U nedavnoj raspravi o scenaristima i crtačima pomenuto je kako ista priča može da se čita potpuno drugačije u interpretaciji različitih autora.
To se najbolje vidi kad je rađen rimejk neke epizode.
Od stranih stripova, na ovom kanalu komentarišu strip Bookworm, objavljen i kod nas u magazinu Tron. Jasno je već posle prve strane da je Toth superioran, od postavke do upisa.
Od domaćih primera, zanimljiv je slučaj Belog pantera. Reč je o epizodi Tarzana na osnovu koje je dobijena licenca. Levo je prva verzija u izvedbi Branislava Kerca, desno isti crtež koji je istuširao Branko Plavšić. Ispod je rad Nikole Mitrovića Kokana po istom scenariju, koji možete videti u celosti u onlajn izdanju knjige Leskovački strip.
Zanimljivo, u prvom primjeru se stvarno vidi koliko crtač znači za konačni izgled stripa. Tothova verzija je fenomenalna, djeluje kao ozbiljan strip dok ovo drugo od Nicholasa i Howarda izgleda kao neki jeftini strip kakvih ima na tisuće.
Zanimljivo, u prvom primjeru se stvarno vidi koliko crtač znači za konačni izgled stripa. Tothova verzija je fenomenalna, djeluje kao ozbiljan strip dok ovo drugo od Nicholasa i Howarda izgleda kao neki jeftini strip kakvih ima na tisuće.
O da. Već sam naslov je sto puta bolji; kod Totha slova kao da su od crva, dok je ovaj drugi strip primer kurcobolje.
Na prvoj slici kao da zajedno sa dedom prisluškujemo razgovor dok preturamo po knjigama. Na drugoj mi se sviđa kako jezičci nestaju iza police. Treća je dobar establishing shot knjige koja je ključna za radnju.
Dizajn i emocije glavnog lika opet efektniji kod Totha, mada ni druga verzija, ukočena i bezizražajna, nije bez smisla (iako verovatno nenamerno haha).
Atmosfera isto bolja sa crnim površinama i tiltovanom kamerom.
Kod Tarzana mi se najviše sviđa Kerčeva solo verzija, jer tu Tarzan i pantera gledaju jedno drugom u oči. Ovi profili kao na Plavšićevoj tabli mi se ne sviđaju baš, iako mi je jasno zašto se koriste.
Kod Mitrovića mi se ne sviđa što se likovi "presijecaju" bez neke potrebe za tim. Panterin rep nestaje iza Tarzanove glave, tarzanu se na finalnom kadru ne vidi desni dlan, a i stopala su mu bez potrebe odrezana. Mogao ih je sakriti u travu kao Kerac, ali ovako kad su baš odsječena stječe se dojam da ih je crtač namjerno izbjegavao nacrtati.
Edit: Bolja mi je i Pantera u oba kadra kod Kerca. Na prvom kadru ide prema Tarzanu, prijeteći, dok kod Mitrovića kao da kruži oko njega. Na završnom kadru kod Kerca Tarzan pozdravlja panteru koja dinamično ide prema nama, kao da će iskočiti iz kadra, dok je kod Mitrovića nekako opuštena i vraća se prema natrag. Bolja mi je Kerčeva tabla poprilično.
Kod Tarzana mi se najviše sviđa Kerčeva solo verzija, jer tu Tarzan i pantera gledaju jedno drugom u oči. Ovi profili kao na Plavšićevoj tabli mi se ne sviđaju baš, iako mi je jasno zašto se koriste.
To je najverovatnije Kerčeva izmena. Slažem se s tobom, mada mi je OK i nova verzija jer vidimo Tarzanov staring contest sa panterom.
Zanimljivo bi bilo prostudirati i ostatak te epizode; iako je sve to Banetov crtež, Tarzan mi je za nijansu muževniji kod Plavšića.
Kod Mitrovića mi se ne sviđa što se likovi "presijecaju" bez neke potrebe za tim. Panterin rep nestaje iza Tarzanove glave, tarzanu se na finalnom kadru ne vidi desni dlan
Baš tako, ruke su obavezni deo govora tela. Kakav zicer.
a i stopala su mu bez potrebe odrezana. Mogao ih je sakriti u travu kao Kerac, ali ovako kad su baš odsječena stječe se dojam da ih je crtač namjerno izbjegavao nacrtati.
Apsolutno su obojica namerno izbegla da ih nacrtaju.
Uh, ovaj Mitrovićev Tarzan je moćan, opak, misteriozan, njegovi pokreti, pogled, urlik - grom gromova. Iskreno, više mi se svidio od Kerčevog.
Kokanov se previše oslanja na Hogartha. I Banetov je stil derivativan - fuzija američke i francuske škole - ali dalje je od uzora. Kerac je ko Wolverine, the best there is at what he does.
Sve ste rekli. Toth je mnogo bolji crtač od kolege, koji je prosečan. Šteta što nema više ovakvih primera.
Kod Tarzana se ne radi o različitom autoru u suštini, a izmene su pretpostavljam uredničke - drvo je verovatno delovalo suviše SF, ili da previše odvlači pažnju, pa se odlučilo za klasičniju verziju, koja je isto detaljna.
Kokanov Tarzan je kopija Hogartovog (nema ničeg lošeg u tome), a eventualne greške su mogle da se otklanjaju uredničkom kontrolom, da je radio na serijalu, ali uredništvo Marketprinta je verovatno htelo nešto moderniju verziju i drugačiju od do tada poznatih.
Kod Tarzana se ne radi o različitom autoru u suštini, a izmene su pretpostavljam uredničke - drvo je verovatno delovalo suviše SF, ili da previše odvlači pažnju, pa se odlučilo za klasičniju verziju, koja je isto detaljna.
Kaže jedan drugar "grana ko čudovište iz Druune".
Meni je zanimljivo da je drvo na pretposlednjoj slici istuširano detaljnije u novoj verziji. Kao klinac nisam bio siguran da li je to možda duša koja izlazi iz tela nastradalog. Bujna mašta, I guess.
Sjajno! Prvo sam se zapitao ko je bio toliko lud da misli da može da se meri sa Tothom, ali na Kayfabe-u su objasnili razlog zašto postoje dve varijante.
Što se tiče Tarzana, i kao što su drugi već rekli, Kokanova varijanta mi je manje efektna zato što nemam utisak pretnje po Tarzana. Deluje kao da panter pokušava da ga zaobiđe. Ko se koga plaši?
Kažu na početku linkovane epizode Kayfabe-a da su prethodno bili uradili sličnu stvar sa epizodom G.I.Joe-a koju su nezavisno nacrtali Marshall Rogers i Todd McFarlane. Moraću i to da pogledam. Nema mnogo ovakvih primera. (Mada, strip rađen po proznoj priči ili romanu bi bio ekstremniji primer razlike između različitih interpretacija jer ne poseduje ni osnovni vizuelni kostur: broj strana, broj kadrova po strani, i sl.)
Thought's the slave of life, and life Time's fool.
Kažu na početku linkovane epizode Kayfabe-a da su prethodno bili uradili sličnu stvar sa epizodom G.I.Joe-a koju su nezavisno nacrtali Marshall Rogers i Todd McFarlane.
Hteo sam i to da postavim ali sam odustao jer su obe verzije očajne. Postavke za zaborav, olovke OK ali su ih tuš i kolor unakazili.
(Mada, strip rađen po proznoj priči ili romanu bi bio ekstremniji primer razlike između različitih interpretacija jer ne poseduje ni osnovni vizuelni kostur: broj strana, broj kadrova po strani, i sl.)
Bilo bi zanimljivo ako se strip verno drži predloška. "Vizuelni kostur" je često posao crtača; postaviću jedan ekstreman primer kasnije.
Koliko karaktera imaju ove Igorove scene u odnosu na Aaronove. Mada treba biti fer i prema Loprestiju, jer je ovaj verovatno naknadno ubačen i morao da juri rokove.
Da je barem Larocca uleteo, možda bi opravdalo odluku odozgo da se ide drugačijim pravcem.
Morrison je svojevremeno tražio da se u trejdu Invisibles zamene strane koje je u sveskama crtao Ashley Wood. Navodno u originalu nisu dovoljno verno pratile njegov scenario.
Ima neko bolji sken ili fotku? Traži se The Invisible Kingdom TPB ili The Invisibles: Deluxe Edition Book Four, tri strane koje je radio Cameron Stewart. Fala.
@Rogan I ovde mi je Kordej jači. Sciver se zaneo sa teksturama umesto da poradi na interakciji likova; njegov Wolverine kao da je na drugoj lokaciji, mada je to verovatno već utvrdio na prethodnoj stranici.
Mada, strip rađen po proznoj priči ili romanu bi bio ekstremniji primer razlike između različitih interpretacija jer ne poseduje ni osnovni vizuelni kostur: broj strana, broj kadrova po strani, i sl.
Bilo bi zanimljivo ako se strip verno drži predloška. "Vizuelni kostur" je često posao crtača; postaviću jedan ekstreman primer kasnije.
Evo ga. Nije adaptacija proze nego stripovi rađeni Marvelovom metodom. Reč je o saradnji scenariste i crtača koju je, najpre zbog obima posla, praktikovao Stan Lee šezdesetih. Pisac smisli sinopsis ali dopiše tekst tek kad je strip nacrtan.
Jedan takav primer je Two-Gun Kid, čiji je origin izašao ne u dve, nego četiri verzije u roku od četiri godine (1958-62).
Prvi je rad Leejeve uzdanice, tragično preminulog crtača po imenu Joe Maneely. Drugi autor je Al Hartley, treći Severin, poslednji Kirby.
Prva tabla Joe Maneely osim zadnjeg kadra. On od Severina.
Obojica su dobri ilustratori, je l' da? Od Maneelyja sam čitao Black Knighta i to mi je bilo OK. Nije prva liga kao Wood ili Kurtzman, ali nije ni precrtavao Fostera poput drugih. Sviđa mi se i što je kod njega i Severina negativac preživeo.
Ista meta, drugo odstojanje
Posted - 03/05/2020 : 19:39:27
.jpg){kind=avatar}
.jpg)
