Niko posteno koricu nije ni video.Letimicnim pogledom overis da nemas strip,kupis,sednes i okreces strane.Zuri ti se da vidis sta se novo desava u zivotu omiljenih junaka.Ko je uradio naslovnicu,ko napisao scenario,a ko nacrtao,nikad niko ne obrati paznju.Niko ni ne pomisli,kao da se stripovi sami stvorili.Nije bilo bitno,bas kao ni ko pravi slatkise i slanise.Neke cike i tete,rekli bi da nas neko pita.Neki matorci,sigurno,kao i svi odrasli.Neko ko ga,kao takvog,cak i mrzimo.Slucajno primetismo Ferrija posle Dijamantske klopke ("Hej,pa ovo izgleda kao Zagor!") i,sebe da proverimo,procitasmo da li smo u pravu.I to bese sve.Ma kakvi crtacki velikani,jos manje scenaristi,kakvi izdavaci,kakve reklame,manekenke,tim menazderi,politicari.Svi su oni,za nas,bili samo ishlapjele starkelje,sto rece Bob Rock.Zna se ko je bio vazan.Zbog cega se citalo.Strip heroj iznad svega.
Ja tako i danas doživljavam stripove. Baš me briga ko je pisao, ko crtao, naslovnica povez i štampa ako su iole pristojni u redu je... Važno mi je samo da li je priča dobra ili nije, da me nečemu pouči ili da me zabavi...
Te 1988. KK Partizan je igrao u Final 4 protiv Maccabija,Queensryche su izdali prorocki Operation:Mindcrime,SFRJ i dalje nije imala diplomatske odnose samo sa Izraelom,a ja sam uzivao citajuci stripove bez da me jure/zvonom prekidaju/pamfletima presrecu/uzorcima nude/telefonom anketiraju/mobitelom reklamiraju/sanduce pune "trgovci" kojima je dupe zinulo za pare pokusavajuci da mi nesto uvale jos samo danas na akciji sa popustom od cak 5% ili produzeno zbog velikog interesovanja do kraja meseca uz mogucnost odlozene naplate i to samo u njihovoj/nasoj radnji a srecne dobitnike ocekuje i nagrada za celu porodicu/dvoje...
Edited by - Sneaksie Thiefsie on 19/10/2010 17:09:22
Sniksi u pravu si! Ko je tad obracao paznju na kvalitet, koje scenarista, ko crta, kakva je naslovnica, da li je tri ili cetiri nastavka, da li poslednji zagorov nastavak u seriji ima 45 ili 55 strana, da li je hrbat ostecen ili ne, da li ima potpisa na stripu, da li ima tragova od soljice za kafu...
Da, a ako nema ni prvih nekoliko strana, onda sam negde na 65 strani cini mi se trazio da vidim koji je broj stripa u pitanju. Ja sam 1992 godine nabavio LMS br. 128 Veliki Blek preko nekog lika u kutku za kolekcionare. Bio je prilicno dobro ocuvan, recimo jaka cetvorka. Zauzvrat sam mu dao Zagora LMS br. 93 Zive mumije, koji je jednim delom bio malo calabrcnut od miseva, ali je imao i naslovnu i sve strane i bio prilicno kompaktan! Mislio sam da ce kad bude video kakav sam mu strip poslao biti besan ali je on napisao kako mu je strip super iako je malo gricnut... U to vreme smo bili manje zahtevni, danas smo gospoda rasipnici, ba bacamo brdo para na "glancere ili petice"...jbt pojedini od stripova napravise muzeje, koje ne smeju ni da uzmu u ruke bez rukavica ili prethodnog pranja ruku, a kamoli da ih otvore i citaju...
Obicna glupost... Slazem se da je lepse imati glancer, ali ti stripovi su se ranije stampali u desetine hiljada primeraka i bili su kao oni ljubavni romani, procitas, das komsijama na citanje i bace se...
A ja sam obozavao da kad citam strip jedem smoki, pa su mi stripovi bili puni onih dosadnih mrvica od smokija...Sto kazes, stampao se jedan broj u 100000 primeraka, kupis, citas, das komsiji da procita (cik da baci strip), stavis strip posle na gomilu stripova i tako u krug...
Secam se kada sam kod dede na tavanu nasao pola stripa Tim i Dasti - Tulak covek vuk, sto je mama nekada citala... Otresao ga od prasine, okrunio misje ogrizotine i procitao... Gledao po stranicama u sredini hoce li negde pisati koji je to ZS ili LMS, pa onda nasao kasnije u spiskovima naziv... To su bila vremena.. Sada da nadjem LMS 4 ili ZS 13 u prasini, ne bih se obradovao ni 100-i deo kao tad...
Ja ne... I to me brine... Obradovao sam se jedino Traper Keriju u poslednje vreme... A od ta dva retka Zagora, voleo bih da imam ZS 13 u nekom stanju za 5 i tako bih ga samo imao jer mi je to ostala zelja iz detinjstva, nista vise... Ne bi me nesto narocito obradovalo...
Radovao sam se VC kolekcionarskom Zagoru i ispalo je tesko razocarenje... Sada se nadam da ce od Ludensa kolekcionarski biti valjan i to bi me obradovalo... Cekam sa nestrpljenjem VC Mister Noa i Teksa one knjizurine od po 700 strana... Takve stvari me raduju...
I ja jedva cekam te Texove od 700 strana...to ce biti poslastica, i to od prvog broja, milina Nesto gledam ove odabrane price, Zagorove naravno, koje su to debeljuce od 400 i nesto strana, a mogu misliti kakvi ce biti ti od 700
Sad me 1Euro svojom novom temom podsetio da sam,kao klinac,po uzoru na jednu board game,napravio svoju sa superherojima.Bio sam malo stariji klinac,pa nije nesto puno igrana,ali eto,malo zakasnelu ideju sam,ipak,realizovao za sebe i drustvo.Secam se da ih nisam lose nacrtao,posebno ako se uzme u obzir da su bili malih dimenzija.
Ja volim izmišljati sve i svašta, a najviše se volim zabavljati tako da smišljam nove europske ili svjetske nogometne kupove, stavim timove, odvrtim ždrijeb i postavljam rezultate... ali to je već druga priča. Evo da napišem malo u detalje: Sa 4 i pol godine sam naučio čitati putem Bednjanecove Durice iz Smiba. Kasnije sam krao sestrine Martije, Nathane i Lazaruse od SD. Iako nisam ništa kužio što se događa u stripovima, kratio sam si dane, jer nisam išao u vrtić. Jednom mi je pao u ruke Ultimate Spider-Man/X-Meni i tada sam počeo više crtati, uglavnom superheroje i kratke stripove, često bez nekakve osobite radnje, kao neki novi Alan Fordovi, samo što su moji bili desetrostruko kraći. Zatim je došao na red Snoopy, pa Garfield i to se održalo do prvog razreda. Tada sam redom dobivao ove stripove: Mark, Alan Ford, Blek, Zagor, Tex, Kit Teller, Mister No, a prije dvije godine je na red stupio i Dylan. Naravno, čitao sam još puno junaka, čitam ih još uvijek i uvijek ću ih čitati. Zapravo ste mi vi najzagriženiji kolekcionari uzori, jer si mogu predočiti sliku kako ću stajati sa stripovima za kojih petnaest godina.
Z12 je sada Golub, ali sajt je ostao isti: http://superheroji.com.hr/ - Najnovije iz svijeta superheroja
Sniksi u pravu si! Ko je tad obracao paznju na kvalitet, koje scenarista, ko crta, kakva je naslovnica, da li je tri ili cetiri nastavka, da li poslednji zagorov nastavak u seriji ima 45 ili 55 strana, da li je hrbat ostecen ili ne, da li ima potpisa na stripu, da li ima tragova od soljice za kafu...
Nema,ljudi,vise tih vremena,nekad bilo sad se spominjalo.U vrijeme kad nije bilo interneta,mobilnih telefona,kompjutera i igrica,na TV-u samo 2 prgrama,cak ni video-rekordera koji su se pojavili tamo negdje krajem 80-ih,strip ili roman,kako se to zvalo u mome kraju,je bio masovna pojava i tako obicna,normalna ali opet posebna stvar i uopste nije bilo bitno ko koga crta i pise i kako izgleda.Danas ove picajzle odustaju od kupovine iz raznoraznih razloga tipa:los otisak,smeta mi logo ovdje ili ondje ili zbog nekih stvari za koje nisam ni znao da postoje.Stalno slusam o nekim cetvorkama i peticama..pa toga prije uopste nije ni bilo!Prije se strip uzimao iz sasvim drugih razloga.Nastranu to sto se danas ljudi mojih godina,koji kupuje i citaju sripove smatraju cudnim,ko da sam pedofil.Sad kad kupujem strip osjecam se ko da cinim neko krivicno djelo,bojim se da ce me neko,mene kljusinu od 33 godine,vidjeti da to kupujem i da ce ko u filmu,Invazija tjelokradica sa Donaldom Saterlendom,iz 70 i neke pokazati prstom na mene i poceti da vristi!Traume,brate,nije lijepo...Prilazim kiosku i pitam:"Imas"? Kao da uzimam opojne droge.Mozda treba dici ruke od stripova.Ipak oni pripadaju nekom drugom vremenu,bar za mene.A nekad...Eh,mili boze,kad se samo sjetim...
Danas su na sceni likovi koji bi za strip dali 500 eura, a ne bi ga ni pročitali da korice nemaju "trag čitanja" što bi kod ocjenjivanja stripa bilo dovoljno da mu se stavi "5 minus"... Ljudi, to nije poanta, uživanje u stripu je cilj, ma kako očuvan bio. Kad sam bio klinac, trčao sam zamijeniti tek kupljeni i pročitani strip za kupus koji nisam čitao, nema veze, samo daj, nisam ni obraćao pažnju na to, samo da su sve stranice tu... Da sam bio pozer i maneken ne bi pročitao ni desetinu stripova od ovog broja koji sada imam "na grbi", stripove čitam 26 godina i uvijek će mi biti bitno pročitati dobar strip, ako ga mogu imati ok, ali pročitati je osnovni cilj...
Jedared s mojima prolazio pored kuce caletovog kolege i on nas svrati,a njegov nesto stariji sin koga sam prvi i poslednji put video u zivotu,posto smo se pozdravili,'ladno rece:"Izvini,ja bas krenuo sa drugovima na fudbal,a ti uzmi ove stripove i citaj,pa ako ti se budu svideli,uzmi ih,meni ne trebaju." Nisam mogao da verujem da mi tek tako daje dvadesetak stripova i to sve koje nemam
Sniksi u pravu si! Ko je tad obracao paznju na kvalitet, koje scenarista, ko crta, kakva je naslovnica, da li je tri ili cetiri nastavka, da li poslednji zagorov nastavak u seriji ima 45 ili 55 strana, da li je hrbat ostecen ili ne, da li ima potpisa na stripu, da li ima tragova od soljice za kafu...
Nema,ljudi,vise tih vremena,nekad bilo sad se spominjalo.U vrijeme kad nije bilo interneta,mobilnih telefona,kompjutera i igrica,na TV-u samo 2 prgrama,cak ni video-rekordera koji su se pojavili tamo negdje krajem 80-ih,strip ili roman,kako se to zvalo u mome kraju,je bio masovna pojava i tako obicna,normalna ali opet posebna stvar i uopste nije bilo bitno ko koga crta i pise i kako izgleda.Danas ove picajzle odustaju od kupovine iz raznoraznih razloga tipa:los otisak,smeta mi logo ovdje ili ondje ili zbog nekih stvari za koje nisam ni znao da postoje.Stalno slusam o nekim cetvorkama i peticama..pa toga prije uopste nije ni bilo!Prije se strip uzimao iz sasvim drugih razloga.Nastranu to sto se danas ljudi mojih godina,koji kupuje i citaju sripove smatraju cudnim,ko da sam pedofil.Sad kad kupujem strip osjecam se ko da cinim neko krivicno djelo,bojim se da ce me neko,mene kljusinu od 33 godine,vidjeti da to kupujem i da ce ko u filmu,Invazija tjelokradica sa Donaldom Saterlendom,iz 70 i neke pokazati prstom na mene i poceti da vristi!Traume,brate,nije lijepo...Prilazim kiosku i pitam:"Imas"? Kao da uzimam opojne droge.Mozda treba dici ruke od stripova.Ipak oni pripadaju nekom drugom vremenu,bar za mene.A nekad...Eh,mili boze,kad se samo sjetim...
Potpuno si u pravu! NEverovatno kako su neki napravili arheoloske eksponate od stripova, mozes da ih gledas iz daljine ali ne i da ih uzmes i citas. Sta ce im onda stripovi?! Ja i dan danas kupujem stripove, ali nemam taj utisak koji ti imas, da te prodavci gledaju cudno...bas naprotiv...
Secanja: detinjstvo i stripovi
Posted - 19/10/2010 : 15:19:08
U to vreme smo bili manje zahtevni, danas smo gospoda rasipnici, ba bacamo brdo para na "glancere ili petice"...jbt pojedini od stripova napravise muzeje, koje ne smeju ni da uzmu u ruke bez rukavica ili prethodnog pranja ruku, a kamoli da ih otvore i citaju... - kopija.jpg)
. Zatim je došao na red Snoopy, pa Garfield i to se održalo do prvog razreda. Tada sam redom dobivao ove stripove: Mark, Alan Ford, Blek, Zagor, Tex, Kit Teller, Mister No, a prije dvije godine je na red stupio i Dylan. Naravno, čitao sam još puno junaka, čitam ih još uvijek i uvijek ću ih čitati. Zapravo ste mi vi najzagriženiji kolekcionari uzori, jer si mogu predočiti sliku kako ću stajati sa stripovima za kojih petnaest godina.
.jpg)
