnim pozama. Ova erotizacija imala je svoju osmišljenost dok je strip crtao talentovani Jim Holdaway. Međutim, kod nastavljača Romera neumerenim ponavljanjem ova erotska implikacija preokrenula se u izdrndani, dozlaboga izrabljeni postupak, ne samo u seksualnu nego pre svega u stilsku banalnost. Svoj coup de grâce ovaj pristup doživeo je u Romerovoj Axi koja je sva podređena neosmišljenim varijacijama penetrativnih sugestija, ili stvarnih penetracija. Klik svakako treba videti, treba ga objaviti. Ne treba ga, međutim, kao strip precenjivati, a pogotovo ne stavljati ga ispred drugih mnogo zrelijih Manarinih dela. Ko u Kliku uživa, samo napred, široko mu polje; Manara će biti zahvalan i u znak zahvalnosti objaviti još koji tom. Reč je jednostavno o razmeđi između seksualnosti kao autentičnosti i erotskog žanra koji tu autentičnost poništava i pretvara u žanrovsku igru stereotipa.
Zanimljivo je razmotriti Manarin odnos prema ženama u drugim njegovim stripovima. Uključiću ovde Kunderinu podelu muškaraca na one koji u svakoj ženi tragaju za uvek istom, idealnom ženom i one kojima je veća strast u konkretnoj ženi prepoznati ono njeno, posebno, samo njoj svojstveno, ili bar do tada neotkriveno u prethodnim ženama. Manara naglašeno pripada prvoj grupi tragača. Otud u njegovim ženskim likovima (onim poželjnim, a gotovo svi su takvi) lako prepoznajemo uvek istu ženu. A sada da uvedem u igru Huga Pratta. Ovde mu je mesto da se pojavi ne zato da bi “u svakoj čorbi bio začin” nego baš zbog izuzetne naklonosti koju Manara pokazuje prema Prattovom stvaralaštvu. Prattov tretman ženskih likova je, međutim, drukčiji. I pored sve svoje crtačke “ležernosti” Pratt uvek kreira drugačiji ženski lik koji je osoben, a ne rezultat upornosti Prattovog traganja za idealom. Pratt i Manara, u ovoj dimenziji doživljaja žene i stvaralaštva, jesu antipodi, suštinske suprotnosti.
Mnogi su stvaraoci tragali za idealnom ženom, to je sasvim legitiman kreativni postupak. Manarino traganje, međutim, nije previše inovativno. Čini se da on ideal pretvara u stereotip. Hajde, pogledajmo Indijanku iz Svilenog čoveka. Manara joj nameće civilizacijski obrazac senzualnosti tipične Francuskinje: napućene usne, duge noge i, kako sam Manara kaže, isturena stražnjica. Umesto da pokuša da plete motivacionu mrežu iz same Indijanke, on je dekorativno interpretira od spolja. Njene čarape su ikonografski bliže savremenoj opremi za ženski aerobik nego indijanskoj nošnji. Manara se priklanja načelu arbitrarnog dizajniranja te je, dakle, i u ovom pogledu suprotan Prattu kao izrazitom predstavniku načela istoriografske preciznosti.
Sumnja koju sam izrazio u pogledu Manarine upotrebe stereotipa vrednuje samo jednu stranu njegovog stvaralaštva. U njegovom opusu se očituju dve Manarine sklonosti koje bi u načelu trebalo da se uzajamno isključuju: sklonost inovaciji i sklonost stereotipima. Pored tematskih inovacija, po kojima se može svrstati među vodeće predstavke stripovnog radikalizma s kraja sedamdesetih godina, Manara je pokazao ne samo grafičku nekonvencionalnost nego i inovativnost, posebno u Majmunu i Giuseppe Bergmanu. Takođe, ne može se osporiti da, ne samo u njima nego i u Svilenom čoveku, Manara dokazuje specifičnu sposobnost apstrakcije. Njegovi likovi egzistiraju u jednoj apstraktnoj sredini koja poprima visoko stilizovan karakter. To je sasvim vidljivo u Svilenom čoveku koji je vidno narativniji nego dva pomenuta stripa. Pasaž od 29. do 33. table jeste prva “oaza” u kojoj vestern prelazi u imaginarnost i eksplicitnu stilizaciju. Konji glavnih junaka jedno vreme jednostavno iščezavaju iz niza prizora (u kojima bi po logici vidnog polja morali da se vide) - jer nisu potrebni. Nešto kasnije stilizovana tuča u kafani kulminira na 38. tabli donjom slikom koja predstavlja parodiju “žanr scene”. Ništa manje nije stilizovana ljubavna konverzacija Indijanke i Svilenog u jeku te tuče. Dakle, Svileni čovek je dosta uslovno narativan strip, i uslovno vestern. Većina stvari tu služi da bi se sižejno oblikovala jedna nedorečena ljubavna priča kao varijacija na večitu temu približavanja muškarca i žene.
Čak i kada stvara dosta artificijelne situacije, Manara ume da dočara osećaj dubine tih apstraktnih prizora. U njima voli da uspostavlja neobične prostorne odnose: sićušnost ljudskih figura u ogromnim eksterijerima. Zanimljivost mizanscenskih rešenja potvrđuje istančan osećaj za kompoziciju, kako pojedinačne slike, tako i čitave table. U Manarine crtačke nedostatke spada, pak, povremena nesposobnost dočaravanja različite teksture predmeta, tako da istu interpretaciju dobijaju sasvim oprečne vrste materijala. Posebno mu je manjkav način prikazivanja stenja, upravo obrnuto proporcionalan Moebiusovom maestralnom umeću.
U razgovoru sa Aleksandrom Žikićem u Lucci 1984. godine (objavljenom u “Vidicima” br. 236–238, 1985, a potom u “Oscaru” br. 1, 1987) Hugo Pratt je Manarin crtački pristup označio kao ilustrativan. Ovo, u Manarinom slučaju, treba shvatiti dosta uslovno jer on (i pored čestog korišćenja fotografija) pokazuje razvijen osećaj za pokret i dosta ga, kada želi, efikasno sprovodi. Ipak, ilustratorski pristup se razlikuje od dinamičko-stripovnog po tome što autor dok stvara sekvencu bira rakurse tako da je umrtvljuje, a ne dinamizuje. Time pojedinačne slike izgledaju izdvojeno iz kontinuuma kretanja. Montaža table kod ilustratorskog pristupa stripu može biti maestralna, ali težište tada biva na grafičkoj, a ne dinamičkoj montaži.
Čini se da Manara nije baš uvek tačno znao kuda da krene sa svojim velikim crtačkim sposobnostima, kako da artikuliše, odnosno do kraja poetološki utemelji svoje stripove. Biti veliki autor ne znači “samo” imati velike potencijale nego i znati razabrati (intuitivno i racionalno) one najvrednije među njima. Tek mogućnost odmerene upotrebe svojih snaga znači umeće da se postigne puna autorska zrelost. Jedan od Manarinih velikih projekata je Indijansko leto, strip po Prattovom scenariju. Saradnja sa Prattom bila je impresivno iskustvo i prilika da Manara preispita upotrebu svojih snaga i u El Gauchu.
Da se vratim se na posle prologa postavljeno pitanje: ko je i šta za domaći kontekst može predstavljati Milo Manara? Za njegove najradikalnija dela iz ranog i srednjeg perioda bili smo uskraćeni, a kada stignu (neka su stigla kasnije) biće izložena opasnosti da “iznevere očekivanja”. Indijansko leto, delo poznije faze Manarinog stvaralaštva, imalo je priliku da bez bitnog zakašnjenja stigne kod nas. A to je, pak, strip koji se priklanja obnovi pripovedanja. Tako, bili smo u situaciji da Manarino delo upoznajemo obrnutim redosledom dva različita i oprečna “duha vremena”.
(“Stripoteka” br. 905, Novi Sad, 17. 11. 1987) |
|
|
|
King Warrior
stripovi.com suradnik
22326 Posts
Member since 10/11/2007 |
Posted - 07/10/2009 : 12:19:40
|
hm,"interesantan" tekst.Siguran sam da bi gospodin Djukanovic, koji je ocigledno slatkorjeciv na tastaturi, slicno mogao da napise o bilo kojem stripu, kad bi htjeo.Cinjenica je da citalac kad procita strip, ili mu se dopadne ili ne. Oni kojima je potreban slican tekst da bi stvorili svoje misljenje o jednom stripu u stvari i nemaju svoje misljenje i lako se manipuliraju. GB on opisuje kao:
- “halucinogenim” ili, pak, oniričkim (izraz za dočaravanje snoviđenja koji se često koristi u govoru o filmu i, ponekad, književnosti), svakako je reč o radikalnom pomeranju praga percepcije čitalaca.
-Pored tematskih inovacija, po kojima se može svrstati među vodeće predstavke stripovnog radikalizma s kraja sedamdesetih godina, Manara je pokazao ne samo grafičku nekonvencionalnost nego i inovativnost, posebno u Majmunu i Giuseppe Bergmanu. Takođe, ne može se osporiti da, ne samo u njima nego i u Svilenom čoveku, Manara dokazuje specifičnu sposobnost apstrakcije. Njegovi likovi egzistiraju u jednoj apstraktnoj sredini koja poprima visoko stilizovan karakter.
a ja bi opisao sa jednom jedinom rijeci: DOSADAN!
Pocetak je bio obacavajuci,ali nastavak je bio mucenje,pogotovo kad covjek ima nekoliko stotina stranica ispred sebe.
quote:
Originally posted by ninel
A da je Manara crtački genije ...hmm... činjenica je da je Manara dobar samo tada, kada crta napola (ili sasvim) gole lepe devojke u različitim pozama, i to mu stvarno dobro ide od ruke (...kad bi ih i Herman znao tako crtat...), a sve ostalo ne vredi pola lule duvana. Znači, Manara je dobar samo kao erotski crtač i ništa više.
preporucujem "Borgia".
Kad procitas reci jesi li ikad u jednom stripu vidio bolji crtez.
Da je Manara najbolji, dokazao je najkasnije u ovom stripu. |
|
|
|
GGG
Senior Member
Slovenia
2555 Posts
Member since 08/11/2003 |
Posted - 07/10/2009 : 14:23:00
|
Meni lično su Manarini erotski/porno stripovi simpatičniji dio njegove bibliografije - istina, možda stvarno crta stalno istu žensku sa drukčijom kosom, ali je bogami crta kako treba. Mislim da je Pratt rekao, da je Manara specialist "za mačke u februaru".
Bergmana sam pročitao sve što je izdao NBM, ali mi baš nije sjeo, iako mislim da bi bio super u koloru - još najbolje ga je bilo čitati pod blagim utjecajem psihoaktivnih substanci...
Zbog Bergmana i drugih neerotskih stripova je Manara sada u malo višem razredu strip autora, pa može prodavat sise za veče pare
|
Stara Huta za 36 minuta |
|
|
|
Mali_Mate
stripovi.com suradnik
Croatia
2065 Posts
Member since 18/03/2006 |
Posted - 07/10/2009 : 15:34:51
|
quote:
a ja bi opisao sa jednom jedinom rijeci: DOSADAN!
Pocetak je bio obacavajuci,ali nastavak je bio mucenje,pogotovo kad covjek ima nekoliko stotina stranica ispred sebe.
A gle, ako o stripu mozes razmisljati samo unutar dosadan-nedosadan kontrasta, to vise govori o tebi kao citatelju, nego o stripovima koje spominjes... |
http://matanovogumno.blogspot.com |
|
|
|
mike
Senior Member
Slovenia
2853 Posts
Member since 04/11/2001 |
Posted - 07/10/2009 : 16:19:07
|
quote:
Originally posted by teller
...ali ko okorjelom Bonellijevcu su mi možda kriteriji previsoki, ali za tog Đuzepija je jadni
Komandant Mark zakon.
Jao telleru, zar te nisam stavio na ignore?
 |
Jack the Black. |
|
|
|
King Warrior
stripovi.com suradnik
22326 Posts
Member since 10/11/2007 |
Posted - 07/10/2009 : 17:39:59
|
quote:
Originally posted by Mali_Mate
quote:
a ja bi opisao sa jednom jedinom rijeci: DOSADAN!
Pocetak je bio obacavajuci,ali nastavak je bio mucenje,pogotovo kad covjek ima nekoliko stotina stranica ispred sebe.
A gle, ako o stripu mozes razmisljati samo unutar dosadan-nedosadan kontrasta, to vise govori o tebi kao citatelju, nego o stripovima koje spominjes...
a sta treba u ovom slucaju da uradim? Da napisem jedan tekst na dvije stranice sa "izabranim" rijecima i da slikovito opisem kako je ovaj strip dosadan?! |
|
|
|
Vid
Senior Member
Slovenia
1254 Posts
Member since 07/10/2004 |
Posted - 07/10/2009 : 19:05:14
|
quote:
Originally posted by alexts
Ninel,
da sam ja na tvom mestu zapitao bih se zašto jedan ugledni scenarista, izdavač - urednik i teoretičar stripa (mcn-e, valjda nećeš imati ništa protiv poslednje kvalifikacije, ja sam uvek tvoje tekstove doživljavao kao relevantnu strip kritiku), kao što je Darko Macan, smatra Avanture Đuzepe Bergmana vrednim i najboljim Manarinim ostvarenjem.
A jedan drugi scenarista, izdavač - urednik i teoretičar stripa (a Ninel je sve to pomenuto) smatra Avanture Đuzepe Bergmana kao totalno smeče. Pa se ona možda možeš upitati zašto je to tako ? |
|
|
|
axle munshine
Senior Member
Serbia
2353 Posts
Member since 14/06/2006 |
Posted - 07/10/2009 : 20:05:08
|
| Bem ti,koje drasticne razlike u misljenjima i percepciji...Meni je crtacki,kao sto sam vec rekao,ovaj GB mozda i jedan od najboljih Manarinih stripova...citao sam c/b i neznam da li ima i kolorna verzija,ali je crtez stvarno na nivou jednog Maestra Moebiusa,a na mahove i bolji...Da ne bude zabune,procitao sam album "HP(Hugo Pratt)i Giuseppe Bergman" na 104 strane...znam da ima jos ali je ovo stvarno crtacki sjajno odradjeno...a prica je nesto drugo,to je omaz velikom Hugu i avanturistickoj literaturi... |
...BD, c'est la vie... |
|
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
8105 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 07/10/2009 : 20:26:35
|
quote:
Originally posted by Vid
quote:
Originally posted by alexts
Ninel,
da sam ja na tvom mestu zapitao bih se zašto jedan ugledni scenarista, izdavač - urednik i teoretičar stripa (mcn-e, valjda nećeš imati ništa protiv poslednje kvalifikacije, ja sam uvek tvoje tekstove doživljavao kao relevantnu strip kritiku), kao što je Darko Macan, smatra Avanture Đuzepe Bergmana vrednim i najboljim Manarinim ostvarenjem.
A jedan drugi scenarista, izdavač - urednik i teoretičar stripa (a Ninel je sve to pomenuto) smatra Avanture Đuzepe Bergmana kao totalno smeče. Pa se ona možda možeš upitati zašto je to tako ?
Avanture Đuzepe Bergmana mogu biti više ili manje dobar strip, zavisno od primenjenih kriterijuma procenjivanja.
Niko ozbiljan u bilo kom ozbiljnom časopisu neće dozvoliti tekst o tome kako je taj strip totalno smeće, jer bi time taj medij narušio sopstveni ugled uzevši za saradnika - kritičara čoveka koji se ne razume u oblast o kojoj piše.
Dakle mišljenje da je smeće je značajno samo kao subjektivan stav nekog "običnog" čitaoca i može biti značajan samo za tog pojedinca i eventualno nekog njemu bliskog koji drži do njegovog ili njenog stava.
Za javnost ostaje na snazi dominantan stav da se radi o značajnom delu i to je jednostavno tako, kao što važi da je Sedmi pečat značajno filmsko ostvarenje, makar se običnim gledaocima ne sviđalo.
Relativizacija je moguće samo denekle.
Uz to svako ko zna bilo šta o crtanju vidi da je taj strip briljantno nacrtan, da skoro da bolje i nije moguće. Ovo je još više apsolutna istina. |
|
|
|
Mali_Mate
stripovi.com suradnik
Croatia
2065 Posts
Member since 18/03/2006 |
|
|
Topic |
|
|
|
Manara HR
