quote:

---

Originally posted by Beva


Mene bi vjerojatno mnogi ovdje proglasili papučarem jer bih se u većini situacija ponašao poput Marka :) Zar je teško prihvatiti da ljudi, neovisno o spolu, mogu biti različiti? Ne mora svaki muški lik biti junak poput Blueberrija...

---

quote:

---

Originally posted by Mrkva

quote:

---

Originally posted by Beva


Mene bi vjerojatno mnogi ovdje proglasili papučarem jer bih se u većini situacija ponašao poput Marka :) Zar je teško prihvatiti da ljudi, neovisno o spolu, mogu biti različiti? Ne mora svaki muški lik biti junak poput Blueberrija...

---

Ali mora, inače je to protuprirodno. Mnogi, pa i mnogi na ovom forumu, osjećaju potrebu intervenirati u odgoj u ime prirode, strahujući da ako ne budu, da će se priroda izvitoperiti i od muškaraca napraviti zene i obrnuto.
Ja sam vrlo sitna zena male fizičke snage: priroda se pobrinula da ne mogu raditi na baušteli i nije potrebno da me odgoj dodatno usmjerava da to ne radim. No, u tome i nije pravi problem.
Ljudi ne zele naglas reći ono što duboko u sebi znaju da je istina: nije dovoljno da prirodne sklonosti rade svoje (ja nisam kulturni relativist, vjerujem u različite sklonosti) jer će onda zene i muškarci preispitivati što uistinu zele i traziti se, a neće bespogovorno prihvaćati ono što im se kaze da moraju biti.
Zasad su svi Sagi prigovorili jedno: da Alanina vulgarnost vrijeđa. Nitko nije spominjao dječju prostituciju...jer curica Robinja nije nikoga uvrijedila. Ona nije iznevjerila svoju rodnu ulogu - ona je pristojna i submisivna, uplašena i draga.

Sad tek vidim što vama stvarno smeta: vas vrijeđa što se netko usudio biti kao vi. Psujete po ovoj temi kao da sutra ne postoji, ali vi smijete jer ste pravi dečki.

Sad vidim vrlo jasno: ne postoji ljubav i partnerstvo, postoji samo podčinjavanje. Postoji samo ispunjenje (ili u Sagi iznevjerenje) uloga. I postoje samo š*pci koji ne mogu podnijeti da se zene poseru tijekom poroda.

Gombrowitz ima jednu zanimljivu pričicu, Djevičanstvo se zove, u kojoj vojnik Pavel ljubi lijepu, ali naivnu i glupavu Aliciju. Nema lijepog načina da se to kaze, ona je glupa. Tada Pavel, razmišljajući o Aliciji i njenoj naivnosti i čistoći, pomišlja da ona niti ne zna ništa o odvratnim stvarima u zivotu. Ona ne zna da pauk jede muhe, ona ne zna da meso dolazi od klanja zivotinja, ništa ona ne zna.

A umjesto pauk govori – paučić, ''paučić papa mušice''. Oh, bože! Nevina i u salonu i u blagovaonici u svojoj sobici iza bijele zavjesice i u zah... O – o... pa ne valjda? Stisnuo je zube, a cijelo lice mu je nervozno drhtalo. – Ne, ne – šaputao je. – Ona to uopće ne radi, ona to ne zna, inače, valjda, ne bi bilo Boga na nebesima. – Ali osjećao je da laže. A u svakom slučaju, to se događa izvan nje, ona je tada duhom odsutna, nekako – mahinalno... – Da, ali bilo kako bilo – kakva odvratna pomisao!


Pazi, Pavel voli Aliciju, ali odvratna mu je pomisao da ona sere; ona mora biti nevina i u zahodu.

Je, najveći čin ikada, to stvaranje zivota. No, šteta što je tako uređen da se prije toga imaš poriv posrati. Skoro kao da se priroda našalila s našim uzvišenim osjećajima...

Kakva odvratna pomisao, slazem se! Ali ne to da zena sere tijekom poroda - ono što je ovdje uistinu odvratno su ljudi koji su toliko opterećeni stavljanjem nekih stvari (zena, novog zivota, seksualnih praksi) na pijedestal, da pokušavaju utamničiti sve oko sebe u kutijice vrlo uskih zidova...kutijice koje nas čine dvodimenzionalnima, čak i više od likova koje gledamo na papiru Sage.

---

quote:

---

Originally posted by Tutta

Sveti Darwine, đe potroši pola sata svog života? Čitajući analizu Teletabis eksperta...



edit: Htio sam kao i beva, još nešto tu i tamo preupitati, ali nisam imao volje, razvuklo bi se. Al eto beva je, potpisujem njegov post od riječ do riječi.

---

quote:

---

Originally posted by NESVRSTANI

Pa šta ja znan.
Nekad mi se taj čin čini precijenjen.
Pročitaj Lincolna. Osin šta je genijalan strip, već u prvoj epizodi Lincoln savršeno opisuje taj uzvišeni čin.
Puno veći čin od stvaranja života je davanje smisla tom životu.
Odnosno puno je teže odgojit čovika nego napravit čovika.

Nisan čita strip, ali mi se ti vanzemaljci čine nekako nazadni ako nisu čuli da prije poroda trudnicu triba poslat na klistir.

---

quote:

---

Originally posted by Mrkva

quote:

---

Originally posted by Beva


Mene bi vjerojatno mnogi ovdje proglasili papučarem jer bih se u većini situacija ponašao poput Marka :) Zar je teško prihvatiti da ljudi, neovisno o spolu, mogu biti različiti? Ne mora svaki muški lik biti junak poput Blueberrija...

---

Ali mora, inače je to protuprirodno. Mnogi, pa i mnogi na ovom forumu, osjećaju potrebu intervenirati u odgoj u ime prirode, strahujući da ako ne budu, da će se priroda izvitoperiti i od muškaraca napraviti zene i obrnuto.
Ja sam vrlo sitna zena male fizičke snage: priroda se pobrinula da ne mogu raditi na baušteli i nije potrebno da me odgoj dodatno usmjerava da to ne radim. No, u tome i nije pravi problem.
Ljudi ne zele naglas reći ono što duboko u sebi znaju da je istina: nije dovoljno da prirodne sklonosti rade svoje (ja nisam kulturni relativist, vjerujem u različite sklonosti) jer će onda zene i muškarci preispitivati što uistinu zele i traziti se, a neće bespogovorno prihvaćati ono što im se kaze da moraju biti.
Zasad su svi Sagi prigovorili jedno: da Alanina vulgarnost vrijeđa. Nitko nije spominjao dječju prostituciju...jer curica Robinja nije nikoga uvrijedila. Ona nije iznevjerila svoju rodnu ulogu - ona je pristojna i submisivna, uplašena i draga.

Sad tek vidim što vama stvarno smeta: vas vrijeđa što se netko usudio biti kao vi. Psujete po ovoj temi kao da sutra ne postoji, ali vi smijete jer ste pravi dečki.

Sad vidim vrlo jasno: ne postoji ljubav i partnerstvo, postoji samo podčinjavanje. Postoji samo ispunjenje (ili u Sagi iznevjerenje) uloga. I postoje samo š*pci koji ne mogu podnijeti da se zene poseru tijekom poroda.

Gombrowitz ima jednu zanimljivu pričicu, Djevičanstvo se zove, u kojoj vojnik Pavel ljubi lijepu, ali naivnu i glupavu Aliciju. Nema lijepog načina da se to kaze, ona je glupa. Tada Pavel, razmišljajući o Aliciji i njenoj naivnosti i čistoći, pomišlja da ona niti ne zna ništa o odvratnim stvarima u zivotu. Ona ne zna da pauk jede muhe, ona ne zna da meso dolazi od klanja zivotinja, ništa ona ne zna.

A umjesto pauk govori – paučić, ''paučić papa mušice''. Oh, bože! Nevina i u salonu i u blagovaonici u svojoj sobici iza bijele zavjesice i u zah... O – o... pa ne valjda? Stisnuo je zube, a cijelo lice mu je nervozno drhtalo. – Ne, ne – šaputao je. – Ona to uopće ne radi, ona to ne zna, inače, valjda, ne bi bilo Boga na nebesima. – Ali osjećao je da laže. A u svakom slučaju, to se događa izvan nje, ona je tada duhom odsutna, nekako – mahinalno... – Da, ali bilo kako bilo – kakva odvratna pomisao!


Pazi, Pavel voli Aliciju, ali odvratna mu je pomisao da ona sere; ona mora biti nevina i u zahodu.

Je, najveći čin ikada, to stvaranje zivota. No, šteta što je tako uređen da se prije toga imaš poriv posrati. Skoro kao da se priroda našalila s našim uzvišenim osjećajima...

Kakva odvratna pomisao, slazem se! Ali ne to da zena sere tijekom poroda - ono što je ovdje uistinu odvratno su ljudi koji su toliko opterećeni stavljanjem nekih stvari (zena, novog zivota, seksualnih praksi) na pijedestal, da pokušavaju utamničiti sve oko sebe u kutijice vrlo uskih zidova...kutijice koje nas čine dvodimenzionalnima, čak i više od likova koje gledamo na papiru Sage.

---

quote:

---

Originally posted by roland

quote:

---

Originally posted by Tutta

Sveti Darwine, đe potroši pola sata svog života? Čitajući analizu Teletabis eksperta...



edit: Htio sam kao i beva, još nešto tu i tamo preupitati, ali nisam imao volje, razvuklo bi se. Al eto beva je, potpisujem njegov post od riječ do riječi.

---

Sada videh tvoju prozivku i čemu to teletabis ekspert? Šta pokušavaš da me uvrediš?

Ja sam za razliku od tebe izdvojio vreme da napišem svoje viđenje pomenutog stripa.

Ako ti smatraš da je kvalitetan napiši nešto svojim rečima i argumentuj šta je kvalitetno i možda potakneš i zainteresuješ nekoga da kupi delo koje smatraš da je kvalitetno.

---

quote:

---

Originally posted by roland

Da li je bitnije da se priča o govnetu koje je trudnica israla u toku porođaja ili o rođenom detetu?

Koja je poenta govneta?

---

quote:

---

Originally posted by Tutta

quote:

---

Originally posted by roland

quote:

---

Originally posted by Tutta

Sveti Darwine, đe potroši pola sata svog života? Čitajući analizu Teletabis eksperta...



edit: Htio sam kao i beva, još nešto tu i tamo preupitati, ali nisam imao volje, razvuklo bi se. Al eto beva je, potpisujem njegov post od riječ do riječi.

---

Sada videh tvoju prozivku i čemu to teletabis ekspert? Šta pokušavaš da me uvrediš?

Ja sam za razliku od tebe izdvojio vreme da napišem svoje viđenje pomenutog stripa.

Ako ti smatraš da je kvalitetan napiši nešto svojim rečima i argumentuj šta je kvalitetno i možda potakneš i zainteresuješ nekoga da kupi delo koje smatraš da je kvalitetno.

---

Ma kakva prozivka il vrijeđanje. Pročitao sam tekst dva puta. Prvo što sam se pitao, zašto si toliko šokiran gadalijama u stripu. Halo, strip, sve izmišljeno, nepostojeći likovi. Pročitao si strip, što nisi prestao nakon nekoliko stranica? Nije to po mom ukusu, gotova priča. Nešto je te vuklo dalje. Stopostotni autorski/umjetnički uspjeh? Tako to vjerovatno sve i funkcionira. Ja strip nisam pročitao, ima tek dva tri dana, da me je počeo zanimati. Pokupio sam sve informacije na njmačkim stranicama, nažalost i 50 spojlera. Sve same pohvale, malo kritike radi crteža. Gore sam okačio jedan link.
A što se teletabisa tiče, odrastala su mi dijeca sa njima. Tinkivinki, Dipsi, Po i Lala, lutke, sličice, većeg eksperta od mene, nema. Ne uzimaj sve zdravo za gotovo.

---

quote:

---

Originally posted by Beva

quote:

---

Originally posted by roland

Da li je bitnije da se priča o govnetu koje je trudnica israla u toku porođaja ili o rođenom detetu?

Koja je poenta govneta?

---

Složio bih se da se išta eksplicitno crtežom prikazalo, to bi bilo neukusno. Ovdje je svrha tog dijaloga nasmijati (aluzija na fetiš, meni je bilo zabavno) i dati nam do znanja da Alana u stresnim situacijama psuje. Plus što to njeno pitanje pokazuje (kroz namjernu šalu) da se glavni likovi i ne poznaju baš najbolje.

A o tome što je važnije, pa valjda je jasno. Cijela Saga je priča o životu tog djeteta.

Ne znam, možemo mi čin rađanja uzdizati koliko hoćemo, ali sjećam se koliko mi je žena bila sretnija nakon što je drugog sina rodila nakon samo pola sata, dok je prvog rađala puno duže. U samom činu nema puno toga uzvišenog, rezultat je ono što je lijepo. A u ovom stripu rezultat je cijela priča koja slijedi nakon rođenja.

Nego, zamisli da je uvodna scena normalan porod: 'Tiskaj, evo ga, vidim glavicu... Možeš ti to...' i onda sretni roditelji koji gledaju dijete, otac poljubi majku u čelo. Milijun smo puta to vidjeli, ne znam kome bi to bilo zanimljivo.

---

quote:

---

Originally posted by roland

Eto sto ljudi hiljadu ukusa meni na primer to o fekalija-fetišu uopšte nije bilo smešno, no svakom svoje.

---

quote:

---

Originally posted by Beva

quote:

---

Originally posted by roland

Eto sto ljudi hiljadu ukusa meni na primer to o fekalija-fetišu uopšte nije bilo smešno, no svakom svoje.

---

Osim zamjerki oko ponašanja glavnih junaka, što ti je još u scenariju toliko šuplje?

Meni je jedino malo zasmetalo (sjetio se naknadno) pojavljivanje Gwendolyn, Markove bivše. No ni to mi nije neka naročita zamjerka, ali da je nategnuto, je.

Sve ostalo, pojavljivanje Markovih roditelja, odlazak piscu, potraga princa robota, scene s plaćenim ubojicom, sve je objašnjeno zašto.

Mislim, možemo uzeti kao nelogičnost da idu baš na piščev planet ako već žele proći neopaženo, ali to su greške koje ljudi rade svakodnevno. Kad bi svi donosili samo najbolje i najlogičnije odluke, gdje bi bila zabava u svemu tome?

---

quote:

---

Originally posted by roland

quote:

---

Originally posted by DiSkAcH

@Roland:
A da li si mozda pomislio da su to ipak ''vanzemljaci'', pa da je njihova anataomija drugacija od nase?

EDIT: Lol sad skuzio da su oni to trebali ucit u svojim skolama, maj bed

---

Jesi li ti čitao sagu?

ako jesi što iz tvog posta sumljam video bi da se radi o klasičnoj pupčanoj vrpci, sam Marko detetu na početku dela na starinski način zubima kida pupčanu vrpcu.

---

quote:

---

Originally posted by Tutta

10 Reasons You Should Be Reading Brian K. Vaughan’s Saga

http://io9.gizmodo.com/10-reasons-you-should-be-reading-brian-k-vaughan-s-sag-756300575

---

quote:

---

Originally posted by roland

SPOJLERI U CELOM TEKSTU
SAGA – bljutava sapunica neinteligentnog sadržaja sa neo-liberalnim konceptom degenerisanih vrednosti kroz rušenje arhetipa antičkog heroja
(sramotno-isprazna kopija klasičnog dela književnosti, maga pisane reči, barda Šekspira, sa čijim konceptom “Romea i Julije” pokušava trećerazredno da koketira na krajnje plitak način)
Proglašena za najbolji moderni strip sf tematike, a pritom nema blage veze sa sf konceptom, već je obična špansko-turko-brazilska spunjara odevena u sf ruho koje čini samo masku u kojoj se radnja dešava.
Da krenem sa obrazloženjem:
Plot iliti scenario se bazira na toliko već puta viđenoj i izlizanoj koncepciji o dvoje neshvaćenih mladih koji potiču iz porodica koje su u drevnom sukobu-ratu i koje obe strane osuđuju i čiju ljubav brane, a oni traže sigurno mesto pod svodom nebeskim da konzumiraju svoju ljubav u miru dok ih smrt ne rastavi. I to je to, to je u kratkim crtama SAGA a sve ostalo je kozmetičke prirode, marketinški trikovi pravljenja veštačkoh hajpa u glavama prosečnih konzumenata kreiranjem kontraverza, propagiranjem neo-libralne degenerisane ideologije, malo seksa, pa malo šoka, pa seksa i svih splačina koje sadrži jedno šund štivo za debilne narodne mase (u ovom slučaju stripadžije novog doba).
Tako da ispred nas čitlaca imamo knjižurinu od 500 str. Sa vrlo malo toga originalno rečenog, gde je piscu cilj da šokira bez cilja i radi prodaje i sa svakom sledećom svešcicom gubi i nit i cilj i mučenik ne zna gde je pošao a gde došao.
E sada ja bih izdvojio hajlajt celokupnog koncepta na kome se bazira celi plot - arhetipske ljubavnike “Romea i Juliju”, i SAGU uporedio sa delom kome ne može ni da prismrdi a čiji je koncept radnje baziran na istom plotu.
Sa jedne strane imamo SAGU stripčinu od 500 str naspram priče od 20 str. veličanstvenog Huga Prata, album Etiopljani a priča se zove “O drugim Romeima i drugim Julijama” A u tih 20 str. Satkana sva filozofija, poetika, junaštvo i kukavičluk, originalnost, sukob vera i religija i davavanje ličnog pečata na originalnu priču. I tu leži razlika između vanvremenskog umetničkog dela i trećerazredne sapunjare i šunda. Ko nije pročitao neka pročita i presudi sam.
Neo-liberalne baljezgarije ili “kastriranje arhetipa antičkog heroja”
Prvi kadar, prva strana krupni kadar ženskog profila ili glavne junakinje-protagonistkinje dela koja izgovara “Serem li? Osećam se kao da serem!” a iznad njenih reči narator govori:“Ovako se ostvaruje ideja“ Kada okrenemo stranicu vidimo da to izgovara žena koja se porađa, buduća majka.
Pa jebem mu miša, najsvetiji čin bilo za verujućeg bilo za ateistu je rođenje deteta,sveti čin produžetka vrste, najuzvišenija stvar, STVARANJE NOVOG BIĆA a majka viče serem li, i od prve strane se kreće sa neo-liberalnim gadostima i osnovnom njihovom premisom u umetnosti – “i to može da bude realnost”. Slažem se možda i može, ali čemu? I o Nikoli Tesli se može pisati na taj način i da nekome padne napamet da opisuje kakvo je govno poznati naučnik iskenjao i da li je imao šuljeve, sa naučnim dokazima iz njegovog medicinskog kartona, a da li je i to realno? Pa jeste ali čemu? Da se dokaže da i veliki umovi seru? Da nastavim u kom smeru ide splačina od SAGE, majka izgovara:“Ozbiljno ti kažem zaboravi seks ako na tebe obavim nuždu. Osim ako se tome potajno nadaš“
I tako odpočinje saga o junakinji kojoj je sopstvena pička preča nego rađanje deteta, ok možda se i to nekome sviđa, meni ne, ali čisto sumljam da bi ijedna trudnica lupetala ovakve stvari u toku porođaja. I dolazimo do oca koji porađa bebu i do fantastičnog kadra punog emocija iskrene radosti koje rođenje deteta nosi i iskrene suze radosnice, a sa druge strane majku-kučku-emancipovanu kvazi samostalnu savremenu ženu koja je već početnim psovkama stavljena u ulogu muškarca.
Koncept neo-liberalne filozofije u dekonstrukciji i kastraciji heroja i karikiranjem žene-majke se sastoji u prostoj premisi. Da bi se ženski junak-protagonista prikazao superiorno i „kvazi“ dominantno njemu se dodaju tradicionalne stereotipne karakteristike muškarca u vulgarnom smislu, psuje, pije, ne iskazuje emocije, lišena empatije...dok se heroj „duhovnom kastracijom“ svodi na ženske stereotipne osobine, a to svakako nisu ni „jake“ žene ni „slabi muškarci“, već degenerisani postulati nastali vitoperenjem antičkih mitova i legendi gotovo svih naroda.
Ako uzmemo Prata za primer dovoljno je pogledati plejadu ženski likova koja defiluje stranicama Korta Maltezea i videti kako se i na koji način kreira jak ženski karakter u svakom smislu te reči, gde žena ostaje ono što suštinski ženu čini ženom, naravnao tu je i bezbroj drugih strip velikana kao što su Žodorovski, Gejmen, Talbot, Mur, Berardi...da ne nabrajam, i to je prava umetnost, i način prikazivanja žene kao bića sa svim vrlinama i manama.
Da se vratim na Sagu. Beba se rodila i odmah dolazi do rasprave o imenu, jer su bože moj maica i tatica dve različite frakcije i svaka vuče kolo na svoju vodenicu. Pošto su oni moderna neo-liberalna porodica i žele da pređu barijere kao što su vera i tradicija, biraju neutralno ime, ali u tom momentu mamica se izleti opaskom da će sačekati da ipak detetu prokrvare krila, nešto slično obrezivanju kod muslimana. Opa mamica je ipak tradicionalista i konzervativac ipak mamica nešto poštuje, a šta je tatica-sekapersa-papučić?
Idemo dalje… Napadaju ih obe frakcije i njena i njegova i oni u gunguli beže. Zatim ide šok scena eksplicitnog seksa gde vidimo ljude-televizore koji se jebu i eksplicitnu mušku kastraciju iliti polnu nemoć gde se na ekranu gospodina-televizora prikazuje odsečen rog koji predstavlja njegovu disfunkciju u toku seksa. Čemu to? Ne bih trošio reči…

Ko je mama a ko tata?
Opet kadar mladenaca. Majka izgovara: “Mislila sam da nikada neće prestati plakati“
Otac (odgovara kako bi po svakom iole normalnom brižno-empatičnom ponašanju dolikovalo majci):“Ne možeš je kriviti. Dosad joj se život sastojao uglavnom od borbi vatrenim oružijem“
Majka (vadi pištolj u maniru Doka Holideja) i govori dok ima napucano-opasan-nadrkan izraz lica:“Pa, mama je spremna za sledeću“
Otac odgovara (otac koji je profesionalni ratnik i vojnik, čovek koji bi svim silama trebao da brani porodicu) „Uzela si oružije! Imaš li pojma koje su statistike za roditelje koji drže ...“
PA JEBEMU MIŠA PONOVO PA AKO OVO NIJE BLJUTAV i do zla boga debilan DIJALOG KOJI VREĐA I POSLEDNJE ZRNO ZDRAVOG RAZUMA i INTELIGENCIJE ČITALACA, JEBEMU MIŠA PONOVO..., I ONDA SE NOVOKOMPONOVANE STRIP NEZNALICE RUGAJU BONELIJU STAROM 60 I KUSUR GODINA I NAIVNOSTI STAROG TEKSA.
Čovek-junak-ratnik i pre svega OTAC ćerkice kojoj je ugrižen život priča kao blazirana sekapersa koja živi u uljuljkanom zapadnom snu konformizma. Ali on mora tako da govori, mora da se vidi ko je „jaka“ i dominantna žena. ZadnJi kadar rasprave je prikazan simbolično on sa tužnim kučećim pogledom zuri u nju i iznad njega natpis „ništa joj nije mogao odbiti“
ZAŠTO?
1. Zato što je poslušan kao pas
2. Zato što je “voli”, ako je voli dolazimo do paradoksa. Ako je voli njegova je dužnost da joj odbije hir ako je na njenu ili detetovu štetu
3. Zato što je ona uvek apsolutno u pravu a on njen emotivni rob-papučar
4. Zato što je ona u vezi muško
5. Zato što je “kastriran”
6. Zato što je bezličan
Idemo dalje…na scenu konačno stupa junak u arhetipskom maniru. Ali da li je to baš tako u ovakvom poredku stvari, pa naravno da ne, junak je pase. Dakle junak ledenog pogleda, odvažnog držanja sa vernim pratiocem mačkolikim stvorom, plaćeni ubica koji ima dušu i empatiju, a takođe je i rob prostih nagona za prostitutkama, arhetipski gledano ne više junak jer je junak pase, ovde imamo anti junaka, ali jedini koji ipak ima kičmu, za razliku od puža-metilja u senci “jake” i dominantne žene, takozvanog “oca”. (Preporučujem svima koji nisu gledali seriju “once upon a time”, na šta su svedeni heroji a gde jedino imaju kičmu i čine muškarce u pravom smislu te reči ipak negativci kao što su Kuka i Ramplnstinski, veoma dobra serija degradacije klasičnih bajki i mitova, a imamo i novi film o Tarzanu gde je Džejn veći Tarzan od Gospodara džungle)
Idemo dalje…Beg mladenaca se nastavlja kroz tunel, prvi kadar koji vidimo je naš tatko-mekušac koji nosi u naručiju bebu i majku koja predvodi beg i pokazuje kojim putem da krenu. Nemojte misliti da imam išta protiv da ćalac nuna dete čak naprotiv, ali ovo je do zla boga debilna scena koja nam poručuje šta? Da je majka dominantna, zarad čega, neo-liberalnog bulšita.
Dakle u ovako ekstremnoj situaciji gde ih pola galaksije ljuri i gde su im lovci na ucenjene glave za petama otac nosi dete, DEBILANA DO DEBILANE, OTAC KOJI JE PROFESIONALAN VOJNIK!
Otac koji bi trebao u slučaju eventualnog napada na porodicu da istupi i da se suprostavi neprijatelju i da majci da šansu i odstupnicu kako bi pobegla sa detetom. Šta da su ih napali, on će da beži sa detetom a majka da se bori?
Otac koji trčkara za ženicom sa bebom u naručiju i govori sledeći dijalog:“Grozote nisu izmišljene. Izviđač u mom vodu video je jednu prve noći kada smo došli, gledao kako guta desetoricu ljudi. Rekao je da ima žareće crvene oči i zube poput tisuću igala“
Majka kurčevito odgovara „znaš koja je moja grozota? Devet meseci trudne trezvenosti. Kada sam to mogla preživeti...“
I to je majka alkoholičarka, narkomanka, kojoj je bio pakao od života što se morala uzdržati od svojih poroka dok je bila u drugom stanju. Pravi strip sa istinskim vanvremenskim vrednostima nem šta.
Idemo dalje...Pojavljuje se bodlja plaćeni ubica(žensko naravno). Naravno ćaleta skenja kao trećerazrednu šiparicu, dok je majka na inteligentan način sjebe i zaštiti dete. Zatim sledi kvest-potraga kako majka-princeza ide da spasi i probudi iz „sna“ ćaleta-princa. Ova potpuna degradacija i okretanje stvari na totalno neprirodan način postaje sve više i više degutantana...do momenta klasične scene gde majka (kao u ulozi princa) kleči iznad oca-princeze, i daje poljubac buđenja.
Idemo dalje...Sledeća scena vrh planine majka ide u izviđanje teritorije, a tatko previja bebu. Još jednom da kažem neman ništa protiv toga da ćale previje bebu ali u ovim uslovima je isuviše debilno da roditelji menjaju uloge radi političke korektnosti.
Tu ih pronalazi vojna trupa i kreće borba. Naravno tu se ćaletu aktivira primitivan ubilački nagon zaštite porodice i u trenutku kada kreće da ubije vojnika majka-pacifista ga upuca šok pištoljem i kaže no, no malo si se zaneo...A tata debilko skrušenog kučećeg pogleda odgovara“Šta bih ja bez tebe“. Cool i moderno nema šta
Idemo dalje...155 str. KATARZA AVANTURE U ARHETIPSKOM SMISLU... da pojasnim
KATARZA AVANTURE je presudni trenutak u okviru bajik, legenti, mitova kada heroj mora da napravi žrtvu kako bi nastavio potragu, spasao dragu, oslobodio dete, kraljevstvo...
U ruskoj bajci Ivan carević koji jaše zmaj-pticu i poput vihora hita da oslobodi dragu kada mu nestane volovskog mesa a ptica traži još kako bi vratila snagu, on seče komad svoga mesa sa bedara kako bi nahranio pticu, u japanskoj legendi (period pre Musašija kada je samuraj samo desnom rukom smeo da drži mač), da bi oslobodio svoju porodicu hrabri samuraj seče svoju desnu šaku i tim činom pravi istinsku žrtvu, vikinška legenda govori o mladom vikingu koji pristaje da bude ubijen bez oružija u ruci, što će reći nikada neće doći u Valhalu radi višeg cilja spasa deteta...
I naravno naši mladanci su bačeni pred test odvažnosti ili KATARZE AVANTURE
Nalaze se ispred drveta-rakete koje od njih traži žrtvu.I naravno pametni tatica nudi mač.
Na šta razumna majka sa gramom zdrave logike mu govori „Marko ne. Malo pre si sa time sredio čitav vod“
Tatica odgovara „Tačno tako. Ako čovek nosi instrument nasilja, uvek će naći i razloga da ga koristi. Ako zaista želimo da pobegnemo od rata, moramo ga prestati nositi sa sobom.“
Ja sam ubeđen da bi ga u ovome trenutku pokojni Gandi pljunuo u lice. Kakva kofa govana, uz pomoć tog mača je sačuvao život detetu a sada glumi pacifistu, zarad koga svog ega ili života deteta.
Lomi mač i ulazi u brod-raketu. I prva stvar koju uzgovara tata-debilko je „to je foaje. Ovaj brod ima svoj foaje!“ kao trećerazredna usedelica. Tatici je u ovom trnutku do foajea, KOJA SPLAČINA BLJUTAVOSTI.
Dok majku duh-devojčica pita“Ti nećeš laserski pištolj je li?
Na šta zdravorazumska majka odgovara” Nema jebene šanse“
Dakle da skratim u svakom zdravorazumskom scenariju a ne u ovakvoj teletabijskoj – debilani i papazjaniji glavni junak iliti tatica bi odsekao svoj rog koji je simbol žrtve „moja krva za novu krv-sreću deteta“
Pa ni TELETABIS ne bi polomio mač u trenutku kada mu je pola galaksije za petama i profesionalni lovci na glave, a pritom u naručij nosi tek rođenu ćerkicu. To je veoma inteligentan scenario, skidam kapu.
Ajdemo sada o kritici rata, neko od forumaša reče strip je kritika rata. To nije tačno. Kakva crna kritika rata, to je isto kada tupastu misicu na izboru za mis pitaju šta želi a ona se glupavo osmehne i kaže mir u svetu! Kakav crni mir u svetu rata će uvek biti, a ako se radi anti ratni strip onda se to radi na inteligentan nači tako što se ratna drama svede na mikro nivo i prikaže čojstvo i junaštvo heroja.
JUNAŠTVO – spremnost da se žrtvuje sopstveni život za viši cilj
ČOJSTVO – da se poštedi život neprijatelja i zna kada da se vrati mač u korice. Da se na human način ophodi prema zatvoreniku, da se ne ubijaju civili, ne siluju žene...
Daću samo primer vanvremenskog stripa i remkdela devete umetnosti i na koji se način bori protiv apsurda rata. Naravno idealan primer je naš drugar i poznanik poručnik Bluberi.
Kada Bluberi pređe na severnjačku stranu silom prilika on u ratu sa južnjacima iskazuje JUNAŠTVO tako što ide u prvim redovima, A ČOJSTVO tako što ne ispaljuje ni jedan metak na svoju braću u toku celog rata već dostojanstveno samo svira trubu dok oko njega besni rat. A taj isti Bluberi bi potegao oružije i ubio napasnika da zaštiti svakog ugroženog a kamoli svoje dete.
E o takvim herojima ja želim da čitam a ne o bljutavim mizerijama nedostojnih vazduha koji udišu.
Dakle neo-liberalna kofa govana u umetničkom stvaralaštvu, bilo, strip, književnost, film se kuva od sledećih sastojaka: “kvazi“ jaka frustrirana žena, kastrirani antički heroj, malo seksa, malo perverzija, malo veganstva ili vegeterijanaca (u ovom stripu tatica koji je koza izgovara da je vegeterijanac HA I HA I HA, malo pederluka, malo psovki, malo ne morala, i puno govana)
E sada da me neko ne strpa u zatucanog balkanca preporučio bih delo liberalnog sadržaja i ideologije a bogat istinskihm vrednostima Berardijevo i Milacovo čedo Ken Parker, remeg delo u svakom smislu u kome je SAGA smeće (mala ispravka crtež i koloring mi se jako sviđaju u sagi)
Ako nekoga zanima moje mišljenje i analiza o Kenu Parkeru može da pročita moj esej u okviru specijalnog broja Kvadrata o Kenu Parkeru pod nazivom „Balada o čoveku zvanom Duga Puška“

---

quote:

---

Originally posted by KuntaKinte
Nisam prisustvovao rođenju svoje ćerke, ali mi je žena rekla da ne mogu da zamislim šta su sve žene pored nje vikale u porodiljskoj sali dok su trpele kontrakcije pre porođaja, da to nikad nije ni od najvulgarnijih muškaraca čula. Jebi ga, tako se rađa život - uz psovku.

---

quote:

---

Originally posted by kasper

quote:

---

Originally posted by KuntaKinte
Nisam prisustvovao rođenju svoje ćerke, ali mi je žena rekla da ne mogu da zamislim šta su sve žene pored nje vikale u porodiljskoj sali dok su trpele kontrakcije pre porođaja, da to nikad nije ni od najvulgarnijih muškaraca čula. Jebi ga, tako se rađa život - uz psovku.

---

ja sam prisustvovao 2 puta, veruj mi da se sve i svasta cuje.

---

quote:

---

Originally posted by www2

quote:

---

Originally posted by roland

SPOJLERI U CELOM TEKSTU
SAGA – bljutava sapunica neinteligentnog sadržaja sa neo-liberalnim konceptom degenerisanih vrednosti kroz rušenje arhetipa antičkog heroja
(sramotno-isprazna kopija klasičnog dela književnosti, maga pisane reči, barda Šekspira, sa čijim konceptom “Romea i Julije” pokušava trećerazredno da koketira na krajnje plitak način)
Proglašena za najbolji moderni strip sf tematike, a pritom nema blage veze sa sf konceptom, već je obična špansko-turko-brazilska spunjara odevena u sf ruho koje čini samo masku u kojoj se radnja dešava.
Da krenem sa obrazloženjem:
Plot iliti scenario se bazira na toliko već puta viđenoj i izlizanoj koncepciji o dvoje neshvaćenih mladih koji potiču iz porodica koje su u drevnom sukobu-ratu i koje obe strane osuđuju i čiju ljubav brane, a oni traže sigurno mesto pod svodom nebeskim da konzumiraju svoju ljubav u miru dok ih smrt ne rastavi. I to je to, to je u kratkim crtama SAGA a sve ostalo je kozmetičke prirode, marketinški trikovi pravljenja veštačkoh hajpa u glavama prosečnih konzumenata kreiranjem kontraverza, propagiranjem neo-libralne degenerisane ideologije, malo seksa, pa malo šoka, pa seksa i svih splačina koje sadrži jedno šund štivo za debilne narodne mase (u ovom slučaju stripadžije novog doba).
Tako da ispred nas čitlaca imamo knjižurinu od 500 str. Sa vrlo malo toga originalno rečenog, gde je piscu cilj da šokira bez cilja i radi prodaje i sa svakom sledećom svešcicom gubi i nit i cilj i mučenik ne zna gde je pošao a gde došao.
E sada ja bih izdvojio hajlajt celokupnog koncepta na kome se bazira celi plot - arhetipske ljubavnike “Romea i Juliju”, i SAGU uporedio sa delom kome ne može ni da prismrdi a čiji je koncept radnje baziran na istom plotu.
Sa jedne strane imamo SAGU stripčinu od 500 str naspram priče od 20 str. veličanstvenog Huga Prata, album Etiopljani a priča se zove “O drugim Romeima i drugim Julijama” A u tih 20 str. Satkana sva filozofija, poetika, junaštvo i kukavičluk, originalnost, sukob vera i religija i davavanje ličnog pečata na originalnu priču. I tu leži razlika između vanvremenskog umetničkog dela i trećerazredne sapunjare i šunda. Ko nije pročitao neka pročita i presudi sam.
Neo-liberalne baljezgarije ili “kastriranje arhetipa antičkog heroja”
Prvi kadar, prva strana krupni kadar ženskog profila ili glavne junakinje-protagonistkinje dela koja izgovara “Serem li? Osećam se kao da serem!” a iznad njenih reči narator govori:“Ovako se ostvaruje ideja“ Kada okrenemo stranicu vidimo da to izgovara žena koja se porađa, buduća majka.
Pa jebem mu miša, najsvetiji čin bilo za verujućeg bilo za ateistu je rođenje deteta,sveti čin produžetka vrste, najuzvišenija stvar, STVARANJE NOVOG BIĆA a majka viče serem li, i od prve strane se kreće sa neo-liberalnim gadostima i osnovnom njihovom premisom u umetnosti – “i to može da bude realnost”. Slažem se možda i može, ali čemu? I o Nikoli Tesli se može pisati na taj način i da nekome padne napamet da opisuje kakvo je govno poznati naučnik iskenjao i da li je imao šuljeve, sa naučnim dokazima iz njegovog medicinskog kartona, a da li je i to realno? Pa jeste ali čemu? Da se dokaže da i veliki umovi seru? Da nastavim u kom smeru ide splačina od SAGE, majka izgovara:“Ozbiljno ti kažem zaboravi seks ako na tebe obavim nuždu. Osim ako se tome potajno nadaš“
I tako odpočinje saga o junakinji kojoj je sopstvena pička preča nego rađanje deteta, ok možda se i to nekome sviđa, meni ne, ali čisto sumljam da bi ijedna trudnica lupetala ovakve stvari u toku porođaja. I dolazimo do oca koji porađa bebu i do fantastičnog kadra punog emocija iskrene radosti koje rođenje deteta nosi i iskrene suze radosnice, a sa druge strane majku-kučku-emancipovanu kvazi samostalnu savremenu ženu koja je već početnim psovkama stavljena u ulogu muškarca.
Koncept neo-liberalne filozofije u dekonstrukciji i kastraciji heroja i karikiranjem žene-majke se sastoji u prostoj premisi. Da bi se ženski junak-protagonista prikazao superiorno i „kvazi“ dominantno njemu se dodaju tradicionalne stereotipne karakteristike muškarca u vulgarnom smislu, psuje, pije, ne iskazuje emocije, lišena empatije...dok se heroj „duhovnom kastracijom“ svodi na ženske stereotipne osobine, a to svakako nisu ni „jake“ žene ni „slabi muškarci“, već degenerisani postulati nastali vitoperenjem antičkih mitova i legendi gotovo svih naroda.
Ako uzmemo Prata za primer dovoljno je pogledati plejadu ženski likova koja defiluje stranicama Korta Maltezea i videti kako se i na koji način kreira jak ženski karakter u svakom smislu te reči, gde žena ostaje ono što suštinski ženu čini ženom, naravnao tu je i bezbroj drugih strip velikana kao što su Žodorovski, Gejmen, Talbot, Mur, Berardi...da ne nabrajam, i to je prava umetnost, i način prikazivanja žene kao bića sa svim vrlinama i manama.
Da se vratim na Sagu. Beba se rodila i odmah dolazi do rasprave o imenu, jer su bože moj maica i tatica dve različite frakcije i svaka vuče kolo na svoju vodenicu. Pošto su oni moderna neo-liberalna porodica i žele da pređu barijere kao što su vera i tradicija, biraju neutralno ime, ali u tom momentu mamica se izleti opaskom da će sačekati da ipak detetu prokrvare krila, nešto slično obrezivanju kod muslimana. Opa mamica je ipak tradicionalista i konzervativac ipak mamica nešto poštuje, a šta je tatica-sekapersa-papučić?
Idemo dalje… Napadaju ih obe frakcije i njena i njegova i oni u gunguli beže. Zatim ide šok scena eksplicitnog seksa gde vidimo ljude-televizore koji se jebu i eksplicitnu mušku kastraciju iliti polnu nemoć gde se na ekranu gospodina-televizora prikazuje odsečen rog koji predstavlja njegovu disfunkciju u toku seksa. Čemu to? Ne bih trošio reči…

Ko je mama a ko tata?
Opet kadar mladenaca. Majka izgovara: “Mislila sam da nikada neće prestati plakati“
Otac (odgovara kako bi po svakom iole normalnom brižno-empatičnom ponašanju dolikovalo majci):“Ne možeš je kriviti. Dosad joj se život sastojao uglavnom od borbi vatrenim oružijem“
Majka (vadi pištolj u maniru Doka Holideja) i govori dok ima napucano-opasan-nadrkan izraz lica:“Pa, mama je spremna za sledeću“
Otac odgovara (otac koji je profesionalni ratnik i vojnik, čovek koji bi svim silama trebao da brani porodicu) „Uzela si oružije! Imaš li pojma koje su statistike za roditelje koji drže ...“
PA JEBEMU MIŠA PONOVO PA AKO OVO NIJE BLJUTAV i do zla boga debilan DIJALOG KOJI VREĐA I POSLEDNJE ZRNO ZDRAVOG RAZUMA i INTELIGENCIJE ČITALACA, JEBEMU MIŠA PONOVO..., I ONDA SE NOVOKOMPONOVANE STRIP NEZNALICE RUGAJU BONELIJU STAROM 60 I KUSUR GODINA I NAIVNOSTI STAROG TEKSA.
Čovek-junak-ratnik i pre svega OTAC ćerkice kojoj je ugrižen život priča kao blazirana sekapersa koja živi u uljuljkanom zapadnom snu konformizma. Ali on mora tako da govori, mora da se vidi ko je „jaka“ i dominantna žena. ZadnJi kadar rasprave je prikazan simbolično on sa tužnim kučećim pogledom zuri u nju i iznad njega natpis „ništa joj nije mogao odbiti“
ZAŠTO?
1. Zato što je poslušan kao pas
2. Zato što je “voli”, ako je voli dolazimo do paradoksa. Ako je voli njegova je dužnost da joj odbije hir ako je na njenu ili detetovu štetu
3. Zato što je ona uvek apsolutno u pravu a on njen emotivni rob-papučar
4. Zato što je ona u vezi muško
5. Zato što je “kastriran”
6. Zato što je bezličan
Idemo dalje…na scenu konačno stupa junak u arhetipskom maniru. Ali da li je to baš tako u ovakvom poredku stvari, pa naravno da ne, junak je pase. Dakle junak ledenog pogleda, odvažnog držanja sa vernim pratiocem mačkolikim stvorom, plaćeni ubica koji ima dušu i empatiju, a takođe je i rob prostih nagona za prostitutkama, arhetipski gledano ne više junak jer je junak pase, ovde imamo anti junaka, ali jedini koji ipak ima kičmu, za razliku od puža-metilja u senci “jake” i dominantne žene, takozvanog “oca”. (Preporučujem svima koji nisu gledali seriju “once upon a time”, na šta su svedeni heroji a gde jedino imaju kičmu i čine muškarce u pravom smislu te reči ipak negativci kao što su Kuka i Ramplnstinski, veoma dobra serija degradacije klasičnih bajki i mitova, a imamo i novi film o Tarzanu gde je Džejn veći Tarzan od Gospodara džungle)
Idemo dalje…Beg mladenaca se nastavlja kroz tunel, prvi kadar koji vidimo je naš tatko-mekušac koji nosi u naručiju bebu i majku koja predvodi beg i pokazuje kojim putem da krenu. Nemojte misliti da imam išta protiv da ćalac nuna dete čak naprotiv, ali ovo je do zla boga debilna scena koja nam poručuje šta? Da je majka dominantna, zarad čega, neo-liberalnog bulšita.
Dakle u ovako ekstremnoj situaciji gde ih pola galaksije ljuri i gde su im lovci na ucenjene glave za petama otac nosi dete, DEBILANA DO DEBILANE, OTAC KOJI JE PROFESIONALAN VOJNIK!
Otac koji bi trebao u slučaju eventualnog napada na porodicu da istupi i da se suprostavi neprijatelju i da majci da šansu i odstupnicu kako bi pobegla sa detetom. Šta da su ih napali, on će da beži sa detetom a majka da se bori?
Otac koji trčkara za ženicom sa bebom u naručiju i govori sledeći dijalog:“Grozote nisu izmišljene. Izviđač u mom vodu video je jednu prve noći kada smo došli, gledao kako guta desetoricu ljudi. Rekao je da ima žareće crvene oči i zube poput tisuću igala“
Majka kurčevito odgovara „znaš koja je moja grozota? Devet meseci trudne trezvenosti. Kada sam to mogla preživeti...“
I to je majka alkoholičarka, narkomanka, kojoj je bio pakao od života što se morala uzdržati od svojih poroka dok je bila u drugom stanju. Pravi strip sa istinskim vanvremenskim vrednostima nem šta.
Idemo dalje...Pojavljuje se bodlja plaćeni ubica(žensko naravno). Naravno ćaleta skenja kao trećerazrednu šiparicu, dok je majka na inteligentan način sjebe i zaštiti dete. Zatim sledi kvest-potraga kako majka-princeza ide da spasi i probudi iz „sna“ ćaleta-princa. Ova potpuna degradacija i okretanje stvari na totalno neprirodan način postaje sve više i više degutantana...do momenta klasične scene gde majka (kao u ulozi princa) kleči iznad oca-princeze, i daje poljubac buđenja.
Idemo dalje...Sledeća scena vrh planine majka ide u izviđanje teritorije, a tatko previja bebu. Još jednom da kažem neman ništa protiv toga da ćale previje bebu ali u ovim uslovima je isuviše debilno da roditelji menjaju uloge radi političke korektnosti.
Tu ih pronalazi vojna trupa i kreće borba. Naravno tu se ćaletu aktivira primitivan ubilački nagon zaštite porodice i u trenutku kada kreće da ubije vojnika majka-pacifista ga upuca šok pištoljem i kaže no, no malo si se zaneo...A tata debilko skrušenog kučećeg pogleda odgovara“Šta bih ja bez tebe“. Cool i moderno nema šta
Idemo dalje...155 str. KATARZA AVANTURE U ARHETIPSKOM SMISLU... da pojasnim
KATARZA AVANTURE je presudni trenutak u okviru bajik, legenti, mitova kada heroj mora da napravi žrtvu kako bi nastavio potragu, spasao dragu, oslobodio dete, kraljevstvo...
U ruskoj bajci Ivan carević koji jaše zmaj-pticu i poput vihora hita da oslobodi dragu kada mu nestane volovskog mesa a ptica traži još kako bi vratila snagu, on seče komad svoga mesa sa bedara kako bi nahranio pticu, u japanskoj legendi (period pre Musašija kada je samuraj samo desnom rukom smeo da drži mač), da bi oslobodio svoju porodicu hrabri samuraj seče svoju desnu šaku i tim činom pravi istinsku žrtvu, vikinška legenda govori o mladom vikingu koji pristaje da bude ubijen bez oružija u ruci, što će reći nikada neće doći u Valhalu radi višeg cilja spasa deteta...
I naravno naši mladanci su bačeni pred test odvažnosti ili KATARZE AVANTURE
Nalaze se ispred drveta-rakete koje od njih traži žrtvu.I naravno pametni tatica nudi mač.
Na šta razumna majka sa gramom zdrave logike mu govori „Marko ne. Malo pre si sa time sredio čitav vod“
Tatica odgovara „Tačno tako. Ako čovek nosi instrument nasilja, uvek će naći i razloga da ga koristi. Ako zaista želimo da pobegnemo od rata, moramo ga prestati nositi sa sobom.“
Ja sam ubeđen da bi ga u ovome trenutku pokojni Gandi pljunuo u lice. Kakva kofa govana, uz pomoć tog mača je sačuvao život detetu a sada glumi pacifistu, zarad koga svog ega ili života deteta.
Lomi mač i ulazi u brod-raketu. I prva stvar koju uzgovara tata-debilko je „to je foaje. Ovaj brod ima svoj foaje!“ kao trećerazredna usedelica. Tatici je u ovom trnutku do foajea, KOJA SPLAČINA BLJUTAVOSTI.
Dok majku duh-devojčica pita“Ti nećeš laserski pištolj je li?
Na šta zdravorazumska majka odgovara” Nema jebene šanse“
Dakle da skratim u svakom zdravorazumskom scenariju a ne u ovakvoj teletabijskoj – debilani i papazjaniji glavni junak iliti tatica bi odsekao svoj rog koji je simbol žrtve „moja krva za novu krv-sreću deteta“
Pa ni TELETABIS ne bi polomio mač u trenutku kada mu je pola galaksije za petama i profesionalni lovci na glave, a pritom u naručij nosi tek rođenu ćerkicu. To je veoma inteligentan scenario, skidam kapu.
Ajdemo sada o kritici rata, neko od forumaša reče strip je kritika rata. To nije tačno. Kakva crna kritika rata, to je isto kada tupastu misicu na izboru za mis pitaju šta želi a ona se glupavo osmehne i kaže mir u svetu! Kakav crni mir u svetu rata će uvek biti, a ako se radi anti ratni strip onda se to radi na inteligentan nači tako što se ratna drama svede na mikro nivo i prikaže čojstvo i junaštvo heroja.
JUNAŠTVO – spremnost da se žrtvuje sopstveni život za viši cilj
ČOJSTVO – da se poštedi život neprijatelja i zna kada da se vrati mač u korice. Da se na human način ophodi prema zatvoreniku, da se ne ubijaju civili, ne siluju žene...
Daću samo primer vanvremenskog stripa i remkdela devete umetnosti i na koji se način bori protiv apsurda rata. Naravno idealan primer je naš drugar i poznanik poručnik Bluberi.
Kada Bluberi pređe na severnjačku stranu silom prilika on u ratu sa južnjacima iskazuje JUNAŠTVO tako što ide u prvim redovima, A ČOJSTVO tako što ne ispaljuje ni jedan metak na svoju braću u toku celog rata već dostojanstveno samo svira trubu dok oko njega besni rat. A taj isti Bluberi bi potegao oružije i ubio napasnika da zaštiti svakog ugroženog a kamoli svoje dete.
E o takvim herojima ja želim da čitam a ne o bljutavim mizerijama nedostojnih vazduha koji udišu.
Dakle neo-liberalna kofa govana u umetničkom stvaralaštvu, bilo, strip, književnost, film se kuva od sledećih sastojaka: “kvazi“ jaka frustrirana žena, kastrirani antički heroj, malo seksa, malo perverzija, malo veganstva ili vegeterijanaca (u ovom stripu tatica koji je koza izgovara da je vegeterijanac HA I HA I HA, malo pederluka, malo psovki, malo ne morala, i puno govana)
E sada da me neko ne strpa u zatucanog balkanca preporučio bih delo liberalnog sadržaja i ideologije a bogat istinskihm vrednostima Berardijevo i Milacovo čedo Ken Parker, remeg delo u svakom smislu u kome je SAGA smeće (mala ispravka crtež i koloring mi se jako sviđaju u sagi)
Ako nekoga zanima moje mišljenje i analiza o Kenu Parkeru može da pročita moj esej u okviru specijalnog broja Kvadrata o Kenu Parkeru pod nazivom „Balada o čoveku zvanom Duga Puška“

---

Majko mila....veće gluposti (većina teksta) nisam JAKO dugo pročitao.....nemam sad vremena zaista jer sam na poslu i ne sjećam se svake scene iz teksta (čitao sam ovo kako je izlazilo u USA) ali šta bi rekla braća Srbi:

"Promašio si ceo fudbal".

Kad ga ponovo pročitam osvrnut ću se na ove baljezgarije.

---