Priča nije tečna..a šteta jer strip jako dobro izgleda i ima potencijala!
Ovo stoji ali spada u domenu individualna duhovna doživljavanja djela Samo kažem da kada si kompletan autor (i crtač i scenarist) da rezultat i doživljavanje djela bude drugačije od onih stvari u kojima si samo crtač
Peimjerice djela koja je radio samo Pratt ili samo Manara ... i koje su zajedno ;o))
Ako je neko od strip adaptacije ovog čuvenog dela očekivao jednu lepo nacrtanu, opuštajuću light fantasy avanturu razočarao se najstrašnije jer Loisel već od starta udara ispod pojasa i svima stavlja do znanja da će njegova verzija Petra Pana biti namenjena za zreliju publiku i prvi čin ove predstave počinje sa surovo realnim portretom Dikensovog Londona dok će priča kulminaciju doživeti sa četvrtim albumom i Crvene ruke mi ulaze u sam vrh omiljenih albuma BD stripa zbog načina na koji je autor uzeo dečaka koji ne želi da odraste i zamenio ga sa dečakom koji prezire svet odraslih jer ga on podseća na svoju mamu, mama kao sigurna luka detinjstva jednog dečaka, ali kada se ovo "sidro" ukloni gubi se sva dečačka nevinosti i način na koji je Loisel povezao Petra Pana sa legendom o Džeku Trboseku je vrhunski odrađeno
Ovo je priča o dečaštvu kao najnevinijem dobu u našim životima ali nevino samo po tome što je ljudska kob da pamtimo samo dobre stvari dok kako starimo razvijamo tendenciju da sve ostalo zaboravljamo, ono čega ne želimo da se prisećamo dozvolimo da izbledi, kao da se nije desilo nama, kao da zapravo nije ni postojalo.. Zanimljivo koliko ova priča gađa u ono podsvesno u nama, Zvončica sa bujnim poprsjem i tangama predstavlja simbol "pohotnog", Rose kao žena koja čisti, pere, kuva, šije itd je simbol za "matrijarhalno" jer podseća na našu mamu, Tigrica Lili kao nešto "egzotično" što deluje toliko drugačije da priča jezikom koji ne razumemo, bila bi idealna prva simpatija za jednog dečaka ali ožiljci iz prošlosti su ga sprečili da sanja o tom putu.. Na način na koji se Petar i Pan spajaju i postaju jedan lik ne bih trošio reči koliko je to dobro odrađeno i koliko gađa u suštinu ovog dela
Koliko god ovo bila priča o dečaštvu, detinjstvu i našoj potrebi da maštamo i zaboravljamo neke stvari, toliko je ovo jedno poučno delo koje nudi mudre savete: "strah me da sam propustio život koji mi se nudio", ko previše sanjari i mašta o onom drugom svetu prespavaće ceo život, stvaran život.. Kao krokodil koji je progutao časovnik, čudovište koje guta naše dragoceno vreme, što više starimo i udaljavamo se od detinjstva to više stičemo utisak da ovaj "krokodil" ima veći apetit.. A sama ta ideja šta je to što čini da nešto doživljavamo kao "blago" je neprevaziđena, vanvremenska u svojoj mudrosti..
Fenomenalan strip, delo koje jednostavno vapi za ponovnim čitanjima koliko je ovo slojevito napisano i intelektualno izazovno u traženju sličnosti / razlika između stvarnog sveta i Nedođije, a na svakom čitaocu ostaje da utvrdi koji svet doživljava kao stvaran, a koji kao iskrivljen odraz u ogledalu
Ako je neko od strip adaptacije ovog čuvenog dela očekivao jednu lepo nacrtanu, opuštajuću light fantasy avanturu razočarao se najstrašnije jer Loisel već od starta udara ispod pojasa i svima stavlja do znanja da će njegova verzija Petra Pana biti namenjena za zreliju publiku i prvi čin ove predstave počinje sa surovo realnim portretom Dikensovog Londona dok će priča kulminaciju doživeti sa četvrtim albumom i Crvene ruke mi ulaze u sam vrh omiljenih albuma BD stripa zbog načina na koji je autor uzeo dečaka koji ne želi da odraste i zamenio ga sa dečakom koji prezire svet odraslih jer ga on podseća na svoju mamu, mama kao sigurna luka detinjstva jednog dečaka, ali kada se ovo "sidro" ukloni gubi se sva dečačka nevinosti i način na koji je Loisel povezao Petra Pana sa legendom o Džeku Trboseku je vrhunski odrađeno
Ovo je priča o dečaštvu kao najnevinijem dobu u našim životima ali nevino samo po tome što je ljudska kob da pamtimo samo dobre stvari dok kako starimo razvijamo tendenciju da sve ostalo zaboravljamo, ono čega ne želimo da se prisećamo dozvolimo da izbledi, kao da se nije desilo nama, kao da zapravo nije ni postojalo.. Zanimljivo koliko ova priča gađa u ono podsvesno u nama, Zvončica sa bujnim poprsjem i tangama predstavlja simbol "pohotnog", Rose kao žena koja čisti, pere, kuva, šije itd je simbol za "matrijarhalno" jer podseća na našu mamu, Tigrica Lili kao nešto "egzotično" što deluje toliko drugačije da priča jezikom koji ne razumemo, bila bi idealna prva simpatija za jednog dečaka ali ožiljci iz prošlosti su ga sprečili da sanja o tom putu.. Na način na koji se Petar i Pan spajaju i postaju jedan lik ne bih trošio reči koliko je to dobro odrađeno i koliko gađa u suštinu ovog dela
Koliko god ovo bila priča o dečaštvu, detinjstvu i našoj potrebi da maštamo i zaboravljamo neke stvari, toliko je ovo jedno poučno delo koje nudi mudre savete: "strah me da sam propustio život koji mi se nudio", ko previše sanjari i mašta o onom drugom svetu prespavaće ceo život, stvaran život.. Kao krokodil koji je progutao časovnik, čudovište koje guta naše dragoceno vreme, što više starimo i udaljavamo se od detinjstva to više stičemo utisak da ovaj "krokodil" ima veći apetit.. A sama ta ideja šta je to što čini da nešto doživljavamo kao "blago" je neprevaziđena, vanvremenska u svojoj mudrosti..
Fenomenalan strip, delo koje jednostavno vapi za ponovnim čitanjima koliko je ovo slojevito napisano i intelektualno izazovno u traženju sličnosti / razlika između stvarnog sveta i Nedođije, a na svakom čitaocu ostaje da utvrdi koji svet doživljava kao stvaran, a koji kao iskrivljen odraz u ogledalu
Prelep osvrt Nakeru...meni jedan od najboljih stripova iz Fibrinog karaloga. Bas "udara ispod pojasa", remek delo
e fala q..u da vidim još jedno razmišljanje kao moje. ubilo me u pojam kad vidim kako se pljuje po ovom stripu.
edit:znači klub obožavatelja PP se sve na žistisa,anta,kaspera i nejkera. Malo ali odabrano društvo.Jeste da tu nejker štrči,ali ipak ćemo ga prihvatiti.
a ona sisa goingoing još nije pročitao ovu stripčinu.
Dajte nam Ralph Azhama;može i mekokoricen (ali u boji obavezno)!
Ni meni nije jasna kritika Petra Pana. Sjajan strip kome se uvek rado vraćam. Odličan post nakeru.
Toliko sjajan strip da sam poceo citati dva puta pa odustao, mozda ce biti treca sreca nekada :) Ne bih znao reci sta me odbija crtez ili da li raspolozenje koje sam imao kad sam citao nije bilo pravo.
Zanimljiva je rampa na reprint ali valjda je logicna...
Originally posted by Dr. Zistis Prelep osvrt Nakeru...meni jedan od najboljih stripova iz Fibrinog karaloga.
Uh iz cega????
Ja se nadam da ce se vremenom izboriti umetnost stripa i da ce sve propusteno biti nadomesteno!
Edited by - matori paraliticar on 28/11/2023 19:57:05
Pročitao PP danas do kraja. Po meni je ovo zapravo zaje...i psiho. Ok da strip ima određenih problema o kojima ste već pisali ali je i toliko slojevit i ispod tih nekih nespretnosti se nalazi puno toga, po meni ovo je ispod sve te dječje igre veći psiho čak i od Blasta. Unikatan strip.
FIBRA PREDSTAVLJA: KOLORKA 83 - Petar Pan
.jpg){kind=avatar}
Posted - 24/06/2021 : 10:55:22
.jpg)
.jpg)
