Kolege su već ranije ukazale na brojne nedostatke ovog stripa pa nemam bog zna šta da dodam sem da potvrdim: previše podseća na politički pamflet; nema ovde ni a od guste atmosfere i napetosti iz prvog dela; osećaju se tmurni oblaci nad scenaristom s obzirom na dešavanja iz stvarnog života; posmatrajući ovo delo kao SF ovo je veoma siromašno SF štivo gde se recikliraju neke već viđene stvari; ponašanje pojedinaca i scene borbe su za kolutanje očima (dva lika na krilima pobili celu armiju Pandži?!); ne znam kako je do ovoga došlo, ali i crtež je nekako uspeo da bude inferiorniji u odnosu na prvi deo..
Kada se ovom stripu oduzme istorijski kontekst i okolnosti iz stvarnog života Oesterhelda iskreno ovo postaje strip za zaborav. Više bih voleo da se objavio Eternaut 1969 jer tamo bar možemo da se divimo Breccinim eksperimentalnim crtežom.