| Author |
 Topic  |
|
izivko
Advanced Member
.jpg)
Germany
12530 Posts
Member since 25/07/2003 |
 Posted - 17/01/2022 : 16:03:46
|
I dobro veli ovo za prikaz veličine i prostora. Niko to ne radi kao Druillet.
A ovako ruši utvrde. Osjeti se i težina kamenog bloka.
Scena borbe kopljima.
Ili war elephants iz albuma Salammbô.
 
|
Have mercy |
Edited by - izivko on 17/01/2022 16:43:44 |
 |
|
|
going going
Advanced Member
Serbia
11867 Posts
Member since 24/04/2012 |
Posted - 19/01/2022 : 23:30:01
|
quote:
Originally posted by izivko
Hvala na iscrpnom odgovoru.
Pogledat ću Aliena, Orion koliko sam vidio nije objavljen u Njemačkoj.
Alien je vrhunski!
I vrhunsko je domace izdanje Stalkera! |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1693 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 04/02/2022 : 21:31:35
|
Ovo je neko skoro stavio na Twitter:
To je iz Close Encounters of the Third Kind, adaptaciji filma koja je izašla u Marvel Comics Super Special #3, početkom 1978. Takođe je Goodwin adaptirao scenario (kao i u kasnijem Alienu), a tušer je ovde bio Klaus Janson. Simonson i Janson su sarađivali i na Battlestar Galactica, i sve to izgleda prilično dobro. I drugačije nego kada Janson radi sa drugim crtačima, posebno Frankom Millerom.
I koliko samo Simonsonov crtež izgleda modernije i neuobičajenije nego npr. Perezov iz istog doba! (Videti Loganovo bekstvo.) Tačno je da njih dvojica nisu vršnjaci po godinama, ali su u slično vreme ušli u industriju stripa (1972/1974).
Znam da je ovo bio omiljeni strip Stevea Liebera, koji je radio sa Ruckom na Whiteout i sa Fractionom na novom Jimmy-ju Olsenu.
Ovakvo crtanje nestalnih oblika (podrhtavanje, u ovom slučaju) me podseća na nešto drugo. Jedan od uticaja na Simonsona je bio britanski ilustrator Charles Keeping, koji je crtao za knjige, uglavnom dečje, i bio totalno sjeban lik, da prostite. Iako je ono što sam video od Keepinga objavljeno posle 1978, ipak ću staviti ovde pošto ga Simonson zvanično priznaje kao favorita.
Iz dečje knjige The Wedding Ghost, iz 1985. Dečje, zaboga!
Rekao sam da se neću upuštati u priču o ilustraciji i njenim uticajima - a na Simonsona i Chaykina, koji su zajedno išli da slušaju predavanja Boba Peaka, kralja filmskih postera, početkom 80-ih, je OGROMAN - ali moramo jednom i početi. To je jedan od razloga zašto većina komentatora iz sveta stripa ne može da razluči šta je uticalo na radove pomenutih. (Poput Kayfabeovaca, koji svugde traže Kirby-ja, Corbena, evetualno Totha, Kirbyja, Crumba, Kirbyja...) Sienkiewicza tek da ne pominjem... |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
Edited by - ridiculus on 04/02/2022 22:59:42 |
|
|
|
Vlaadisha
Advanced Member
USA
3513 Posts
Member since 21/07/2004 |
|
|
ridiculus
Senior Member
1693 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 02/05/2022 : 18:45:03
|
Video sam jutros da taj video postoji, ali tek sam ga sad posle tvog podsećanja i pogledao.
Vidim da Šon i Karson imaju neke nedoumice oko upisivanja, pa evo onog što znam. (Ovo što sledi je uglavnom za profesionalce i fanatike.)
Sajmonson uvek radi na sledeći način: kada ima ideju kako će strana da izgleda, nacrta je olovkom - donekle detaljno, ali ne preterano - i u toku te faze odredi gde će baloni da budu, i gde će zvučni efekti da budu, i gde će da bude sav ostali tekst koji pripada crtežu. Zatim se tušem upisuje tekst, u balone i u kadrove, što uglavnom radi za njega John Workman, još od ovog stripa (pre toga ga je obično unosio sam, a na Manhunteru je to bio Ben Oda), i tek zatim Sajmonson tušira crtež.
Dakle, prvo olovka, zatim upis, na kraju tuš.
Ovo ima za posledicu da stranice izgledaju organski - crtež i tekst kao jedno - za razliku od, npr. Čejkina, koji je tu (po meni) potpuno zastranio, i čiji novi radovi izgledaju kao da je crtež na jednom sloju, a tekst u drugom. Nije samo on u pitanju, tako izgleda solidan deo moderne produkcije, poput novog Palmiotijevog projekta, na Kikstarteru, koji crta slika Scott Hampton.
Workman uvek upisuje rukom, bar kada radi sa Sajmonsonom. Ali on radi i sa T.L.Edwardsom, i povremeno i sa drugima, i moguće da za njega (ili njih) upisuje i digitalno.
A on je bio i upisivač za Doom Patrol dok je ovog pisao Morrison, a crtao Case, ali ne sećam se da mi je tamo toliko privukao pažnju. Možda zato što Sajmonson smišlja sve, ili bar većinu stvari, na nivou ukupnog izgleda stranice - Workmanu uglavnom ostaje samo krajnja realizacija.
Što se tiče referenci, da, Sajmonson ih je imao dosta, i on i Goodwin su bili zahvalni studiju 20th Century Fox na nemešanju u njihov rad, i dozvolu da vide radnu verziju filma (tada još nezavršenog), mnoge fotografije, modele, nacrte scenarija, i sve ostalo. Čak nije morao ni posebno da pazi na izgled glumaca, a ipak su svi likovi prepoznatljivi.
Slova upisana plavom bojom su glasovi koji se čuju preko zvučnika.
A baš je ovaj strip izrodio kritiku koja me je bila toliko impresionirala da sam počeo da čitam prikaze i kritike stripova napisane u tom periodu na internetu - pre 10-15 godina, kada su blogovi i prikazi nicali kao cveće posle prolećne kiše. (Danas vlada prava kritička pustoš u odnosu na to vreme.)
Taj prikaz je od Johna Kane-a, za sada neaktivni sajt Savage Critics. Nije čak ni celoviti prikaz, više je skup pojedinačnih zapažanja. Na neki način, ovaj video je za mene prolazak pored kuće. |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
Edited by - ridiculus on 02/05/2022 18:50:03 |
|
|
|
Topic |
|
|
|
Walter Simonson
