| Author |
 Topic  |
|
red cloud
Advanced Member
Serbia
3925 Posts
Member since 29/06/2009 |
 Posted - 22/09/2009 : 14:19:48
|
Kada čovek nešto izgubi on se vrati potraži i pronađe ono što je izgubio. To radimo i mi Indijanci kada tražimo od Vas da nam date ono što ste nekad obećali. Sa indijancima ne trebe postupati kao sa zverima.A sa njima se tako postupa, pa sam i ja odrastao sa osećanjima koja su danas u mom srcu..... Moja zemlja je danas na rđavom glasu, a ja želim da ona bude na dobrom glasu, jer je uvek uživala dobar glas . Sedim tako ponekad i pitam se ko je kriv što je moja zemlja na rđavom glasu.
Tatanika Iyotaka - Bik Koji Sedi Lakota Sioux
Ovaj rat nije izbio ovde, u ovoj zemlji, ovaj rat donela su nam deca Velikog Oca koja su došla ovde da nam zemlju otmu u bescenje i koja u našoj zemlji čine mnoga zla. Za sve ovo krivi su Veliki Otac i njegova deca. Mi smo želeli da ovde u svojoj zemlji živimo u miru i da činimo ono što će našem narodu služiti na čast i dobrobit, ali Veliki otac je našu zemlju ispunio vojnicima koji misle samo na našu smrt. Indijance koji su odavde otišli na jug željni promena napali su jedni vojnici, Indijance koji su odavde željni lova otišli na sever, napali su drugi vojnici, oni sada žele da se vrate kući, a nemogu se vratiti jer su im vojnici preprečili put. A mislim da postije i druga, bolja rešenja, kad se jedan narod nađe u nevolji i suprotstavi se drugom narodu, onda je najbolje rešenje da se protivnici sastanu bez oružja i o svemu mirno razgovaraju i zajednički dođu do rešenja kako da se sukob okonča na neki miroljubiv način.
Sinte Galeška-Šareni Rep (Brulle-Sioux)
|
Nasilje u Darkvudu |
 |
|
|
okiboki
Advanced Member
Serbia
10835 Posts
Member since 23/11/2008 |
|
|
red cloud
Advanced Member
Serbia
3925 Posts
Member since 29/06/2009 |
Posted - 22/09/2009 : 14:22:20
|
SENECA
Seneca Indijanci su bili najveće od 5 plemena (kasnije 6, kada su im se pridružili i Tuscarora) koje se pridružilo Savezu Irokeza. Danas ih oko 10.000 živi u rezervatima u zapadnom New Yorku, Oklahomi, Ontariju, ali i širom Amerike. U vreme kada je formiran Savez Irokeza, 5 plemena je zauzelo teritorije od Istoka do Zapada, a Seneca su postali "čuvari zapadnih vrata". Zvanični jezik Seneca Indijanaca je Ogwehoweh, pa su oni tako prevedeno "O-non-dowa-gah", ili "great hill people" (odakle po njihovoj prelepoj legendi postanja i vode poreklo).
Seneca su zauzimali teritoriju od Genesee reke do Canandaigua jezera u zapadnom New Yorku, a živeli su u "dugim kućama" (Irokezi nisu živeli u wigwamima i pueblima) uz obalu. U najveće su se bavili agrikulturom pa su stoga divljač lovili u jesen a ribu u proleće.
Kao i kod Apača, društvo je bilo matrilinearno, poreklo je bilo utvrđivano po majci (npr. imali su osam klanova: Kornjača, Medved, Vuk, Dabar, Šljuka, Čaplja, Jelen i Jastreb.... a dete je postajalo član klana po majci. Ako je majka bila, recimo, pripadnica klana medveda dete je bilo medved. Ako je otac bio iz vučjeg klana, a majka nije imala klan, onda i dete nije imalo klan), a i žene su bile zadužene za izbore tj odlučivale ko će postati vođa plemena.
Seneca Indijanci su bili veliki osvajači, izuzetno vešti ratnici čiji je zaštitni znak bila njihova kosa koju su brijali u "Mohawk" stilu, i njihova tetovirana tela. Seneca (kao i ostali Irokezi) imali su običaj da skalpiraju (kao i Siouxi i Muskogee Indijanci), nije bilo prijatno pasti im šaka voleli su da muče zatvorenike, a postojao je i običaj obrednog kanibalizma.
Jedan od najvažnijih vođa ovog plemena bio je čovek po imenu "Red Jacket" 1756 -1830 (englesko ime dobio je po crvenom kaputu koji je nosio). Bio je saveznik Englezima u Američkoj Revoluciji ali je pružao otpor uvođenju Hrišćanstva i evropskih običaja. Pokušao je da sklopi mir sa vladom US tako što je 1792 posetio Džordža Vašingtona. Bio je veliki orator i iza sebe je ostavio mnogo nezaboravnih citata... Dobrota je jezik koji gluv može da čuje i nem da razume...
Seneca su (Irokezi uopšte) definitivno, jedna od najkompleksnijih i najsofisticiranijih starosedelačkih kultura koja je ikada živela na severnoameričkom kontinentu. Njihova politika, agritehničke i ostale veštine i umeće ratovanja živeće prepričavana kroz vekove, a njihova baština tako nikada neće biti izgubljena.
"Brate čuj što imam reći. Postojalo je vreme kad je našim pradedovima pripadalo ovo veliko ostrvo. Njihova su se središta prostirala od izlazećeg do zalazećeg Sunca. Veliki Duh stvorio je ovu zemlju za Indijance.
Stvorio je jelena, bivola i druge životinje da bi imali hrane. Stvorio je medveda i dabra. Njihove su nam kože služile kao odeća. Rasprostro je životinje svuda po zemlji i naučio nas da ih hvatamo. Učinio je da kukuruz rađa kako bi smo imali hleba. Sve je to učinio za svoju crvenu decu jer ih voli. Kada su se javljale nesuglasice oko lovišta, obično su se rešavale bez mnogo krvoprolića. Ali zao nas je dan zadesio. Vaši su pradedovi prešli veliku vodu i iskrcali se na ovo ostrvo. Došli su u malom broju. Naišli su na prijatelje a ne na neprijatelje. Rekli su nam da su pobegli iz svoje zemlje zbog straha od zlih ljudi i da su ovamo došli da bi mogli slobodno poštovati svoju veru. Zatražili su malo mesta da sednu. Smilovali smo im se dali smo im što su tražili i seli su među nas. Dali smo im kukuruza i mesa, zauzvrat dali su nam otrov.
Beli je narod, brate, našao našu zemlju. Proneo se glas o tome i još je belaca došlo među nas. Nismo ih se bojali, smatrali smo ih prijateljima. Nazivali su nas braćom. Verovali smo im i dali im više prostora. Vremenom njihov je broj znatno porastao. Želeli su još zemlje, želeli su čitavu našu zemlju. Oči su nam se otvorile i duhovi su nam se uznemirili. Došlo je do rata. Indijanci su naterani da se bore protiv Indijanaca i mnogo je naših ljudi nastradalo. Doneli su žestoko piće među nas. Bilo je jako i moćno i pokosilo je hiljade.
Brate, naša je zemlja nekad bila velika, a vaša mala. Vi ste sada postali velik narod, a mi jedva da imamo mesta raširiti naše prostirke. Uzeli ste našu zemlju, ali niste zadovoljni, želite nam nametnuti svoju veru.
Brate, nastavi slušati. Kažeš da si poslan da nas podučiš kako da poštujemo Velikog Duha na način koji njemu odgovara, kao i da nas, ako ne prihvatimo veru koju vi belci propovedate, čeka nesreća. Kažeš da ste vi u pravu a da smo mi izgubljeni. Kako možemo znati da je to istina? Vidimo da je vaša vera zapisana u knjizi. Ako je ona namenjena nama jednako kao i vama zašto je onda Veliki Duh nije dao nama i ne samo nama, već zašto nije podario i našim pradedovima znanje o toj knjizi i način da je pravilno razumemo? Jedino znamo ono što nam vi kažete o njoj. Kako znati kada vam možemo verovati kada nas je beli narod toliko puta prevario?
Brate, kažeš da postoji samo jedan način da se poštuje i služi Veliki Duh. Ako postoji samo jedna vera, zašto se vi belci toliko sporite oko nje? Zašto se svi ne složite kada možete čitati knjigu?
Brate, mi ne razumemo te stvari. Rečeno nam je da su vašu veru primili vaši pradedovi i da se prenosila s kolena na koleno. Mi takođe imamo veru koja je data našim pradedovima i koja se prenosila sve do nas, njihove dece. Mi verujemo u nju. Ona nas uči da budemo zahvalni za sve dobro što nas zadesi, da se volimo međusobno i stojimo zajedno. Mi se nikad ne svađamo oko vere.
Brate, Veliki Duh nas je stvorio, ali je napravio velike razlike između svoje bele i crvene dece. Dao nam je različitu boju kože i različite običaje. Vama je podario veštine. Nama nije otvorio oči za njih. Mi znamo da je sve to istina. Pošto je napravio toliko razlika između nas u drugim stvarima zašto ne bismo mogli zaključiti da nam je podario drugačiju veru, koju možemo razumeti? Veliki Duh ispravno deluje. On zna šta je najbolje za njegovu decu. Mi smo zadovoljni.
Brate, mi ne želimo uništiti vašu veru, niti vam je oduzeti. Mi jedino želimo poštovati svoju."
Crveni Mundir ( Sogoyewapha ) Seneca , Iz odgovora misionaru Cramu
|
Nasilje u Darkvudu |
|
|
|
okiboki
Advanced Member
Serbia
10835 Posts
Member since 23/11/2008 |
Posted - 22/09/2009 : 14:23:08
|
Evo i ja malo o najvecem indijanskom ratniku.
LUDI KONJ(slika na mom profilu).
T‘ašunka Witko, poznatiji kao Crazy Horse (Ludi Konj) (1840. ili 1842.-5. rujna 1877.), legendarni poglavica iz plemena Oglala Lakota.
Izvanredno hrabar ratnik. Vlastiti narod ga priznaje kao vizionara odanog indijanskom načinu života.
Ne zna se gdje se rodio. Pretpostavlja se da je rođen 1840. Imao je tri žene, sestru i polubrata. Ime Ludi Konj dobio je u 18. godini. Vizija koju je imao nakon Grattanskog masakra pratit će ga do smrti.
Ratni vođa postaje 1865. 21. prosinca 1866., s 1000 ratnika napravio je Fettermanski masakr.
1870. uzima prvu suprugu. Iduće godine uzima i drugu. 14. kolovoza 1872. on i Bik Koji Sjedi napali su pratnju željeznice. 26. lipnja 1876. ponovno se susreo s Bikom Koji Sjedi te su izvojevali najveću pobjedu u povijesti indijanskog otpora bijelcima. Tada se odigrala bitka kod Little Big Horna gdje je poginuo general Custer.
U Fort Robinsonu oženio se treći put.
Proboden je bajunetom 5. rujna 1877. i umro tijekom noći sa samo 37 godina.
Skinuto sa wikipedije. |
Ni živih se nisam boja, dok su bili za užasa, a nekmoli mrtvih pasa. |
Edited by - okiboki on 22/09/2009 14:23:32 |
|
|
|
red cloud
Advanced Member
Serbia
3925 Posts
Member since 29/06/2009 |
Posted - 22/09/2009 : 14:23:41
|
IROQUOIS
Iroquois (Irokezi) - Labavi plemenski savez (liga plemena ili konfederacija) američkih Indijanaca iz Severoistočnih šuma Severne Amerike, većinom u području današnjeg New Yorka. U vreme osnivanja saveza neka ova plemena bila su ljudožderska (uglavnom Mohawk), što su njezini utemeljitelji Deganawida i Hiawatha ukinuli. Svojom ekspanzivnom politikom i borbenošću savladali su sve okolne susede, kako druga irokeška plemena, tako i razne grupe Algonquian-Indijanaca. Na sever njihovu kontrolu zaustavila su tek plemena borbenih Indijanaca Abenaki i Sokoki, na zapad su se širili sve do zemlje Ojibwa, i na jugu do zemlje Cherokee i Catawba Indijanaca. -Prema Lee Sultzmanu (1600.) ih je bilo oko 20,000, uključujući svih pet plemena. Mooney je njihov broj srezao na svega 5,000, što je svakako preterano malo. –Potomci Irokeza danas žive po rezervatima u New Yorku, Ontariju, Wisconsinu i Oklahomi. Danas su poznati kao radnici na velikim visinama, radeći na sklapanju čeličnih konstrukcija oblakodera. 1990. godine ima ih oko 50,000.
Ime
Irokezi sami sebe (kao konfederaciju) nazivaju Haudenosaunee, ili 'narod dugačke kuće' ("people of the long house."). Algonquin Indijanci nazivali su ih Irinakhoiw ili 'prave zmije' (verovatno čegrtuše). Francuzi kasnije na algonkinski naziv dodaju sufiks –ois, što ispada Iroquois. Česti naziv kod anglofonskih naseljenika je Five Nations ili 'Pet naroda' , kasnije kada su 1722. Tuscarore pristupili savezu kao šesti narod nazivani su 'Six Nations'. Postojali su i drugi nazivi, pleme Ottawa nazivalo ih je Matchenawtowaig ili 'zle zmije' (eng. 'bad snakes'), Indijanci Ojibwe 'Nautowa' ili 'zmije', 'guje', (eng. 'adders'). Poznat je i Powhatan naziv Massawomeck.
Konfederacija Iroquois -Iroquois League
Savez Irokeza nastao je oko 1570 godine verovatno u kraju oko reke St. Lawrence. U ovom formativnom periodu oni su proterali celi niz plemena koja su kasnije stvorila saveza Hurona. Savez je prema predaji nastao govorom koji je započeo Dekanawida (ili Deganawida; po nekima bio je Huron) 'I am Dekanawidah and with the Five Nations' Confederate Lords I plant the Tree of Great Peace. ' Savez se kasnije posvetio ratovima protiv svojih suseda. U prvoj polovini sedamnaestog veka oterali su Conestoge s reke Susquehanna, njihovih bliskih rođaka. U daljnjim napadima (1648-50) porazili su (uz pomoć pušaka i boginja) plemena saveza Huron. Duvanski Narod (Tobacco Nation) zbrisali su 1649.; Neutralni Narod (Neutral Nation; 1650-51); Erie (1653-56). Kasnije su stradali i Indijanci Illinois i Delaware u prvoj polovini 18. veka. Poharali su i čitavu Virginiju. –Na jugu su ih ipak zaustavili Cherokee i Catawba, te Ojibwe na zapadu. Irokezi su bili gorki neprijatelji Francuza, klasičnih saveznika i prijatelja kanadskih Hurona i Abenaka. Oni su bili saveznici Holanđana i kasnije Engleza. Od njih su dobijali vatreno oružje i artikle za trgovinu. U vreme Američke revolucije većina Irokeza bila je na engleskoj strani, no Amerikanci su dobili rat pa su morali otići u Ontarijo, gdje još mnogi žive. Mnogi Onondaga i Seneca ostali su na rezervatima u New Yorku, dok su Oneide kasnije preseljeni u Wisconsin.
Plemena
* Cayuga. "Goioguen-aga" (Locusts-coming-out-of-place people), držali su područje između Seneca na zapadu i središnjih Onondaga. U savezu označavani su imenom "those of the great pipe." '(čuvarima) Velike lule', to jest kalumeta ('calumet').
* Mohawk. - najistočniji, isprva zvani Ganienge-haga, danas sebe zovu Kanienkehaka, novija varijanta, značenje je 'Flint place people '. Oni su čuvari 'Istočnih vrata' ili "keepers of the eastern door."
* Oneida. "Oneniote-aga" , drugo pleme s istoka, odnosno zapadni susedi Mohawka (Standing stone people)
* Onondaga. Središnja grupa, selo Onondaga imalo je funkciju današnjeg glavnog grada. Oni su ranije nazivani Onondage-ga" (Mountain place people). Onondage su u konfederaciji nazivani kao 'čuvari vatre' "keepers of the fire" ili 'čuvari 'wampuma' "wampum keepers."
* Seneca, čuvari su 'Zapadnih vrata' "keepers of the western door." , "Tsonontowaga" ili "Tsonnontouan", ('Big mountain people'). Oni su bili zapadna predstraža Irokeza.
Lokacija
Irokezi su kontrolisali područje između Schoharie Creeka do rijeke Genesee, i od St. Lawrence do Susquehanne, današnje Sjedinjene Države i Kanada. Njihovo područje bilo je okruženo Algonquianskim plemenima kamo su često prodirali, vršili pljačkaške pohode, otimali žene, decu i druge ratne zarobljenike. Svojom ekspanzijom Irokezi su širili područje svoje dominacije ali su istovremeno adoptirali mnoge druge narode i gubili čistokrvnost.
Iroquois tomahawk pipe
Jezik
Jezik, odnosno jezici Irokeza pripadaju porodici Iroquoian, porodici koja je dobila ime po njima. Najveću srodnost postoji između jezika mohawk i oneida i cayuga i seneca. Ostali jezici porodice su huron, ili wyandot, susquehanna, erie, cherokee, tuscarora, meherrin, nottaway i dijalekti drugih manjih plemena.
Organizacijska struktura društva
Irokezi su bili labavi savez plemena, možda slično kao Asteci. Svako pleme odlučivalo je o samo o sebi. O stvarima koje su se ticale čitave zajednice odlučivali su 'sachemi' (sachem = poglavica) svih plemena. Svako pleme u Irokeza bilo je podijeljeno na klanove (prema Morganu, na rodove). Klanovi su kod svih Irokeza bili egzogamni, a nasleđe matrilinearno, boravište je bilo matrilokalno. Muž se nakon rođenja prvog deteta selio u ženin dom. Senece su imali 8 ovakvih klanova (to su bili vuk, medved, kornjača, dabar, jelen, šljuka, čaplja i jastreb); Indijanci Cayuga imali su klanove (vuk, medved, kornjača, dabar, jelen, šljuka, jegulja i jastreb); Onondaga (vuk, medved, kornjača, dabar, jelen, šljuka, jegulja i klupko); Indijanci Oneida i Mohawk (vuk medved i kornjača). Osim kod Oneida i Mohawka, svako pleme bilo je podeljeno i na dve fratrije, odnosno bratstva (neki kažu ženidbene klase). Kod Seneca svaka fratrija imala je četiri klana, kod Cayuga i Oneida bilo je po 5 klanova u jednoj fratriji i po 3 u drugoj. Ženidba unutar fratrije bila je zabranjena, to jest, bile su egzogamne. Fratrije ili bratstva bile su naravno rivali u raznim aktivnostima, sportskim igrama i drugom. Poglavice je svako pleme biralo za sebe. Svako pleme biralo je i poglavicu koji će ih zastupati u konfederaciji, o njemu su kasnije odlučivali poglavice koje su već izabrane na tom mestu. On je mogao biti, ali i nije morao biti i prihvaćen. Ako bi bio odbijen, dotično pleme slalo je drugog kandidata, i tako sve dok jedan ne bude prihvaćen. Bilo je uvek važno da bude pripadnik klana koji je određen za tu plemensku titulu. Poglavica automatski gubi svoje staro ime i dobija novo, ono mu je i titula i ime. Važno je napomenuti da su 'matrifokalni' Irokezi za poglavice prihvatali i žene. Ona je jako često primana na te položaje. Veoma srodni Tuscarora takođe su imali klanove slične Irokezima, medved, dabar, šljuka, jegulja, ali su imali dva vuka (žuti i sivi, u istoj fratriji), imali su i dve kornjače (veliku i malu), ali je klan jelena kod njih bio istrijebljen još u Morganovo vrijeme.
Svako pleme u savezu zastupano je od određenog broja poglavica. Mohawki su imali 9 poglavica, Oneida (9), Onondaga (14), Cayuga (10) i Seneca (8 ). Pridošli Tuscarore, nisu imali prava prisustvovati većima iako su bili primljeni u savez. Naziv svakog položaja istovremeno postaje i ime poglavice u toku vršenja njegove službe. Bilo je 50 'sachema' , ustvari biralo se samo 48 jer na mjestu Hiawathe i Deganawide nije biran niko, ponašalo se međutim, kao da tamo sede. Ovi sachemi pripadali su različitim klasama, i uvek su bili iz istog klana.
|
Nasilje u Darkvudu |
|
|
|
red cloud
Advanced Member
Serbia
3925 Posts
Member since 29/06/2009 |
Posted - 22/09/2009 : 14:24:54
|
IROQUOIS (nastavak)
Običaji
Irokezi su šumski narod, kretali su se pešice šumom i uvek su bili u lovu ili ratu.
Muškarac je često veoma dugo bio na takvim putovanjima. Popularne kokice ili 'pop corn' njihov je proizvod, Irokez ga je nosio sa sobom na svojim dugačkim putovanjima.
Obrada polja i uzgoj kukuruza glavno je zanimanje žena, njen posao je i domaćinstvo, čuvanje dece, sakupljanje drva, nošenje vode i drugi poslovi. Irokeška polja zasađena kukuruzima, njihovom glavnom kulturom, bila su ogromna za ono vreme.
Prema jednom izveštaju iz 1667. godine (prema Evi Lips), vojnici francuskog guvernera sedam su dana uništavala polja kukuruza samo četiri irokeška sela, prema Charlevoixu, bilo ga je oko 1,000,000 bušela.
Za zaštitu svojih polja od ptica Irokezi su imali organizovanu zašititu. U poljima su podizali platforme s kojih su žene mogle plašiti i terati ptice. Scenu ovakvog čuvanja kukuruza ovekovječio je Eastman na svojoj slici.
Pasulj, druga značajna kultura Irokeza sađen je uz kukuruz uz koji se mogao ovijati i rasti. Ovakav običaj danas uobičajen u Europi primili smo od Indijanaca.
Sela su kod Irokeza bila opasana palisadama radi zaštite od napada drugih plemena, posebno njihovih krvnih neprijatelja Hurona.
Kultura Irokeza je tipa Istočnih šuma. Muškarci su se bavili lovom na jelene i drugu manju divljač.
Naziv naroda "narod dugačke kuće" nije slučajan. Oni su, za razliku od nekih drugih indijanskih plemena, stanovali u "dugim kućama", a ne u wigwamima ili u pueblima. Kuće u kojima su živeli, poznate kao 'long houses' , postale su im simbol kao što je to i 'irokeška frizura'. Ove kuće bile su kolektivne i svaka porodica imala je svoje mesto u takvoj kući.
Sela su radili uz reku, ali na mestima gde je činila "zavoje", odnosno u užem "delu" kojeg su činili ti zavoji. Ali, pre svega, sela su bila na nekakvoj uzvisini, odnosno na malo višem položaju od okolnog zemljišta.
Bogovi i duhovi iz panteona Irokeza
* Adekagagawaa.- veliki duh, u vidljivom Aspektu Sunca, on vlada nad duhovima vremena i svih godišnjih doba.
* Areskoui. –veliki duh, zaštitnik lova i rata.
* Ataentsic ili Atseatsine. "Woman-Who-Fell-To-Earth". Prva žena, majka of Yoskeha i Tawiskaron. Žene Atseatsan-ova. Ona je pala na zemlju dok je lovila medveda, da bi pripremila 'medicinu za svog supruga. Pripisuju joj dobre pa loše osobine. Majka je zlog Tawiskaron-a.
* Atseatsan . prvi muškarac, muž Ataentsic-in. Solarno božanstvo. On i njegova supruga pomažu Suncu da se izdigne na nebo, pridržavajući ga dok ne postane prevruće .
* Awataerohi . –duh bolesti. On ulazi u telo osobe koja onda oboli. Postoji 12 vrsta Awataerohi-bolesti. Svaka se leči posebnim plesom.
* Bean Woman.- Pasulj - Žena, jedna od 3 sestre (ostale dve su Corn i Squash Woman). To su tri glavne kulture Irokeza, nazivaju ih Tri sestre.
* Cannibal Woman
* Corn Woman. – (Žena - Kukuruz) jedna od Tri sestre.
* Dagwanoenyent,- duh tornada, kćerka je vetra.
* Dahdahwat. Opasna prikaza iz snova.
* Dajoji, duh Zapadnog vjetra.
* Deadoendjadases (Earth-Circler). Div-ljudožder koji živi sa svoje tri sestre.
* Deagahgweoses (Long Upper Eyelid). Zaštitnik duvana.
* Dehotgohsgayeh (Split-Face) , div koji živi na jugu, zaštitnik 'hickory-drveta, drvo iz porodice oraha (Juglandaceae). On pomaže ljudima a povezuju ga s medvedima i gromom.
* Djieien. Monstruozni duh pauka, velik i zao.
* Djigaahehwa. Klasa nižih duhova, imaju autoritet nad biljem, posebno rastu lekovitog bilja.
* Djoeaga.- duh rakuna, čest u mnogim pričama.
* Doonongaes (He of the Two Horns). Rogata zmija koja živi u jezerima
* Faces in the Forest.- klasa duhova iz duboke šume
Istorija
Irokezi su se sredinom 17. veka naoružali nizozemskim puškama i stekli prednost nad narodima luka i strele. Oni haraju celim područjem do Američke revolucije. Za njih ona je značila propast. Umešali su se u ovaj rat ali svako pleme za sebe, ne više kao konfederacija. Svi osim Oneida pridružili su se Britancima ali su Britanci izgubili rat. Oneide, ostavši 'crne ovce', zbog osvete od ostalih Irokeza morali su bežati iz toga kraja. Vlada ih je sklonila u Wisconsin gde i danas žive.
Irokezi danas - njihova budućnost
1990. oko 50,000 Irokeza živi u New Yorku , Ontariju ali i širom Amerike.
U Kanadi Irokezi danas žive na rezervatima
(Caughnawaga}: upravo južno od Montreala u Quebecu, pleme Mohawk. Oka: na reci Ottawa. St. Regis: južno od Cornwalla, Ontario. Deseronto: istočno od Bellevillea, Ontario. Six Nations Reserve: kod Brantforda, Ontario. Na njemu žive pripadnici svih irokeških plemena. Oneida: jugozapadno od Londona, Ontario. Pleme Oneida Gibson (Wahta): jugoistočno od Georgian Baya, Ontario (kod grada Bala), Pleme Mohawk.
U New Yorku imaju također više rezervata i zajednica:
Akwesasne (St Regis} Reservation: na severu New Yorka. Mohawk Nation. Ganiengeh: blizu grada Altona, severno od Plattsburga. Mohawk Kanatsiohareke: blizu Fonde. Mohawk Nation . Oneida: blizu Oneide, Madison Co., Oneida Nation. Onondaga: južno od Syracuse, Onondaga Nation. Tonawanda: jugoistočno od Lockporta. Seneca Nation. Allegany : između Jamestowna and Oleana. Seneca Nation. Tuscarora: blizu Lewistona, sjeverno od Niagara Fallsa, Tuscarora Nation. Cattaraugus: sjeverozapadno od Gowande, Seneca Nation.
U Wisconsinu žive, kao što je već rečeno, Oneide koji su morali pobjeći pred besom ostalih Irokeza, zbog svog savezništva s Amerikancima u Građanskom ratu. Rezervat im se nalazi kod Green Baya.
Najjužniji Seneca-Cayuga (delom poreklom od Erie Indijanaca) nastanjeni su u Oklahomi kod Turkey Forda.
Mnogi su Irokezi danas poznate osobe kao glumica Alex Rice, glumac August Schellenberg, Billy Two Rivers (wrestling-borac), svi iz plemena Mohawk i veoma poznati Graham Greene iz plemena Oneida (ovo je lice zasigurno poznato svim filmofilima.
Danas većina ipak živi prosečnim američkim životom, kako u urbanim, tako i u ruralnim zajednicama. Na rezervatima postoje kockarnice koje su glavni izvor zarade gotovo svim rezervatskim Indijancima. Van rezervata rade najviše za razne građevinske kompanije, jer je još od prvih kontakata s belcima kod njih ustanovljena sposobnost odličnog podnošenja velikih visina.
Zanimljivosti
Kod Irokeza postoji sportski savez, koji danas nastupa nezavisno u međunarodnim sportskim takmičenjima, a ima i sportskih uspeha - irokeška lacrosseaška ekipa je na SP u lacrosseu 2003. godine osvojila drugo mesto.
|
Nasilje u Darkvudu |
|
|
|
red cloud
Advanced Member
Serbia
3925 Posts
Member since 29/06/2009 |
|
|
okiboki
Advanced Member
Serbia
10835 Posts
Member since 23/11/2008 |
Posted - 22/09/2009 : 14:27:01
|
quote:
Originally posted by red cloud
quote:
Originally posted by okiboki
RED CLOUD TI SI VELIKI SAKEM!!!
VOAH! 
Svaka cast super je ovaj topik dosta moze da se nauci.Samo tako nastavi. |
Ni živih se nisam boja, dok su bili za užasa, a nekmoli mrtvih pasa. |
|
|
|
red cloud
Advanced Member
Serbia
3925 Posts
Member since 29/06/2009 |
Posted - 22/09/2009 : 14:27:05
|
U SAD postoji oko 560 priznatih indijanskih plemena, odnosno "plemenskih vlada" koje imaju različit stepen autonomije.Plemenske vlade imaju pravo da donose zakone i da odredjuju poreze. I nisu pod upravom saveznih država, nego države preko biroa za pitanja Indijanaca, koji postoji još od kraja 18. veka. Osnovan je u vreme rata za nezavisnost , kako bi se obezbedilo neučešće Indijanaca na stranu Britanaca. Kasnije je služio za sprovodjenje politike priključivanja Indijanaca "američkom načinu života".
Američka politika prema Indijacima oduvek je bila usmerena ka asiminaciji. Još je Džordž Vašington isticao da" Indijanci jesu jednaki sa belcima, ali je njihovo društvo inferiorno". On je za "civilizovanje"Indijanaca predstavio plan koji je izmedju ostalog podrazumevao: regulisanje otkupa indijanske zemlje, promovisanje trgovine i "eksperimenata za unapredjenje njihovog društva"
To nije baš išlo lako, zbog čega je 19, vek ispunjen ratovima i bitkama kao što je ona kod Litl Big Horna. 1976 godine kada su Sijuksi masakrirali Kasterovu Sedmu konjicu. Sijukse je predvodio čuveni poglavica Bik Koji Sedi, koji je protiv američkih nastojanja da indijanci prihvate njihov način života i njihovu vlast borio uz reči : " Ja sam crven.Da je Veliki Duh želeo da budem beo, napravio bi takvog na početku".
Medjutim, kako su godine prolazile, američka vojska je imala sve modernije naoružanja, čemu Indijanci nisu mogli da se suprtstavljaju. Nakon vojnih pobeda, Amerikanci su indijance zadržavali na ograničenoj teritoriji i tako su nastajali rezervati. Još 1924. dinet je zakon o Indijanskom državljanstvu, s namerom da se ukinu rezervati. Izmedju ostalog, pravo na državljanstvo Indijanci su dobili i zbog učešća u Prvom svedskom ratu. Zakon o priznanji Indijanaca iz 1934 godine dao im je prava da zadrže neke od ranijjih poseda i omogućio plemenskiu samoupravu zemljom. To je poznato kao "indijanski novi dil".
I danas veliki broj Indijanaca živi u ukupno 310 rezervata koliko ih ima u SAD. Uz to postoji veliki broj nepriznatih plemena. Neka od njih priznaju savezne države, a ne priznaje federalna vlada što zavisi od lokalnih zakona. Proceduraza priznanje je jako komplikovana a izmedju ostalog neophodno je dokazati istoriski kontinuitet plemena od 1900 – te godine. Tako je 2000-te država Vašington donela zakon o ukidanju plemenskih vlada.
Indijancu si jedina plemenska zajednica u SAD kojoj je potrebna dozvola države za verske poslove. Čak postoji Zakon o orlovskom perju koji propisuje da samo priznata plemena mogu da koriste pera ove ptice za verske obrede.
Rezervati danas sve više izgledaju kao i ostali američki gradovi. Grade se banke i poslovni centri, a vigvami se uglavnom koriste za turizam. Veliki broj pogotovu mladih Indijanaca napušta rezervate zbog školovanja ili posla. Osnovne delatnosti u rezervatima su poljoprivreda i kocka. Samo neki manji rezervati u Kaliforniji suprodstavljaju se kocki, smatrajući da centralna vlast time što dozvoljava kocku u rezerrvatima samo uništava kulturu Indijanaca.
Po dolasku Evropljana, manja indijanska plemena su se često udruživala u veće konfederacije, i tako su nastajala plemena koje znamo iz priča o Indijancima i kaubojcima. Danas su najbrojniji Navaho, Čiroki, Sijuksi, Čipeva, Apači, Blekfit,Irokezi i Pueblo Indijanci.
Iako su američki Indijanci umnogome prihvatili način života belaca, njihov odnos prema zemlji je ostao isti. Meri Hrabra Ptica, politička aktivistkinja rodjena 1953 godine u rezervatu u Južnoj Dakoti, rekla je: " Zemlja je naša majka reke su naša krv. Uznite nam zemlju i mi umiremo. Odnosno Indijanci u nama umiru."
|
Nasilje u Darkvudu |
|
|
|
red cloud
Advanced Member
Serbia
3925 Posts
Member since 29/06/2009 |
Posted - 22/09/2009 : 14:28:32
|
U decembru 2007 godine Lakota Indijanci potomci velikog poglavice Bika Koji Sedi, proglasili su poništenje svih ugovora koje je njihovo pleme potpisalo sa federalnom vladom, i proglasili nezavisnost na teritoriji pet država: Nebraska, Južna Dakota, Severna Dakota, Montana, Vajoming.
U Boliviji su Indijanci odnosno starosedeoci većinsko stanovništvo, a predsednik države Evo Morales je prvi Indijanac koji se našao na toj poziciji. U Boliviji živi narod Kečua, koji se smatra direktnim potomkom carstva Inka( Inke su inače bili dinastija a ne narod). Onih koji nisu hispanizirani i govore svojim jezikom ima više od 12 miliona, ako se uračunaju i Kečue koje žive u Peruu i Kolubiji. U Boliviji je medjutim, sve manje takozvanih monoligvalnih starosedeoca koji još nisu "prešli" na španski. Druga velika grupa su Ajmara. Njih ima oko dva miliona. Oni su narod koji takodje potiče iz vremena carstava Inka. Njih su prvo osvojile Inke, da bi zatim pali pod španske osvajače, ali su uspeli da sačuvaju veliki deo svojih običaja. Trenutno najpoznatija Ajmara na svetu je upravo predsednik Bolivije Evo Morales.
U Brazilu starosedeoci čine veoma mali deo stanovništva, manje od pet procenata. I pored SAD i Kanade, jedino u Brazilu postoje rezervati za njih. U brazilskim prašumama postoji 67 plemena koja žive bez kontakta sa civilizacijom. Sedamdesetih godina, na prostoru na kom živi pleme Janomami, na granici sa Venecuelom, pronadjeno je zlato, što je dovelo veliki broj tragača u njihove krajeve. Sa sobom su doneli i infekcije sa kojima se ovi ranije nisu susretali, pa je ovo pleme od 20 000 spalo na manje od 10 000 pripadnika.
Iako se smatra da su Maje nestale, na meksičkom poluostrvu Jukatan više od pedeset procenata stanovništva su direktni potomci Maja. Oni delom žive i u Salvadoru, Gvatemali i Hondurasu. Ima ih oko šest miliona ali tek milion govori jezikom Maja. Većina su, pak, zadržali imena koja su nosila i stare Maje.
Nabrojati sva plemena starosedelaca u sve tri Amerike praktično je nemoguće. Nemože se sa sigurnošću reći ni koliko postoji Indijanskih jezika, pošto i medju Indijancima postoje nesuglasice o tome, koji od njih je jezik ,a koji je samo dijalekt. Procenjuje se da ima oko 850 različitih. Od toga 150 se govori samo u SAD, a oko 700 u Srednjoj i Južnoj Americi. Sve ih vezuje isti odnos prema prirodi. Smatraju se decom zemlje, i biljke i životinje smatraju svojom "braćom". To su civizacijske razlike zbog kojih su teško prihvatili način života evropskih kolonizatora. Sudbina koju su Indijanci doživeli na Američkom kontinentu sve češće se naziva "najvećim genocidom u istoriji čovečanstva".
Jedan američki komediograf jednom je rekao: " Ilegalno doseljeni stranci su uvek bili problem u Americi. Pitajte Indijance".
KOLIKO IH IMA U SVETU:
SAD.................2,7 miliona
Kanada................1 milion
Gvatemala.........4,8 miliona
Ekvador ............3,5 miliona
Bolivija...............4,5 miliona
Brazil ...............700 hiljada
Kolumbija...........1,4 miliona
Čile....................600 hiljada
Argentina............400 hiljada
U procentima(zemlje sa stanovništvom Indijanskog porekla)
Brazil 30%
Paragvaj 95%
Kostarika 90%
Honduras 90%
Kolumbija 80%
Meksiko 60%
Portoriko 60%
Ekvador 55%
Venecuela 50%
|
Nasilje u Darkvudu |
|
|
|
red cloud
Advanced Member
Serbia
3925 Posts
Member since 29/06/2009 |
Posted - 22/09/2009 : 14:30:32
|
ŠOŠONI
(http://www.legendsofamerica.com/photos-nativeamerican/ShoshoneWarrior.jpg)
Shoshoni (Shoshone).- Ime glavne gupe Shoshonean govornika nastanjenih u Velikom Bazenu (Great Basin)u području zapadne i severozapadne Nevade (Zapadni Šošoni), severnog Utaha ('Werber' Ute), središnjem graničnom području Nevade i Utaha (Gosiute), središnjem i južnom Idahu (Northern Shoshoni i Lemhi Shoshoni), u graničnom području severoistočnog Wyominga sa Idahom (Sheep-Eaters), jugoistočnom Wyomingu (Wind River ili Eastern Shoshoni), u Kaliforniji u području Panamint Valleya (Panamint ili Koso), i na kraju u zapadnom Teksasu (Comanche). Sva ova nabrojena plemena pripadaju grupi pravih Šošona, i jezično čine grupu jezika poznatu kao Central Numic. –Glavne grupe Šošona su Western, Northern i Wind River, koje se dalje dele na niz lokalnih grupa. Komanči su po krvi Wind River Šošoni od kojih su se odvojili. Panamint Indijanci (uz Komanče) još su jedna grupa koja živi dugo vremena odvojena od matične šošonske zajednice, odnosno pravih Šošona. Indijanci 'Weber' Ute, tako poznati, ne pripadaju grupi Ute Indijanaca, nego su dobili pogrešno ime, i pripadaju pravim Šošonima. - Central Numic grupa zajedno sa grupama Southern Numic i Western Numic čini grupu šošonskih jezika koja se je označavana imenom Plateau Shoshonean.
Široj grupi Šošonskog stanovništva, to jest Shoshonean-govornicima, pripadaju plemena Ute i njihove lokalne grupe, nadalje Chemehuevi i srodnici im Southern Paiute, Indijanci Northern Paiute, Bannock, Kawaiisu, Owens Valley Paiute i Mono, ali ne spadaju u prave Šošone, nego šošonskoj pod-porodici ili porodici.
Značenje imena Shoshoni nije poznato, i vjerojatno je nastalo od nekog stranog naziva. -Čest naziv Snake (Zmijski Indijanci) koje im se daje, uglavnom se odnosi na njihove gupe Yahuskin i Walpapi iz Oregona.
Veliki deo Velikog Bazena je suva pustinja, prilično nepogodna za život. Šume borova mogu se naći tek u planinama ili u blizini potoka i jezera. Klima je leti suva i vruća, i ekstremno hladna zimi. Celi Bazen okružen je planinskim lancima. Na istočnim granicama proteže se Stenjak (Rockies) i Sierra Nevada na zapadu. Plato Colorada čini mu južnu granicu dok se na severu nalazi Plato Columbia. Planine što na istoku i zapadu okružuju veliki Bazen ne pogoduju prodoru kišnih oblaka koji na njima ostave svu kišu, istovremeno je evaporacija u bazenu veoma visoka, godišnja padalina iznosi 5.1–51 cm. Godišnje. Šošoni su ipak ovdje opstali. U veoma negostoljubivom području Velikog Bazena Indijanci su morali najviše vremena provoditi u potrazi za hranom. Izvori su bili veoma škrti, zmije, razni gušteri i opasni pauci, te retko rastinje bili su im sav izbor. Porodice Zapadnih Šošona živele su na najškrtijem tlu, organizacija bijaše ograničena na nekoliko srodnih porodica, koje su ljubomorno čuvale svoje izvore hrane. Kretali su se pešice. Njihovi domovi bijahu vetrobrani od granja preko leta, ili čunjaste kolibice wickiup preko zime. Odeća Zapadnih Šošona je oskudna, i mnogo siromašnija nego kod Severnih i Wind River Šošona, koji su na izbor imali preriju, bizona i konje.
Pravi Šošoni danas žive po brojnim malenim rezervatima u Nevadi (Western Shoshoni), Utahu (Gosiute), Idahu (Northern Shoshoni, Lemhi; 9,400, 2000.), Wyomingu (Wind River) i Kaliforniji (Panamint; 100, 2000.), te Komanči u Oklahomi (7,000, 2000.)
|
Nasilje u Darkvudu |
|
|
|
okiboki
Advanced Member
Serbia
10835 Posts
Member since 23/11/2008 |
|
|
red cloud
Advanced Member
Serbia
3925 Posts
Member since 29/06/2009 |
Posted - 22/09/2009 : 14:31:18
|
KOMANČI
(http://i74.photobucket.com/albums/i263/jimspolice/COMANCHES.jpg)
Comanche.- Pleme američkih Indijanaca nastanjeno tokom 19. veka u južnim prerijama zapadnog Teksasa, danas žive u Oklahomi s plemenima Kiowa i Kiowa Apache. Komanči po jeziku pripadaju porodici Uto-Aztecan, tačnije grani pravih Šošona.
Komanči samo sebe nazivaju Ne'me ne, Nimenim ili Nüma, u značenju "people". Razna plemena su ih različito i nazivala, obično imenom koji označava neprijatelja, tako su ih Navaho Indijanci zvali Na'`lani ili "many aliens," ili možda "many enemies", ali oni su tako nazivali sva prerijska plemena. Dolaskom na južne prerije oni su Navahima bili strani narod i nipošto prijateljski raspoloženi. Pleme Wichita nazivalo ih je Na'taa, u značenju 'snakes' ili ‘enemies’; ime Nar-a-tah, kod Waco Indijanaca i Na'nita kod plemena Kichai, obadva plemena srodni su Wichitama, pa i njihovi nazivi svakako imaju isto značenje. Zmija je kod gotovo svih severnoameričkih plemena uobičajeni naziv za neprijatelja, setimo se i da ime Iroquois znači 'male zmije (ili) guje'. Svi ovi nazivi poreklom su dok još Comanche nisu ušli u savez sa Apačima i Kiowama. Kiowe su ih takođe nazivali 'zmijskim ljudima' (snake men) ili 'narodom reptila' (reptile people), to jest Bo'dalk' ińago, ili drugim imenom Gyai'-ko, što znači bukvalno ‘enemies’. Kod drugog poznatog prerijskog plemena Cheyenne naziv je opet vezan uz zmiju, a bio je "snake people" ili u njihovom jeziku Shishinówutz-hitä'neo. Najjužnije pleme koje je s njima, čini se zbog imena, imalo posla, bili su Comecrudo Indijanci koji njih ali i ostala ratoborna plemena nazivali Selakampóm. Značenje nije poznato, ali se verovatno ne razlikuje mnogo od gore navedenih. Ostali nazivi za njih bili su: Máhana (Indijanci Taos), Mahán (kod Isleta). Indijanci Jicarilla zvali su ih ‘ljudi’ (Indá). Pleme Arapaho za njih je imalo mnogo ljepše ime "having many horses." (Ca'-tha). Komanči su sa severa (Wyominga i Nebraske, odvojivši se od Wind Rivera prodrli su na konjima na južne prerije, gdje su zaslužili naziv ‘Lords of the Southern Plains’ koji i danas stoji zapisan na njihovoj plemenskoj zastavi.
Samo ime Comanche, verovatno je iz jezika 'Miroljubivih' (Hopi Indijanaca) koji glasi Kománchi, što bi se moglo prevesti kao 'uvojak skalpa', odnosno 'scalp lock', i to od kopá 'top of the head' i mánchi 'tied lock of hair'.
Šošoni osamnaestog i devetnaestog veka bili su podijeljeni po kulturno srodnim ali politički nezavisim bandama, od kojih se svaka sastojala od proširenih porodičnih jedinica. Komanči 18. veka sastojali su se od 3 glavne grane, ili bande, to su: Yamparika ili 'Jedači korijenja ' (Root Eaters), Jupe ili Timber People i Kotsoteka ili Buffalo Eaters). Negde sredinom 19. veka pojavile su se nove bande, zbog njihove agresivnosti slabo poznate, to su: Tenewa or Tenema (Downstream People), Penateka (Honey Eaters), Nokoni (Wanderers), i Kwahada (Antelope). Kasnije se ipak spominje 12 priznatih bandi od koji je danas pet praktično izumrlo:
1) Hois (timber people),
2) Jupe (ili Hupene, Yupini),
3) Kotsoteka (ili Caschotethka, Koocheteka, Kotsai) (buffalo eaters), Ova banda po Carol A. Lipscomb naseljavala je današnju zapadnu Oklahomu, a često su logorovali duž Canadian Rivera.
4) Kwahada (Quahadi ili Kwahadi, Kwahari, Kwaharior, Quahada) (antelopes), Ova, jedna od najpoznatijih bandi lutala je zapadnim Teksasom u području Llana Estacada.
5) Parkeenaum (water people),
6) Nokoni (Detsanyuka, Naconee, Nakoni, Nawkoni, Nocony) (people who return, ili Those who turn back), Carol A. Lipscomb za njih kaže da su lunjali od regije u severnom Teksasu do planina Novog Meksika. Zajedno s Tenawa i Tanima nazivani su Middle Comanches (Carol A. Lipscomb).
7) Pehnahterkuh (wasps),
8 ) Penateka (ili Penande, Penetethka) (honey eaters), Oni su po Carol A. Lipscomb igrali najznačajniju ulogu u istoriji Teksasa.
9) Tahneemuh (ili Dehaui, Tanima, Tevawish, Yanimna) (liver eaters),
10) Tenawa (ili Tahnahwah, Tenahwit) (those who stay downstream), Za bande Tanima i Tenawa Carol A. Lipscomb navodi da su delili područje s Nokonima
11) Widyunuu (ili Widyu Yapa) (awl people), i
12) Yamparika (ili Yamparack, Yapparethka) (root eaters). Oni su ime dobili po jestivom yampa-korijenju i bili su najseverniji od svih Komanča, po Carol A. Lipscomb na sever su se širili sve do rijeke Arkansas.
Drugi razni autori spominju i bande (prema Sultzmanu):
Ditsakana, Frederick Webb Hodge ovu bandu identifikuje bandama Widju i Yamparika, drži ih za iste.
Guage-johe,
Hainenaurie (ili Hainenaune),
Itchitabudan,
Ketahto, Kod Frederick Webb Hodgea Keaston;
Kewatsana,
Kwashi,
Motsai, Frederick Webb Hodge ih drži za jednu od 12 priznatih bandi
Muvinabore,
Nauniem,
Nonaum,
Pagatsu, Frederick Webb Hodge ih drži za jednu od 12 priznatih bandi
Pohoi (adoptirani Shoshoni),
Titchakenah,
Waaih, i
Yapaor.
Preci Komanča navodno su isprva (u 17. veku) stanovali u području Yellowstona. U svakom slučaju, sigurno je da su se odvojili od Šošona plemena Wind River (Istočni Šošoni ; Eastern Shoshones), no već ih kao vlasnike velikih stada konja nalazimo 1705. u Novom Meksiku, gdje među prvima postaju poznati kao tipično prerijsko pleme. Prodorom u Texas, oni otuda teraju Apače, i 1790. i 1840. ulaze u formalnu alijansu s Kajovama (Kiowa) i Šajenima (Cheyennes).
U kasnija vremena Komanči učestvuju u potpisivanu više ugovora sa Sjedinjenim Državama. 1865., uglavnom banda Yamparika potpisuje ugovor ' Treaty of the Little Arkansas River’ ( [1]). Godine 1867. potpisuje se drugi ugovor ' Treaty of Medicine Lodge Creek’, koji potpisuju sve bande osim Kwahada, čije su se poglavice tada nalazile u poseti Santa Feu. Dok se veličina rezervata (Little Arkansas reservation), iz prvog ugovora, neprekidno smanjivala, prema drugom ugovoru oni trebaju dobiti škole, kuće i ostalo. Tim su ugovorom ušli i u konfederaciju s plemenima Kajova i Kiowa Apache. Ovaj savez ostaje na snazi do 1963., kada su Komanči istupili iz saveza i osnovali svoju vlastitu političku organizaciju 'The Comanche Tribe of Oklahoma’. U tom međuvremenu, između 1901. i 1906. Kiowa-Comanche-Apache Reservation se ukida i zemlja se deli pojedincima plemena (160 'akara' po glavi), višak zemlje otvoren je za naseljavanje belaca. Posledica je da su Komanči ostali okruženi belim ne-indijanskim stanovništvom. Bivši ratnici, danas su postali vrlo aktivni u anglo-američkoj ekonomiji. Pleme ima prihode iz više nezavisnih resursa, kao što su 'bingo'. Skupa sa Kiowa Apache Indijancima posjeduju i 'water park'.
Komanči su tipično prerijsko pleme koje je živelo od lova. Zimi su živjeli od lova na jelena, losa, antilopu i drugu manju divljač. Dolaskom proleća došli bi i bizoni pa su odlazili u preriju, prateći krda, i postavljali svoja sela u tradicionalne kružne oblike. Od bizona su dobivali odeću, obuću i oružje. Meso bizona bio je osnov za izradu pemmicana, koji se na naročiti način uz neke biljne dodatke (orasi) konzervirao i čuvao u kožnim vrećicama 'parfleche'. Uz meso pemmican je sadržavao i koštanu srž i masnoće. Svojim kvalitetnim pemmicanom Komanči su trgovali s drugim plemenima, u zamenu za duvan, med i drugo. U lovu na bizone radije su koristili koplja duga i do 14 stopa (4 metra), nego strele. Muškarci su nosili kožne pregače i košulje, a žene kožne košulje i duge dekorirane haljine. Zimi bi uz ovu odeću na sebe oblačili i kožne 'leggingse' (pantalone) i krznene ogrtače. Nesrodno drugim prerijskim plemenima je, što su njihove mokasine bile pođonjene žilavom bizonovom kožom, a i premazivali su ih mastima kako bi postale nepromočive. Životni stil Komanča je obeležen lovom, ratom i velikom ljubavi prema ženama. Žena je kod njih vezana uz kuvanje, čišćenje, sakupljanje i brigom o svojoj deci koju uviek vuku na sebi dok su mali. Kako deca rastu tako starije osobe sve više počnu da brinu o njima, i podučavaju ih na vlastitom iskustvu. U svojoj starosti oni svakako na taj način steču prijatelje koji će im zatrebati. Komanči su religiozan narod, ali nemaju mnogo ceremonija tokom godine. Vizija je najvažnija stvar u njihovom životu, oni je zovu 'puha'. Puha je zaštitnik koji se javlja izazvana naročitim pripremama kod mladih dečaka. Ona će čuvati njega, obitelj i njegovo oružje. Kod ljudi koji posjeduju izrazito jake puhe' i nauče tajna znanja, 'medicinu', te upoznaju bilje tada oni mogu postati 'medicinemen' (vračevi), to jest šamani.
Malo je poznata činjenica da su Komanči bili jako aktivni u američkoj vojsci kao radio vezisti , to je pogotovo došlo do izražaja u drugom svetskom i korejskom ratu gdje su protivnički radio vezisti koji su presretali poruke odaslane tim putem ostali zbunjeni čuvši njima nepoznat govor .
Svi ti Komanči , Navajo i Arapaho indijanci koji su služili u američkoj vojsci , bili su u Thunderbird diviziji
|
Nasilje u Darkvudu |
|
|
|
okiboki
Advanced Member
Serbia
10835 Posts
Member since 23/11/2008 |
|
|
red cloud
Advanced Member
Serbia
3925 Posts
Member since 29/06/2009 |
Posted - 22/09/2009 : 14:34:39
|
BITKA KOD LITTLE BIG HORNA
Bitka kod Littl Big Horna jedan je od najbolnijih poraza u istoriji SAD-a. 25 maja 1876 godine odigrala se bitka između Sedmog Konjičkog Puka generala George Amstrong Cusrera sa jedne strane i ujedinjenih plemena Siouxa,Apača i Čejena sa druge strane. Bitka je završena masakrom gotovo celog Sedmog Konjičkog Puka i smrću generala Kastera.
Džordž Amstrong Kaster (1839-1876). poslednji je koji je diplomirao na West Pointu u svojoj klasi. Početak građanskog rata dočekao je kao mlađi poručnik. Njegova hrabrost i sposobnost ubrzo je zapala za oko njegovim nadređenima i Kaster ubrzo postaje brigadni general. Po okončanju rata unapređen je u čin general majora i odlazi na dužnost glavno komadujućeg Sedmog Konjičkog Puka. Na teritoriji Northern Plains 1873 godine dolazi do nekoliko manjih sukoba sa Lakotama u Yelowstone području. Naredne godine Kaster organizuje ekspediciju u brda Black Hillsa u pratnji 1200 vojnika i time grubo krši sporazum sa Lakota Sijuksima o zabrani prolasaka kroz njihovu teritoriju. Taj dogovor je postignut samo šest meseci ranije.
Zbog napuštanja svoje jedinice bez dozvole nadređenih(otišo da poseti bolesnu ženu) i zbog maltretiranja vojnika Kaster je bio suspendovan na godinu dana. Nakon isteka suspanzije, njegov ugled se je ponovo rehabilitovao akcijom kod Wishite, gde je naredio svojim vojnicima da masakriraju sve žive Indijance. Nakon otkrivanja zlata u predelima Black Hillsa Kaster dobija ključnu ulogu za uništenje Indijanaca. Poginuo je u borbi kod Littl Big Horna 1876 godine.
Izvorni plan za uništenje Indijanskih plemena na teritoriji Black Hilla brda, nastao je nakon odbijanja poglavice Bika Koji Sedi da proda svoju teritoriju vladi SAD-a. Plan se je satojao u napadu tri puka pod komandom generala Kruka, Džibonija i Kastera. Njihov plan je bio da opkole Indijanska plemena i zajedničkom akcijom da ih unište. General Kaster je uvek bio željan dokazivanja i mnogo brže napreduje ka pomenutoj teritoriji nego što mu je bilo naređeno. 25 maja nailazi na Indijansko selo. Onako pun sebe potcenjuje snagu Indijanaca. Na njegovu žalost nije znao da je naišo na združena plemena Lakota Sijuksa, Čejena,Arapaha. Njihov broj iznosio je oko 15 000, od čega je bilo oko 2000 ratnika. Nije se obazirao na upozorenja svojih izviođača o snazi Indijanaca. Podelio je svoj puk u tri dela sa namerom da se niko živ od Indijanaca ne izvuče iz njegovog obruča. Sa jedne strane zapovednik Benten sa 125 ljudi koji prilazi sa južne strane, a na drugoj strani reke zapovednik Reno sa grupom od 115 ljudi. General Kaster se je sa glavnicom koja je brojala 264 vojnika sprema za upad u selo.
Prilikom napada na selo jedinica generala Kaspera upada u zamku i započinje velika borba. Združeni Indijanci teraju ih na povlačenje i oni jašu paralelno sa brdima Black Hilsa. Indijanci sustižu vojnike i ubijaju ih. Benton i Reno su takođe odsečeni i ne uspevaju da pomognu Kasteru i njegovim ljudima. Svi vojnici i general Kaster su bili ubijeni osim jednog izviđača. Poginulo je prema podacima od 197 do 211 vojnika. Bik Koji sedi, Ludi Konj i Hrabri Vuk su kasnije govorili da do tada nisu videli tako hrabre vojnike. Bitka je završena za manje od sat vremena. Benton i Reno su se pregrupisali i povukli su se. Dva dana kasnije stiglo je pojačanje koje je zateklo stravičan prizor. Naišli su na masakrirana tela vojnika dok je telo generala Kastera bilo golo i netaknuto. Imao je dve rane, u predelu srca i na čelu. Svaka od njih je bila smrtonosna. Po kasnijim izveštajima niko nije znao ko je ubio Kastera. Za vreme odigravanja bitke Indijanci čak nisu ni znali da Kaster u njoj učestvuje.
Bitka kod Litl Big Horna je bila najveći poraz armije SAD-a od Indijanaca ali je zapečatila njihovu sudbinu. Mogućnost za pregovore bila je odbačena. U narodu se javlja još veći gnev prema Indijancima. Vojni vrh traži modele za rešavanje Indijanskog pitanja. Pojačane su snage na terenu, većina njih je bila željna osvete za generala Kastera.Nastavljen je genocid nad Indijanskim plemenima. 15 godina nakon bitke kod Littl Big Horna prestaje svaki otpor Indijanskih plemena.
Belci su od prvog dana terali Indijance da se odreknu svog načina života. terali su ih da žive životom belaca, da obrađuju zemlju i da rade sve što rade beli ljudi. Indijanci to nisu znali a nisu ni želeli da žive takvim načinom života. .... Da su Indijanci terali bele ljude da žive kao Indijanci, oni bi se pobunili i pružili velik otpor tome. Tako su uradili i Indijanci.
Vadamitanka (Veliki Orao) Poglavica Sante |
Nasilje u Darkvudu |
|
|
|
red cloud
Advanced Member
Serbia
3925 Posts
Member since 29/06/2009 |
Posted - 22/09/2009 : 14:40:04
|
Tamahej
Nekada davno živeo je ratnik Sijua koji je objavio da će umreti mlad, ali ne od svoje ruke. Tamahej je bio vrhunski trkač, izuzetno krupnog tela i herkulovske snage. Dok je bio mladić od sedamnaest godine doživeo je nesreću koja je odredila njegovu budućnost. Naime, ostao je bez jednog oka, što je za osetljivog i ponositog Indijanca bila fatalna povreda. Svoju nameru objavio je sledećim rečima:
„ Velika tajna odlučila je da moram da budem u nemilosti. Na ovom svetu za mene više neće biti radosti i zadovoljstva pošto će me ruglu izvrgnuti čak i moji neprijatelji. Zbog toga će biti najbolje da u raj uđem što je moguće pre jer ću biti srećan da mladost provedem tamo. Međutim život ću prodati skupo. Od sada će moje ime biti izgovarano sa strahom i poštovanjem, onako kako nalaže tradicija naše rase“. Ovim rečima započeo je svoju karijeru.
Tražio je slavu prkosio opasnostima sa ubičajenom indijanskom nepromišljenošću i u tome nadmašio ostale. Takođe je imao ličnog prijatelja , što je bio običaj među Sijuima. Naime, svako je mogao da izabere pratioca sa kojim je delio dobro i zlo. Ova veza bila je jača od krvne jer se zasnivala na svečanoj zakletvi i obavezi koja je iz nje proisticala. Tamahej je izabrao svog prijatelja, koji mu je bio gotovo jednak u fizičkoj snazi tako da su njih dvojica ubrzo postali strah i trepet za okolna plemena sa kojima su Dakote bile u ratu. Često su napadali neprijatelje i obično bili uspešni u tome, iako se dešavalo da njihov uzmak bude toliko uzbudljiv da na kraju izgleda kao pravo čudo.
U jedno od takvih prilika dva prijatelja su otišla na sever u zemlju Ožibva. Putovali su mnogo dana i pronašli malo selo neprijatelja. Odvažni Tamahej predložio je svom pratiocu da se obuku kao Ožibve i uđu u selo. „ Možda će nam poći za rukom“, dodao je, „ da se malo zabavimo sa njihovim lepim devojkama a kada nam to dosadi, skinućemo skalp jednom ili dvojici ratnika i pobeći.“ Ovaj smeli predlog njegov prijatelj protumačio je kao proveru hrabrosti, a pošto je i sam bio neustrašivi ratnik nije mogao da ga odbije.
Devojke iz plemena Ožibva srdačno su primile naočite strance ali je njihova opasna zabava okončana pre nego što su se nadali. Naime, jedna mlada devojka otkrila je njihov identitet i njen krik bio je znak za uzbunu. Istog trenutka pored nje se našao ljubomorni mladić koji ih je sve vreme posmatrao iz prikrajka. Tamahej se njim borio u dvoboju i pre nego što je dat znak za opštu uzbunu, ubio je neprijatelja i pobegao sa njegovim skalpom.
Nesrećni ratnik bio je omiljen vođa svoga plemena pa su se razjarene Ožibve odmah dale u ogorčenu poteru. Iako su ratnici Sijua bili odlični trkači ubrzo su se našli u klopci na poluostrvu u jezeru. Da bi zavarali progonitelje rešili su da se povlače svaki za sebe. Pre nego što su se razdvojili Tamahej je viknuo:“ Čekaću te na ušću reke Sv.Krst ili u Zemlji duhova!“ Obojica su uspeli da preplivaju jezero i da pobegnu.
Podvizi ovog čoveka nisu uvek bili ratne prirode. Isticao se je kao veliki putnik i vešt izviđač,a mogao je da se pohvali neverovatnim podvizima sa divljim životinjama. Jednom prilikom kada ga je napao ranjeni bizon, Tamahej je zgrabio bizona za rogove i uzjahao ga, životinja nije mogla da ga zbaci sa sebe, Tamahej je izvadio nož i rasprao grlo bizonu. Tada je Tamahej prozvan „Uhvatio Bika Za Rogove“.
Uvek spreman da prkosi opasnostima i štiti progonjene Tamahej je bio jedini Siju koji je 1819 –te godine podržao SAD u njihovoj borbi protiv Velike Britanije.
Žalosno je što je Tamahej u poznim godinama stekao preveliku sklonost prema „mine-vakenu“ ili tajanstvenoj vodi kako su je Sijui nazivali, jer se ova ljubav pretvorila u izvor velikih nevolja kada je ostario.
Uoči „masakra u Minesoti“ koji su 1862 g. izvršili Sijui, Tamahej je na sastanku zaverenika održao svoj čuveni govor, iako je u to vreme bio veoma star i gotovo sasvim slep, njegove reči preneli su oni koji su ga to veče slušali:
Šta?Šta?Šta? Da li je to Mala Vrana? Da li je to Omaleni Šesti? I ti Beli Psu! I Ti si ovde? Iako više ne vidim dobro sasvim jasno mogu da zamislim reke krvi koje se spremate da prolijete na grudi „naše majke“. Stojim pred vama na tri noge, ali mi je upravo ta treća donela mudrost. Putovao sam mnogo i upoznao ljude koje želite da porazite. Pobuna protiv njih znači potpuni gubitak naše divne zemlje, zemlje hiljade jezera i reka. Čini mi se da se spremate da uradite ono što je uradilo bodljikavo prase kada se je popelo na drvo i počelo je da grize granu na kojoj je sedelo, ali ne zaboravite, to prase je palo na oštro kamenje ispod sebe. Setite se Pontijaka čiji sam grob video u blizini Sent Luisa. Ubijen je u prognanstvu, daleko od svoje zemlje. I mislite na hrabrog Crnog Jastreba. Čini mi se da njegov duh još uvek luta kroz Viskosin i jadikuje nad svojim izgubljenim narodom! Ne kiažem da nemate razloga da se žalite, ali ustati protiv belog čoveka isto je što i samouništenje. Završio sam.
Pretpostavlja se da je ovo njegov poslednji govor, a održao ga je iako uzalud braneći Amerikance koje je voleo. Umro je u tvrđavi Pjer u Južnoj Dakoti1864 godine. Njegova narod kaže da je umro prirodnom smrću, od starosti. A opet, njegova junačka dela nisu zaboravljena. Tako je živeo i otišao sa ovog sveta neustrašivi Siju koji je želeo da umre mlad.
|
Nasilje u Darkvudu |
|
|
|
dsormaz1
Advanced Member
.jpg)
13147 Posts
Member since 28/04/2002 |
|
|
rommel
stripovi.com suradnik
.jpg)
Croatia
7436 Posts
Member since 26/11/2001 |
|
|
dsormaz1
Advanced Member
13147 Posts
Member since 28/04/2002 |
Posted - 22/09/2009 : 19:59:12
|
quote:
Originally posted by red cloud
Kada je predsednik SAD-a Abraham Lincoln, pre gotovo jednog i po veka (1854 godine) ponudio da država kupi veliki deo indijanske zemlje, a indijanskom narodu je ponuđen rezervat, na tu ponudu dobio je odgovor poglavice plemena Sijetla. Pismo se ubraja u među najdublje i najlepše misli koje su ikad izrečene o čovekovoj okolini.
Lincoln je bio predsjednik od 1861.-65.
1854. predsjednik je bio Franklin Pierce. |
|
|
|
dsormaz1
Advanced Member
13147 Posts
Member since 28/04/2002 |
Posted - 22/09/2009 : 20:06:18
|
quote:
Originally posted by okiboki
Evo i o najvecoj indijanskoj pobedi u istoriji!
http://hr.wikipedia.org/wiki/Bitka_na_Little_Bighornu
"Nakon završetka Građanskog rata, kontroverzni američki general Custer bio je promaknut u čin general pukovnika"
Dezinformacije na Wikipediji...
Svatko tko je malo proučavao tu tematiku zna da Custer nije unaprijeđen nakon građanskog rata već degradiran u dopukovnika (kao i većina časnika koji su ostali u vojsci nakon rata, skoro svima koji su ostali skidani su činovi). |
|
|
|
lwood
Advanced Member
Colombia
47175 Posts
Member since 09/12/2005 |
Posted - 22/09/2009 : 21:11:13
|
U procentima(zemlje sa stanovništvom Indijanskog porekla)
Brazil 30%
Paragvaj 95%
Kostarika 90%
Honduras 90%
Kolumbija 80%
Meksiko 60%
Portoriko 60%
Ekvador 55%
Venecuela 50%
[/quote]
ovo su potpuno krivi podaci i nemaju nikakve veze s realnošću |
depresivni iskompleksirani primitivac i nadrkana budala kojeg financira stari i koji sa skoro 50 godina nema ni žene ni posla.Pa naravno da je ljut na sve, a narocito na one koji su uspješni.
Jbga Lwoode nisam ti ja kriv kaj nisi uspio u životu |
Edited by - lwood on 22/09/2009 21:11:41 |
|
|
|
red cloud
Advanced Member
Serbia
3925 Posts
Member since 29/06/2009 |
Posted - 23/09/2009 : 07:38:22
|
quote:
Originally posted by dsormaz1
quote:
Originally posted by red cloud
Kada je predsednik SAD-a Abraham Lincoln, pre gotovo jednog i po veka (1854 godine) ponudio da država kupi veliki deo indijanske zemlje, a indijanskom narodu je ponuđen rezervat, na tu ponudu dobio je odgovor poglavice plemena Sijetla. Pismo se ubraja u među najdublje i najlepše misli koje su ikad izrečene o čovekovoj okolini.
Lincoln je bio predsjednik od 1861.-65.
1854. predsjednik je bio Franklin Pierce.
Greska, tekst je ubacen na brzinu prekopiran sa drugih sajtova koje sam skupljao neko vreme. |
Nasilje u Darkvudu |
|
|
|
red cloud
Advanced Member
Serbia
3925 Posts
Member since 29/06/2009 |
Posted - 23/09/2009 : 07:41:22
|
Dakle svi tekstovi koje sam postavio nisu moji autenticni, i naravno ako ima gresaka unapred se izvinjavam |
Nasilje u Darkvudu |
Edited by - red cloud on 23/09/2009 07:48:42 |
|
|
|
red cloud
Advanced Member
Serbia
3925 Posts
Member since 29/06/2009 |
Posted - 23/09/2009 : 07:46:11
|
quote:
Originally posted by lwood
U procentima(zemlje sa stanovništvom Indijanskog porekla)
Brazil 30%
Paragvaj 95%
Kostarika 90%
Honduras 90%
Kolumbija 80%
Meksiko 60%
Portoriko 60%
Ekvador 55%
Venecuela 50%
ovo su potpuno krivi podaci i nemaju nikakve veze s realnošću
[/quote]
Ok, napisi prave podatke...da ne zivimo u zabludi
|
Nasilje u Darkvudu |
|
|
|
red cloud
Advanced Member
Serbia
3925 Posts
Member since 29/06/2009 |
Posted - 23/09/2009 : 07:53:04
|
Chief Gall
c. 1840 - 1894
Poglavica Čemer bio je jedan od najagresivnijih vođa Sijua u njihovom poslednjem pokušaju da sačuvaju slobodu.
Pritisak koji je u protekla tri veka civilizacija vršila na zapadu bio je ogroman. Kada je „naša“ zemlja otkrivena, straosedeoci su je nastanjivali već veoma dugo., ali je smatrana neotkrivenom pošto je prvobitni vlasnici nisu ucrtavali u mape, ili na neki sličan način ozvaničili. Pa ipak, oni su stvorili ideale koji su se pozivali na stvarnu slobodu i jednakost svih ljudi. Lično vlasništvo nad zemljom i imovinom poznavali su samo u meri u kojoj je to bilo neophodno. Prema njihovom uverenju samo je razvoj duha vodio prema prvoj muževnosti. Uz ovakav sistem vrednosti vremenom su stekli zapanjujuće karakteristike.
I Indijanci i belci smatrali su da je Čemer oličenje najimpresivnije fizičke muževnosti. Njegove osobine o kojima se je govorilo: nije bio naivan. Za sebe nije tražio neke posebne udobnosti. Igru je uvek igrao po pravilima do samog kraja. Naravno činio je i greške kao i svaki drugi čovek, ali je bio Indijanac i nikada nije postupao kukavički. Priče koje govore o najranijem periodu njegovog života ukazuju da je Čemer imao duh muškarca još dok je bio dečak. Borio se je u mnogim bitkama u nekim je bio uspešan u nekim ne, ali je uvek bio vatreni borac i uz to je umeo da prihvati poraz.
Iako je Čemer bio srdačan i ljubazan po prirodi , odmah je ustajao protiv svake uvrede ili nepravde, što mu je često donosilo nevolje. Međutim retko kada se je borio bez dobrog razloga, što ga je činilo omiljenim među njegovim drugovima. Bio je dobar i sposoban organizator. Ova njegova osobina pokazala se veoma značajnom kada je porastao i postao vođa svog plemena. Iskušavan je na mnoge načine, ali nije poznato da je ikada oklevao kada je trebalo da pokaže fizičku snagu, hrabrost i izdržljivost. Svom narodu počeo je da služi veoma rano., ali tek pošto je prošao sve provere i pokazao da je sposoban i dostojan ratnik.
Dok je bio dečak pokušao je jednom prilikom da usred zime ode u izviđanje, trebalo je otkrije divljač za svoje saplemenike. U toj potrazi otišao je predaleko od logora u koji nije mogo da se vrati pošto ga je iznenadila snežna oluja koja je trajala tri dana. Bio je primoran da ostavi svoga konja i sve vreme leži pod snegom. Kasnije je pričao da nije bio previše gladan i da su ga najviše mučile ukočenost i žeđ. Indijanci vole svoje konje i pse zbog toga što uvek u teškim trenucima ostaju uz njih kao braća. Kada se oluja umirila i ustupila mesto suncu, Čemerov poni je bio udaljen samo nekoliko desetina metara od njega. Osim toga u blizini je bilo stado bizona pa je Čemer pripremio sebi ukusan obrok.
Čemerovi savremenici su dugo pamtili njegov rvački meč sa isto tako snažnim dečakom iz plemena Čajena, Rimskim Nosem, koji je kasnije postao poglavica dobro poznat u američkoj istoriji.
Severozapadni Indijanci su imali običaj da organizuju sportska takmičenja uvek kada bi dva prijateljska plemena logorovala zajedno. Tako su mogli da utvrde koje pleme ima fizički spremnije i jače mladiće.
„Če-hu-hu“ je vrsta rvanja u kojoj broj učesnika sa obe strane mora da bude jednak. Dečake iz svakog plemena poziva i okuplja vođa izabran samo u tu svrhu a oni se potom postroje u borbeni stroj. Na dati znak svaki od njih napada svoga protivnika.
U nezaboravnom takmičenju Matohinšde ili Čemer stajao je naspram Rimskog Nosa. Pripadnici oba plemena okupili su se da gledaju bitku a bojno polje bila je visoravan između dva logora podignuta u živopisnim Pustolinama. U borbi je učestvovalo mnogo mladića, ali su samo dvojica bili pravi Apoloni svojih plemena. Oči svih prisutnih bile su uperene u ova dva mladića. Posle dugotrajne i iscrpljujuće borbe Čemeru je pošlo za rukom da obori protivnika i da ga drži pritisnutog uz zemlju čitav minut. Pokliči Sijua odjekivali su dolinom. Majka Rimskog Nosa istupila je prva i prebacila izuzetno urađen ogrtač od bivolje kože preko ramena ponositog Čemera., čija je majka na ovaj izraz poštovanja uzvratila tako što je mladog Čejena darivala lepim ćebetom.
Bez svake sumnje takmičenja na kojima je učestvovao Čemer kao sasvim mlad uticala su na njegov život i na karijeru vođe svog plemena. Imao je običaj da se pojavi u najvećim krizama i na dramatičan način preuzme kontrolu.
Bik Koji Sedi imao je poverenja u svoje ljude sve dok je Čemer planirao i vodio napade. Čemer je bio strateg sposoban da u trenutku iskoristi povoljnu priliku i da je odmah iskoristi. Biku Koji Sedi bio je glavni oslonac u poslednjem efikasnom pružanju otpora belcima. Takođe se dosledno zalagao za pravo svog naroda na ravnice po kojima su lutala krda bizona i verovao je da vlada mora da se pridržava sporazuma koji je potpisala sa Indijancima. Kada je sporazum iz 1868 godine bio prekršen, složio se sa Bikom Koji Sedi da moraju da brane ono što je preostalo od nekada ogromne teritorije. Posle bitke sa Kasterom otišao je u Kanadu sa svojim poglavicom pošto se kao i on nadao da će ovaj slučaj moći da iznesu Engleskoj vladi, međutim doživeli su veliko razočarenje pošto su bili zamoljeni da se vrate u SAD. Čemer se na kraju predao u tvrđavi Pek u Montani, to se dogodilo 1881 godine i sa sobom je doveo polovinu plemena Hunkpapa. Iako im je bilo obećano da neće biti kažnjeni kda su vođeni pregovori da se vrate iz Kanade, bili su napadnuti čim su ušli u tvrđavu. U proleće su svi odvedeni u tvrđavu Rendel, u kojoj su držani kao ratni zarobljenici da bi zatim bili vraćeni u ispostavu Kamenje koje stoji. Umro je nekoliko godina kasnije.
Bio je pravi junak slobodnog naroda koji je živeo u bliskoj vezi sa prirodom, tip čoveka kakav nikada više neće biti viđen.
|
Nasilje u Darkvudu |
|
|
|
Topic |
|
|
|
Indijanci
