Jedan od najvećih italijanskih strip scenarista, meni najdraži iz tog kruga Bonelijevih najpoznatijih, najproduktivnijih i najkreativnijih autora priča. Čovek beskrajne mašte i ogromnog znanja, koje je nesebično delio sa nama čitaocima u svojim pričama, a i njegov stil humora mi je nekako najbliskiji. Hvala mu na svemu i nek mu je večna slava! https://www.sergiobonelli.it/in-evidenza/2024/02/06/news/addio-ad-alfredo-castelli-1024248/
Alfredo Castelli, velikan talijanskog stripa. Imam osjećaj da je naprosto uživao o tome što je radio i da mu nije bilo veće sreće nego kad je neku svoju misao mogao sprovesti u djelo. Ja ću ga ipak najviše pamtiti po Martinu Mystereu, njegovom junaku ali i njegovom alter egu. Kad sam se prvi put susreo s njim, mislim da je to bila epizoda Deset godina poslije, nije mi odmah sjeo. Previše teksta (mada ta epizoda i nema toliko teksta) i premalo akcije, ipak, misterij i propovijedanje su me zainteresirale za tog junaka. Kasnije, kad sam malo porastao i sam počeo zanimati više za te rubne teme, Martin mi je bio sve zanimljiviji i zanimljiviji, makar su me zaredale baš te, ne baš najbolje, talijanske misterije. Jedan je do prvih koji je izbacio i spin-offoe svog serijala da bi zadovoljio publiku gladnu misterija ali i da bi zadovoljio svoju potrebu za pričanje priča. Ali nije bio sebičan, Zona X tako postaje poligon za prve ili među prvima radovima današnjih Bonellijevih scenarista i crtača. Ironičan i veseo kakav je bio, Martinov specijalac pretvara u humorni, gotovo parodijski serijal, ponavljajuću šalu. Tko bi danas to napravio? Da, mislim da se on uvijek igrao, ostao ono znatiželjno i zaigrano dijete. Takvi uvijek prerano otiđu. Počivao u miru među oblačićima koji si tako volio.
Ajoj, tuzna vijest… Prvi Marty mi je kupljen kiosku 80-tih, vidim lik u katakombi protiv nekog vatrenog demona… Ostalo je legenda… Hvala mu na pricama i poduci iz povijesti i zemljopisa, jer ono sto se moglo nauciti iz stripova nije se moglo uciti u skoli. Adio majstore!
"Kompromisi u kolekcionarstvu su one stvari koje ce ti omoguciti da dozivis starost sa pozamasnom ustedjevinom!"
Marko Vidojković u današnjoj (8.2.2024) kolumni "Ubitačno" u beogradskom Danasu,povodom smrti Alfreda Kastelija:
Marti Misterija, naš Indijana Džouns Dobro, ne naš, nego italijanski, ali poznato je da postoji nešto u srpskom (jugoslovenskom) tipu što ga je vuklo ka italijanskom stripu, čija su izdanja svoje najveće tiraže doživela upravo u ovoj nepostojećoj zemlji. Povod za ovaj, bez sumnje najnečitaniji tekst ove nedelje, jeste smrt tvorca Martija Misterije, Alfreda Kastelija, u 77. godini. Iskreno, nemam pojma ko je i kakav je bio Kasteli, više o tome će sigurno znati ambasador izdavačke kuće Serđo Boneli u Srbiji, Marko Šelić. Znam samo ono što sam pročitao u ovim novinama, uz vest o smrti. Kuća magije Boneli donela je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka jugoslavenskoj deci i omladini čitavu četu strip-junaka, čije će avanture pratiti vernije nego avanture holivudskih zvezda. Zagor, Mister No, Marti Misterija, Dilan Dog, Teks Viler, to je ekipa koju pripadnici generacije Iks i danas citiraju, vole i rado ih se sećaju, a ne mogu reći i da ih čitaju, pošto sam, evo, prvi ja, pogubio sve svoje stripove, a imao sam ih milion. Bilo je to najnormalnije u ono doba. Nije bilo kolekcionara, Bonelijevi stripovi, u izdanjima "Zlatna serija" i "Lunov magnus strip", bili su svačiji. Neko kupi, svi čitaju, poslednji ukrade i taj što je ukrao, verovatno i danas krade, ali ne stripove. Mi, ostali, nismo puno marili za svoje primerke, korice su se odmah odvajale od ostatka, postali bi raskupusani do nećitljivosti, isflekani tragovima socijalističkih federativnih ručkova i većera i na koncu, izgubljeni. Kada bih se izjašnjavao o tome ko su mi omiljeni strip-junaci iz ove kuće, kao mlađem osnovcu to mi je bio Zagor, nešto kasnije Mister No, a sredinom osnovne škole to je postao i ostao Marti Misterija, detektiv nemogućeg. Stvoren, očigledno po uzoru na Indijanu Džounsa i u identično vreme, 1982, profesor Misterija, njegova lepa i ljubomorna pratilja Dijana, te verni zaštitniki pomagač, neandertalac Java, podigli su na novi nivo istraživanje paranormalnih i naučnofantastičnih fenomena, kod jugo-klinaca. Šta sve nisam naučio iz Martija Misterije, a pre svega da se zainteresujem za nauku, taman dovoljno da je kasnije ne studiram, a "Misterije sveta Artura Klarka", koje sam do tad detaljno prostudirao, dobile su novi, još uzbudljiviji oblik baš zahvaljujući ovom stripu, čijim je autorima nikada nije nedostajalo inspiracije. Dakle, definitivno Marti Misterija. Prvi put objavljen na srpskohrvatskom, 1983. Nešto kasnije došao je Dilan Dog, ali on mi se sviđao, priznajem, na silu, pod pritiskom okoline. Marti Misterija je ostao moja prava stripovska mera, u tim pradavnim vremenima, ne računajući stripove iz sasvim drugog fazona, kao što su Alan Ford i Asteriks. Sve avanture Martija Misterije su, dakle, pročitane i uništene, kao što i valja sa sakralnim spisima, pa i dečijim. Slava Alfredu Kasteliju.
Edit: Tekst je prenet fotografisanjem štampanog izdanja, pa OCR-ovan u Photoeditoru S23 Ultra, bez mog većeg redigovanja, tako da ako primetite slovne i druge greške u tekstu kriv je softver ;-)
Edit: u istom broju je i na stranici "Kultura" prevod zvanicnog italijanskog teksta povodom Kastelijeve smrti.
Prvo od njega što sam pročitao bio je "Android 221"(tek sam puno poslije pročitao početak priče) i ostao zapanjen. Uvijek me fascinira njegovo ležerno sjedinjavanje činjenica i fikcije, ali tako da i dalje čitatelju ostaje jasno što je što.
Sječam ga se iz Zagora, ali, naravno ponajviše po Marti Misteriji. Jedan od mojih omiljenih strip junaka, čitam ga dan danas. Kakvu je samo Alfredo Castelli napisao priču pod nazivom Mač kralja Artura. I naravno, mnoge, mnoge druge. Drugačije će sada biti čitati njegove epizode. Baš mi je žao.
Počivao u miru..... Ušao u moj život tamo 80-ih sa Osveta božanstva Ra... sve ostalo je povijest
„And I know what I want….When the timing is right…Then I'll take what is mine…I am the clansman“ "...gdje god da te život nosi, uvijek moraš znati 'ko si..."
Za mene jedan od 3 glavna stuba bonelija (uz nolittu i sclavija). Poslednji pozdrav ovoj apsolutnoj legendi, čitaće se zauvek.
I've always been a nobody. When i was a child, my mother used to confuse me with my brother, even though i'm an only child. To this day she still thinks i'm my brother.
Otišla je hodajuća enciklopedija... Prva njegova priča koju sam pročitao je Ledeni obruč, nakon toga sam se "navukao" na Martina Mysterea koji mi je tijekom odrastanja bio najdraži junak.
Počivao u miru, dragi Alfredo
The best you can say for football is that it has given the working man a subject for conversation.
IN MEMORIAM: Alfredo Castelli (1947-2024)
Posted - 08/02/2024 : 05:55:00
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
(1).jpg)
