| Author |
 Topic  |
|
lwood
Advanced Member
Colombia
46541 Posts
Member since 09/12/2005 |
|
|
lwood
Advanced Member
Colombia
46541 Posts
Member since 09/12/2005 |
|
|
Johnny Difool
Advanced Member
Croatia
13988 Posts
Member since 21/02/2010 |
 Posted - 14/05/2013 : 12:42:24
|
| Kao i obično odličan gorko - gorči Dežulović. |
Ja necu imati s kim ostati mlad ako svi ostarite,
i ta ce mi mladost teško pasti... |
 |
|
|
Johnny Difool
Advanced Member
Croatia
13988 Posts
Member since 21/02/2010 |
Posted - 23/05/2013 : 08:30:53
|
Još malo odličnog Dežula:
Objavljeno 20.05.2013. u 20:25
Boris Dežulović: Kako su propale obavještajne službe
Okej, meni nećeš ništa reći – ugasio je tajni agent Tibor cigaretu, pa zavukao ruku u unutarnji džep sakoa.
–Pretpostavljam da više povjerenja imaš u... kolegu Marka.
Tajni agent Tibor obožavao je ovakve situacije. Rečenice poput “pretpostavljam da više povjerenja imaš u kolegu Marka” bile su sama suština njegovog posla. Kao klinac gutao je serije o agentima, špijunima i konfidentima, i sanjao kako će jednog dana i sam u kakvom besprizornom kafiću na periferiji razgovarati sa svojim privatnim izvorom iz podzemlja, tetoviranim tipom što su ga bossovi zajebali za neki posao sa Šiptarima, pa mu diskretno na stol stavljati novčanicu od petsto kuna, upoznavajući ga s “kolegom Markom”.
– Agent Marko Marulić? Žao mi je - prezrivo je s druge strane stola otfrknuo kržljavi, tetovirani tip neobičnog nadimka Lafarž, pa nimalo diskretno pokupio petsto kuna i ugurao ih u džep. – Razgovaram samo s agentom Antom Starčevićem.
“Prokletstvo”, pomislio je tajni agent Tibor, otvorivši novčanik u kojemu je ostalo još samo osamsto kuna.
– Kolega Starčević je na godišnjem – procijedio je najzad jednu od onih rečenica, pa ponovo zavukao ruku u novčanik.
– Ali možda bi htio popričati s braćom Radić.
– Braća Radić, je li? – gledao je Lafarž u četiri novčanice po dvjesto kuna.
– A gdje je peti?
– Ubili ga u Beogradu – prepredeno se nasmijao tajni agent Tibor, zadovoljan kako se sjetio. “Ubili ga u Beogradu”, ta mu je dobra. Odsad će uvijek davati osamsto kuna.
– Prokleti Srbi – prosiktao je tetovirani, pokupio pare i nagnuo se preko stola, pa otpuhnuo dim Tiboru u lice. – Okej, reći ću sve što znam: tip se zove Predrag Lucić.
– Lucić?! – pogledao ga je agent Tibor.
– Pa to sam znao i prije!
–
Jebiga, što onda nisi sam rekao braći Radić? – hijenski se nasmijao tetovirani kržlje, pa ustao od stola.
Obožavao je ovakve situacije. Kao klinac gutao je serije o agentima, špijunima i konfidentima, i sanjao kako će jednog dana i sam u kakvom besprizornom kafiću na periferiji razgovarati s tajnim agentom, nekim štreberom iz kontraobavještajne službe, pa mu uzeti pare i dignuti se od stola otvoreno ga zajebavajući rečenicama poput “što im onda nisi sam rekao?”.
‘Lafarž’
– Ne tako brzo, Lafarž! – uhvatio ga je u tom trenutku Tibor za rukav i grubo spustio na stolicu. Otkako je prvi put u onoj seriji čuo tu rečenicu, “not so fast, Lafarge!”, sve je svoje konfidente zvao “Lafarž”. Zvučalo je moćno: “ne tako brzo, Lafarž!”. Gledao je tako tetoviranog nekoliko trenutaka, pa gotovo podviknuo. - Račun, molim!
– Račun?! – zbunio se načas Lafarž i osvrnuo tražeći okom konobara, a onda se dosjetio i opet hijenski nasmijao. – U redu je, platit će tajni agent Ivan Gundulić.
– Ne, ozbiljno. Račun –ponovio je Tibor.
– Za informaciju o Luciću. Jebu me na poslu zbog pravdanja troškova.
– A, to – lupio se ovaj po čelu, pa izvadio kemijsku olovku. – Obični ili...?
– Er jedan.
Tako je to bilo, završio je svoju priču tajni agent Tibor Mijo Kuljanić, objašnjavajući inspektorima USKOK-a gomilu potvrda, isplatnica i R-1 računa nespretno nažvrljanih na komadima trgovačkog papira. “Ovim er jedan raćunom potvrđujem da mi je tajni agent Tibor Kuljanić isplatio 1000 (slovima: osamsto) kuna za povijerljivu imformaciju od vitalnog nacijonalnog interesa”, stajalo je na jednome od njih. U potpisu, jasno, “zaštičeni svijedok Lafarž, svojerućno.”
Ukupno, kad su inspektori USKOK-a zbrojili sve ceduljice, ispalo je da je agent Kuljanić, inače načelnik Odsjeka za operativnu tehniku Uprave za informacijsku sigurnost Vojne sigurnosno-obavještajne službe, u tri i pol godine službovanja svom konfidentu Lafaržu isplatio lijepih milijun i pol kuna.
USKOK je, čitali ste ovih dana u novinama, pročešljao cijelu dokumentaciju naše slavne kontraobavještajne službe, i ispalo je da su pored Tibora Mije Kuljanića u igri bili i sam tadašnji ravnatelj Agencije, general-pukovnik Darko Grdić, i njegov zamjenik, brigadni general Ognjen Preost, i dvojica službenika iz njihova kabineta. Sve zajedno, petorica naših elitnih obavještajaca iz blagajne VSOA-e za “posebne namjene”, na ime “troškova sastanaka sa doušnicima” i “nagrada za povjerljive informacije”, potrošili su pet milijuna i tristo hiljada kuna. Pa pukla lijepa afera.
CIA izdaje račune
Najebala tako sama krema naše obavještajne zajednice, iako crni fond za isplatu konfidenata ima, kako znamo, svaka tajna služba koja drži do sebe. Gledali ste to bezbroj puta u filmovima, gdje bi završila CIA da je izdavala račun za svaki posao?!
“Naziv: premijer Demokratske Republike Kongo, količina: 1 kom., cijena: 1.000.000,00 dolara, metak kalibra 7,91, količina 70 kom., cijena 1,00 dolar, ukupno: 1.000.070 dolara, PDV uračunat, način plaćanja: gotovina, zaštitni kod izdavatelja računa: YXB1-455B-W773-89GH OBE 1-06288”, pisalo bi na računu što bi ga CIA fakturirala Belgiji za ubojstvo Patricea Lumumbe, samo da je ministar financija u Eisenhowerovoj administraciji bio Slavko Linić.
Diskrecija je, međutim, u tom poslu i zakon i Ustav i Sveto pismo, i nikad niste vidjeli da je James Bond od gospodina Lafargea u baru “Plavi papagaj” tražio račun za informaciju o dr. Juliusu Nou. Cijeli koncept obavještajne službe počiva na nepovredivoj tajnosti imena i podataka, a sad, eto, Ured za suzbijanje korupcije i organiziranog kriminala otkrio da Bondovi iz našeg sokaka za pravdanje pet milijuna kuna potrošenih na “povijerljive imformacije od vitalnog nacijonalnog interesa” nemaju ni isplatnice s pečatom VSOA-e, ni fiskalne račune s matičnim brojem gospodina Lafarža!
Najebat će sada naša mlada država, švrljat će po njoj strani špijuni, a neće biti nikoga da ih cinka. Tko će ih, molim vas lijepo, odati našoj kontraobavještajnoj službi, znajući da mora izdati račun? I što bi trebao famozni gospodin Lafarž, otvoriti obrt za te stvari, “samostalnu djelatnost za distribuciju povjerljivih informacija”? I platiti porez na onih pet zarez tri milijuna kuna?
Neće to više biti isto, nisu to, jebiga, te rečenice.
- Okej, meni nećeš ništa reći - nevoljko će tajni agent Tibor zavući ruku u unutarnji džep sakoa. - Pretpostavljam da više povjerenja imaš u... Amerikance?
- Šta, CIA je u igri? - zaiskrit će u oku gospodina Lafarža.
- Ne, nego službeni American Express - zacrvenit će se agent Tibor. - Primaš, naravno, kartice?
Boris Dežulović |
Ja necu imati s kim ostati mlad ako svi ostarite,
i ta ce mi mladost teško pasti... |
|
|
|
Johnny Difool
Advanced Member
Croatia
13988 Posts
Member since 21/02/2010 |
|
|
lwood
Advanced Member
Colombia
46541 Posts
Member since 09/12/2005 |
Posted - 01/06/2013 : 13:03:25
|
do danas je Feral osta nenadjebiv  .
a naslovnice su bile zakon  |
Dajte nam Banija Libre;može i mekokoricen (ali s osvrtom na forumaše obavezno)!
|
|
|
|
Johnny Difool
Advanced Member
Croatia
13988 Posts
Member since 21/02/2010 |
|
|
lwood
Advanced Member
Colombia
46541 Posts
Member since 09/12/2005 |
|
|
Johnny Difool
Advanced Member
Croatia
13988 Posts
Member since 21/02/2010 |
|
|
lwood
Advanced Member
Colombia
46541 Posts
Member since 09/12/2005 |
|
|
Johnny Difool
Advanced Member
Croatia
13988 Posts
Member since 21/02/2010 |
Posted - 10/06/2013 : 19:21:56
|
Ne mogu odoljeti...
10.06.2013. ponedjeljak
Kristospolna zajednica
Mi obitelj smo išli u šoping u Emezete. Pred ulazom u Emezetu su stajali jedan barba i jedna teta. Do barbe i tete je bijo jedan stolić sa papirima. Kad smo mi prolazili teta je mamu pitala: „Skužajte, oćetel potpisat peticijum za referendum protiv istospolnih brakova?“ Moja mama je okrenila se prema tati i rekla je: „A znaš da bi mogla, jebate! Više mi je tih pedera i lezba pun kufer!“ Tata je rekao: „E bogami ću i ja! Malo im je šta prave kažin okolo, nego bi još tili pravo na brak! Malo kurac!“ Mama je okrenila se prema stoliću i pitala je: „Di se triba potpisat?“ Barba je njoj rekao: „Evo ovde, gospođo! Izvolte kemijsku!“ Onda sam ja pitao: „A ja?“
Roditelji su mene pogledali sa čudilom. Takođe i barba i teta. Mama je mene pitala: „Šta ti, mišu?“ Ja sam rekao: „Jel se mogu ja potpisat?“ Onda je teta rekla: „Žaj mi je, dečko, al to neće bit moguće!“ Ja sam pitao: „Zašto neće bit moguće?“ Barba je rekao: „Maloljetne osobe se ne smiju potpisivat na peticijum!“ Ja sam pitao: „A zašto ne smiju?“ Barba je rekao: „Ha, pa valjda zato šta su maloljetne!“ Ja sam pitao: „Pa šta onda da su maloljetne?“ Teta je rekla: „Nismo mi to izmislili, dečko! Tako piše u zakonu!“ Ja sam pitao: „A zašto tako piše u zakonu?“ Onda je mama uletila: „Aj nemoj pilat ljude, mišu! Još si previše mali da bi moga potpisivat peticijume i gotova priča! Kakva su sad to glupa pitanja!“ Ja sam rekao: „Znači, pederi i lezbe nemaju pravo braka, a dica nemaju pravo glasa!“
Roditelji su piljili u mene sa tupilom od nekuženja. Takođe i barba i teta. Onda je tata meni rekao: „Normalna stvar da nemaju! Šta sa tim oš reć?“ Ja sam rekao: „Oću reć da su dica u ovom društvu ugrožena manjina!“ Tata je pitao: „U kojem društvu?“ Ja sam rekao: „U društvu di je dici ukinuto pravo da potpisuju peticijume za ukidanje prava pederima i lezbama! Eto u kojem!“ Onda je teta uletila: „Nemoj se ljutit, dečko, al dica su ipak previše mala da bi imala pravo glasa!“ Ja sam njoj rekao: „Ma nemoj? A zašto odrasli nisu previše veliki da bi imali pravo glasa?“ Teta je rekla: „Oni su ipak malo zreliji i pametniji! Nemoš reć da nisu!“ Ja sam rekao: „Je, je, tako su i nacisti govorili da su zreliji i pametniji od Židova!“ Onda je barba uletijo: „Čekaj malo, dečko! Nemoš sad sve odrasle Hrvate uspoređivat sa nacijima!“ Ja sam pitao: „A zašto ne mogu? Jel mi to isto zabranjeno po zakonu?“ Barba je rekao: „Pa ne šalju ovde dicu u logore, jebaga irud!“ Ja sam rekao: „Šalju ih u školu! Di je razlika?“
Roditelji su zableušili se u mene sa ošamutom na kvadrat. Takođe i barba i teta. Ja sam raširijo ruke i rekao sam: „Šta me sad gledate? Puste godine me na silu šalju u Osnovnu školu Aušvic! Posli Osnovne škole Aušvic će me prebacit u Srednju školu Jasenovac! Otkad se ujutro dignem, sve mi se živo naređuje! I šta ću obuć, i šta ću izist, i kaću oprat zube, i di ću ić, i di ne smin ić, i šta ću radit, i šta ne smin radit, i kaću se ić igrat, i di se ne smin igrat, i kad moran ić leć… Dica su teško ugrožena manjina! Dica su najgore roblje pod vlašću odraslih nacista i štumbanfirera!“ Veliki su gledali u mene sa turobo komatozom. Ja sam rekao: „A da ne govorim kako nas svi krivo gledaju kad se držimo za ruke ili ljubimo u usta!“ Mama je cijuknila: „Nemoj mi reć, mišu, da se već ljubiš u usta?“ Ja sam porumenkijo po obrazima i klimnijo sam sa glavom. Tata je cijuknijo: „Sa kim, jebate patak?“ Ja sam još luđe porumenkijo i zapiljio sam se u pod. Onda sam ja slegnijo sa ramenima i rekao sam: „Sa Dinom!“
Mama i tata su raskobečili oči prema meni. Takođe i barba i teta. Onda je mama pitala: „Sa kojom Dinom, mišu?“ Ja sam rekao: „Ne kaže se sa kojom Dinom, nego sa kojim Dinom! Ne kužim kako misliš potpisat peticijum, mama, ako ne vladaš sa hrvackom gramatikom!“ Tata je rekao: „Aj nemoj zajebavat, malac! Jel vam ta Dina neka nova curica u razredu šta je mi još ne znamo?“ Ja sam rekao: „Nije nova curica šta je ne znate, nego je moj drug Dino šta ga znate!“ Tata je viknijo: „Pa se sa njim ljubiš u usta?!“ Ja sam napravijo korak unazad. Onda sam ja prema tati klimnijo sa glavom. Teta kraj stolića je zlamenovala se i mrmorila je: „Ujmeoca, isina, iduva…“ Mama je skriknila: „Ma šta to govoriš, klipsone?! Šta to imaš u glavi ako se moš sa muškim ljubit u usta?!“ Ja sam rekao: „Imam jezik!“
Tata je okrenijo se oko sebe i arlauknijo je: „Poasti krv irudovu! Jebešmi mater ako ja to mogu podnit!“ Mama je stavila ruku priko usta i zastenjala je: „Koji užas, jebate! Sin mi se žvali sa najboljim prijateljem!“ Tata je rekao: „Ja ću se sad izrigat na licu mista!“ Mama je cijuknila: „I ja ću, majkemi!“ Tata je rekao: „Ne mogu se uopće suzdržat!“ Mama je rekla: „Ne mogu ni ja!“ Onda je tata okrenijo se prema stoliću i izriga se tuta forca po papirima. Mama je u roku odma bacila rigoleto na isto misto. Barba i teta su skočili i zinili su sa ustima. Barba je dreknijo: „Šta to radite, u pičku mile deve?!“ Teta je urliknila: „Kakvi ste vi to ljudi, jebate?! Pa zasrali ste nam sve papire!“ Barba je viknijo: „Ovo je ludilo, čoviče! Ko će nam sad potpisat peticijum kad ste ga vi izrigali?!“ Tata je obrisao se po ćunki i rekao je: „Računajte da smo ga mi potpisali usmeno!“
Onda smo mi obitelj otrkenzi nazad do škodilaka. Tata je kresnijo gas i pičili smo. Mi smo se najprvo vozili i šutili smo. Onda je tata rekao: „E znaš šta, sinak, maherski si se auta isprid Emezete! Mislim, i maloprije je isprid Merkatora bilo revijsko autanje, al ovo autanje u Emezeti je stvarno nom plus ultra! Vrhunska izvedba!“ Ja sam rekao: „Fala, tajo!“ Mama je rekla: „Šta, pa nisam se ni ja loše rignila, a? Baš sam ono potegla zguštom, iz pete!“ Tata je rekao: „Oooo, maco, rigoleto ti je bija prva liga! Rasturaš, bejbi! Sve si mi bolja!“ Mama je rekla: „Danke, mačak!“ Ja sam pitao: „Oćemol sad isprid Bauhausa?“ Mama je rekla: „A šta ja znam, juče smo bili isprid Bauhausa! Tamo smo već poznati!“ Ja sam pitao: „Pa di ćemo onda?“ Tata je rekao: „Možda je najbolje ovako vozit izi đir pašmo naletit na njih za koji minut! Viš da se svako malo negdi naseru po njih baremko dvoje i skupljaju potpise!“ Ja sam rekao: „Kristospolne zajednice!“ Tata je pitao: „Kako, molim?“ Ja sam rekao: „Kristospolne zajednice, di su oba partnera krembili!“ Mama se nakeserila. Tata se nakaserijo. Ja sam se nakeserijo. Onda je tata pitao: „A di su Dino i njegovi, bogati? Jesu i oni u akciji?“ Ja sam rekao: „Jesu!“ Mama je rekla: „Biće oni išli isprid Bauhausa? Ili na dno Marmontove?“ Ja sam rekao: „Dino se danas auta ispod Tuđmanovog spomenika!“
Robi K. (IIIa)
|
Ja necu imati s kim ostati mlad ako svi ostarite,
i ta ce mi mladost teško pasti... |
|
|
|
Poli
Advanced Member
Slovenia
37351 Posts
Member since 26/10/2007 |
|
|
mamlaz
Advanced Member
Croatia
9919 Posts
Member since 28/02/2004 |
|
|
lwood
Advanced Member
Colombia
46541 Posts
Member since 09/12/2005 |
|
|
Johnny Difool
Advanced Member
Croatia
13988 Posts
Member since 21/02/2010 |
|
|
Johnny Difool
Advanced Member
Croatia
13988 Posts
Member since 21/02/2010 |
Posted - 20/12/2013 : 10:01:51
|
Novi Robi K.!
BILJEŽNICA ROBIJA K.
Opus gej
Datum objave:
16.12.2013 11:00
Ona sestra Melita je nama u školi tumačila gradivo iz vjeronauka. Ona je nas rulju iz razreda na kraju sata pitala: „Jel ima neko da mu je nešto nejasno u vezi sa Blaženom Divicom i bezgrešnim začećem?“ Onda je ona pederica Sandra dignila ruku. Sestra Melita je rekla: „Izvoli Sandra! Šta ti nije jasno?“ Sandra je pitala: „Jel istina da ona gospoja Markić prodaje pilule protiv začeća?“ Sestra Melita je zinila: „Molin?! Ko ti je to reka?“ Sandra je rekla: „Rekla mi je moja mama!“
Sestra Melita je zaškarpunila se po faci ka grancigula. Onda je ona naperila sa prstom prema Sandri i rekla je: „Prvo i prvo, Sandra, ti si još previše mala da bi znala šta su to pilule protiv začeća! A drugo i drugo, to su laži i klevete iz žute štampe koje ne želin slušat na satu vjeronauka!“ Pederica Sandra je rekla: „Nisan ja to čula od žute štampe nego od moje mame!“ Sestra Melita je podviknila: „E pa onda reci materi da je jedna đikača šta širi klevete i laži! I plus toga govori prid ćeron stvari koje mala curica ne može razumit!“ Samo onda je ona tuljanica Niveska rekla: „A dajte, sestro Melita, pa danas svaka učenica iz trećeg razreda tačno zna šta su pilule protiv začeća!“
Onda je ona balibanica Lidija uletila: „Dobro si joj rekla, Sandra! Nismo mi više u srednjen vjeku da curice od devet godina ne bi mogle znat šta je kontracefcija!“ Ona Nela Svinjogojstvo je rekla: „Nemamo mi bezveze smartfone i ajfone!“ Mala Teica je rekla: „I fejsbuke i tvitere!“ Tuljanica Niveska je rekla: „Samo je pitanje jel gospoja Markić dila pilule protiv začeća il ih ne dila?“ Pederica Sandra je rekla: „Dila ih trista posto! Moja mama kaže da je kupila četri kutije od njene firme!“ Sestra Melita je njoj podviknila: „Tvoja mama je jedna bolesnica i alapača! Vidi se kakva joj je briga o obitelji kad takve stvari govori prid ćeron!“ Pederica Sandra je rekla: „Moja mama kaže da ako gospoja Markić kune se u obitelj i malu dičicu, a ovamo prodaje pilule protiv začeća, onda je ona živi zločimac!“
Onda je sestra Melita svom forcom zveknila sa dnevnikom po klupi i dreknila je: „Dosta je bilo, da vas više nisan čula! Ovo je sat vjeronauka! Neću da više čujen nikakve priče koje nemaju veze sa crkvom i evanđeljem! Jel to jasno?“ Samo onda je moj drug Dino uletijo: „A šta bi bilo da je pri dvi iljade godina neka Markićka švercala medicinu po Betlehemu i Svetoj zemlji, a? Pa da je Blažena Divica popila pilulu protiv bezgrešnog začeća? A, šta onda?“ Onaj Rino Sajla je rekao: „Onda mi sad ne bi imali sat vjeronauka, nego bi vani žogali na balun!“ Sestra Melita je iskobečila oči i zinila je sa ustima.
Onda je onaj Kane Šteta rekao Rinu Sajli: „A štaš ti žogat na balun, jadni sinko, kad nemaš dvi čiste! Moš samo igrat livo smetalo!“ Rino Sajla je rekao: „Nije moj cilj da zaigran u prvoj ekipi, nego da naučin pravila!“ Kani je uletila zbunjoza: „Šta bi mora znat pravila ako neš igrat?“ Rino je njemu rekao: „Jerbo ću se kad porasten udat za nogometaša!“ Tu smo mi svi ekipa u razredu klimali sa glavušama i govorili smo da onda okej. Sestra Melita je još luđe zinila sa ustima. Onda je ona Rinu rekla: „Koja ti je to umobolna spika, jebate? Zašto bi se ti uda za nogometaša?“ Rino Sajla je rekao: „Kako zašto? Da malo šarate po smartfonu i ajfonu onda bi znali da su nogometaši puni lovuše!“ Sestra Melita je rekla: „Znan to, čoviče, al ti si muškić! Nemoš se ti ka muškić udavat za muškog!“ Rino je rekao: „Moja mama kaže da zašto bi se samo mulice udavale za nogometaše! Da ne misli ona ostat cili život siromašna samo zato šta je umisto ćeri rodila sina!“
Sestra Melita je raširila ruke i gledala je priko cilog razreda. Onda je ona nas pitala: „Dico, jel vama ovo normalno?“ Mi smo svi klimali sa glavušama i govorili smo da normalno da je normalno. Sestra Melita je zlamenivala se i skriknila je: „Pa kakvi je ovo razred, za gospu blaženu?! Jel ovo neki Opus gej?!“ Rino Sajla je rekao: „Opus gej je okej!“ Sestra Melita je viknila: „E nije okej, debilu jedan! Sad ti fino u ustavu piše da je brak zajednica između muškarca i žene! Pa se lipo moš slikat sa svojin nogometašem!“ Rino je rekao: „E, znan! Zato moja mama i kaže da je gospoja Markić jedna zločimka!“ Sestra Melita je dreknila: „Šta su se te vaše mame uvatile gospoje Markić?! To je jedna divna osoba! A one su jedne bolesnice i grješnice! Sve šta van se ja mučin objasnit na vjeronauku, one doma automacki poseru!“ Onda je mala Teica rekla: „Nisu naše mame grješnice, nego je grješnica gospoja Markić!“ Sestra Melita je viknila: „Ama zašto bi ona bila grješnica, jebaga irud?“
Onda je Nela Svinjogojstvo rekla: „Moja mama kaže da kad je neko na čelu udruge U ime obitelji, a vamo prodaje pilule protiv začeća, da je to isto ka da si u udruzi za zaštitu ljuckih prava, a vamo si šefica Jasenovca!“ Sestra Melita je pitala: „Šefica čega?“ Nela Svinjogojstvo je rekla: „Jasenovca!“ Sestri Meliti je uletilo čudilo: „Šta je to Jasenovac?“ Pederica Sandra je rekla: „Eto ga na! Nastavnica vjeronauka, a ne zna šta je Jasenovac! Pa o čemu mi pričamo…“ Sestra Melita je slegnila sa ramenima i rekla je: „Ali nije mi to u nastavnom programu! To nema veze sa vjeronaukom i crkvom!“ Balibanica Lidija je njoj rekla: „E pa da se malo služite sa smartfonom i ajfonom onda bi znali da je Jasenovac bija najveći kontracefcijski logor u Hrvackoj!“ Tuljanica Niveska je njoj rekla: „Nije kontracefcijski, Lidija, nego komcentracijski!“ Lidija je rekla: „Komcentracijski, ispričavan se!“ Moj drug Dino je rekao: „Ustaše su u Jasenovcu zatvarali Srbe, pedere, Židove i komuniste! Sve piše na smartfonu i ajfonu!“ Kane Šteta je rekao: „Igzaktli! Za vrime rata su u Jasenovcu pribekili mali miljon logoraša!“ Ja sam rekao: „Igzaktli! Moj dida kaže da su imali radnu normu da pribeke dvista logoraša dnevno! Kad bi ih pribekili dvistapedes, onda je to bija prebačaj norme! A kad bi ih pribekili stopedes, onda je to bija pobačaj norme!“ Sestra Melita je raširila ruke i pitala je: „Okej, al kakve to ima veze sa vjeronaukom i crkvom, moliću lipo?“ Ja sam rekao: „Crkva je protiv pobačaja!“
Robi K. (IIIa) |
Ja necu imati s kim ostati mlad ako svi ostarite,
i ta ce mi mladost teško pasti... |
|
|
|
Johnny Difool
Advanced Member
Croatia
13988 Posts
Member since 21/02/2010 |
Posted - 09/01/2014 : 10:23:29
|
BILJEŽNICA ROBIJA K.
Rent-a-Senta Kloz
Autor: Robi K. (IIIa)
Datum objave:
30.12.2013 14:00
Tata je u primaćoj sidijo u hotelji i čitao je novine. Mama je sidila na trosjedu i krpala je Damjanine gege. Onda smo u primaću ugibali ja i moja mala sestra Damjana. Ja i Damjanica smo držali se za ruke i ukipali se kod stolića. Onda sam ja mami i tati rekao: „Mi dva smo došli nešto pitat!“ Mama je badala sa iglom po gegama i promrmorila je: „Pa pitajte, šta tu stojite ka drvene marije!“ Onda sam ja pitao: „Kaće više taj Dida Mraz?“ Tata je spustijo novine i pitao je: „Koji Dida Mraz?“ Ja sam rekao: „Kako koji? Oni šta dici nosi darove!“ Tata je je nagnijo se prema naprid u hotelji i rekao je: „Slušaj me dobro, sine! Dida Mraz je jedna komunistička izmišljotina! Ovo je poštena hrvacka katolička kuća i neće mi se ovdi širit nikakva komunjarska i jugomostalgičarska propagamda! Jel to svima jasno?!“ Ja sam pitao: „Pa ko onda dici nosi poklone?“ Tata je naslonijo se nazad u hotelju i rekao je: „Sveti Nikola, razumi se!“
Ja i Damjanica smo stajali ukipani kod stolića. Onda sam ja tati rekao: „Čekaj malo, a jel se ti sićaš šta si mi reka kad je triba doć Sveti Nikola?“ Tata je opet dignijo novine pred ćunku i rekao je: „Neam blage, zašto bi se ja triba svega sićat…“ Ja sam rekao: „Reka si – citiran – da je Sveti Nikola jedna katolička izmišljotina i da je ovo jedna poštena komunistička kuća, a ne kaptolska jazbina di će se širit crkvena propagamda!“ Tata je porumenkijo po obrazima i rekao je: „Ma nemoj?“ Ja sam rekao: „Ma moj! A kad san ja pita da ko onda dici nosi darove, reka si da ih nosi Dida Mraz!“ Tata je spustijo novine i rekao je: „E, i šta onda?“ Ja sam pitao: „Pa zašto sad govoriš da poklone nosi Sveti Nikola, a prije si govorija da će ih donit Dida Mraz?“ Tata je slegnijo sa ramenima i rekao je: „Zato šta san u međuvremenu prominija mišljenje, normalna stvar!“
Meni i Damjanici je uletila zbunjoza. Ja sam tatu pitao: „A zašto je to normalna stvar?“ Tata je rekao: „Pa ne mogu stalno imat isto mišljenje, jebemu mater! Kako čovik sazriva, tako minja uvjerenja! Bereš?“ Ja sam rekao: „Ne berem!“ Tata je rekao: „Evo, do prije nikidan ja san bija teški ljevičar i komunjeros! Ono, crkva mi je išla maksimalno nakurac! A sad san ljuti obiteljaš i stožeraš! Brijen samo na vjeru i domovinu! Kad mi neko spomene Dida Mraza padne mi mrak na oči!“ Ja sam trepućao od nekužitisa. Tata je meni rekao: „Moraš se nonstop razvijat, sine! Moraš vatat trendove! Da bi čovik preživija u današnjen svitu triba minjat stavove ka bičve!“ Onda je mama tati dobacila sa trosjeda: „Baj d vej, bičve bi moga malo češće minjat! Kuća mi smrdi ka kolera od tvojih nogu!“ Ja sam pitao: „Pa oćel onda doć Sveti Nikola?“ Tata je rekao: „Sveti Nikola je bija šesti prosinca, to svi znaju! Nema šanse da ponovo dolazi! Još se eventualno moga pojavit za Božić, al i Božić je već proša!“ Ja sam rekao: „A tad se ovoj kući virovalo u Dida Mraza?“ Tata je rekao: „Igzaktli! Viš kako si ti jedna tatina pametnica!“
Onda je Damjana mene potegnila za ruku i rekla je: „Mala ništa ne razumi!“ Ja sam okrenijo se prema njoj i rekao sam: „Kad je triba doć Sveti Nikola tata je reka da ne postoji Sveti Nikola nego Dida Mraz! Sad kad triba doć Dida Mraz tata kaže da ne postoji Dida Mraz nego Sveti Nikola! A Sveti Nikola više ne može doć jer pošto je već proša!“ Damjanica je pitala: „I šta to znači?“ Tata se nakeserijo: „Znači da tata ima dobar osjećaj za tajming, he-he-he…“ Mama se nakeserila: „Tata minja uvjerenja na ekonomskim osnovama, he-he-he…“ Tata se nakeserijo: „Najvažnije je znat uskladit svjetonazor sa kućnim budžetom, he-he-he…“ Ja sam opet okrenijo se prema Damjani i rekao sam: „Znači ništa od poklona!“ Damjanica je pitala: „A moja barbika?“ Mama je rekla: „Bojin se, ćerce, da je barbika pala ka žrtva ideološkog rata!“
Samo onda je neko pozvonijo na vrata. Mama je odgibala u hodnik da će otvorit. Onda je ona za minut se vratila na vrata od primaće i rekla je: „Ovi gospodin triba Robija i Damjanu!“ Gospodin je bijo u čizmama i crvenom kaputiću. Plus je ima nalipljenu bilu bradu i crvenu kapu sa pumpunom. Ja i Damjanica smo pljesnili sa rukicama i cijuknili smo: „Dida Mraz!!!“ Dida Mraz je raširijo ruke i rekao je: „Evo mene sa poklonima!“ Ja i Damjana smo skakućali i pljeskali smo od revijskog hepinesa. Tata je u hotelji zinijo sa ustima. Dida Mraz je rekao: „Skužajte šta nisan uša niz dimnjak! Ove novije zgrade su malo zajebane! A glupo je da se provlačin kroz ventilaciju il kamalizaciju!“
Mama je piljila u njega sa raskobečenim očima. Dida Mraz je nas mališe pitao: „Onda? Oćetel da van darove stavin pod borić il da van ih odma dam?“ Ja i Damjanica smo cijukali: „Odma! Odma!“ Dida Mraz je skinijo vriću sa leđa i rekao je: „Evo onda, jedan paketić za mladića, a jedan za curicu!“ Ja sam u roku munja otvorijo svoj paketić i skriknijo sam: „Jessss!!! Sonijev plejstejšn tri ultra slim! Baš kakvog san tija!“ Damjana je u roku hitno otvorila svoj paketić i skriknila je: „Jessss!!! Barbika u vjenčanici sa roza boršicon! Baš kakvu san tila!“ Dida Mraz je smjehuckao se i češkao je bradu. Mama je kod vrata zlamenovala se i mrmorila je: „Ujmeoca isina iduva…“ Tata je dignijo se iz hotelje i prošapućao je: „Ženo, oćul ja ovo opet minjat uvjerenja?“
Onda je Dida Mraz rekao: „Eto! Želin van ugodan dan i doviđenja!“ Mama je njemu rekla: „Stanite sekund, mogli ste barenko popit bićerin orahovice!“ Dida Mraz je rekao: „Joj ne bi, fala! Iman još masu posla!“ Onda je tata rekao: „Ma samo jedan bićerin! Pa moramo van zafalit šta ste nan iz čista mira obradovali dicu!“ Dida Mraz je odmahnijo sa rukom i rekao je: „Ma ništa, čoviče! Fala vama šta ste se koristili uslugama Veb šop portala Rent-a-Senta Kloz!“ Tata je zinijo: „Čega?“ Dida Mraz je rekao: „Veb šop portala Rent-a-Senta Kloz!“ Mama je zamuckala: „Znači ovo, znači ovo… nije besplatno?“ Dida Mraz se nakeserijo: „He-he, dobra baza!“ Onda je on šapnijo: „Da ne čuju mališi, al svi mi dobro znamo da je Dida Mraz šta dici besplatno nosi poklone komunistička izmišljotina!“ Mami i tati je uletila turbo tupaja. Dida Mraz je šapnijo: „Sad je više elektro kapitalistički đir! Uđeš na internet, izabereš poklone, ućukaš broj kartice i Senta Kloz ti dođe na kućnu uslugu!“ Tata je zastenjao: „Ja da san uša na internet i ućuka broj kartice? Ma kad to?“
Moji mama i tata su piljili si u face sa ošamutom na kvadrat. Ja sam na trosjedu drndao po plejstejšonu. Damjanica je na hotelji igrala se sa barbikom. Onda je Dida Mraz rekao: „Aj isto bi moga trgnit jednu orahovicu! Lipo je ovde kod vas di vlada ljubav, mir i sloga! Bogami san se ja u ovon poslu nagleda svakakvi obitelji!“ Mama je pitala: „Kakvih obitelji?“ Dida Mraz je rekao: „Baš danas san ima slučaj dva portuna dalje! Mulac je maznija ćaći karticu dok je ovi udrija pižolot, otiša u internet kafe, kupija lola sebi dar priko veba, pa brzinski vratija ćaći karticu u takujin! I onda je ispa ršum kad san ja doma donija poklon! Al jebešga, već je bilo plaćeno! Ne može Veb šop portal Rent-a-Senta Kloz snosit odgovornost za narušene obiteljske odnose!“ Mama i tata su zaškarpunili se po facama ka grancigule.
Onda je mama odmahnila glavom i rekla je: „Ne bi to naš Robi!“ Tata je vrtijo sa glavom i rekao je: „Nema šanse!“ Mama je rekla: „Je da je pinku nestašan, al ipak ne bi moga počinit takvi zločin! To je dečko odgojen u katoličkom duhu!“ Tata je rekao: „I plus san mu ja detaljno objasnija da je Dida Mraz komunistička izmišljotina!“ Mama je okrenila se prema Dida Mrazu i rekla je: „Znate, mi smo van teški vjernici!“ Tata je rekao: „Mi smo van oni ludaši od gospoje Markić!“ Mama je Dida Mraza pitala: „A jestel vi miljon posto sigurni da niste greškom pozvonili na kriva vrata?“ Tata je rekao: „Ja bi isto reka da je u điru neki nesporazum!“ Dida Mraz je rekao: „Pa mogu časkon provjerit, jebemu miša! Evo tu mi je ispis iz registra uplata!“ Onda je on izvadijo iz vriće mac papira i listao je. Onda je on rekao: „Evo, tu je vaše prezime! Tačno piše, sonijev plejstejšn tri ultra slim, plus barbika u vjenčanici, plus usluga Senta Kloza, ukupno dva soma i dvista kuna!“ Mama je skriknila: „Dva soma i dvista kuna?!?“ Tata je arlauknijo: „Dva soma i dvista kuna!?!“ Dida Mraz je rekao: „Je! Plaćeno šesti prosinca, na Svetog Nikolu!“
Robi K. (IIIa) |
Ja necu imati s kim ostati mlad ako svi ostarite,
i ta ce mi mladost teško pasti... |
|
|
|
lwood
Advanced Member
Colombia
46541 Posts
Member since 09/12/2005 |
|
|
Risar_69
Advanced Member
Slovenia
11679 Posts
Member since 05/05/2008 |
Posted - 13/01/2014 : 20:07:32
|
| kad sam ovo malo čitao, prisetio sam se karikaturista i urednika Berekina Tončija Keruma, kad sam još radio u novinama Delo, i kad smo radili Berekina kod nas, uvijek je donio po koju ribu i jeli smo je :) lepa siječanja. Ako nadjem sve brojeve, koje imam - negdje u podrumu su se zavukle i jednu Tončijevu karikaturu,koju mi je dao za uspomenu, poslikaču i staviti slike ovdje. |
Kad pocneš crtati, uvek moraš imati na kraju olovke, srce, ruku i misli! |
|
|
|
Johnny Difool
Advanced Member
Croatia
13988 Posts
Member since 21/02/2010 |
Posted - 13/01/2014 : 20:18:15
|
Kerum je i u prvoj ediciji Nippera objavljivao odlične karikature i ilustracije na temu nogometa.
Te mi njegove stvari daju posebnu draž starom Nipperu.
|
Ja necu imati s kim ostati mlad ako svi ostarite,
i ta ce mi mladost teško pasti... |
|
|
|
Johnny Difool
Advanced Member
Croatia
13988 Posts
Member since 21/02/2010 |
Posted - 15/01/2014 : 12:13:15
|
BILJEŽNICA ROBIJA K.
Nastavna UDBA
Autor:
Robi K. (IIIa)
Datum objave:
13.01.2014 11:30
Ona učiteljica Smilja je stala isprid ploče i rekla je: „Idemo sad malo provjerit kako ste savladali gradivo iz hrvacke povjesti šta smo ga zadnji put učili! Aj ti prvi, Robi!“ Ja sam u roku odma skočijo se iz klupe. Uča je meni rekla: „Reci nam, mladiću, kako se zva prvi hrvacki kralj?“ Ja sam počeškao se po ćiverici i rekao sam: „Zva se… zva se… ajme kako ono…“ Uča je rekla: „Ajmo, ajmo, pa to znaju i prvašići!“ Ja sam rekao: „Je li Tuposlav?“ Učiteljica Smilja je zakolutačila sa očima i rekla je: „Čoviče božji! Da mi je skužit kakve brokve tebi u glavi rastu, dala bi misečnu plaću! Ajde ti, Dino!“ Onda je moj drug Dino u roku odma skočijo se iz klupe. Uča je pogledala u njega i rekla je: „Isto pitanje!“ Dino je svrbijo se po rukavu i pitao je: „Koje pitanje?“ Uča je podviknila: „Kako se zva prvi hrvatski kralj?“ Dino je rekao: „A nije Tuposlav?“ Uča je rekla: „Nije!“ Dino je rekao: „Onda je Tupomir!“
Učiteljica Smilja je fljasnila se sa rukom po čelu i rekla je: „Pa kojin ja to debilima tumačin gradivo, za gospu blaženu… Oba ste zaslužili da van zavidan po asa u dnevnik!“ Ja i moj drug Dino smo gledali u nju sa stravom. Onda je uča Smilja uzdahnila i rekla je: „Samo danas san previše dobre volje da bi zbičila dva asa! Nema šanse, mogu jednog uvr glave…“ Onda je ona malo se šetkala isprid ploče i rekla je: „Znači, šta? Znači, jednom od vas ću zdimit asa u dnevnik, a drugi će proć lišo! Jel može tako?“ Meni i Dinu je uletijo lakši ošamut. Uča je gledala u nas i češkala se po bradi. Onda je ona rekla: „Samo kako izabrat, jebemu jarca? Kome da upišen negativnu ocjenu, a kome da udilin milost? Oba ste mi jednako nesinpatični!“ Ja i Dino smo šutili i rumenkili smo se po obrazima. Onda je učiteljica Smilja rekla: „A ništa, zaigrajte časkon na par-dišpar!“ Dino je zinijo: „Molin?“ Ja sam zinijo: „Molin?“ Uča je rekla: „Šta molite? Rekla san da zaigrate na par-dišpar! Pašmo vidit koji će od vas dva bit Perković, a koji Mustač!“
Meni i Dinu je uletilo tupilo od nekuženja. Onda sam ja rekao: „Pardon, učiteljice, al meni je ime Robi, a moj drug se zove Dino! Nemamo mi šta bit neki Perkovići i Mustači!“ Dino je pitao: „Ko su uopće ti Perković i Mustač?“ Uča Smilja je nakeserila se i rekla je: „Nije važno! To san rekla samo zbog usporedbe!“ Dino je rekao: „Kako nije važno ako će zbog njih neko od nas fasovat negativnu ocjenu?“ Uča je slegnila sa ramenima i rekla je: „Okej, ionako utvrđivamo gradivo iz hrvacke povjesti! Znači, oni su oba bili udbaši! I onda je sud jednog kaznija, a drugog nije! Isto ka šta će jedan od vas popit asa, a drugi neće! Kapito?“ Ja sam pitao: „A jesul oni isto igrali na par-dišpar?“ Uča je rekla: „Neam blage! Ja san prosjetno osoblje, ne bi se tila mišat u rad sudbene vlasti!“
Onda sam ja pitao: „A šta su to udbaši?“ Učiteljica Smilja je rekla: „Udbaši su oni šta su radili za zloglasnu Udbu!“ Dino je pitao: „A šta je to zloglasna Udba?“ Uča je rekla: „Udba je bila tajna pandurija u zloglasnoj Jugoslaviji!“ Ja sam pitao: „A šta je to zloglasna Jugoslavija?“ Uča je rekla: „Jugoslavija je bila tamnica naroda u kojoj smo živili prije nego šta je naš narod izvojeva državnu samostalnost!“ Dino je pitao: „A zašto je bila tamnica naroda?“ Uča je rekla: „Zato šta se u Jugoslaviji nije smilo reć da si Hrvat! Za razliku od samostalne Hrvacke, di se ne smi reć da nisi!“ Ja sam pitao: „A zašto se u Jugoslaviji nije smilo reć da si Hrvat?“ Uča je rekla: „Zato jerbo je Udba sve živo špijunirala i progonila!“ Ja sam pitao: „A jel se zbog Udbe u samostalnoj Hrvackoj ne smi reć da nisi Hrvat?“ Uča je rekla: „Nikako! U samostalnoj Hrvackoj to nije stvar Udbe, nego uljudbe!“ Dino je pitao: „A jesul u Jugoslaviji učiteljice smile đake pitat kako se zva prvi hrvatski kralj?“ Uča Smilja je rekla: „Naravski da nisu! To je cila baza! Udbaši bi ih odma prijavili i prosjetno osoblje bi moglo teško najebat!“ Ja sam pitao: „Pa šta je onda falilo takvoj Jugoslaviji?“
Onda je učiteljica Smilja podviknila: „E sad bi bilo dosta! Jel ovde ispitivam ja vas il vi mene? Ajmo, ekipa, odigrajte na par-dišpar da vidimo komešmo spičit asa i gotova priča!“ Onda je Dino pitao: „Pa jel vi mislite da je to pravedno? Da oba ne znamo gradivo, a da samo jedan popije asa?“ Uča je rekla: „Nisan rekla da je pravedno, nego da san danas nešto dobre volje!“ Ja sam pitao: „Znači da ste pravedni samo kad ste loše volje?“ Uča je rekla: „Gleaj, miki! Ako ću ja bit skroz pravedna, onda obojici moran zavidat negativnu ocjenu! Jel van tako možda draže?“ Dino je pitao: „Možetel možda bit toliko dobre volje da ne zavidate nijednog asa?“ Uča Smilja je rekla: „E pa ne mogu, jebešga! Samo san djelomično dobre volje!“ Dino je pitao: „A zašto samo djelomično?“ Ja sam Dinu rekao: „Zato šta su se samo podrpali, a ne i kresnili!“
Tu je učiteljica Smilja zinila sa ustima i rekla je: „Molin?!“ Ja sam šutijo i gledao sam u plafonjeru. U razredu je uletila mrkla tišinčuga. Uča je meni podviknila: „Šta ti to brbotaš, jebate irud?!“ Ja sam rekao: „Samo kažen da, ako ja popijen asa, onda ću morat ić kod direktorice da joj objasnin zašto je učiteljica danas djelomično dobre volje!“ Uča Smilja je nacalila ruke na kukove i pitala je: „A kako bi to ti moga znat, majketi?“ Ja sam rekao: „Tako šta mi je poznato da ste se sinoć oko ponoć i kvarat, u metalik golfu šta je bija parkiran iza Zlajinog nebodera, registarskih oznaka ST 327-LM, divljački žvalili i drpali sa onim nastavnikom Baćom iz tjelesnog!“ Uči je u roku hitno ruknilo crvenilo po vratu i po obrazima. Ja sam rekao: „Uz napomenu da je nastavnik Baćo u službenom braku sa Bosiljkom P. (35), zubotehničarkom rodom iz Ciste Prove!“ Uča je turbo se zaškarpunila po ciloj faci. Ja sam rekao: „Uz napomenu da nastavnik Baćo i Bosiljka P. imaju u braku dvoje raznospolne dice, Mirelu P. (8) i Tibora P. (11), oboje školskog uzrasta!“
Učiteljica Smilja je zableušila se u mene sa raskobečenim očima. Onda je ona skriknila: „A đubre jedno malo, dabili đubre! Jel ti to mene špijuniraš?!“ Ja sam rekao: „Bože sačuvaj! Baš mene briga kako vi provodite slobodno vrime!“ Uča je koljački piljila u mene. Ja sam isto gledao njoj drito u facu. Onda je ona pitala: „Di si ti uopće bija sinoć u ponoć i kvarat?“ Ja sam rekao: „Spava san u postelji dubokin snom! Di bi drugo bija?“ Uča Smilja je arlauknila: „Pa kako onda moš pričat takve bljezgarije?!“ Ja sam rekao: „Javija mi je Mustač!“
Robi K. (IIIa) |
Ja necu imati s kim ostati mlad ako svi ostarite,
i ta ce mi mladost teško pasti... |
|
|
|
Kruger
Advanced Member
Croatia
16789 Posts
Member since 25/10/2001 |
Posted - 18/01/2014 : 00:18:19
|
a robi isprid učiteljice povika: " Za bilježnicu R!". " pomalo nespremni!!". Nitko ga ne posluša, Svi se ismijavali njegovom ispadu, čak što reći, bili su pomalo približno preveć bezobrazni, rasplodili se u bezbožmoj bezabroći, pa ne bi bilo preveć spomenuti = zlobi
Robi aka K ( drugi A )
i tako robi Kaaaaa......aaa se rasssspppLLlaČe i uoči kao ga ZLOBA ne prati u svem sljedu. Mora porazmisliti hoće li se on kao Robi Kaaaaa.....aaa u svim zlim raspravama morati SPOMENUT |
|
|
|
Johnny Difool
Advanced Member
Croatia
13988 Posts
Member since 21/02/2010 |
Posted - 27/01/2014 : 18:04:27
|
BILJEŽNICA ROBIJA K.
Radni ručak
Tata je došao doma sa posla. On je odgibao u banj za oprat ruke. Mama je u kužini namištala stol za obid. Ja sam mami pomagao dodat perune i žlice. Moja mala sestra Damjana je dodavala salvete. Onda smo mi obitelj sili za stol dašmo žnjopat. Tata je zavrnijo rukave od košulje i trljao je ruke. Mama je sa kacijolom vadila leću iz teće u pijate. Ja i Damjanica smo puvali u pijate da nam se brže oladi. Onda je tata pitao: „A jel imamo još štagod za žvaknit uz leću?“ Mama je rekla: „Nemamo!“ Tata je rekao: „Nismo ni juče imali ništa uz kupus!“ Mama je rekla: „Nećemo ni sutra! Samo šta sutra neće bit ni kupusa ni leće!“ Tata je pitao: „Zašto, jebemu jarca?“ Mama je rekla: „Žalin slučaj, ekipa! Nemamo više u kući ni dinara!“
Tata je zaustavijo žlicu sa lećom u zraku i rekao je: „Misliš, ni kune?“ Mami je uletila zbunjoza: „Šta kune?“ Tata je rekao: „Nemoš reć da nemamo u kući ni dinara, nego da nemamo ni kune! Pošto dinara više nema!“ Mama je rekla: „Pa ja i govorin da ih nema, glupsone!“ Tata je rekao: „Mislin, dinara općenito više nema! Ne postoje, razumiš! A kune postoje, al ih mi više nemamo!“ Mama je rekla: „A jel ti to neka razlika?“ Tata je rekao: „Razlika je šta dinare ne možemo ni imat, a kune možemo, al ih nemamo!“ Mama je značajski se okrenila prema tati i pitala je: „Oprosti, di ovi razgovor vodi?“ Tata je slegnijo sa ramenima i rekao je: „Nigdi ne vodi! Di bi vodija?“ Mama je rekla: „Jel ti to oš kazat da ja nisan dobra Hrvatica?“
Tata je progucao guc leće i rekao je: „Zašto bi ja to iša kazat?“ Mama je viknila: „Zato šta me ispravljaš da ne govorin dinare nego kune! Šta to znači? Jel znači da si ti jedna velika Hrvatina, a ja da san neka Jugoslavenkuša i komunjara?!“ Tata je rekao: „Ama ne znači, samo san te iša bezveze ispravit, ono, čisto lingvinistički…“ Mama je itnila žlicu u pijat i rekla je: „Znaš šta ja ne razumin? Ne razumin zašto se u ovoj zemlji svaki ekonomski problem mora pritvorit u nacijonalni i ideomološki! Ja to ne mogu skužit, majkemi irudove!“ Tata je rekao: „Ni ja! Uopće ne berem o čemu ti pričaš!“ Mama je dreknila: „Kako ne bereš!? Ja ti govorin da smo ostali bez šoldi, da nan je kućni budžet prisušija, a ti mi ovdi prid dicon jebeš jugokomunističku mater! Pa di to ima, čoviče!? Jel tako razgovara pristojan muž sa svojon ženom?!“
Tata je rekao: „Iskjuz mi, ja ti majku nisan spominja!“ Mama je rekla: „Nisan rekla majku nego mater, kad smo kod lingvinistike…“ Tata je podviknijo: „Jebešmi m-a-t-e-r ako si ti normalna!“ Mama je viknila: „Ja nisan normalna? Ja?! Pa jel ti sebe čuješ, čoviče božji? Ponašaš se ka neki ustašinjo!“ Tata je zinijo: „Ja da san ustašinjo? Ja?!“ Mama je dreknila: „Nisan ja kriva šta smo dekintoza, papane! Ako smo ostali bez đengi, ne moran ja zato odma bit Jugoslavenkuša i velikosrkinja!“ Tata je zalemnovao se i govorijo je: „Ujmeoca isina iduva…“ Mama je vrtila sa glavom i rekla je: „Nema šanse, to je uvik ista šema! Čim ekonomska situacija zaškripi, odma se broji ko je koliki Hrvat, odma udri lov na jugokomunjare, odma okreni priču na četnike i udbaše…“ Tata je opalijo čudilo: „Ama šta ti drobiš, za gospu bleženu…“ Mama je nagnila se prema njemu i rekla je: „Aj objasni mi, molinte lipo, šta bi bilo da san ti rekla da doma nemamo ni kune? A? Jel bi ti onda ekonomska situacija možda bila bolja?“ Tata je rekao: „Pa bila bi tačnija, akošmo pošteno!“
Mama je arlauknila: „Eto viš! Inzistiraš! Inzistiraš, gubo gubava! Nije ti važno šta nan je likvidnost ukurcu, šta smo financijski potaracani, šta nan je kriza izila zadnje unutrašnje resurse, nego ti je važno šta ti žena nije dobra Hrvatica! Pa idi slušat Tompsona i lovit zmije, debilčino!“ Tata je zarežao: „Šta bi iša lovit zmije kad san jednu oženija!“ Mama je stisnila oči i prosikćala je: „E pa onda pripazi šta jedeš! Možda ti je zmija sipnila malo otrova u leću!“ Tata je odgurnijo pijat prema teći i rekao je: „Dobro, oš mi sad objasnit koji je tebi kurac?“ Mama je rekla: „A ti se to praviš da ne razumiš, je li? Okej, miki, evo ti usporeni film! Ja ti kažen da doma nemamo ni dinara, i onda čekan da ti ka normalan čovik kažeš: Ajme majko, šta ćemo sad… ili: A u pizdu strininu, pa to je grozno… Ali ne! Sve šta ti imaš reć je: Ne kaže se dinar, nego kuna… Pa ubij se, majmune!“
Tata je opet primaknijo pijat sa lećom i rekao je: „Ovo nema smisla! Sa tobon se ne može ljucki razgovarat!“ Onda je on složijo kilersku facu i nastavijo je sa žnjopanjem. Mama je drobila mrvice od kruva po tavajolu. Ona je uzdahnila i rekla je: „Lipo mi je moj ćaća govorija za tebe, samo ga ja glupača nisan slušala! Reka mi je, čuvaj se ćerce, dižgracjana je to familja, po svojte mu je bilo u domobranima… svaka mu je pivala!“ Onda je tata rekao: „Ako ti je ćaća tako famozan, šta ga sad kad je ljuta kriza ne nazoveš?“ Mama je pitala: „Zašto da ga nazoven?“ Tata je rekao: „Pa ćer si mu, jebiga! Ako smo ostali bez celera, moga bi nan on posudit koji dinar!“
Mama je okrenila se prema njemu i rekla je: „Misliš koju kunu?“ Tati je uletila zbunjoza: „Šta kunu?“ Mama je rekla: „Nemoš reć da bi nan moj ćaća moga posudit koji dinar, nego koju kunu! Pošto dinara više nema!“ Tata je rekao: „Tvoj ćaća da ih nema?“ Mama je rekla: „Mislin, dinara općenito više nema! Ne postoje, razumiš! Postoje samo kune, kojih mi nemamo, al ih moj ćaća možda ima!“ Tata je značajski dignijo livu ombrvu i pitao je: „Oprosti, di ovi razgovor vodi?“ Mama je slegnila sa ramenima i rekla je: „Nigdi ne vodi! Di bi vodija?“ Tata je rekao: „Jel ti to oš kazat da ja nisan dobar Hrvat?“
Mama je misila kuglicu od kruva i rekla je: „Zašto bi ja to išla kazat?“ Tata je viknijo: „Zato šta me ispravljaš da ne govorin dinare nego kune! Šta to znači? Jel znači da si ti jedna velika Hrvatuša, a ja da san neka Jugoslavenčina i komunjara?!“ Mama je rekla: „Ama ne znači, samo san te išla bezveze ispravit, ono, čisto lingvinistički…“ Tata je itnijo žlicu u pijat i rekao je: „Znaš šta ja ne razumin? Ne razumin zašto se u ovoj zemlji svaki ekonomski problem mora pritvorit u nacijonalni i ideomološki! Ja to ne mogu skužit, majke mi irudove!“ Mama je rekla: „Ni ja! Uopće ne berem o čemu ti pričaš!“ Tata je dreknijo: „Kako ne bereš!? Ja ti govorin da smo ostali bez šoldi, da nan je kućni budžet prisušija, da je situacija takva dašmo morat ić u nova zaduživanja, a ti mi ovdi prid dicon jebeš jugokomunističku mater! Pa di to ima, čoviče?! Jel tako razgovara pristojna žena sa svojin mužem?!““
Onda sam ja uletijo: „Dragi gledaoci, saborska rasprava o teškoj gospodarskoj situaciji ni posli četrdesosam sati nije završila…“ Damjana je uletila: „O danjem razvoju događaja izvjestićemo vas sa lica mista u našim narednim informativnim emisijama…“ Ja sam rekao: „A sad sljede sport i vremenska prognoza…“ Damjanica je rekla: „Nakon bloka reklama saznajte od koga su danas naši rukometaši popušili u Danskoj…“
Robi K. (IIIa) |
Ja necu imati s kim ostati mlad ako svi ostarite,
i ta ce mi mladost teško pasti... |
|
|
|
mladjo
Advanced Member
.jpg)
Croatia
20013 Posts
Member since 15/04/2007 |
Posted - 27/01/2014 : 18:44:28
|
"Šta bi iša lovit zmije kad sam jednu oženija" |
COUNT ZERO INTERRUPT
an interrupt of a process decrements a counter to zero
|
|
|
|
Johnny Difool
Advanced Member
Croatia
13988 Posts
Member since 21/02/2010 |
Posted - 11/02/2014 : 00:38:52
|
BILJEŽNICA ROBIJA K.
Goli i bosni
10.2.2014 11:59:57
Moja mama je na trosjedu u primaćoj kačkala miljetić. Tata je sidijo u hotelji i gledao je dnevnik. Ja sam na tapetiću igrao se sa robokapima. Tata je nagnijo se prema televiziji i rekao je: „Čoviče, kako ih je ova ekipa revijski napucala, svaka čast…“ Mama je šutila i kačkala je. Ja sam šutijo i igrao sam se. Tata je stisnijo šake na naslonu od hotelje i rekao je: „Jebešmi mater, da san ja sad u Bosni iša bi sa bovanima jurišat na zgradu vlade! Stavija bi maramu priko ćunke i palija bi bandu sa morotovljevin koktelima! Ono, sorija bi sve živo i neživo, mamicuin lupešku!“ Mama je kačkala i rekla je: „Ali nisi u Bosni, mišu, nego si u Hrvackoj! Tačnije, u primaćoj!“
Tata je rekao: „E znan, to me i jebe… Al da san u Bosni, ono, popizdija bi od bisa, časna rič! Iša bi na barikade, razumiš, napija bi se krvi pokvarenoj i korumpiranoj vlasti! Ne bi me niko živ moga zaustavit!“ Mama je rekla: „A možda da kupiš kartu za autobus i otpičiš do Sarajeva? Ili barenko do Mostara? Pa da se malo švogaš, mišu, a?“ Tata je rekao: „Ko će mi dat lovušu za bus, ženska glavo! Neman u žepu ni celera!“ Mama je rekla: „N bava kua? Ma nemoj mi reć da nemaš đengi ni za običnu autobusnu kartu?“ Tata je rekao: „A šta se sad ti praviš luda, jebaga patak! Znaš i sama da se ne sićan kad san zadnji put primija plaću!“ Mama je zadila konac u iglu i rekla je: „Ha, znači da je situacija u Hrvackoj deboto ista ka u Bosni…“ Tata je rekao: „Ne da je deboto ista, nego je trista posto ista!“ Mama je tatu pogledala koljački i dreknila je tuta forca: „Pa šta onda ne ideš itat bovane na splisku općinu, papane?!“
Tata je okrenijo se prema njoj sa zinutim ustima. Mama je viknila: „Šta me sad gledaš, klipsone?! Umisto šta sidiš doma u papučama, gledaš televiziju, grickaš slane štapiće i govoriš šta bi radija da si u Bosni, idi lipo ka čovik isprid Banovine i napij se bandi krvi! Sori in i zapali sve živo i neživo! Razbojnici su to zaslužili!“ Tata je zarumenkijo se po faci i gledao je mamu sa čudilom. Onda je on rekao: „Pa ne mogu sam, jebemu jarca… Mislin, da ja sad iden sam tamo arlaukat i gađat općinu sa stinama uvatili bi me ka redikula! Ono, mislili bi da san uteka iz ludare! Fali mi mnoštvo, razumiš!“ Mama je rekla: „E, miki, a zamisli koje mnoštvo Hrvata sad sidi isprid televizije u papučama i sere svojin ženama istu stvar!“ Tata je pitao: „Koju stvar?“ Mama je rekla: „Pa da ne mogu oni sami ić jebat mater vlasti, nego da in fali mnoštvo! Bereš li ti to, ogromno mnoštvo se žali da in nedostaje mnoštvo!“
Tata je skupljao usta i dumao je. Onda je on mami rekao: „Dobro ti govoriš, jebate led! Tu triba samo neko prvi počet!“ Mama je rekla: „Naravski da triba! Samo ko?“ Tata je rekao: „Šta sad mene gledaš?“ Mama je rekla: „Pa nisan ja govorila da bi išla sa bovanima jurišat na klasnog neprijatelja!“ Tata je mamu gledao drito u facu. Onda je on rekao: „Dobro ti kažeš, jebate dragi irud! Devedesdevet posto rulje misli da triba skašit onih jedan posto guzonja šta nas gaze! Samo šta svaki od devedesdevet posto rulje čeka da neko drugi počne!“ Mama je rekla: „Eto, sve si skužija!“ Tata je zaškarpunijo se i podviknijo je: „Neću ja to više trpit, čoviče! Neko mora počet! A kad počne, isti sekund će proradit radnička solidarnost!“ Onda je on skočijo se iz hotelje i rekao je: „Iden zvat Jolu i Maria, znan da su oni nadrkani ka i ja!“ Onda je tata otpičijo u hodnik na telefon. Ja sam mamu pitao: „Mama, šta se događa?“ Mama je rekla: „Tata ti od pizdunčića i pasivnog promatrača postaje revolucionarni subjekt!“
Tata je poslje telefonijade obuka stare rebe i jaketu. Plus je nabijo na glavu vunenu kapu. Plus je uzeo čekić i francuski ključ i stavijo ih je u žep od jakete. Onda su za kvarat od ure kod nas doma došli oni barba Jole i barba Mario. Barba Jole je nosijo crne cvike i mavao je sa bezbol palicom. Barba Mario je na glavuši imao motorističku kacigu. Plus su mu iz žepa od reba virile dvi velike kacavide. Onda su oni sili za stol u kužinu. Tata je njima sipnijo po bićerin travarice da drmnu prije akcije. Mama je u primaćoj kačkala miljetić. Ja sam na tapetiću igrao se sa robokapima.
Ekipa u kužini su kucnili se sa bićerinima. Moj tata je rekao: „Onda, ruljo, oćemol in jebat mater?“ Barba Jole je rekao: „Nego šta! Guzonje će konačno ositit radničku osvetu!“ Tata je rekao: „Dosta je više bilo tlačenja, mamicuin lupešku! Doveli su nas na prosjački štap, stoka korumpirana!“ Barba Mario je rekao: „Triba bandi konačno pokazat zube! Šta bi oni Bosanci bili bolji od nas!“ Tata je odmahnijo sa rukom i rekao je: „Ma kurac su oni bolji, gori su trista puta…“ Barba Jole je rekao: „Nemoj mi samo Bosance spominjat, to je svit na svoju ruku, ono, ne bi tija šta grubo reć, al stoj dalje od mene…“ Barba Mario je rekao: „Nema tu kulture, čoviče, to je sve sišlo sa brda, do juče su ovce čuvali…“ Tata je rekao: „Pogleaj samo šta su u Mostaru zapalili! Zgradu hadezea, molinte lipo! Od svega si naša palit baš zgradu hadezea! Ma daj, čoviče…“ Barba Jole je rekao: „To ka ono, nabrijani smo na vladajuću klasu, a vamo ćemo sprcat Hrvate! Ka da mi ne kužimo koja je to taktika…“ Barba Mario je rekao: „Dobro je pokojni Franjo govorija da se triba podilit i gotovo! Nema sa njima sriće, ekipa, virujte vi meni…“ Tata je rekao: „Kad smo kod Bosančerosa, jestel čuli onaj novi o Muji i Hasi…“ Onda sam ja mamu pitao: „Mama, šta se događa?“ Mama je rekla: „Revolucionarni subjekt postaje revolucionarni insekt!“
Robi K. (IIIa) |
Ja necu imati s kim ostati mlad ako svi ostarite,
i ta ce mi mladost teško pasti... |
|
|
|
Topic |
|
|
|
Bilježnica Robija K.
