| Author |
 Topic  |
|
feniks
Senior Member
1922 Posts
Member since 08/05/2004 |
|
|
Obi-wan
Advanced Member
.jpg)
Croatia
13782 Posts
Member since 29/08/2004 |
 Posted - 10/05/2010 : 11:52:34
|
| Izgleda da je izašao i Korrigans 3... |
What you call sanity, it’s just a prison in your minds that stops you from seeing that you’re just tiny little cogs in a giant absurd machine. |
 |
|
|
wiskey
Senior Member
Croatia
1250 Posts
Member since 11/12/2006 |
|
|
feniks
Senior Member
1922 Posts
Member since 08/05/2004 |
|
|
wiskey
Senior Member
Croatia
1250 Posts
Member since 11/12/2006 |
Posted - 11/05/2010 : 20:50:02
|
OK, kad si se već ponudio (na čemu ti velika hvala), evo što mi možeš ponijeti:
- vjekovnici 4
- korrigans 2 i 3
- caravan 1-3
Zahvaljujem unaprijed, pazi da ne bude nekih felera, popićemo piće kad se vidimo. Ja sam na MaFestu sva 4 dana. |
|
|
|
feniks
Senior Member
1922 Posts
Member since 08/05/2004 |
Posted - 11/05/2010 : 21:12:03
|
quote:
Originally posted by wiskey
OK, kad si se već ponudio (na čemu ti velika hvala), evo što mi možeš ponijeti:
- vjekovnici 4
- korrigans 2 i 3
- caravan 1-3
Zahvaljujem unaprijed, pazi da ne bude nekih felera, popićemo piće kad se vidimo. Ja sam na MaFestu sva 4 dana.
Nece biti felera ali Korrigans 3 dolayi tek u sledecoj turi. Pozdrav! |
|
|
|
feka82
Senior Member
Bosnia and Herzegovina
2647 Posts
Member since 03/01/2008 |
|
|
Obi-wan
Advanced Member
Croatia
13782 Posts
Member since 29/08/2004 |
Posted - 12/05/2010 : 12:42:54
|
quote:
Originally posted by feka82
koliko korrigans-a knjiga ima i koliko ih je izaslo .... da li je ovo u boji ili cb i koliko para .... hvala
Izašlo 3, a mislim da ni nema više od 3.
SC strip albumi, fantasy, 50 strana u boji, prekrasno nacrtano. Nije skupo - 40-50 kn. |
What you call sanity, it’s just a prison in your minds that stops you from seeing that you’re just tiny little cogs in a giant absurd machine. |
|
|
|
misterx381
Average Member
Serbia
921 Posts
Member since 17/02/2007 |
Posted - 12/05/2010 : 14:41:42
|
quote:
Originally posted by Obi-wan
quote:
Originally posted by feka82
koliko korrigans-a knjiga ima i koliko ih je izaslo .... da li je ovo u boji ili cb i koliko para .... hvala
Izašlo 3, a mislim da ni nema više od 3.
SC strip albumi, fantasy, 50 strana u boji, prekrasno nacrtano. Nije skupo - 40-50 kn.
Postoji i četvrti album, a serijal je sa njim završen. |
|
|
|
Tex Willer
Advanced Member
Burkina Faso (Upper Volta)
14077 Posts
Member since 17/09/2005 |
|
|
magirus
Junior Member
Serbia
446 Posts
Member since 30/07/2003 |
Posted - 13/05/2010 : 16:34:30
|
quote:
Originally posted by Tex Willer
Stigo u Nish novi Kalvin
Ajmo jos ta dva. Magirus,ispravi me ako gresim
Ako gledaš sva originalna izdanja kalvina njih ima mnogo mnogo više, potrajaće to kod systema, ali dobro napreduju.
Gde je stigao u Niš? Mamut? |
|
|
|
Tex Willer
Advanced Member
Burkina Faso (Upper Volta)
14077 Posts
Member since 17/09/2005 |
Posted - 13/05/2010 : 16:36:23
|
quote:
Originally posted by magirus
quote:
Originally posted by Tex Willer
Stigo u Nish novi Kalvin
Ajmo jos ta dva. Magirus,ispravi me ako gresim
Ako gledaš sva originalna izdanja kalvina njih ima mnogo mnogo više, potrajaće to kod systema, ali dobro napreduju.
Gde je stigao u Niš? Mamut?
Ma jok,narucio iz Darkwooda
Pa jos koliko to ima da odradi System?
Valjda su C&H izlazili 10 godina. Koliko je system obuhvatio dosad? |
|
|
|
magirus
Junior Member
Serbia
446 Posts
Member since 30/07/2003 |
Posted - 13/05/2010 : 16:48:06
|
| uh kad stignem kući šaljem ti spisak originala, mada je tu jako veliki problem što su mnoga izdanja tematska: npr, negde su samo nedeljne table iz određenog perioda, negde samo kajiševi, negde se preklapaju a drugde su izostavljena pa dolazimo do apsurda da negde zbog 10 neobjavljenih tabli treba uzeti celi album koliko se sećam ovako napamet(govorim o izdanjima koje system preuzima), možda postoji i neka ultimativna kolekcija, nisam skoro tražio, gde sve ide redom (6 kajiševa pa jedna tabla) |
|
|
|
magirus
Junior Member
Serbia
446 Posts
Member since 30/07/2003 |
|
|
magirus
Junior Member
Serbia
446 Posts
Member since 30/07/2003 |
|
|
Tex Willer
Advanced Member
Burkina Faso (Upper Volta)
14077 Posts
Member since 17/09/2005 |
Posted - 13/05/2010 : 17:03:03
|
quote:
Originally posted by magirus
Kad pričam napamet 
Ipak si ti u pravu. Još dva. Ostalo su kolekcije
Ma ja sam samo nagadjao
Vise verujem tebi nego sebi
Cujemo se mi kad budes mogo pa da mi das sve spiskove na nekom disku ako ti nije problem.
Onaj Zagorov je prelepo uradjen |
|
|
|
magirus
Junior Member
Serbia
446 Posts
Member since 30/07/2003 |
|
|
drakulloni
Senior Member
1317 Posts
Member since 25/09/2009 |
|
|
magirus
Junior Member
Serbia
446 Posts
Member since 30/07/2003 |
|
|
Dzimi Gitara
stripovi.com suradnik
1922 Posts
Member since 14/11/2001 |
Posted - 14/05/2010 : 14:46:22
|
quote:
Originally posted by Tex Willer
quote:
Originally posted by magirus
Kad pričam napamet
Ipak si ti u pravu. Još dva. Ostalo su kolekcije
Ma ja sam samo nagadjao
Vise verujem tebi nego sebi
Cujemo se mi kad budes mogo pa da mi das sve spiskove na nekom disku ako ti nije problem.
Onaj Zagorov je prelepo uradjen
Po mojoj evidenciji ostala su još tri.
Evo, ažurirao sam spisak, pa pogledajte:
http://forum.stripovi.com/topic.asp?TOPIC_ID=9703 |
|
|
|
Dzimi Gitara
stripovi.com suradnik
1922 Posts
Member since 14/11/2001 |
Posted - 14/05/2010 : 17:07:28
|
A evo za Texa i ljubitelje, tog legendarnog intervjua. Nekad davno sam to okacio negde na ovom forumu, ali evo opet ovde malo da vas smaram. Mozda na kraju neko i procita. :))
Pre toga, naravno, obnovite gradivo sa osnovnim podacima: http://www.stripovi.com/index.asp?page=hero-view&Hero=CHB
Zahvaljuci Miroljubu Milutinovicu - Bradi Strip vesti su vam omogucile da u vise nastavaka procitate Watterson-ov uvodnik o stanju stripa danas, koji je napisao za knjigu "The Calvin and Hobbes - tenth anniversary book". Tekst govori o stanju stripa danas, licenciranju, o nedeljnim tablama, uticajima i jos kojecemu1. WATTERSON O STRIPU DANAS
Prevod s engleskog
Miroljub Milutinovic - Brada
CALVIN and HOBBES
KNJIGA POVODOM DESETOGODISNJICE
STRIPOVI U PRELAZU
Stripovi su izvanredno mnogostran medijum. Uz jaku sjedinjenost reci i slika, strip kaisevi mogu oslikati sve sto crtac moze zamisliti.
Naravno,dnevne novine vrse jaku prisilu na strip u kaisevima. Stripovi se proizvode u neelasticnim dnevnim rokovima i tako dobijaju vrlo malo prostora za pisanje i crtanje. Posto se stripovi cesto svrstavaju u zabavu za decu, i sto moraju privuci ogromno i raznoliko citalastvo da bi bili profitabilni, postoje jos i urednicke prisile: kontroverzne teme i misljenja se retko tolerisu. Komercijalne novinske potrebe nisu cesto naklonjene interesima umetnickog izrazavanja.
Novom stripu je tesko da udje u novine, pa i tada jako malo stripova opstane. Novine vec imaju svoje strane ispunjene popularnim kaisevima i jedini nacin za novine da ubace novi strip je da izbace neki stari. Novi strip se mora brzo nastaniti u srcima citalaca, ili ce prvi otpasti kada sledeci novi strip pristigne. Konkurencija daleko nadmasuje raspolozivi prostor, i rezultati su Darvinisticki.
Sa druge srane, najbolji stripovi mogu izlaziti iz decenije u deceniju. Blondie je izlazila u novinama sezdeset pet godina, a Beetle Bailey, Dennis the Menace, i Peanuts su svi u svojim cetrdesetim. Cak je i Doonesbury tu oko nas dvadeset pet godina sto cini cetvrtinu ukupnog postojanja stripa. Vrlo je malo preokreta u vrhu ovog biznisa. Najpopularniji stripovi su postali institucije i mogu zauzimati prostor u novinama generacijama.
Mislim da postojanost poznatih stripova i pomanjkanje promena u samim stripovima ide u racun njihovoj popularnosti. U novinama punim iznenadjujucih uzasa, prijatno je videti svoje omiljene likove svakog jutra na par sekundi uz kaficu. Postali su nam neka vrsta prijatelja. Brinemo za njih kad su u nevolji, racunamo na njih da gledaju na zivot iz nesto zabavnijeg ugla i da nam pomognu da ucinimo isto. Tu su zbog nas sedam dana u nedelji, iz godine u godinu.
U prilog ovome,strip junaci ostaju istih godina svo vreme i zadrzavaju isti izgled (cesto potpuno istu opremu iz dana u dan), bez obzira kako se stvari menjale u stvarnom svetu. U vecini stripova, odredjeni predvidivi dogadjaji i situacije se cesto vracaju sa manjim varijacijama. U vecini stripova se moze ocekivati da se svaka prica zavrsi sa likovima upravo tamo gde su i poceli. U vecini stripova, uobicajena podela uloga je nepromenljiva. Svet stripova je jednostavan i postojan, malena oaza stabilnosti u smusenoj, svakodnevno-promenljivoj stvarnosti.
Ili su bar takvi nekad bili. Vremenom, sve vise stripova se okretalo kontroverznim temama,neki su prekidani na krace vreme, neki su bili rano povuceni, bilo je raznih zahteva u vezi velicine i formata, borbe nad izdanjem u vezi kreativne kontrole. Neki komentatori (ukljucujuci nekoliko autora) objasnjavaju ove skorasnje dogadjaje kao samougadjajucu musicavost zvanju ali misljenja sam da ti kriticari propustaju nesto mnogo bitnije. Na stogodisnjicu Americkog novinskog stripa,stripovi se nalaze na velikom prelazu.
Prvi prelaz je jasan: stripovi zapocinju jednu od svojih retkih smena generacija. Popularan strip moze vrlo lako trajati cetrdeset ili pedeset godina, te su s tim vremenom na raspolaganju vrhunski autori uoblicavali profesiju. Autori koji su pocinjali pedesetih i sezdesetih menjali su i promenili smer strip kaisevima i jos tada postavili odredjene standarde. U skorije vreme, novi talenti su izborili svoj put do najvisih nivoa, donoseci pri tom neke drugacije ideje sta bi stripovi mogli biti.
Drugi prelaz je u vezi umetnicke interpretacije. Pod uticajem poslednjeg veka, linija izmedju komercijalne umetnosti i lepe umetnosti se dosta razmazala. Dok su se nekad originalni strip crtezi poklanjali fanovima ili bivali unistavani, danasnji strip originali bivaju prodavani u galerijama za stotine ili hiljade dolara. Nekad su autori smatrani zamenljivim radnicima, dok sada - u pojedinim slucajevima - sindikati shvataju da je samo originalni kreator sposoban da proizvodi stripove jedinstvene vizije. Akademici sada pisu o stripovima kao drustvenoj istoriji i tumacu. Postoji nekoliko strip kolekcija i muzeja. Stripovi su nagradjivani Pulitzer-ovim nagradama. Uprkos polemici o vecini stripova kao vrhunskoj umetnosti, niko ne porice da autori i javnost uzimaju stripove mnogo ozbiljnije nego ranije. I tako, autori gledaju svoje kreacije kao formu licnog izrazavanja. Stvar oko kreativne kontrole nad delom postaje vrlo bitna autorima, a stare pretpostavke o tome kako treba voditi posao se dovode u pitanje.
Trece,novinarski posao se menja sam po sebi. Stripovi su izmisljeni krajem proslog veka, kad je u velikim gradovima postojao nevelik broj novina, od kojih je svaka pokusavala da nadmasi drugu u privlacenju citalaca iz redova ogromne novodoseljene populacije. Stripovi su bili vizuelni, laki za razumevanje, zabavni, neobuzdani, bez velikih zahteva u pogledu crteza i stoga automatski popularni. Autori su imali malo teznji u vezi umetnicke ili kulturne vaznosti svoga dela. Od samog pocetka, stripovi su smatrani komercijalnim produktom koji postoji sa jedinom svrhom da poveca krug citalaca. Strip autori su smatrali sebe novinarima, ne umetnicima. Njihov posao je bio, prosto, da pomognu prodaji novina.
Od tada:
-Sindikati su pretvorili stripove u veliki posao. Isprva, strip autori su bivali angazovani od pojedinih novina sa zadatkom da proizvode stripove samo za te novine. Danas, autori rade za sindikate i prodaju svoje stripove novinama sirom sveta. To znaci da stripovi sada traze opste razumevanje. S obzirom na to, da su rani strip autori istrazivali, zapocinjujuci ili prekidajuci stripove, u zavisnosti od toga kako su se menjali njihovi interesi i otkrivajuci uz put sta se dopada lokalnoj publici, sindikati su podsticali sracunatu produkciju stripova ka aktuelnim trendovima i odredili vrednost specificnih interesa pozeljnih demografskih grupa. Prodaja stripova na sirem planu podstice ih da budu konzervativni, lako kategorizovani, imitatorski u odnosu na prethodni uspeh. Na ovaj nacin stripovi su dostigli ogromno citalastvo, ali na stetu svoje rane raskosi.
-Sada ima mnogo manje konkurencije medju novinama. Svaki veliki grad je obicno imao nekoliko novina koje su se medjusobno borile za citalastvo, i strip koji se mnogima svidjao je mogao dramaticno pomoci njihovoj cirkulaciji. Popularni stripovi su najbolje reklamirali svoje novine, tako da su ostale novine morale da se otimaju oko preostalih stripova koji bi im mogli pomoci u nadmetanju. Danas, vecina gradova imaju samo jedne novine, i te prezivele novine mogu imati svaki strip koji pozele. One ce naravno kupiti najpopularnije stripove, i bez drugih novina da prigrabe ostale stripove, popularni stripovi postace jos popularniji, a mali stripovi ce nestati. Ostalo je jako malo prostora za posebni "kultni" strip sa malom ali odanom publikom. Sve je manje mogucnosti za pokretanje novih stripova, sve je manje mogucnosti za marginalne stripove da prezive, a sve je manje vremena ostavljeno stripu da nadje svoju publiku.
-Televizija je zamenila novine kao izvor informacija vecine ljudi. Cena proizvodnje novina je skocila, dok prodaja nije, pa su neki odnajvecih reklamnih korisnika novinskog oglasavanja napustili novine. Stripovi mogu pokatkad namamiti citaoce iz jednih novina ka drugim, ali stripovi ne mogu odmamiti ljude od televizije. Stripovi su mnogo manje korisni novinama nego sto su to bili, pa novine gledaju na stranu sa stripovima kao jos jednu mogucnost da smanje troskove. Zato sabijaju stripove u sve manji prostor, terajuci strip autore da pisu i crtaju sve jednostavnije da bi ostali citljivi. Sa manje reci i siromasnijim crtezima, stripovi postaju sve manje stvaralacki i sve manje zabavni. Ironija ove situacije je da su novine ocajne u nastojanju da privuku citaoce odgajene na vizuelnoj snazi televizije. Novine su potrosile puno novca na unapredjenju lejautova i dodavanju kolornih karata, grafikona, i fotografija, dok stripovi- graficki izraz svojstven samo novinama- lagano propada na jednoj jedinoj stranici majusnih crno-belih kvadrata dosadno aranziranih. Sa nametnutim nemastovitim standardima, redukovanim formatom za sve stripove, novine pruzaju strpovima troskovno-upotrebljiv prostor,ali ne graficki-upotrbljiv prostor.
Zbog ovakvog razvoja stvari, tradicionalni odnos izmedju strip autora, sindikata, i novina postaje napet.I kako se uslovi menjaju, svaki ucesnik pokusava da zastiti svoje interese. Novine kresu troskove smanjujuci prostor i izgled. Sindikati odgovaraju promenama u licencirenju i izdavanju. Vrhunski strip autori zahtevaju vecu kontrolu nad svojim radom, a neki od njih napustaju profesiju. Sa manje zajednickih ciljeva i potreba, manje je poverenja i saradnje.
Kao autor koji ima doprinos u ovoj napetoj situaciji, izgleda mi da su dobri stripovi u interesu citalaca, novina, sindikata i strip autora. Ipak, najbolji stripovi iz proslosti bi tesko prolazili u danasnjim novinama. Ezotericni i briljantni Krazy Kat, jedva isplativ usvoje vreme, danas bi bio primoran da trazi izdavaca voljnog da se bori za njegovu jedinstvenu viziju. Avanturisticki stripovi kao Terry and the Pirates najverovatnije ne bi mogli uvuci citaoce u svoje egzoticne price danas kad je takva prelepa ilustracija ugusena malim kvadratima kakvi su danas na raspolaganju. Popeye koji se oslanjao na dvadesetak panela u Nedeljnom izdanju za ispoljavanje svoje razuzdane energije, potpuno je nemoguc u danasnjim rupama na cetvrt strane u nedeljnom izdanju. Kontinuirani "soap opera" stripovi su nestali, u nemogucnosti da odrze zaplete u borbi sa redukovanim dijalozima koji su neophodni na malim panelima. Stripovi gube svoju raznolikost.
Pre sezdeset godina, najbolji stripovi nisu samo zanimljivo crtani, bili su lepi za gledanje. Ne mogu da se setim ni jednog stripa danas koji bi se priblizio tom stepenu vestine. Sad imamo mnostvo jednostavno crtanih geg stripova, ali ne mnogo preko toga. Izgubili smo sustinski deo onog sto cini stripove zabavnim za citanje. Dok crtani filmovi i strip knjige postaju sofisticiraniji, raskosno proizvedeni, i popularniji nego ikad, dotle novinski stripovi malaksavaju.
Cujem argument da danasnji citaoci nemaju strpljenja za angazovanije zaplete i bogatiji crtez u stripovima. Liste popularnosti su navodjene da prikazu kako je stripovima sasvim dobro tu gde jesu. Ne slazem se i mislim da je pogresno potcenjivati citaocevu glad za kvalitetom. Stripovi mogu biti mnogo vise nego sto su sada. Bolji stripovi mogu privuci vise publike, a to bi pomoglo i novinama. Potencijal stripova -kao prodavca novina, i kao umetnicka forma- je velik ukoliko su autori voljni izazvati sebe u kreiranju izuzetnih dela i ukoliko profesija bude radila na kreiranju povoljnih uslova za to.
Calvin and Hobbes-licenciranje-o pravima
Stripovi se licenciraju od samog pocetka, ali danasnja trgovina popularnim likovima iz stripova je unosnija nego ikad. Izvedeni proizvodi- lutke, T-majice, TV serije, i tako dalje- mogu strip pretvoriti u zlatni rudnik. Svi traze sledeceg Snoopy-ja ili Garfield-a, i Calvin and Hobbes su izgledali kao savrseni kandidati. Sto sam vise razmisljao o licenciranju, sve manje mi se svidjalo. Potrosio sam skoro pet godina boreci se sa svojim sindikatom protiv trgovanja mojom kreacijom.
U doba besramne komercijalizacije, moje primedbe na licenciranje nisu mnogi delili. Mnogi autori gledaju na strip kao komercijalni proizvod, tako da pozdravljaju licenciranje kao prirodan nastavak svog rada. Jer, kao sto puno ljudi pita, sta ima lose da se strip junaci pojave na kalendarima i soljama za kafu? Ako ljudi zele da kupe proizvod, zasto im to ne pruziti?
Ja imam nekoliko problema u vezi sa licenciranjem.
Kao prvo, verujem da licenciranje obicno pojeftinjuje originalnu kreaciju. Kad se strip junaci pojave na bezbroj produkata, publika nemimovno postane zasicena i iritirana njima, pa je privlacnost i vrednost originalnog rada smanjena. Nista ne otupljuje ostrinu novog i pametnog stripa kao zasicivanje trzista njime.
Drugo, komercijalni proizvodi retko uvazavaju nacin na koji stripovi funkcionisu. Strip iz vise kadrova, pun reci sa konverzacijom koja se proteze i likovima koji su slojeviti se ne moze sabiti u ilustraciju na solji za kafu bez velikog nasilja po njegov duh. Suptilnost visedimenzionalnog stripa je oskrnavljena zbog jednodimenzionalnih potreba proizvoda. Svet stripa trebalo bi da bude posebno mesto sa svojom sopstvenom logikom i zivotom. Ne zelim da neki studio koji se bavi animacijom daje Hobbes-u glas nekog glumca, i ne zelim da neka kompanija sto se bavi cestitkama koristi Calvin-a za cestitanje godisnjica, i ne zelim da se pitanje Hobbes-ove realnosti smesta u proizvodnju lutaka. Kada se sve sto je zabavno i magicno pretvori u nesto za prodaju, svet stripa gubi svoju moc. Calvin and Hobbes je zamisljen da bude strip u kaisevima i to je sve sto zelim da on bude. On je mesto gde sve funkcionise na nacin koji sam zamislio.
Trece, licenciranje zahteva asistente da bi se posao obavio. Strip autor mora da postane poslovodja u fabrici, prenoseci odgovornosti i kontrolisuci proizvodnju stvari koje nije kreirao. Nekim autorima ovo ne smeta, ali ja sam usao u stripove da bih crtao stripove, ne da bih zaceo korporacijsku imperiju. Veoma sam ponosan na cinjenicu da sam pisem svaku rec, crtam svaku liniju, bojim svaku nedeljnu tablu, i slikam svaku ilustraciju za knjigu. Moj strip je stare tehnologije, posao za jednog coveka, i meni se to svidja. Verujem da je to jedini nacin da se sacuva umece i da zadrzi personalnost. Uprkos tvrdnjama nekih strip autora, priznavati neciji rad nije isto sto i raditi ga licno.
Povrh svega, postoji dublje znacenje: raspadanje integriteta stripova. Stripovi bi trebalo da zabavljaju, ali neki stripovi imaju svoje glediste i ozbiljnu svrhu iza svojih posalica. Kada strip autor pokusava da govori iskreno i ozbiljno o zivotu, tada verujem da on preuzima odgovornost da razmislja iznad zadovoljenja svakog trzisnog kaprica i zelje. Autori koji misle da mogu biti uzeti za ozbiljno kao umetnici a da pritom koriste strip likove za prodaju bokserica zavaravaju same sebe.
Svet stripa je mnogo krhkiji nego sto vecina ljudi shvata ili zeli da prizna. Verodostojne likove je tesko razviti a vrlo lako unistiti. Kad autor licencira svoje karaktere, njegov glas se udruzuje sa poslovnim potrebama proizvodjaca lutki, televizijskih producenata, i ljudi koji se bave reklamiranjem. Posao strip autora vise nije da bude originalan mislilac; njegov posao je da odrzava svoje karaktere profitabilnim. Karakteri postaju "znamenitosti", potkrepljujuci kompanije i proizvode, izbegavajuci kontroverze, izgovarajuci ono sto je neko platio da kazu. U tom trenutku, dati strip gubi dusu. Sad kada mu je izgubljen itegritet, strip gubi svoje dublje znacenje.
Moj strip govori o licnim realnostima, magiji mastanja, i posebnosti nekih druzenja. Ko bi verovao u nevinost malog decaka i njegovog tigra kada bi naplacivali svoju popularnost prodajom preskupih zezalica koje nikom ne trebaju? Ko bi verovao iskrenosti opazanja nekog stripa ciji su likovi najmljeni kao reklamne varalice? Ako bih ovako potkopavao svoje likove, iskoristio bih retku privilegiju da bivam placen da izrazim svoje sopstvene ideje i da odustanem da bih bio obican prodavac i najmljeni ilustrator. Rasprodao bih sopstvenu kreaciju. Ne interesuje me takva vrsta crtanja.
Na nesrecu, sto je Calvin & Hobbes postajao popularniji, to sam manje kontrole imao nad njegovom sudbinom. Prezentovane su mi mogucnosti licenciranja pre nego sto je strip napunio godinu dana, i pritisak da se zaradi na njegovom uspehu rastao je od tada. Uspeh stripa iznad svakog ocekivanja samo je inspirisao jos veca ocekivanja.
Jednostavno receno, gomila novca je na kocki- milioni i milioni dolara mogu biti stvoreni sa nekoliko potpisa. Sindikati su biznismeni, i nijedan biznismen ne propusta takvu priliku bez obrazlaganja.
Potkopavajuci svoju poziciju, ja sam potpisao ugovor koji daje mom sindikatu sva prava na eksploataciju Calvina & Hobbes-a do sledeceg veka. Posto je prakticno nemoguce doci do dnevnih novina bez sindikata, standardna je praksa sindikata da koristi svoj povlasceni polozaj u zahtevanju prava koja im niti trebaju niti zasluzuju kada prave ugovor sa nepoznatim strip autorima. Autor ima nekoliko alternativa u susretu sa uslovima sindikata: moze da nosi svoj rad drugom sindikatu gde je malo verovatno da ce taj drugi sindikat imati vise sluha za njegove zahteve, moze da napravi samosindikat u nameri da privuce paznju novina, ili moze da ide kuci i potrazi drugi posao. Univerzal ne bi prodavao moj strip novinama da ja nisam dao sindikatu pravo da trguje stripom u drugim medijima. U to vreme, nisam mnogo razmisljao o licenciranju i ta tema nije bila medju mojim glavnim brigama. Dva sindikata su vec bila odbila Calvin and Hobbes-a, i vise sam brinuo o ugovornim posledicama u slucaju da strip propadne nego o ugovornim posledicama ukoliko strip uspe. Gladan prilike za objavljivanjem svog rada, potpisao sam ugovor, i tek kasnije, kada me je pritisak za komercijalizacijom naterao da razmisljam o tome, sam shvatio u kakvu sam se nevolju uvukao.
Nisam imao zakonskog nacina da sprecim sindikat u licenciranju. Sindikat je vise voleo da ima moju saradnju, ali je moje odobrenje u svakom slucaju bilo neophodno. Nase rasprave su postajale gorce kako su interesi rasli, pa smo imali ruzne odnose nekoliko godina.
Debata je imala smesne strane. Ja sam verovatno jedini strip autor kome je smetala popularnost sopstvenog stripa. Vecina autora su vise nego zeljni izlozenosti, obilja, i prestiza sto nudi licenciranje. Kada se strip autori bore protiv sindikata, obicno je da bi uzeli vise novca, ne manje. I da bi cela stvar bila jos absurdnija, kad nisam pristao na licenciranje, pojavili su se piratski Calvin and Hobbes proizvodi da bi se zadovoljila potraznja. Male radnjice su otvoreno prodavale majice sa crtezima bespravno uzetih iz mojih knjiga, a majice sa porukama u vezi sa drogom ili seksom su bile rasprostranjene po srednjoskolskim kampovima. Samo su lopovi i vandali zaradili trgujuci Calvin and Hobbes-om.
Godinama, Univerzal sindikat me je pritiskao ne bi li se nagodio s njim oko "ogranicenog" programa licenciranja. Sindikat bi se slozio da iskljuci najuvredljivije proizvode ako bih se ja slozio da ostali idu. To bi bilo, u sustini, jedino sto mi pripada u kontroli nad svojim radom. Ideja na principima trgovine na malo bila mi je uvredljiva i odbio sam kompromis. Na taj nacin, sindikat i ja nismo imali nista za trgovinu: mene nije zanimalo da zaradimo vise novca, a sindikat nisu zanimali moji stavovi u vezi umetnickog integriteta. Posto niko od nas nije uvazavao sta onaj drugi ima da ponudi, nagodba je bila nemoguca. Neko od nas je trebao da pogazi interese onog drugog.
Otkad je strip usao u petnaestu godinu izlazenja, rasprava je razvila koliko je god mogla, i ja sam se spremao da odustanem. Ako ne mogu da kontrolisem ono sto predstavlja Calvin and Hobbes, onda je strip za mene bezvredan. Moj ugovor je bio jednostran u tome da prekidanje dozvoljava Univerzalu da me zameni najmljenim piscima i crtacima i da licencira moje delo u svakom obliku, ali na tom mestu, sindikat se slozio da ponovo ugovara sa mnom. Prava na eksploataciju nad stripom su mi vracena, i ja necu licencirati Calvin & Hobbes-a.
Nedeljni strip
Format nedeljnog stripa je strog, i kako je Calvin and Hobbes postajao sve vise vizuelno kompleksan, shvatio sam da ne mogu da ga kreiram na najpovoljniji nacin. Trebao bih cesto da eliminisem dijalog ili da pojednostavim crteze da bi sve to stalo u ponudjeni prostor sto ga format dozvoljava. Vremenom, ovo je pretilo da unisti ideju, i povremeno je stvaralo ruzan, neprijatan strip. To me je nateralo da pomislim da bih mogao da crtam bolji strip nego sto su moji citaoci vidjali dotad, pa sam iskoristio moj prvi odmor kako bih ponudio novodizajnirani Nedeljni strip.
Preovladjujuci Nedeljni format je smisljen da standardizuje nacin na koji je slozen strip tako da novinama najvecu mogucu fleksigilnost u njihovom stampanju. Strip je crtan u tri kaisa (reda). Stampan u punoj velicini, strip bi ispunio polovinu novinske strane. Vecina novina nije sklona pustanju tako veliog stripa, pa odstranjuju gornji kais strip table, tako da strip zauzme samo trecinu strane. Posto na taj nacin autor ne moze racunati da ce citaoci u svim novinama videti gornje kaiseve, on ih zato mora potrositi na gegove "sto se bacaju" i koji imaju malo veze sa ostatkom stripa. Da bi ucinili strip jos manjim, izdavaci mogu redukovati table, i svrstati ih u dva kaisa, tako da strip zauzme samo cetvrtinu strane. Neke novine seku i redukuju jos vise, do tacke u kojoj je strip prakticno necitljiv. Da bi dobro zadovoljilo sve ove varijacije, deljenje strip table je specificno i nepopustljivo. Strip ce ispuniti potrebe razlicitih prostora, ali strip autori gube sposobnost da dizajniraju svoj strip efektnije.
Pre ovog, sve do cetrdesetih, Nedeljni strip je cesto ispunjavao kompletnu stranu novina. Mislim da nije slucajno sto je to bilo "zlatno doba" stripa. Sa svim tim prostorom na raspolaganju, autori su proizvodili radove izuzetne lepote i snage. Od tada, nije nastalo nista ni blizu tim radovima. Cini mi se da kad bi citaoci devedesetih imali i letimican uvid sta su propustili, mozda bi citali stripove sa vise zainteresovanosti, i to bi koristilo novinama. Verovao sam da mogu ponuditi novinama bolji strip za njihov novac.
Universal se slozio da prodaje moj strip ekskluzivno kao delo na pola strane bez ogranicenja na strip tabli. Bio sam odusevljen, ali me je sindikat upozorio da ce se mnoge novine protiviti kad im bude receno da ne mogu skratiti i prearanzirati moj rad. Razgovarali smo u okvirima da izgubimo polovinu Nedeljne klijentele, ali sam shvatio da bi vredelo gubitka u dohotku ako bih mogao da radim ogranicen samo svojim mogucnostima za promenu.
Sindikat je bio u pravu: jedan broj izdavaca je bio besan. Oni su izbacili prodavce sindikata iz svojih kancelarija i zasuli Universal pretnjama o raskidu.
Izdavaci su me obavestili da posao strip autora nije da donose odluke o pravljenju prostora u svoju korist. Potsetili su me da je novinski prostor skup i da je ova industrija vec dugo u borbi za opstanak. Bili su zabrinuti da ce besmisleni zahtevi biti sledeca stvar ukoliko ovo postane presedan. Istakli su da su upravo platili za devet meseci repriziranja. Raspravljali su da, sve dok placaju za strip, on bi trebao da sluzi njihovim potrebama, ne mojim. Potezali su pitanje moje familijarnosti sa stvarnim svetom i pitali se ima li moj ego ikakvih granica. Pretili su da ce otkazati ostale Universalove proizvode u znak odmazde. Insistirali su na tome da ce ostali popularni stripovi morati biti otkazani da bi napravili mesta mom i da bi to predstavljalo nepravicnu otimacinu za vise od novina. Na ovom mestu, nekoliko strip autora se pridruzilo raspravi.
Bilo mi je zao da vidim da se nijedna od ovih primedbi nije odnosila na pitanje grafickih potreba stripova. Mislio sam da je interesantno primetiti da nikome nije palo na pamet da zapita citaoce novina sta oni misle o vecem Nedeljnom Calvin and Hobbes-u.
Jos uvek verujem da je reakcija izdavaca bila slabo argumentovana i apsurdno zestoka. Nije mi bila namera ni u kom slucaju da govorim izdavacima sta da rade. Jednostavno sam uspostavljao uslove pod kojim bih prodavao svoj rad, po istoj ceni. Ako je neki izdavac smatrao moje uslove neprihvatljivim, bio je savrseno slobodan da otkaze moj strip i pusti nesto drugo. Bilo koji pritisak koji je on osecao je dolazio od njegovih citalaca novina, ne od mene, i ja se necu izvinjavati sto nudim novinama popularan strip.
Takodje verujem da bi se sa malo maste, vecina prostora ostavljenog za Nedeljne stripove mogla redizajnirati tako da budu stripovi na pola strane bez potrebe da se ostali odbace. Sta vise, ocekivao sam da ce moj strip otkazan u mnogim novinama, sto bi otvorilo prostor drugim autorima.
Sto se tice mojih mracnih motiva i moje neosetljivosti za napore novinske industrije, mogao sam samo raspravljati o tome da sam bio voljan da uradim vise za manje dohodka, i da bih lako postigao vise slobode i vise novca napustajuci novine sve zajedno i objavljujuci drugde.
Pracen olujom iz sindikata, Universal je nasao kompromis oko pitanja velicine i ponudio strip na dva nacina; kao pola strane i kao jako redukovanu verziju iste stvari.
Bio sam razocaran, ali me je ipak oslobadjalo od stegnutosti table starog formata. Ne moram da trosim deo table na "baceni" geg i mogu da dizajniram tablu mnogo efikasnije, cak i u varijanti jako redukovanog stripa. U nekim slucajevima (novinama), ovo je znacilo da Calvin and Hobbes ustvari gubi prostor.
Uprkos ovom pogorsanju, sa ovim novim formatom nacrtao sam mnogo stripova koje ranije nikad nisam mogao. U nekim od mojih Nedeljnih stripova bio sam u mogucnosti da crtam velike crteze ili pak dvadeset malih, sto je otvaralo nove mogunosti u pricanju price. Pravio sam vise Nedeljnih stripova bez reci, jer su crtezi napokon mogli da stoje sami za sebe. Mislim da sam bio u stanju da radim Calvin-ov svet bogatije, i mislim da sam ucinio prostor uzbudljivijim za posmatranje.
U zadnjih nekoliko dekada, novinski stripovi su redukovani, redukovani i redukovani. Autori su to trpili, verujuci da je rezanje svacijeg prostora bolje nego rezanje broja stripova koji ce novina stampati. Donekle ovo je istina, ali mislim da je sad skracivanje otislo predaleko do te mere da ide na stetu same umetnosti. Mogucnosti izrazavanja se smanjuju, sto za posledicu ima da nemamo vise dobro nacrane stripove. Tesko mi je da se raspravljam kako je odrzavanje kolicine stripova razumna zamena za odrzavanje njihovog kvaliteta.
PREUZETO SA SVesti ZMcomics (objavljeno cini mi se 2002.)
|
|
|
|
anto
Advanced Member
Serbia
21132 Posts
Member since 29/06/2008 |
Posted - 07/06/2010 : 19:54:52
|
Kalvin i Hobs mi je jedan od stripova o kojima pojma nemam i koji me do skoro nisu posebno tangirali.
Međutim, vidim da ga i previše hvale, pa sam počeo da razmišljam da ga (možda) nabavim.D a li se mogu naći svih 8 brojeva i koliko je to cvajnciga po albumu? |
Dajte nam Ralph Azhama;može i mekokoricen (ali u boji obavezno)! |
|
|
|
Sekta
Average Member
.jpg)
Bosnia and Herzegovina
768 Posts
Member since 26/11/2009 |
Posted - 08/06/2010 : 15:41:05
|
| Kalvin je odličan strip. I moja preporuka ti je da ga obavezno nabaviš. Meni je Kalvin bolji i od Hogara! Gomilu prijatelja, koji baš i nisu ljubitelji stripa, sam natjerao da pročitaju Kalvina. Svi su bili oduševljeni. |
???? ????? ???? 100, ??? ?? ?? ?????? ??? |
|
|
|
Dzimi Gitara
stripovi.com suradnik
1922 Posts
Member since 14/11/2001 |
|
|
anto
Advanced Member
Serbia
21132 Posts
Member since 29/06/2008 |
Posted - 08/06/2010 : 23:57:51
|
500-600 dinara ?
Pretpostavljam da je SC kada je ovako jeftino, mada nebitno, u svakom slučaju uzeću par komada da vidim kako mi leži! |
Dajte nam Ralph Azhama;može i mekokoricen (ali u boji obavezno)! |
|
|
|
Topic |
|
|
|
System napada...
