| Author |
 Topic  |
|
ridiculus
Senior Member
1692 Posts
Member since 11/06/2008 |
 Posted - 10/05/2020 : 13:24:38
|
Vlaadisha me je inspirisao onom temom o različitim realizacijama istog scenarija (i drugim promenljivama u jednačini stripovske produkcije), pa sam pomislio da bismo mogli imati i širu temu. 
Tl;dr: Ako vam je ovo ispod predugačko, najbolje je da preskočite ovu temu
Jedna od pojava koju često srećem u diskusijama o (američkom) stripu je identifikacija određenog rada sa scenaristom, stav koji, u većini slučajeva, podržava moderna publika, masovni mediji, i uredništvo (i korporativni menadžment, da budemo pošteni). Razlozi za to su mnogobrojni, delom i istorijske prirode, ali onaj koji sam čuo nekoliko puta, i koji nas na ovoj temi zanima, je da je mnogo lakše analizirati literarne komponente od grafičkih. Potrebni prag znanja je niži. Jezik za ovo drugo je nepoznanica, a - kako reče Gil Kane - kad nemate jezik, nemate predstavu o čemu pričate. Ljudi koji se bave time su obično zatvoreni u neku vrstu akademskog ili eventualno fanovskog geta, dok, sa druge strane, o likovima i zapletu svako može da diskutuje, čini se. (Pogrešno ili tačno, ionako nije sada i ovde bitno.)
Uvek mi je najzanimljivije bilo slušati ljude koji poznaju crtački deo posla: Eisner, Kane, Chaykin, McCloud... Ovi pomenuti jesu svi bili crtači (uz druge stvari), ali mislim da to nije toliko ključno koliko je ključno poznavanje vizuelnog jezika stripa. Što će reći, moguće je da i kritičar uradi isto, i neki su zaista radili. (Heh, kako sam ostavio otvorena vrata za samog sebe, rekao bi cinik!)
Evo grafikona koji je napravio Michel Fiffe, ne samo jedan od najvećih talenata američkog stripa novijeg vremena, već i jedan od najartikulisanijih kada se analitički priča o stripu.
Imamo dimenziju koja ide od "prljavog" (messy) do čistog i jasnog. Messy znači da se crtač oslanja na tuš i crne površine. Druga dimenzija ide od cartoony do realistic, odnosno od apstraktnog ka naturalističkom. U sredini su oni koji imaju uravnotežen pristup svim aspektima. Prisutni su crtači koji su formativno uticali na Fiffea, rođenog '79, pa je zato odabir uglavnom iz 80-ih i 90-ih, ali to je sjajan spisak, maltene Ko je ko tog doba. Osim što ne marim za Liefelda i prezirem sjajem hiljadu sunaca sve što je Silvestri radio od 90-e naovamo; Corben i Guy Davis bi bile moje zamene, plus još neki stariji crtači. I obavezni Carl Barks! Ali sve to je manje bitno; ono što jeste bitno je da ovde imamo dobar pokušaj kategorizacije "stila", ili bar dominantnog stila kako ga primećujemo. Recimo, i Simonson i Garcia-Lopez su radili karikaturnim stilom, iako retko; Sienkiewicz bi mogao da bude i u gornjem levom uglu, kada bi se dovoljno potrudio, ali to mu očigledno nije osnovni refleks.
Glavno u svemu ovome je potraga za jezikom koji će da objasni ne šta ko voli ili ne voli, već zašto. "Ne sviđa mi se" je ok, ali nije vredna opcija u diskusiji.
Primedbe? Sugestije? Mišljenja o gornjem grafikonu?
|
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
|
|
Vlaadisha
Advanced Member
USA
3513 Posts
Member since 21/07/2004 |
Posted - 10/05/2020 : 21:07:43
|
Prvo, ne znam šta je Fiffe od njega čitao, ali Colon mora još levo dole.
Drugo, tema ne da je šira nego je najšira moguća. Imali smo sličnu, koja je krenula kao topic o Crepaxu a završila kao kafanska tuča. Tamo je Macan, ukratko, rekao sve: Moebius > Kirby > Giraud.
Dalje, redom: identifikacija određenog rada sa scenaristom u američkom stripu delimično je posledica kontrarevolucije nakon fijaska sa Imidžom devedesetih, kad je crtež bio kralj. Drugi mogući razlog je lenjost: scenarista se piše prvi. Crtači se danas ionako smenjuju.
O stilu: "Stil je ono što radiš pogrešno" (Gaiman?). Ako hoćeš ozbiljan odgovor, McCloud je tome posvetio celo poglavlje u Understanding Comics. Neki konsenzus na gorepomenutom topicu je bio da crtež mora odgovarati priči. Mislim, možda bi to i dalje bili dobri stripovi, ali nije to to.
Subjektivan odgovor: Ne volim stilizovane stripove. Što je ime bliže gornjem desnom uglu na tvom grafikonu, to me manje zanima. Za to postoje dva razloga.
Prvi je količina informacija u crtežu. Lica u Persepolisu ili Mausu omogućuju čitaocu da se lako poistoveti sa likovima. Međutim, visoka komunikativnost ograničena je na lična iskustva, odnosno takav stil neprimenljiv je na druge sadržaje. Nekad je manje više, a nekad je, jebi ga, manje samo manje.
Pogledaj ovo:
osmeh sa protezom - osmeh devojčice sa protezom - osmeh stargirl sa protezom - osmeh devojke sa protezom i u kostimu stargirl
(Istina, 2 i 3 bi mogle da zamene mesta da im zameniš masku, ali dobar crtač bi ipak napravio razliku.)
Ponekad se ide skoro do piktograma. Umesto ovih Čiča Gliša slobodno je moglo da piše "pričaju dva lika". Ne postoji nijedan razlog zašto je ovo morao biti strip a ne vic:
Ovde je barem ubacio srednji panel i to prodaje kaiš:
...Što sve ne znači da su to loši stripovi, naprotiv. Nepotrebno je reći da imam masu karikaturalnih stripova u kolekciji od autora koje izuzetno cenim. No nije blago ni srebro ni zlato...
Tu sad dolazimo do pitanja zašto uopšte volimo ono što volimo i zašto umetnost. Može li se voleti ono što nije u skladu sa "našim najautentičnijim bićem", kako reče forumski filozof?
Na traženje odgovora se može potrošiti život, ali možda je to pitanje u stilu kokoška ili jaje. Da li zapravo volimo sebe slaveći ono što nas je oblikovalo u nežnim formativnim godinama?
Drugi razlog što volim realističniji crtež je banalniji. Što reče Neal Adams, nije mi teško da crtam kao Kirby. Ali Kirby ne zna ko Adams. Umetnost kao umeti. E sad, zašto se divimo veštini? Ne znam, verovatno neki produkt evolucije da kopiramo. Nisam školovao, nema to kod Colona.  |
moji crteži |
 |
|
|
Beva
Advanced Member
Bosnia and Herzegovina
6034 Posts
Member since 04/06/2007 |
Posted - 10/05/2020 : 22:27:10
|
quote:
Originally posted by Vlaadisha
Drugo, tema ne da je šira nego je najšira moguća. Imali smo sličnu, koja je krenula kao topic o Crepaxu a završila kao kafanska tuča. Tamo je Macan, ukratko, rekao sve: Moebius > Kirby > Giraud.
Može link?
Inače, zanimljiva tema, pratim, možda i napišem nešto ako budem imao što pametno za reći. |
Jubilarni Polo 10!http://forum.stripovi.com/topic.asp?TOPIC_ID=51213 |
|
|
|
Vlaadisha
Advanced Member
USA
3513 Posts
Member since 21/07/2004 |
|
|
Beva
Advanced Member
Bosnia and Herzegovina
6034 Posts
Member since 04/06/2007 |
|
|
Deers
Advanced Member
Croatia
9403 Posts
Member since 29/03/2004 |
Posted - 10/05/2020 : 23:00:57
|
quote:
Originally posted by Vlaadisha
Subjektivan odgovor: Ne volim stilizovane stripove. Što je ime bliže gornjem desnom uglu na tvom grafikonu, to me manje zanima.
Ah da, sjećam se tvog odgovora na moje vapaje za tvojim ranim crtežom na ZZCP  |
"Trzaj mišica i nad prazninom sam." |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1692 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 10/05/2020 : 23:20:30
|
quote:
Originally posted by Vlaadisha
Dalje, redom: identifikacija određenog rada sa scenaristom u američkom stripu delimično je posledica kontrarevolucije nakon fijaska sa Imidžom devedesetih, kad je crtež bio kralj. Drugi mogući razlog je lenjost: scenarista se piše prvi. Crtači se danas ionako smenjuju.
Prvo da odgovorim na ovo, pošto ima najmanje veze sa ovom temom. Sve je to tačno. Pisao sam o tome na drugim forumima jedno 10 puta. Možda postoje i drugi razlozi: neko je nagovestio da je jedna od mogućnosti i ta da su kompanije uložile silne pare i/ili trud u promociju scenariste pošto su ih osnivači Image-a za- i s-j*bali, da oprostite, i to se uklapa u ideju o kontra-pokretu, ali taj u toj varijanti nema veze sa ukusom i željama publike, već potiče od korporacija. Verovatno je sve to doprinelo, ali ipak, kada recenzenti pričaju o stripu kao da pričaju o prozi, a crtež se samo pomene sporadično (i obično u posebnom pasusu, pred kraj) onda to možda ima veze sa ovim što sam rekao u prvoj poruci. A takvih prikaza ima jako mnogo. I mnogi scenaristi se trude da rade sa istim crtačima koliko je to moguće, posebno na kraćim serijalima ili u pojedinačnim pričama (= trejdovima).
quote:
Prvo, ne znam šta je Fiffe od njega čitao, ali Colon mora još levo dole.
Odokativno bih rekao, uzimajući u obzir Fiffeovo godište, da je imao u vidu bar Damage Control. Amethyst nisam čitao maltene od detinjstva, pa ne mogu da komentarišem - možda sam bacio pogled skoro, ali nisam zapamtio dovoljno. Jedna od početnih ideja za ovu temu je bila mogućnost da se izraze neslaganja sa kategorizacijama pojedinih crtača. Ili dodaju svoji. Ili da pričamo o prednostima i manama crtanja pomoću referenci. Razlikama analognih i digitalnih alatki u crtanju. Ma, jeste široko, kao što kažeš. Ali namerno.
quote:
Drugo, tema ne da je šira nego je najšira moguća. Imali smo sličnu, koja je krenula kao topic o Crepaxu a završila kao kafanska tuča. Tamo je Macan, ukratko, rekao sve: Moebius > Kirby > Giraud.
Nadam se da tuča nije izbila zbog toga što je Macan rekao? Svakako je vredno tuče! Ne postoje apsoluti te vrste u umetnosti. Nije bitno koji broj ljudi tvrdi jedno ili drugo i koliko su isti upućeni u to što pričaju; takva mišljenja su promenljiva. To sam naučio iz muzike, koji je jednostavniji medij i samim tim savršeniji. Čovek bi pomislio da je lakše naći standard sa kojim će se svi složiti. Ja sam starija generacija, isto kao i ti (sudim po stripovima koje si rekao da si čitao u mladosti, poput Millerovog Daredevila), i imao sam marksizam kao predmet, ali sam potpuno odbacio njihovo viđenje napretka u umetnosti kada sam shvatio koliko sam drugačije reagujem na to (hint: odnos Mocarta i Betovena, recimo). Lakše je porediti kada su primeri u istom stilu, pod istim pravilima. Inače ne mogu da kažem da je Mocart bolji kompozitor od Debisija ili Stravinskog, koliko god da ima više "dobrih" kompozicija ili da održava kompoziciju konstantno uzbudljivom na duge staze, jer oni imaju nešto što on nema i to im održava ugled i značaj u istoriji umetnosti. isto važi i za strip: Kirbi ima nešto što Mebijus (a ni Žiro! ) nema i to bi bio glavni razlog zašto ga uopšte čitam. Da je Kirbi crtao akademski bolje, možda bi baš izgubio to nešto?
quote:
Ako hoćeš ozbiljan odgovor, McCloud je tome posvetio celo poglavlje u Understanding Comics. Neki konsenzus na gorepomenutom topicu je bio da crtež mora odgovarati priči.
Ovo drugo je apsolutno tačno. Oko toga se sigurno nećemo raspravljati. Što se tiče McClouda, Understanding Comics sam čitao pre mnogo, mnogo godina, ali nije bila moja knjiga, pa nisam ponovio građu. Sećam se nekih stvari, ali ne svih. Doduše, uglavnom sam zapamtio one podele tranzicija među kadrovima (action-to-action; moment-to-moment, i sl.)
I neću se raspravljati sa tvojim subjektivnim stavom o karikaturnim stripovima. Ali:
Ok, nije strip.
quote:
Drugi razlog što volim realističniji crtež je banalniji. Što reče Neal Adams, nije mi teško da crtam kao Kirby. Ali Kirby ne zna ko Adams. Umetnost kao umeti.
Ah da, Neal Adams... Da parafraziram Čejkina: svaka čast Adamsu na ono što je uradio za strip, jednako na tabli kao i van nje, ali kada se izađe iz okvira njegove komforne zone, on nema pojma o čemu priča. Sienkiewicz je nastao kao Adamsov "klon", a zatim se obrnuo za... 85 stepeni, recimo (ne skroz; crtanje lica je i kasnije snažno podsećalo na Adamsa), i revolucionisao američki strip. Neki bi rekli "na loše" (poput odnosa panka i rok muzike) ali, ko sam ja da sudim o tome?
Hoću da kažem, Adams nikad ne bi mogao "da crta kao Kirbi". O, da, prividno je mogao, površinski, ali, k'o što kažu, "to ne bi bilo to". Niko ko je crtao kao Kirbi nije mogao da proizvede isti efekat. Eno, J.H.Williams III je crtao kao Kirbi u drugom broju Seven Soldiers of Victory i to je samo prazna forma (po Morisonovoj želji, doduše). Tom Scioli je možda blizu po efektu, ali i njegovi stripovi su bliži Morisonovoj postmodernističkoj razigranosti nego onome što je bilo najvažnije za Kirbija. A to je čista primalna moć, pokret, primitivna energija - sve njegove kopije su prilično sterilne. Simonson ume da postigne sličan nivo žive kinetike, ali on ne pokušava da crta kao Kirbi, već koristi drugačiji pristup za sličan cilj (iako koristi Kirbijevu ikonografiju i rečnik kada crta njegove likove).
Imao je Gil Kane mnogo lepih tekstova o tim i sličnim stvarima i mnogi od njih imaju veze sa ovom temom. Lepo bi bilo kad bi to neko preveo i objavio kod nas, čak i one starije. Recimo, onaj u kome piše o tri različita pristupa seksualnosti: Foster, Kirby, Frazetta. Po Kane-u, Kirby je bio najbolji u onom što radi; ali ono što je on radio je specifično, i mnogi drugi mogu da rade neke druge stvari mnogo bolje. U tome je lepota umetnosti - niko nije najbolji u svemu, u svim aspektima svoje veštine ili oblasti, i ima se mesta za sve. I za Kirbija, i za Mebijusa, i za Colona. I za Johna Buscemu koji ne voli da crta neobična okruženja... u izmišljenom svetu!  Ali može da prođe s tim, jer je najbolji u nekim drugim aspektima. |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
Edited by - ridiculus on 11/05/2020 01:28:32 |
|
|
|
Vlaadisha
Advanced Member
USA
3513 Posts
Member since 21/07/2004 |
Posted - 10/05/2020 : 23:24:19
|
quote:
Originally posted by Deers
quote:
Originally posted by Vlaadisha
Subjektivan odgovor: Ne volim stilizovane stripove. Što je ime bliže gornjem desnom uglu na tvom grafikonu, to me manje zanima.
Ah da, sjećam se tvog odgovora na moje vapaje za tvojim ranim crtežom na ZZCP
Nezahvalno je malo pričati kao fan, malo kao autor. Više volim da se držim prvog, ovo drugo je tanak led. Ali da, držao sam se Oljačinog (sjajnog) concept arta sve dok jedan od glavnih junaka nije pao u komu. Dotle je sve bilo zabava za celu porodicu, ali tad sam pomislio "fak, naslov je u stvari ironičan".  Štajaznam, meni stilizacija i horor ne idu zajedno. OK, sigurno ima izuzetaka. Ne verujem da ću se tom stilu ikad vraćati. Sorry Djole, sorry Deers! Eno ti Denis pa njega cimaj.  |
Edited by - Vlaadisha on 10/05/2020 23:34:09 |
|
|
|
Poli
Advanced Member
Slovenia
38097 Posts
Member since 26/10/2007 |
|
|
ridiculus
Senior Member
1692 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 11/05/2020 : 10:44:37
|
Evo o čemu pričam. Iz intervjua sa Gilom Kaneom u Amazing Heroes, broju 177, za mart 1990:
Ukratko, svaka promena ili razvoj u stripu nastaju kada crtački stil omogući da ga pisci uspešno prate svojim temama (a ne obrnuto). Nisam siguran da je tako, iako sam dosta razmišljao o tome, ali, opet, nisam siguran ni da nije tako - nalik na pitanje da li je starija kokoška ili jaje - i, u svakom slučaju, interesantna teorija koja tera na razmišljanje.
|
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
Edited by - ridiculus on 11/05/2020 10:54:49 |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1692 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 11/05/2020 : 14:05:15
|
quote:
Originally posted by Vlaadisha
Štajaznam, meni stilizacija i horor ne idu zajedno. OK, sigurno ima izuzetaka.
S jedne strane se slažem: horor i preterana apstraktnost ne idu zajedno, jer se u ovoj gubi osećaj fizičkog sveta, koji mi se čini neophodnim za svrstavanje nečega u horor. Poput radova Šintara Kaga u Japanu, koji po nekima jesu horor, ali samo zato što ne znaju gde drugde da ga svrstaju, rekao bih. Pre bih ih nazvao nadrealizmom. Kako god. A imamo i Šigerua Muzukija, koji je jedno vreme crtao likove stilizovano, a pozadine realistično. Ima dosta prostora za horor u takvim mešovitim pristupima.
Ditko i Tom "Dementia" Sutton su svakako veliki izuzeci koje pominješ. Ili kontraprimeri, u zavisnosti sa koje strane gledamo. Ni jedan ni drugi nisu preterano išli u karikaturu, ali svakako spadaju u gornju polovinu našeg grafikona. |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
|
|
|
Vlaadisha
Advanced Member
USA
3513 Posts
Member since 21/07/2004 |
Posted - 11/05/2020 : 20:48:17
|
quote:
Originally posted by ridiculus
...kada recenzenti pričaju o stripu kao da pričaju o prozi, a crtež se samo pomene sporadično...
Ima Bogdanović jedan dobar tvit:
quote:
Comic people love debating whether the artist or the writer is the „director of the movie". Always thought the process is more comparable to songwriting. The writer writes the lyrics, the artist composes the music and in the end you have a song that goes nanananananananabatman.
(Disclaimer: Reč je o šali, naravno, možda baš zbog onoga o čemu pričaš. Naravno da postoje stripovi koji su scenaristička čeda. Kao ZZCP, na primer. Ali u svakoj šali itd.) |
|
|
|
Vlaadisha
Advanced Member
USA
3513 Posts
Member since 21/07/2004 |
|
|
Vlaadisha
Advanced Member
USA
3513 Posts
Member since 21/07/2004 |
Posted - 11/05/2020 : 21:05:47
|
Re: Adams vs Kirby
Da, površinski. Ono, moj tata je jači od tvog tate. Na primer, Kirby ne zna da nacrta lepu ženu da ga ubiješ, sve su mu ružne ko psi.
Naravno da su obojica veliki na svoj način. Ne bih ni želeo da svi crtaju ko Adams. Uvek biram različite interpretacije stvarnosti. Čak ako se i ispostavi da nema svaka snagu istine, opet je dobro to konstantno preispitivanje i potvrđivanje. Ovo je malo jasnije kad se radi o literarnoj dimenziji, kad je lakše uprti prstom u ideju dela. Za vizuelnu dimenziju potreban je drugačiji vokabular ali ona nije manje važna, pogotovo što ti crtač zapravo prepričava priču. Svi mi gledamo istu stvarnost, ali je vidimo drugačije. Videli smo to na drugom topicu. Međutim, kao što si rekao, ponekad nedostaje vokabular. Interesantno je da se deca sa likovnim elementima susreću vrlo rano ali vremenom se gube iz fokusa. Lično nemam ništa protiv aproprijacije filmske terminologije, mada je to nedovoljno. |
|
|
|
Vlaadisha
Advanced Member
USA
3513 Posts
Member since 21/07/2004 |
Posted - 11/05/2020 : 21:17:51
|
Elem, da se vratimo na grafikon. Evo uneo sam nekoliko klasičnih imena. Neka bi možda trebalo malo levo ili desno, ali nisam hteo preko njegovih.
Komentari? Na primer, ja se ne slažem u vezi sa McFarlaneom i Ditkom. Prvi mora levo prema messy. Drugi nije toliko cartoony, barem ne verujem da hteo da bude haha. Ima ta teorija da primitivna umetnost nema svest o stilu, pa je svaka kategorizacija u stvari naknadna pamet. Clowes bi bio neki svesni Ditko.
Teško je to precizno odrediti, nismo mašine. Postoje te kompjuterske analize slikara. Ko zna šta bi rekle o striparima!
 |
|
|
|
Vlaadisha
Advanced Member
USA
3513 Posts
Member since 21/07/2004 |
Posted - 11/05/2020 : 21:21:56
|
quote:
Originally posted by ridiculus
S jedne strane se slažem: horor i preterana apstraktnost ne idu zajedno, jer se u ovoj gubi osećaj fizičkog sveta...
Da, uvek postoji neki otklon. Pogrešan ton koji stvar odmak od teme. I Kane pominje to isto gore.quote:
Tom Sutton
you dirty old man |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1692 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 11/05/2020 : 21:25:41
|
quote:
Originally posted by Vlaadisha
quote:
Originally posted by ridiculus
Colon
Medusa Chain
Da, ali to je... koliko strana? 60? Ima Colon i nekoliko priča u Epic Illustrated, koje sam čitao, kao i grafički roman Ax, koji je objavio Marvel krajem 80-ih - i koji izgleda prelepo! - ali sve je to relativno kratko u odnosu na sve ostalo u njegovoj karijeri.
Morao sam da se podsetim njegove stripografije i tu sad vidim gomilu naslova poput Flintstones i Mighty Mouse. A onda sam se setio i da je neko pisao povodom njegove smrti kako je u detinjstvu bio inspirisan ovim:
Ali radio je i za Warren i za Bravuru 90-ih, a ja nisam imao kontakt sa 90% tih stvari, i lično ne bih znao gde da ga stavim. Iako volim Medusa Chain, verovatno mi je Damage Control draži strip. Sva tri serijala. Prilično revolucionaran strip, što se često zaboravlja. Mislim da bi bio zabavan i danas - nisam ga dugo čitao - a možda čak i smešan, ali ne znam koliko bi se moderan čitalac snašao u svemu tome. |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
|
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
8028 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 11/05/2020 : 22:14:37
|
quote:
Originally posted by Vlaadisha
Re: Adams vs Kirby
U ranom detinjstvu, neki od najvećih uticaja na mene, crtački, ostavile su epizoda Betmena od Adamsa i Ričarda Dragona od Kirbija u Eksu. Sećam se da sam kopirao crteže iz njih. |
|
|
|
alexts
Advanced Member
Serbia
8028 Posts
Member since 25/09/2005 |
Posted - 11/05/2020 : 22:17:54
|
| Šta znači na grafikonu da je Rajtson izrazito "clean"? Neko ko se toliko oslanja na tuš, crnilo i brojne linije, mi ne odgovara tome, ili ne razumem podelu? |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1692 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 12/05/2020 : 01:51:39
|
quote:
Originally posted by Vlaadisha
quote:
Tom Sutton
you dirty old man
quote:
Originally posted by alexts
Šta znači na grafikonu da je Rajtson izrazito "clean"? Neko ko se toliko oslanja na tuš, crnilo i brojne linije, mi ne odgovara tome, ili ne razumem podelu?
Znao sam da će neko to da pita, i mislio sam da ćeš to biti ti. Ali, pravo da ti kažem, to je prva stvar koju sam se i sam zapitao kada sam video grafikon. Ono što sam rekao na početku o upotrebljenim terminima ne treba shvatiti baš bukvalno, ali svi možete da vidite original, i svi vidite upisana imena, tako da nema veze ni sa tim. "Messy" očigledno zavisi od prirode linija i senčenja; vi koji se bavite crtanjem to verovatno prepoznajete bolje od mene. Upotrebljene alatke: penkalo ili četkica, i sl. I Toth se dosta oslanja na crne površine, a ipak je prilično "čist". Takođe, stil je poput organizma i živi i menja se kroz karijeru - dosta ovih pozicija zavisi u kom trenutku posmatramo nekog ili šta je za nas najreprezentativnije.
Ali sve ovo je samo obigravanje oko odgovora. Pošto ga nemam. Odnosno, i ja bih Wrightsona stavio više ulevo.
Suviše sam pospan za dalje komentare... nastavićemo drugom prilikom. |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
Edited by - ridiculus on 12/05/2020 02:08:27 |
|
|
|
Vlaadisha
Advanced Member
USA
3513 Posts
Member since 21/07/2004 |
Posted - 12/05/2020 : 02:41:28
|
I meni je on daleko od "čistog", pogotovo dok se ložio na Grahama Ingelsa. Možda kasnije, kad je bio pod uticajem ilustratora kao što je npr. Franklin Booth, koji su nastavili tradiciju drvoreza (s tim što je ovaj sve to crtao tušem haha). Drugim rečima, pod "čisto" se misli i na karakter linije, pa je bolji prevod "uredno".
Ridiculus je u pravu, zavisi i od trenutka u karijeri. Malo sam se igrao sa svojim favoritima, Millerom i Mazzucchellijem. Dok se oko preciznog pozicioniranja možemo sporiti, evidentni su trendovi 1) eksperimentisanja sa ekspresivnim izrazom i 2) zaokret ka stilizaciji. Mazzuchelli je malo kasnio ali je na kraju otišao dalje.
I Kirby je otišao u istom pravcu, gotovo pravolinijski, ali mislim da je to više posledica neverovatnog obima posla. |
moji crteži |
|
|
|
sawitch
Advanced Member
Serbia
40316 Posts
Member since 17/11/2007 |
|
|
ridiculus
Senior Member
1692 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 13/05/2020 : 00:00:04
|
quote:
Originally posted by Vlaadisha
quote:
Originally posted by ridiculus
...kada recenzenti pričaju o stripu kao da pričaju o prozi, a crtež se samo pomene sporadično...
Ima Bogdanović jedan dobar tvit:
quote:
Comic people love debating whether the artist or the writer is the „director of the movie". Always thought the process is more comparable to songwriting. The writer writes the lyrics, the artist composes the music and in the end you have a song that goes nanananananananabatman.
Pazi, obožavam to poređenje sa muzikom! Mislim da sam to prvi put čuo od Steranka. Broj i raspored kadrova, kako je scena podeljena na njima - taj ritam mi je jedna od najvažnijih stvari kad procenjujem strip. Zato je ono što su nekoć radili u Stripoteci i u Stripu 81 (i 82...) bilo travestija, ona reorganizacija kadrova ili spajanje stranica. Naravno, tada nisam imao ovu mudrost - a nisam ni bio svestan čina - pa nisam obraćao pažnju.
quote:
Originally posted by Vlaadisha
Elem, da se vratimo na grafikon. Evo uneo sam nekoliko klasičnih imena. Neka bi možda trebalo malo levo ili desno, ali nisam hteo preko njegovih.
Da, sviđa mi se ovo. Colan mi je uvek bio zanimljiva pojava i sam bih ga tu stavio. John Buscema i Garcia-Lopez su sinovi iste muze po mnogo čemu, a opet su tako prepoznatljivi. Ha-ha, Ross južnije od juga.
Čudi me da Fiffe sam nije stavio Romitu Mlađeg, ipak je rastao na njegovom Daredevilu. A postoji i formalna sličnost sa Millerom.
Meni je Hughes ideal "realistične urednosti" - posebno kad crta žene - i slažem se sa njegovim postavljanjem dole desno.
Zanimljivo da je Arthur Adams tik ispod Ware-a a verovatno ima više linija po strani nego Ware u čitavoj karijeri! Što govori da ni ovakva tabela ne pokriva sve aspekte "stila". Verovatno bih njega pomerio malo nadole; ne bi trebalo da je "iznad" Minjole, iako su mu likovi stilizovaniji u kasnijoj fazi karijere nego na početku. |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
|
|
|
Vlaadisha
Advanced Member
USA
3513 Posts
Member since 21/07/2004 |
Posted - 15/05/2020 : 05:09:32
|
quote:
Originally posted by alexts
U ranom detinjstvu, neki od najvećih uticaja na mene, crtački, ostavile su epizoda Betmena od Adamsa i Ričarda Dragona od Kirbija u Eksu. Sećam se da sam kopirao crteže iz njih.
Meni je sledeća, koju je tuširao W. Wood, ostala u najboljem sećanju. Bilo bi zanimljivo uporediti te dve epizode.quote:
Originally posted by ridiculus
Broj i raspored kadrova, kako je scena podeljena na njima - taj ritam mi je jedna od najvažnijih stvari kad procenjujem strip.
Sethovo razmišljanje na temu:https://www.adammurphy.com/blog/2012/01/seth-comics-poetry-graphic-design |
moji crteži |
|
|
|
Macon
Senior Member
Slovenia
1413 Posts
Member since 18/03/2005 |
Posted - 15/05/2020 : 14:03:57
|
quote:
Originally posted by ridiculus
quote:
Originally posted by Vlaadisha
quote:
Originally posted by ridiculus
...kada recenzenti pričaju o stripu kao da pričaju o prozi, a crtež se samo pomene sporadično...
Ima Bogdanović jedan dobar tvit:
quote:
Comic people love debating whether the artist or the writer is the „director of the movie". Always thought the process is more comparable to songwriting. The writer writes the lyrics, the artist composes the music and in the end you have a song that goes nanananananananabatman.
Pazi, obožavam to poređenje sa muzikom! Mislim da sam to prvi put čuo od Steranka. Broj i raspored kadrova, kako je scena podeljena na njima - taj ritam mi je jedna od najvažnijih stvari kad procenjujem strip. Zato je ono što su nekoć radili u Stripoteci i u Stripu 81 (i 82...) bilo travestija, ona reorganizacija kadrova ili spajanje stranica. Naravno, tada nisam imao ovu mudrost - a nisam ni bio svestan čina - pa nisam obraćao pažnju.
quote:
Originally posted by Vlaadisha
Elem, da se vratimo na grafikon. Evo uneo sam nekoliko klasičnih imena. Neka bi možda trebalo malo levo ili desno, ali nisam hteo preko njegovih.
Da, sviđa mi se ovo. Colan mi je uvek bio zanimljiva pojava i sam bih ga tu stavio. John Buscema i Garcia-Lopez su sinovi iste muze po mnogo čemu, a opet su tako prepoznatljivi. Ha-ha, Ross južnije od juga.
Čudi me da Fiffe sam nije stavio Romitu Mlađeg, ipak je rastao na njegovom Daredevilu. A postoji i formalna sličnost sa Millerom.
Meni je Hughes ideal "realistične urednosti" - posebno kad crta žene - i slažem se sa njegovim postavljanjem dole desno.
Zanimljivo da je Arthur Adams tik ispod Ware-a a verovatno ima više linija po strani nego Ware u čitavoj karijeri! Što govori da ni ovakva tabela ne pokriva sve aspekte "stila". Verovatno bih njega pomerio malo nadole; ne bi trebalo da je "iznad" Minjole, iako su mu likovi stilizovaniji u kasnijoj fazi karijere nego na početku.
Nije poanta koliko ima neko linija nego kako su ravne, gladke ili "popeglane", sa rukom rađene ili ne. I kako završavaju, ili sa jasnim stikom ili otvoreno ili preko druge linije umjesto u stiku sa njom. Linije su u funkciji teksture ili svijetla, daju poluton- sivu boju.
Foster, Raymond, Adams, Hogarth su bili svi vrlo čisti ali ti si jih smestio lijevo od ordinate što je nonsens.
Foster bi morao biti čak vrlo desno. |
www.maconcomics.com |
Edited by - Macon on 15/05/2020 14:06:52 |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1692 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 15/05/2020 : 14:10:20
|
quote:
Originally posted by Vlaadisha
quote:
Originally posted by ridiculus
Broj i raspored kadrova, kako je scena podeljena na njima - taj ritam mi je jedna od najvažnijih stvari kad procenjujem strip.
Sethovo razmišljanje na temu:https://www.adammurphy.com/blog/2012/01/seth-comics-poetry-graphic-design
Da, a slažem se sa njim i povodom uloge grafičkog dizajna. To pitanje pravilnog "ritma" je zašto nalazim većinu savremenih američkih stripova glavnog toga vizuelno neinteresantnim, koliko god da su pojedinačne stvari dobro nacrtane. Uglavnom su buka, i kadrovi koji bi možda trebalo da zauzmu pola table rastegnuti su na čitave dve. Svuda su velike "emocije", čak i kad nema emocija u datom sadržaju - kao kada klincu daš električnu gitaru i najjače pojačalo i zvučnike na svetu i on počne da se pravi važan.
Evo nekih od meni omiljenih crtača, koji svi do jednog umeju da izvuku vrednost i emociju (i) iz malog, ili da ih smeste u proces "montaže".
Chaykin:
Simonson:
Garcia-Lopez:
Guy Davis:
Ovakvih primera ima dosta, ali stavio sam neke stvari koje već imam spremne za ovakve potrebe.
Alex Ross ima nešto "nerealistično" u svom pristupu kolorisanju, ali to se nigde ne vidi više nego u predlogu za Fantastičnu četvorku (koji nije dobio zeleno svetlo). Postaviću i to kad stignem.
|
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
|
|
|
Topic |
|
|
|
O crtačkim stilovima
