Tematski kviz o prve dvije godine izlaženja Dylana Doga (1986. i 1987.) 40 pitanja iz prvih petnaest brojeva regularne serije i prvog specijala. 40 pitanja - 5 bodova za točan odgovor, nema dodatnih bodova za brzinu. Među tim pitanjima nalazi se i 5 brzih "da-ne" pitanja - 2 boda za točan odgovor. U pitanjima se naslovi regularnih epizoda navode prema prijevodima u Libellusovim izdanjima, a naslov specijala prema Ludensovom prijevodu.
Ako ne zaboravim, dolazim bez ikakve pripreme i prrprocitavanja 😁
Moje pitanje u vezi ovog je slijedece: Po cemu je epizoda "Sjecanja na nevidljivoga" opisana kao pravo remek djelo, jedan od najboljih Dylan Dog stripova. Naime, pročitao sam epizodu nekoliko puta i jos uvijek nemogu naci objasnjenje o cemu se ovdje zapravo radi i ono najvaznije:Tko je nevidljivi i jeli on doista, nekom magijom, čarolijom takav? Vec prvi tekst u stripu me zbunio "Dok sam bio mali, mama me često brkala s bratom, iako sam bio jedinac. Dakle nisam ni bio jedinac. S druge strane, moja majka i danas vjeruje da je moj brat jedinac." Wtf? Jel ti mama napušena, jel imaš brata blizanca, I na kraju jesi jedinac ili nisi? I na kraju ona radnja kad novinar Coldwater hoce ubiti Bree a njegov nož se zabije u srce nevidljivog čovjeka.. Kako ga nije vidio dok je krenuo ubiti Bree? Znači ovaj je fakat nevidljiv. Ispričavam se ako sam bio dosadan i na dugačkom postu.
Sclavi je poznat po tome sto su mu scenariji oniricni, desavanja u njegovim pricama su uvek na granici izmedju realnosti i sna, nismo sigurni sta se stvarno desava a sta je izmastano, prepun je apsurdnih trenutaka i skrivene simbolike, cesto je i depresivan, nihilistican, ali isto cesto ostavlja nadu na kraju epizoda, nadu u ljubav.
Sto se tice ovog citata: "Dok sam bio mali, mama me često brkala s bratom, iako sam bio jedinac. Dakle nisam ni bio jedinac. S druge strane, moja majka i danas vjeruje da je moj brat jedinac." Mislim da time Sclavi od samog pocetka hoce da pokaze koliko je Nevidljivi oduvek bio nevidljiv, majka ga je brkala sa bratom blizancem, nije ga primecivala do te mere da ona do dana danasnjeg misli da ima samo jednog sina, brata blizanca Nevidljivog. U svakoj sitauciji u svom zivotu je Nevidljivi bio beznacajan, zanemaren, zaboravljen, nije bio primecen da je postao stvarno nevidljiv.
upravo si i sam dao definiciju remek-dela: ona se ne mogu objasniti i ona ne nude objasnjenja ona postavljaju pitanja i navode nas na razmisljanja a odgovori (ako ikada dodjemo do njih) su samo tracak svetla na nikad do kraja obasjanoj slici eto
iako ono sto je jednome remek-delo, drugome je sprdnja ono sto je nekome umetnost, nekome je devijacija itd.
Vec prvi tekst u stripu me zbunio "Dok sam bio mali, mama me često brkala s bratom, iako sam bio jedinac. Dakle nisam ni bio jedinac. S druge strane, moja majka i danas vjeruje da je moj brat jedinac." Wtf? Jel ti mama napušena, jel imaš brata blizanca, I na kraju jesi jedinac ili nisi?
Ne možeš ovu epizodu čitati i tražiti racionalna objašnjenja. Nevidljivi je nevidljiv jer je kukavica i beskičmenjak kojeg drugi ljudi ni ne primijećuju.
Poentiranje na kraju kad se pojavi je genijalno jer smo dotad stvarno svi koji čitamo zaboravili na njega. Malo ironije za kraj.
Ovako iz prve, Sedam prokletih dusa za visu od njega a Netko nas zove odozgo za stariju od njega...
Čitao oba, ''Netko nas zove odozgo'' ove godine, kako sam mogao da zaboravim.. Hvala Deers!
Gde si bre Jocko, nema te sto godina!
Hej Going druže! Evo pravio malo pauzu od stripova: delom druga interesovanja, obaveze, privatni život i tako... Baš sam brojao, 30ak svezaka/epizoda ove godine. Postepeno se vraćam stripovima preko oprobanih Dilana i Kena, pa tu i tamo neki jednopuc ako uleti, ali duže serijale se ne usuđujem da počnem jer neću imati snage da ih izguram.
ta brada je bila samo u svrhu onog kratkog reboota koji je reijkoni pokrenuo nakon broja 400 a trajao je šest epizoda. redefinirajući prošlost glavnog junaka, brada je simbol krize identiteta, osobnih zabluda, fantazija što su rezultirale neprihvačanjem i otporom naspram stvarnosti kojoj se dylan ne (želi) prolagoditi (opet iznova, na reijkonijev način)... a pisano u duhu aktualnog vremena, 21. stoljeća.
Iskreno posle pročitanih Priča iz nekog drugog sutra nisam bio uopšte entuzijastičan kada je u pitanju ova epizoda. Očekivanja su mi bila prilično slaba, ali moram priznati da sam neočekivano uživao u priči. Nije ovo ništa revolucionarno niti novo, sve je već viđeno, ali za razliku od pomenutih Priča ovde se oseća ona Sklavijevska atmosfera kao i poetičnost. Daleko je to od ranga najboljih njegovih uradaka, ali je prilično dobro.
Priča je jednostavna: Dilan luta gradom radeći neke svoje obaveze i stalno se susreće sa ljudima koji bivaju ubijeni na različtie načine. Istovremeno jedan prosjak tvrdi da ima vizije o smrti tih ljudi ali i kraju sveta - tražeči od Dilana da mu pomogne. Uz tako jednostavnu priču najbolje se ubacuje Sklavijeva depresivna (dakle ne više melanhonična) percepcija života i njegovog besmisla. I to je maltene to. Pitanje koje je već dugo postavljao Sklavi ovde ponavlja i podvlači: "Koja je svrha ovog života i svemu u njemu, ako ćemo nekad umreti?"
I dok je lepo videti Sklavija i njegovu "poetiku", još je lepše videti Stanov povratak na stranice Dilana Doga! Jer je, po meni, zapravo on heroj ove priče - predivni veliki, eksplozivni i atmosferični kadrovi kojima se razbijaju klasične SBE rešetke, klasičan Dilan koga smo videli u prvoj epizodi vraća osećaj nostalgije, a boja leži ovoj epizodi fenomenalno, baš kako treba.
Tako da eto, ništa novo, jedno brzinsko čitanje (budući da nema puno teksta), koje se po meni sasvim isplati. Recimo ovaj strip bih voleo da imam u velikom izdanju jer na neki način rekapitulira Sklavijev rad na Dilanu, zagrebavši neke od tema kojima se bavio a opet se samo eksplicitno bavi onom osnovnom koju slušamo i čitamo od početka serijala. Kavenago je po meni prevazišao sebe i dao do sada najbolji rad - čista desetka!
Meni ova specijalna edicija uopste nije bila losa. Naravno da ima i boljih prica, ali daleko od toga da je losa. Odlicna mi je ona sa politicarima koji ima metaforu danasnjeg vremena u kojem zivimo. Isto tako i Dim kao licemerstvo drustva koje toboze promovise zdrav zivot a u isto vreme radi na njegovom urusenju. Mada moram priznati da poslednju pricu sa prizivanjem djavola nisam bas najbolje razumeo pa ako moze neko tumacenje bio bih zahvalan.
Moje pitanje u vezi ovog je slijedece: Po cemu je epizoda "Sjecanja na nevidljivoga" opisana kao pravo remek djelo, jedan od najboljih Dylan Dog stripova. Naime, pročitao sam epizodu nekoliko puta i jos uvijek nemogu naci objasnjenje o cemu se ovdje zapravo radi i ono najvaznije:Tko je nevidljivi i jeli on doista, nekom magijom, čarolijom takav? Vec prvi tekst u stripu me zbunio "Dok sam bio mali, mama me često brkala s bratom, iako sam bio jedinac. Dakle nisam ni bio jedinac. S druge strane, moja majka i danas vjeruje da je moj brat jedinac." Wtf? Jel ti mama napušena, jel imaš brata blizanca, I na kraju jesi jedinac ili nisi?
Imao je brata ali je bio tretiran kao 13o prase, tako da se osecao kao jedinac iako to nije bio, sto govori o tome i njegova majka koja ga nije dozivljavala kao svog sina posto mu je brata dozivljavala kao jedinca.
Svako od nas se u zivotu nekada oseti nevidljivim. Kao da smo potpuno nebitni jer je potpuno jasno da kada nas i ne bude bilo, zivot ce se nastaviti bez ikakvih problema. Verovatno prica inspirisana Sklavijevim trenutnim osecanjem. Meni nije medju naj naj ali je dobra epizoda.
Dilan Dog #375: Nedokučiva Tajna Scenario: Sklavi Crtež: Stano Tako da eto, ništa novo, jedno brzinsko čitanje (budući da nema puno teksta), koje se po meni sasvim isplati. Recimo ovaj strip bih voleo da imam u velikom izdanju jer na neki način rekapitulira Sklavijev rad na Dilanu, zagrebavši neke od tema kojima se bavio a opet se samo eksplicitno bavi onom osnovnom koju slušamo i čitamo od početka serijala. Kavenago je po meni prevazišao sebe i dao do sada najbolji rad - čista desetka!
Dylan Dog
Posted - 11/10/2020 : 09:44:15
.jpg)
.jpg)
.jpg)
