| Author |
 Topic  |
|
ridiculus
Senior Member
1699 Posts
Member since 11/06/2008 |
 Posted - 15/07/2021 : 23:56:11
|
quote:
Originally posted by alexts
Thor iz 70-ih je, izgleda mi, dosta nemaštovito ponavljao motive i varirao priče iz prethodnog Li/Kirbijevog perioda
Generalno, to je problem šireg obima. Nisu u pitanju samo 70-e. Čak i Kirby i Lee se ponavljaju posle određenog trenutka. "Zlatno doba" njihove saradnje je negde od broja 114 pa do 140, gde Kirby samo štancuje grandiozne ili bizarne koncepte.
Roy Thomas i njegov štićenik Gerry Conway nisu voleli Thora i nisu znali šta da rade sa njim. Otud i toliko ponavljanja već postojećih motiva u njihovim scenarijima. Njihova udobna zona su klasični superheroji, posebno oni sa korenima u "zlatnom dobu" - ponekad i neki drugi žanrovi - ali Kirbijeve tvorevine im nikako ne leže.
Drugi Thomasov boravak na naslovu, početkom 90-ih, je verovatno najgori period Thora ikad. Prvi put je barem imao Johna Buscemu, a i Keith Pollard nije bio za bacanje, ali kasnije je imao pomoć "modernih stilista" 90-ih, i ne zna se šta je gore, priča ili crtež...  |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
 |
|
|
ridiculus
Senior Member
1699 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 17/07/2021 : 18:20:04
|
Sa visokog sedišta bogova, odakle možemo da vidimo prošlost i budućnost stripa Thor!
Kada je Alan Moore posetio Njujork u leto 1985, vodio je dnevnik, i tamo je zapisao sledeće:
quote:
Provodim vreme pričajući sa Voltom, koji radi na Thoru za Marvel i mogao bi biti prva osoba na serijalu sa ikakvim osećajem za nordijsku mitologiju.
Ova poslednje opažanje ima određenu težinu. Na primer, pogledajmo sledeće: ko je Loki u Marvelu?
quote:
sin Laufeya i Farbauti
A ko je Loki iz mitova?
quote:
sin Farbautija i Laufey
Moguće da grešim, jer nisam čuo da se to igde pominje, ali ovo izgleda kao da je neko video ova mitološka imena, nije se interesovao da ih dublje prouči, i na osnovu osećaja odredio ko je muško a ko žensko. Taj neko je možda bio Kirbi, ali pre bih se kladio na Lija. Kirbi je voleo mitologiju i priče iz davnina, ali ih je spajao i razdvajao kroz svoj um i senzibilitet, na sebi specifičan način. S druge strane, Lija ta vrsta fikcije nije zanimala. Ništa što ima veze sa "mačem i magijom" - ili samo mačem, ili samo magijom  - ga nije zanimalo, počev od Doktora Strejndža pa do Konana. Postoje mnogi dokazi za to. Tales of Asgard je čistiji Kirbijev proizvod, a Li je tu ponudio jedino tekst. Doduše, tu se Laufey pojavljuje prvi put, i ne znam da li je Kirbi predložio ime ili ne, ali u Lijevoj nadležnosti je bilo da ga ispravi, i ja, prirodno, njega okrivljujem za ovu zabunu koja je dobila sopstveni život. (Naravno, voleo bih da me neko ispravi ako ima dokaze - nije mi stalo da ja budem u pravu po svaku cenu, već da dođemo do boljeg razumevanja pojave.)
Elem, tri run-a, tri vremenska perioda Thora koji privlače najviše pažnje danas su:
- Kirbi/Li - osnova, ne mož' se pobeći od ovog!
- Sajmonson (uz Sala Buscemu u poslednjoj trećini)
- Eron sa različitim crtačima (Ribić, Dauterman, Del Mundo...)
Ovo poslednje mi je problematično kao celina već iz razloga što se radovi pojedinih crtača veoma mnogo razlikuju po tonu i senzibilitetu, ali čitao sam sve to samo polovično, pa ću se uzdržati od generalnog zaključka.
Kako da "prodam" Sajmonsonove priče široj publici? Mogu na dva načina: da napišem prikaz ili da samo ukratko navedem neke "prednosti" iliti razloge. Prikaz bi bio prepun spojlera i čuvam ga za specijalnu i vrlo određenu priliku  , pa ajmo onda na razloge zašto je taj "trk*": definitivan i danas.
Definicija epskog
Pridev "epski" je jedna od najčešće pogrešno upotrebljivanih reči danas u prikazima stripova, ali ovde je ne samo na mestu, nego na prestolu. Danas se koristi praktično za sve što je spektakl, ili čak samo dramatična akcija, a to je... mnogo toga, u glavnotokovskom stripu. Svi oni superherojski kros-overi i događiji koji menjaju lice realnosti? Nema tu ništa od epike - njihova funkcija je da izglade kontradiktornosti i nesporazume i omoguće čist početak. Više su u pitanju eseji nego epovi. Epika obuhvata mnogo likova i prikazuje čitave narode ili nacije, ali ne služi samo za dokumentovanje događaja, već budi i emocije, budući jedan od najranijih vidova poezije. To jest, tako je u tradicionalnoj, pravilnoj upotrebi. Sajmonson je kostur svoje priče postavio ranije, još oko 1970, inspirisan Kirbijevim i Lijevim Thorom i Tolkinovim Gospodarom Prstenova, ali i Ditkovim (i Lijevim  ) Doctorom Strange-om. Sukob Strange-a sa Dormammuom, vrhunskim čarobnjakom iz druge dimenzije, je prva duža Marvelova priča, objavljena u desetak kraćih epizoda u Strange Tales, ali Sajmonson je osećao da je prekratka i da nije ispunila potencijal koji je obećavala.
U pravljenju ovakvog stripa je pomoglo i to što je Sajmonson, pre početka pisanja, pročitao prethodnih 250 epizoda Thora i Journey into Mystery, i bio je svestan šta je sve bilo rađeno. Međutim, nije uvek slepo robovao kontinuitetu, ako je mislio da se nešto može uraditi bolje.
Takođe, Thor je samo jedan od mnogih likova koje priča prati. Jedna od najboljih epizoda - ne samo kod Sajmonsona, već i u Thoru uopšte - je "Whatever Happened to Balder the Brave", i tu se Thor gotovo i ne pojavljuje.
Ovde imamo prvi pravi primer kros-overa u istoriji Marvelovih stripova, ako ne i šire. Ne računam naslove poput Two-in-One, gde se dvoje likova namenski pojavljuje u istoj priči. Ne, događaji iz Thora imaju uticaja na druge naslove, i to je bilo pre Secret Wars II. Prvi Secret Wars je bio izolovana priča, sa sopstvenim serijalom, i nije se protezao kroz tekuće naslove, ako izuzmemo posledice. Dakle, Volt je pustio "groznu zimu" (iliti fimbulvinter) na ovu našu planetu, rekao to svom uredniku, Marku Gruenwaldu, i ovaj je - prema anegdoti - prošao kroz kancelarije i viknuo svima: "ovog meseca sneg u svim naslovima." I tako je bilo, tamo gde je Gruenwald bio zadužen. Treba li reći da je u Americi tada leto bilo u punoj snazi?
Crtež je potpuno u funkciji toga. Mogao sam da stavim kao posebnu stavku "Volt ima moć!", ali to je deo ovog epskog senzibiliteta. (Ne moć kao intenzitet nasumične emocije, već moć kao Moć.) Kao što reče J.H. Williams III, Sajmonson je jedini koji ima Kirbijevu energiju pokreta, i to sa potpuno drugačijim stilom! I dosta drugačijim pristupom. Kirbi samo udara, ali takav ritam vremenom postaje monoton i ima kontraefekat, protiv čega se Kirbi bori rafalnom paljbom svežih likova i ideja. Sajmonsonov pristup je skroz drugačiji, u smislu ritma i organizacije kadrova. Asimetrija, gradacija, kontrast - sve to ima svoje mesto kod njega. Od male skale do one najveće, od jedne perspektive do neke sasvim druge i neočekivane - ako na trenutak zanemarimo tekst i uzmemo u obzir samo slike, Thor nikad nije dosadan. (Možda je najbliži tome u onom delu sa žabama i pacovima, zato što žabe i pacovi nisu mnogo interesantni za gledanje kada počnu da se često pojavljuju, ali ni to ne traje predugo.)
Prve tri strane, zato što čine jednu scenu:
 
Nema okolišanja već odmah idemo na suštinu prvog dela! Čitav strip nema mnogo spleševa kada se uzme u obzir tema, i pogotovo kako crtači tome pristupaju danas, ali zato, kada ih ima, zaista su efikasni. Obrez na dnu treće table je redak primer iz tog vremena, pogotovo na običnoj novinskoj hartiji, ali Sajmonson je uspeo da nagovori Džima Šutera da malko odreši kesu, ili možda principe, u ovom slučaju.
Zato se legendarna epizoda #380 sastoji (gotovo) samo od spleš stranica, što je uticalo na sve crtače kasnije. (Jurgens na Supermanu koristi isto, kao i Larsen na Savage Dragon, John Buscema na Srebrnom letaču, itd.) Na toj epizodi se Sajmonson navodi kao, hmm, layout artist, skicer, postavljač postavki, dok je zaista uradio crtež punom olovkom - što je urađeno da bi Sal Buscema uzeo veći deo novčane naknade, pošto je ljubazno pristao da pusti Sajmonsona da uradi njegov deo posla.
Ali niko kasnije nije uspeo da ponovi epsku grandioznost tog sukoba, jer niko od imatatora i omažista nije koristio vizuelnu ideju kao unutrašnji, spontani izraz teme, već su svi koristili vizuelnu ideju zato što su se oduševili njome, pa su je samo prilepili na koju god već temu.
Zaplet i likovi
Čitav... trk  ... je zaokružena priča podeljena u tri jasna ciklusa. Sve unutar tih ciklusa je podeljeno na manje priče, narativne lukove, "poglavlja"...
Sve ima uzrok i posledicu, sve sledi logično iz motivacije likova (i spleta okolnosti). Za razliku od većine superherojskih stripova, posebno kasnijih, ovde smrt ima značenje. Još nije propala kroz pukotine multi-omni-hiper-mega-alt- iz-meta-drkavanja.
Loki je pre ovoga bio podlac, ali mi čitaoci nismo zaista razumevali njegovu lukavost i inteligenciju - morali smo da apstrahujemo ponuđeno i verujemo demagoškim veštinama Stena Lija i kasnijih pisaca. Kod Sajmonsona Loki ostaje podlac, ali postaje i šaljivdžija, i prvi put se njegova inteligencija jasno vidi, kao i genijalnost njegovih planova.
Lik koji se najviše menja kroz priču nije Thor nego Balder. Odnos između njega i "zle čarobnice zlatnog srca", Karnille, se toliko razvija da postoji poseban mini-serijal čija priča se prepliće sa onom iz Thora.
A dobijamo i zasigurno najboljeg Odina ikada. I najbolje objašnjenje ikad zašto je toliko moćan.
Dalje, uvode se novi likovi koji izgledaju kao da su oduvek tu, na primer:
- Beta Ray Bill, vanzemaljski ratnik koji je prvi pored Thora koji je regularnim putem (tj. bez Odinove pomoći) podigao čekić;
- Lorelei, mlađa sestre Amore Čarobnice, koja praktično preuzima Amorinu dotadašnju ulogu fatalne zavodnice da bi se uneo dašak svežine u postojeće motive;
- Malekith, prognani kralj Mračnih elfa, koji donekle preuzima bivšu Lokijevu ulogu zlokobnog trikstera;
- Roger Willis, čuvar tajanstvenog kovčega;
- Justice Peace, koji je zapravo Judge Dredd pod drugim imenom
...i mnogi drugi.
I Hela, takođe najbolja verzija. Taika Waititi nije mogao da je koristi za treći film Thor jer njene sposobnosti nisu pogodne za spektakl koji se očekuje od takvog filma, pa se opredelio za ples sečiva (iliti Gorra). Ali ova Hela je zlokobna van svake konkurencije, hodajući po vazduhu u svetu gde retko ko ima moć da prkosi gravitaciji. Šta Superman? Ma nije vam ovo DC univerzum, gde svako drugi i njihov ljubimac ima tu fantaziju uslišenu! Izađite sa ove teme, molim! Ostali će primetiti da kod originalnih Marvelovh tvorevina (dakle, Kirbi, Ditko, Li) ima vrlo malo likova sa takvim prirodnim sposobnostima, bilo da su ljudi ili bogovi.
Začudnost
Iliti, "sense of wonder", što reče Elis jednom. Za razliku od većine strip-scenarista i crtača, Sajmonson ume da razmišlja mitološki. Ne, ne poput većine dizajnera RPG igara, koji uglavnom tretiraju magiju kao nauku. Sajmonson ume da postigne efekat čudesnosti i jedinstvenosti, poput onoga kako je Martin rekao da magiju treba tretirati.
Primer: kada je Thor pustio kišu, posle nje je došla duga... i ko je znao kako, mogao je da je iskoristi kao prolaz do Asgarda, kojem se do tada nije moglo prići. Ovo ne funkcioniše u "realističnoj" priči, ali je savršeni odraz mitske svesti.
Bogovi koji čuju molitve svojih sledbenika; eliksir Lofn, boginje požude; Kovčeg drevnih zima, gde su zatvorene sve zime ikad prošle; Malekith koji se kreće iz senke u senku; i još mnogo, mnogo toga.
Klifhengeri
Ovo su neki od najboljih klifhengera koje sam ikad video, budući da se epizode često prekidaju u najdramatičnijem ili najapsurdnijem trenutku, i mogu misliti kako je izgledalo kada se čita u realnom vremenu, kako su sveske izlazile! Nažalost, u kolekcijama se to donekle gubi, a pojačava se suprotni efekat, ponavljanje određenih scena između dve epizode. Treba imati u vidu da je Sajmonson pravio svoje priče za mesečni format sveske, a ne trejdove, i da objašnjenje poslednjih dešavanja i situacije ne deluju naporno kada se čita sa mesec dana razmaka (a i neko je mogao da uleti u sred priče i pokupi bilo koju svesku).
Ima još: odličan tonski balans, od komičnog do tragičnog; neki od najboljih primera zvučnih efekata, za ljubitelje zvuka u stripu; promene koje su uticale na čitavu budućnost naslova... Donny Cates se često vraća na Sajmonsona za inspiraciju i podseća nas ostale.
*može neki bolji termin? Ovo se donekle odomaćilo, ali meni zvuči glupavo. |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
Edited by - ridiculus on 17/07/2021 19:58:03 |
|
|
|
Mr. Bushido
stripovi.com suradnik
Croatia
12931 Posts
Member since 23/09/2005 |
Posted - 17/07/2021 : 23:13:55
|
quote:
Originally posted by ridiculus
*može neki bolji termin? Ovo se donekle odomaćilo, ali meni zvuči glupavo.
"Trk" bi trebao biti ekvivalent engleskom izrazu "run", ali slažem se, i meni je to nespretno, zato ga uopće ne koristim.
Osobno izraz "run" prevodim kao "angažman", jer se radi o kraćim ili dužim nizovima određenog dugovječnog serijala koje potpisuje jedan ili više istih autora. Odnosno, angažman pojedinih autora na serijalu koji nije njihovo intelektualno vlasništvo, već kompanije koja ga objavljuje.
Ha, možda bi i "niz" bio neloš ekvivalent? |
Comics is any art you can read. -- Sean T. Collins |
|
|
|
Poli
Advanced Member
Slovenia
38181 Posts
Member since 26/10/2007 |
|
|
ridiculus
Senior Member
1699 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 18/07/2021 : 16:50:16
|
quote:
Originally posted by Mr. Bushido
Osobno izraz "run" prevodim kao "angažman", jer se radi o kraćim ili dužim nizovima određenog dugovječnog serijala koje potpisuje jedan ili više istih autora. Odnosno, angažman pojedinih autora na serijalu koji nije njihovo intelektualno vlasništvo, već kompanije koja ga objavljuje.
Ha, možda bi i "niz" bio neloš ekvivalent?
"Angažman" mi za sada zvuči skoro pa idealno. "Niz" je dosta kraće i stoga praktičnije, ali mi nije dovoljno jasno.
Elem... Rekao sam da Ellisov angažman na naslovu nije vredan posebne pažnje, i tu sam mislio iz ugla samog naslova. Ako neko prati Ellisov rad po svaku cenu, to je druga priča. Ellis je 1995. napisao 4 epizode koje čine priču Worldengine, i koja nije loša u konceptualnom smislu, ali ima mnogo problema na nivou egzekucije. Negde je napisao da je pokušao da izazove u čitaocima 90-ih pomenuti "sense of wonder", kao što je Sajmonson učinio za čitaoce iz 80-ih, ali izgleda da su 90-e bile wonderproof !!
Jedan od tih problema je oličen u činjenici da je crtač bio Mike Deodato, sa čijim opusom ja generalno nisam u dobrom odnosu, a znam da on ima odane fanove. No, to ovde nije posebno bitno, jer sam viđao njegove kasnije table i čak čitave epizode koje izgledaju bolje od ove. Sam njegov stil je stvar ukusa, više nego što je obično slučaj kod stilova, ali to mi nije problem. Mogu da se pitam zašto Thor ima kosu kao Malekith ili zašto mu je plašt gotovo živ poput Helinog, ali to su stvari kontinuiteta, i mogu da ih zanemarim. Takođe, Thorov kostim je ubi-ga-Bože, ali to bar nije Deodatova krivica, već je korišćen u prethodnim epizodama. (Uglavnom ih je pisao Roy Thomas.) Ono što ne mogu lako da zanemarim je česta nefunkcionalna konfuzija u redosledu čitanja. Čitati dole ili desno, pitanje je sad? Često sam pošao u jednom smeru, oslanjajući se na intuiciju i zaključio da sam pogrešio. I pritom ne mislim samo na balone i tekst, čije pozicioniranje nije do crtača, već i na same kadrove. Pa onda dođu pitanja poput: zašto je ta i ta slika - zapravo, silueta bez okvira i pozadine - nadmoćna na čitavoj stranici i privlači pogled od početka, kada ima funkciju poslednjeg kadra na strani? Mislim, nemam ništa protiv Čarobničinih dugih nogu - ona je često najbolji deo crteža - ali to je jadno pripovedanje. Na sreću, ovde ima vrlo malo Deodatove kasnije i iritirajuće tendencije da razbije jedan kadar na određeni broj manjih kvadrata i da posmatra situacije kao kroz prozor sa rešetkama. Sa druge strane, neki uglovi su efektni, a određeni ukrasni okviri su interesantni, vizuelno nalik na ono što će Sajmonson raditi na Orionu 5 godina kasnije, iako sa drugačijim ciljem.
Ali nije ni sve negativno na Deodatu. Ellis se raspričao kroz unutrašnji monolog kao da je on glavni lik. Čak na jednom mestu Thor pomisli
ali to je samo vešt (ili manje vešt) način da se čitaocu objasni zašto Thor ima drugačiji rečnik i sintaksu nego ranije, ali ne odgovara na pitanje zašto Thor počinje da razmišlja kao Warren Ellis, samo bez prokletih psovki - što je ostalo rezervisano u priči za britanskog detektiva. Valjda je kul biti Warren Ellis, više nego superheroj ili bog?
Odin, navodni bog mudrosti i znanja, je potpuna suprotnost tih pojmova, i ne zna šta se događa, iako je po prethodnim pričama upravo to - i jedino to - njegova uloga. Ne znam koliko se to bazira na epizodama koje prethode - s obzirom da ih nisam čitao dugo vremena - a koliko je Ellis tu dao sebi slobodu... da bude vezan svojom mržnjom prema religiji, na koju ga valjda reč "bog" asocira, i da je momentalno pretvori u karikaturu. Odinov glas je ispisan pseudo-runama - zapravo, runizovanim engleskim alfabetom - i, dok to jeste dobra fora, ne bi je trebalo koristiti olako, već je rezervisati za specijalne prilike (na primer, bajanje).
Što se drugih likova tiče, Amora Čarobnica mi se sviđa. Najsvetlija Ellisova tačka ovde. Nastavlja se na ono što je Sajmonson radio sa njom, i pokazuje da ona nije negativac, već prilično neutralna u takvoj klasifikaciji, iako sa sebičnim ciljevima. (Jim Shooter je takođe krenuo u tom smeru sa Secret Wars, ali Claremont je opasno unazadio taj razvoj sa svojim Asgardian Wars.)
Kao i kod Sajmonsona, ovde se svakim okretanjem stranice skače na drugu scenu i pokazuje šta radi neko od drugih likova, s tim da ovde njih ima samo nekoliko. Suviše je ovo kratka priča da bi imala neki duži efekat, a još je skraćena ponavljanjem osnova nordijske mitologije i Thorove uloge u Marvelu, što svaki fan ovog stripa i lika već zna... bar se nadam.
Ali neumrli (undead), za koga se u samom stripu kaže da je automaton, se uplaši i pobegne? Drvo života u podzemnom tunelu na Menhetnu, kao da je uvek bilo Morlocima na dohvatu ruke? Sif koja misli da je Thor mrtav zato što joj je Odin Nemudri rekao da je do sada "verovatno sigurno" mrtav? Toliko se vremena gubi na britanskog detektiva koji završava... gde? Ovaj zaplet ima toliko skraćenica i pogodnosti da ga ne bi spaslo ni da je Amora dovela svoju sestru Lorejal pa da su zajedno imali trojku sa Thorom. 
Moj utisak je da ovo nije naslov koji odgovara ciničnom Britancu, jer Thor počiva na potpuno apsurdnim osnovama koje se moraju prihvatiti da bi se u njemu iole uživalo, a Ellis se u tome ne snalazi, a isto tako se ne snalazi u mističnom i mitskom. I onda smo kod Ellisa opasno blizu da ostanemo samo sa čuvenom izrekom Artura Klarka da se "dovoljno napredna tehnologija ne razlikuje od magije". Oh, itekako se razlikuje. Ima i ona druga izreka: "Ne umem da definišem pornografiju magiju, ali umem da je prepoznam."
Daredevil ili Iron Man (na kom je Ellis kasnije radio) su primeri stripova koji se mogu relativno približiti realnosti i bazirati na naučnom poimanju stvari (ljudi to brkaju sa "ozbiljnošću") - Thor ne može a da se ne rastavi na molekule i sastavi ponovo, ali drugačije, kao što je na primer urađeno u filmovima, a ni to nije bilo preterano uspešno (u odnosu na druge Marvelove filmove). Svim alternativnim verzijama nedostaje "sense of wonder" Kirbijeve i Lijeve početne ideje.
 |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
Edited by - ridiculus on 18/07/2021 16:51:10 |
|
|
|
jaki
Advanced Member
Croatia
26952 Posts
Member since 13/03/2004 |
Posted - 10/08/2021 : 18:02:52
|
Čitao(na kraju listao)ovaj novi Catesov Thor.Istina je da su mi superheroji disadili jer se stalno vrte u krug ali ovo je stvarno loše a uz to prerazvučeno.
Nije ni čudo da u americi prodaja rapidno pada.Da se netko hoće ozbiljno uvatit Bonellija u americi razvalio bi.
Ubili bi ih sadržajem i cijenom. |
Ja sam fetišist papira! |
|
|
|
Vlaadisha
Advanced Member
USA
3513 Posts
Member since 21/07/2004 |
Posted - 20/10/2021 : 19:00:18
|
| danas je izasla epizoda koju je radio pasqual ferry... on mi je pre 10-15 godina bio medju drazima a onda je prosto nestao. zna neko nesto vise? |
Edited by - Vlaadisha on 20/10/2021 19:02:34 |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1699 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 20/10/2021 : 22:48:33
|
| Sećam se samo da je pre 15-ak godina crtao Seven Soldiers: Mister Miracle, a onda više nije. Nikad nisam saznao zašto, ali nisam ni istraživao. |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
|
|
|
Vlaadisha
Advanced Member
USA
3513 Posts
Member since 21/07/2004 |
|
|
going going
Advanced Member
Serbia
11872 Posts
Member since 24/04/2012 |
Posted - 15/11/2023 : 03:33:11
|
 
Tor: Bog groma - #1 Krvnik bogova i #2 Bomba bogova
Scenario: Dzejson Aron
Crtez: Esad Ribic
/sadrzi spojlere/
Dzejson Aron je autor kog sam upoznao i zavoleo na Vertigovom serijalu Skalpirani. Nakon toga je u domacem izdanju usledilo i objavljivanje njegovih stripova koje je radio za mejnstrim junake Marvel univerzuma - Panisera i Tora.
Aronov run (ili trk) na Toru pocinje mocno, ambiciozno, spretno preplicuci razlicite vremenske linije uz mnostvo sjajnih monologa i dijaloga i osecajem da je u pitanju stvarno velika i ozbiljna pretnja. Prvih 6 svezaka su cista perfekcija kako scenaristicki tako i crtacki.
Medjutim u drugom trejdu dolazi do velikog pada. Vec u prvoj mini prici o Gorovoj motivaciji i kasnije u prerazvucenoj klasicnoj makljazi koja nema nikakvog smisla. Nestalo je filozofiranja, nestalo je razmisljanja o svrsi bogova, kosmogoniji, mitologiji i sve se pretvorilo u 3.cin Marvelovih blokbaster filmova, bezumna tucnjava. Veliko razocarenje. I jos na kraju sveotac Tor upotrebi magiju tek tako i sve vrati u svoje vremenske tokove i svi torovi ce to zaboraviti i nikom nista. Stvarno naivan i slab kraj, razocaravajuc, iako znam da je ovo dugorocni serijal, jos glavna edicija Thora, nije neki Elseworld ili tako nesto, ali opet trebalo je osmisliti neki spretniji kraj.
Dakle ovo je ispala iznadprosecna superherojstina i zabava ali ostaje zal za neispunjenim ocekivanjima i grandioznim obecanjima iz prvog dela price.
7,5/10
Na sajtu postoji i deecayeva entuzijasticna recenzija pa ako je jos neko procitao, a vidim da u ovoj temi na prethodnim stranama ima osvrta, mogu i tamo da ostave komentar i recenzije da sve bude pregledno na jednom mestu.
recenzija: https://www.stripovi.com/recenzije/tor-tor-phpr-1-2-krvnik-bogova/2513/
 |
|
|
|
Topic |
|
|
|
