|
Jocko
stripovi.com suradnik
Serbia
1138 Posts
Member since 22/11/2016 |
 Posted - 08/02/2022 : 13:43:20
|
Meni su Kule od peska odlican strip. Bolji od Pahiderma. Bas mi se svidja u kom pravcu ide prica, ka gorkoj egzistencijalistickoj zavrsnici, i sto je dosta toga ostalo neobjasnjeno. Majndfak kao i meni dragi Grad od stakla, takodje od Komika.
Komentar iz 2017. sa darkwood foruma, iz vremena kada sam nasiroko kenjao o procitanom:
Ako ne rođeni brat, a ono najbliži rođak ''Grada od stakla'' koga je takođe objavio Komiko. Žanr kakav sam uvek obožavao i preferirao, mindfuck/mindbending, tačnije u ovom slučaju miks više žanrova, od (krimi) misterije preko naučne fanstastike, a na kraju životna drama. Podseća i na Saramagovo ''Slepilo'', koje me je takođe oduševilo.
Teško je proceniti šta se tu zaista desilo, mada se već u pregovoru navodi kako za jednu od potencijalno-ključnijih scena ni autor nije znao šta predstavlja, već mu ju je čitalac ''otkrio''. Što će reći da ni autor ne zna o čemu je zaista reč... Anto je takođe pitao šta predstavlja pucnjava na nesrećnog Hozea, no niko ne odgovori. Uostalom, ako su pisac i ono dvoje uspeli da uđu u 'začarani krug' a Hoze nije, zašto je to tako? I ko je to pucao, te gde je nestao Hoze? Jedna od teorija a koju je izneo i starkelja pisac jeste da ih neko posmatra i da su deo eksperimenta (a tome ide u prilog i scena kada dečak tvrdi da vidi posmatrača iza stene, tj pomenuta scena čije značenje ni autor nije znao).
Na kraju krajeva, sve to je zaista nevažno, jer u poslednjoj trećini strip zalazi u neke potpuno drugačije vode te odgovor na pitanje ko je zašto i kako zakuvao sve, nije ni potreban.
Izdvojiću neke lepe scene koje su me zaista dirnule:
Kada Arapin, već ostareo i izboran, priča priču momcima i devojkama (u 20-im/30-im), a oni ga, svo petoro sedeći na zemlji, pomno slušaju izbuljavljenih očiju, poput dece koja i dalje jesu. Arapinova priča je možda stvarna arapska narodna priča, a možda izmišljena ''za potrebe stripa'', ali svakako veoma alegorična i služi svrsi - jer svako od aktera je tog dana bio pomenuti kralj na samrti iz istoimene priče, a smrt je bila starost koja ih je sustizala. Neki od likova s plaže su taj sneg na planini dotakli, a neki umrli učaureni u četiri zida... Po završetku priče, svi spavaju, te ih Alžirac, sa setom u očima, pokriva kao decu. Zaista je dirljiva (rekao bih namerna) lukavost kojom se poslužio Arapin - uspavati ih pričom, kako bi u toku spavanja ostarili i samim tim ne dočekali živi jutro, što se na kraju i dogodilo. Jer, bez obzira na naglo starenje njihovih tela, te prinudno i nasilno sticanje životnih mudrosti i otkrovenja (a koja dolaze sa godinama), njih petoro su ipak samo deca, i Arapin je to znao i stoga ih je uspavao - da bi ih poštedeo suočavanja sa starenjem i neizbežnom smrću.
* Postavlja se pitanje da li su samo deca? Jer je plavi ''trogodišnji'' dečak želeo da ne umre kao devac, a njegova ''petogodišnja'' sestra se dosta dobro razume u menstruaciju i gubljenje nevinosti. To je malo konfuzno i zbunjujuće u samom stripu, ali stičem utisak da koliko god oni zaista odrasli za jedan dan, ne samo fizički već i duhovno, da su ipak iznutra deca. Tome u prilog ide i sledeće: crnokosi 'čovek' tj dečak u jednom trenutku žali što nije pokušao da pobegne preko stenja dok je bio mlađi, da bi odmah zatim bio oduševljen činjenicom da će ostati budni celu noć, jer nikada pre to nije radio (a nije ni te noći, zahvaljujući samilosnom Arapinu).
* Takođe, polovični čovek iz Arapinove priče likom podseća na pisca s plaže, a šta predstavlja to što ga ima samo pola, nisam uspeo da dokučim.
* Rope76, a i autor u predgovoru, je spomenuo i film El Angel Exterminador, čiji me je zaplet podsetio na ovaj strip ali koji nikako da odgledam jer ne mogu naći prevod.
Kako se strip privodio kraju sve više sam sticao utisak da su ta, sada ostarela deca sve više postajala duhovno osakaćena, zapuštena, što se dalo videti iz prethodno pomenutih izjava crnokosog dečaka. Sa nekakvom setom sam žalio tu decu jer su sve više postajali frikovi, hendikepirani, ne samo u fizičkom smislu starenja, već ponajviše duhovnom smislu. Sve ono za šta mi imamo jedan ceo životni vek (kako to dugo zvuči), oni imaju samo jedan dan. Zbunjeni su promenama koje se dešavaju na i u njima. Crnokosi dečak je zbunjen nakon što je oplodio devojčicu - po njegovom izrazu lica i položaju ruku/šaka vidimo da je duboko potresen, zabrinut za (ne?)srećnu devojčicu ali i gotovo nesvestan onoga što je učinio i šta će uskoro postati (otac). I niko od odraslih ne daje savete, ne razgovara s tom nesrećnom decom; roditelji viču, svađaju se a deca na svojoj koži trpe... I odrasli su uplašeni, svako brine svoju brigu: ovde vidimo decu okruženu ljudima koji bi trebalo da se brinu za njih i da ih vole, a opet se ne mogu odupreti utisku da su ta deca prepuštena svojim unutrašnjim nagonima, željama; samima sebi i svojoj samoći. I tu dolazim do osećaja koji je sličan sa osećajem tokom čitanja knjige koju upravo završavam ''Sto godina samoće''. Samo, ono što je u toj knjizi jedan vek, u ovom stripu je jedan dan. U oba nigde kraja bizarnosti i nadrealizmu, a tu su i tragične ljudske sudbine. I lokacija je fiksna.
Na kraju, svako umire na način na koji želi (ili ne želi): dvoje vrši samoubistvo držeći se za ruke i odlazeći pod vodu (podseća me na neke scene iz Dilana Doga), a stari senilni doktor pre smrti ostavlja alchajmerom izazvanu zaostavštinu u vidu velelepne kule od peska (koja je naslov stripa a i pominje se u Arapinovoj priči o kralju, pa je vrlo važan motiv). I to je vrlo interesantno - deca odrastaju a odrastao podetinji. Na kraju je skončao kao noj, sa glavom u pesku, bežeći od problema tako što gradi kule i zidine, poput kralja iz priče, koji je takođe bežao od smrti umesto da se sa njom suoči. Doduše ovaj prvi je to činio nesvesno, kada je alchajmer već uzeo maha. A zanimljivo je i kakav odnos neki od likova imaju prema smrti i starenju: devojčice uglavnom žele seks, njihovim majkama proradi taština u vidu straha od starenja i bora, dok muškarci mahom bukvalno prolupaju od želje da pobegnu odatle. Žena neće otići bez dece, dok muškarac hoće i bez žene i bez dece.
Međutim, po meni je najkompleksniji lik ovog stripa onaj koga ima najmanje - devočica rođena unutar ''kruga''. Turoban i teksoban osećaj da su deca u ovom stripu za života (pa makar on bio kratak) upropaštena, još se više pogoršavao na samom kraju stripa, kada je na scenu stupio jedini preživeli lik - devojčica. Sam pokušaj da razumem osećanja i misli te devojčice koja je imala nesreću da se rodi na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, me je deprimirao. Zamisli, rodiš se, naglo odrastaš u toku jedne večeri uz nekakve ljude koji su jako bliski i uz vatru, i čak i ne naučiš da progovoriš; kroz par sati slušaš nekakvu priču pored vatre koju možda i ne razumeš i zaspiš. Budiš se odrasla i shvataš da su mama, tata i ljudi od sinoć svi stari i mrtvi. Sa suzama u očima dohvataš koficu i praviš kulu od peska... Doživljaj sveta tog deteta je otprilike isti kao i kod deteta odgajanog zaključanog u podrumu, nešto poput Džonija Nakaze iz Dilana Doga. Način na koji ono vidi svet je potpuno deformisano i pogrešno, ali to nije njena krivica. I to će biće provesti svoj kratki život šturo i usamljeno, za nju će ceo svet stati u jednu kanticu od peska, jednu plažu, i umreće verovatno i ne shvativši svu pogrešnost i izopačenost takvoga života. Koliko god se trudio, teško da mogu da zamislim užasniji ''život'' od tog.
Crtež mi je na početku stripa i u crtanju dece i odraslih bio dosta štur, i često je razlika između lica dece i iste te dece kao odraslih u samo dve-tri nacrtane crtice. Tako da ti neki prelazi tj starenja dece u početku nisu baš bila izražajna;
međutim, crtač je zaista sjajan u crtanju starijih i izboranih lica, te je poslednja trećina stripa, a naročito završica noću, prilično bolje nacrtana, što je jako važno jer je završnica kod ovog stripa ključna i samim tim je zahtevala i bolji crtež. Maltene kao da je scenarista rekao crtaču: ok, crtaj standardno sve, ali kad dođeš do poslednje trećine, ima da ti dišem za vratom i nadgledam šta radiš!
Trenutna pozicija na listi: 4 /od 19/ (2010. god.)
|
|
Edited by - Jocko on 08/02/2022 13:53:30 |
 |
|
Frederik Peters, Pjer Oskar Levi: KULE OD PESKA
