| Author |
 Topic  |
|
ridiculus
Senior Member
1403 Posts
Member since 11/06/2008 |
 Posted - 28/09/2021 : 21:25:30
|
Iako imamo temu o Starru, ovo će biti konkretno o delu ili izdanju. Povod je jedna dobra vest, ali sve u svoje vreme. Ovaj strip svakako zaslužuje priču i bez takvog povoda.
Imam utisak da postoji neki zazor od ovog stripa kod domaćih kritičara. Evo, Zoran Đukanović u svom predavanju o saradnji sa Classic Comics Press pominje tog izdavača po stripovima Srce Julije Džons, Rasti Rajli, Cisko Kid. A očigledno je da On Stage:
- prvi projekat kompanije, radi kojeg je ona formirana;
- ekonomski (pa i kritički) najuspešniji projekat, jer je završen do kraja uprkos količini materijala, dok su stripovi poput Srce Julije Džons i Bena Bolta prekinuti;
- omiljeni projekat vlasnika kompanije i izdavača, Charlesa Pelta.
Dakle, imamo 15 tomova. Prvi su najkraći i kasnije je broj stranica lagano rastao. Tomovi 4-13 su po debljini u istom rangu - oko 250 strana - s tim da 4. tom ima dosta dodatnog materijala. 14 i 15 su malo duži.
Ali najbitnije je sledeće: trenutno su tomovi 1, 2, 3, 5, i 15 out-of-print. Mogu se naći polovni primerci, ali cene su često nerealne. Dobra vest, koja je nagoveštena na početku teme, je da je pre neki dan najavljen novi tiraž za drugi tom. Ja nemam ni prvi ni drugi (a ni peti) pa je svaka vest u vezi toga izvor radosti. Čekaćemo do neodređenog vremena u 2022-oj, doduše.
Položeni format, 11x8.5 inča, mat papir. Napravljen je kompromis sa 3 kaiša po stranici. Kompromis je u tome što su originalno nedeljne table bile sa 4 reda, ali ovde su reformatirane u 3. Nisam ljubitelj tog pristupa, ali nema neke štete jer je struktura inače vrlo pravilna i geometrijska. Veća mana je što su te nedeljne table štampane crno-belo, dok veoma lepo izgledaju u boji. No, ne može se za 24 dolara po knjizi sve imati.
Nisu ni svi dnevni kaiševi savršeno reprodukovani, ali recimo da takvih ima samo oko 10%.
Dodaci su odlični. Predgovore su pisali Simonson, Busiek, Joe Jusko, Eddie Campbell, Doug Beekman, Baton Lash, Sal Amendola, kritičar umetnosti David Apatoff, Thomas B. Sawyer, Al Milgrom, Chaykin, Don McGregor, Maggie Thompson (urednik nekad važnog časopisa The Comics Buyer's Guide), Terry Beatty, i Richard Howell. Neka neko nađe takvu podršku za maltene bilo koji drugi novinski strip (izuzev nekoliko najpoznatijih)!
A postoji još nekoliko dodataka, poput par intervjua sa Starrom, kao i sekcija "Iz arhive", koja nam daje pogled na reklame rađene za strip, koje je sindikat slao urednicima pojedinačnih novina. Poput ove, iz rane faze stripa:
Joe Jusko, veliki zagovornik realističnog pravca u likovnim umetnostima, kaže u predgovoru za treći tom da je mislio, kada je čitao kasniju fazu stripa, da Starr dolazi iz tog sveta pozorišta i šou-biznisa, i da je za njega bilo veliko iznenađenje kada je saznao da se ovaj nije osećao skroz prijatno u toj tematici. Mislim da je već dovoljno teško za muškarca (pogotovo iz onog vremena) da piše uverljive ženske likove, a raditi to u oblasti koju ne poznaješ je, k'o što Jusko kaže, impresivno postignuće.
Ako Starr nije dobro poznavao temu pre nego što se latio stripa, postao je i više nego stručan. Neko je jednom napisao na ovom forumu da je Alan Moore najviše proučio materiju za jedan strip u istoriji tog medija kada je pisao From Hell. Netačno. Ovo je sasvim drugi, viši nivo "proučavanja materije". Ne kažem da je Starr to jedini uradio - neki Japanci mi padaju na pamet, kao i Carl Barks sa proučavanjem geografije, a siguran sam da ima i drugih - ali je svakako jedan od najjačih kandidata za to mesto "najobimnijeg proučavanja".
Postoji dobar članak o ovom stripu, ali, avaj, na španskom je jeziku. No, uvek možete koristiti Google-ovog prevodioca  . Svakako nešto najbolje o stripu što se može naći onlajn, uz onaj Mendezov tekst - pominjan na temi o Starru - ali taj je out-of-internet-continuity.  U tom španskom članku se kaže kako je to jedan od nekoliko stripova tog doba koji prevazilaze konzervatizam svog vremena.
U vezi toga, zanimljivo je da i Mendez ne smatra Kelly Green nekim "izgubljenim remek-delom". Nekad se desi da se scenarista i crtač dopunjuju svojim jakim stranama, ali ovde je, po Mendezu, bio suprotan slučaj. Starr je bio liberalan koliko je Drake bio konzervativan i taj raskol ne ide u prilog stripu. (Što kao primedba ima smisla; da je taj strip prosti zbir njihovih veština kao pisca i crtača, bio bi jedan od najboljih stripova ikada.)
Sve u svemu, kako Jusko kaže, lepo da nove generacije mogu da vide kako izgleda jedan od vrhunaca umetničke forme. Još kada bi doštampali prvi tom...
|
In Love, if Love be Love, if Love be ours,
Faith and unfaith can ne'er be equal powers |
Edited by - ridiculus on 28/09/2021 21:28:56
|
|
|
going going
Advanced Member
Serbia
11344 Posts
Member since 24/04/2012 |
Posted - 29/09/2021 : 03:50:01
|
| Koliko spominjes ovaj strip i Starra, sad se i meni bas cita ovaj strip! Mozda se neko od domacih izdavaca i odvazi mada sumnjam, od novinskih stripova kod nas samo donekle imaju prodju provereni klasici kao sto su Rip Kirbi i Princ Valijant. Ne znam da li je CK zavrsila svog Flasha Gordona? Videcemo kako Makondo bude napredovao sa Cisko Kidom pa se mozda neko i odvazi na ovako nesto. Ali deluje kao preobiman i pretezak projekat. |
 |
|
|
ridiculus
Senior Member
1403 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 29/09/2021 : 16:45:44
|
Ni ja ne verujem da neki domaći izdavač može da iznese takav projekat - da nije bilo Pelta možda se ne bi dogodio ni u Americi. Nisam video Makondovo izdanje Lansa; to je lep strip i nije dugačak, pa nije bilo nemoguće objaviti ga. Šta je sa Darkwoodovom Modesti Blejz?
Ne znam za Flaša Gordona, ali taj strip je danas prilično zastareo, a čak i u svoje vreme nije bio mnogo više od kopije Barouzovih dela. S druge strane, Rejmond je tata-mata za većinu crtača, čak i danas, ali ne verujem da bi taj aspekt privukao značajan broj novih čitalaca koji ionako u stripu traže pripovedanje, ne "dobar crtež" u smislu ilustracije.
Novinski strip kod nas ima publiku koja se sastoji uglavnom od nostalgičara, ali Meri Perkins ne spada u lektiru na kojoj su stripofili u našim krajevima rasli. Elem, to i jeste "strip za odrasle", u smislu da se bavi ozbiljnim temama, pa i to dodatno komplikuje stvari. U prevodu, ko je mogao da uživa u tom stripu o "ono vreme", danas je ili mrtav ili jako star. Iako se možda na prvi pogled čini da nije tako (po odrednici "sapunica" i tako to), On Stage je svetlosnim godinama iznad Ripa Kirbija po likovima i dijalozima, a da ne pominjem Srce Julije Džons. Nije čudno da i Mendez i Jose Maria Conget (španski književnik koji je napisao gore linkovani članak) porede taj strip više sa filmom All About Eve, jer to jeste najprirodnija asocijacija.
Evo još malo ranog promotivnog materijala:
 |
In Love, if Love be Love, if Love be ours,
Faith and unfaith can ne'er be equal powers |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1403 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 29/09/2021 : 21:35:43
|
A evo u čemu ovaj strip blista i dan danas, između ostalog:
Izrazi lica grofa koji odlazi sa Meri Perkins i lika u prednjem planu sve govore. "Evo, vidiš?"
Stan Drake je imao Polaroidov "instant" foto-aparat - prema nekim svedočanstvima bio je prva osoba u Njujorku koja ga je kupila. Ta nova tehnologija je omogućavala običnim građanima da prave fotografije, tako da je Drake mogao da usnimava ljude i mesta oko sebe i upotrebi dobijene slike kao osnovu za strip. Zato je Drake uspeo da uhvati naturalistički pokret i izraz na način na koji ni Raymond pre njega to nije uspevao. Posle smo imali gomile crtača koji su išli po Njujorku i fotografisali objekte koje će posle crtati, ali Drake je to radio prvi.
Starr je otišao još dalje. Budući da je jedna od glavnih tema On Stage-a svet glumaca, i da je Starr upoznao mnoge u toku pisanja/crtanja stripa, neke iskoristio kao osnovu za likove, sa nekima čak postao prijatelj, logično je da je otišao u sofisticiranu gestikulaciju koju ni Drake nije mogao da prikaže.
A u današnje vreme, kada neki cenjeni crtači mogu, uz pomoć silnih računarskih pomagala, da prikažu čak dva različita izraza lica, ovaj pristup od pre 50-60 godina dođe kao neko iznenađenje, skoro pa revolucija.
|
In Love, if Love be Love, if Love be ours,
Faith and unfaith can ne'er be equal powers |
Edited by - ridiculus on 29/09/2021 21:43:19 |
|
|
|
JAH WOBBLE
Average Member
628 Posts
Member since 20/01/2009 |
|
|
ridiculus
Senior Member
1403 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 02/10/2021 : 15:45:21
|
Na istom sajtu imaju i primere iz drugog toma, ali nemam ta dva, pa nisam hteo da insistiram na njima. Sam Starr je smatrao da je strip uhvatio pravi ritam tek od "sredine 60-ih", što znači oko 6. ili 7. toma. S druge strane, Busieka su jednom pitali za preporuku, koji su najbolji delovi stripa, a on je odgovorio "1958-1972", što bi značilo tomovi 2-11. Meni se sviđa sve što sam video, iako je prvi tom verovatno bio samo zagrevanje. Treći mi je posebno drag, jer su tu priče koje sam prvo čitao (npr. poslednji primer iznad) i prvog sam ga kupio, pa sam imao najviše vremena da razmislim o njegovom sadržaju.
Pelto mi je javio pre neki dan da je našao "poslednju kutiju" sa primercima 5. toma. Uvek me je čudilo zašto bi taj tom bio rasprodat, a 4. i 6. ne, ali sada znamo odgovor.  |
In Love, if Love be Love, if Love be ours,
Faith and unfaith can ne'er be equal powers |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1403 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 02/10/2021 : 16:02:22
|
A pošto priče iz trećeg toma znam gotovo napamet, evo šta sam primetio pre neki dan.
Tražio sam neke primere stripa Secret Agent Corrigan (bivši Secret Agent X-9) kojeg su radili Al Williamson i Archie Goodwin, počev od 1967. Objavljivan je kod nas u Stripoteci (i drugde; drugi će znati preciznije), ali nisam ga čitao od tih svojih mladalačkih dana. Elem, naleteo sam na ovo:
To je iz 1969, i nalazi se u drugoj kolekciji od IDW-a.
A evo kaiša iz On Stage, april 1959:
Ne mogu biti siguran ni da Starr nije skinuo kadar iz nekog starijeg stripa, ali... zanimljivo. |
In Love, if Love be Love, if Love be ours,
Faith and unfaith can ne'er be equal powers |
Edited by - ridiculus on 02/10/2021 16:09:29 |
|
|
|
going going
Advanced Member
Serbia
11344 Posts
Member since 24/04/2012 |
Posted - 04/10/2021 : 23:27:59
|
quote:
Originally posted by ridiculus
Nisam video Makondovo izdanje Lansa; to je lep strip i nije dugačak, pa nije bilo nemoguće objaviti ga. Šta je sa Darkwoodovom Modesti Blejz?
Lansa i Cisko Kida hocu da nabavim. Dakrvud nastavlja sa Modesti izaslo je tri od planiranih 12 knjiga i stvarno je vrhunsko uradjeno izdanje i bas ga preporucujem!
A Mary Perkins iz kadra u kadar sve primamljivija za citanje! |
Edited by - going going on 04/10/2021 23:28:24 |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1403 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 05/10/2021 : 11:05:35
|
quote:
Originally posted by going going
A Mary Perkins iz kadra u kadar sve primamljivija za citanje!
Tako sam i ja počeo da čitam strip. Tek ove godine, iako znam za njega odavno, i znao sam da ga mnogi ljudi čiji rad pratim preporučuju. Čak ni iz Stripoteke ga se ne sećam (a i poklonio sam svoju kolekciju pre 20 godina). Ali sve sam mislio "nije to za mene" ili "imam druge prioritete". A onda sam video jedan kaiš, drugi, treći, nedeljnu tablu, dve - i više nije bilo nazad.
Pa, čovek se uči dok je živ.
Donji deo nedeljne table koja je, na neki način, SPOJLER, pa sam zato isekao gornji deo:
Ovo je u originalnoj rezoluciji, ali, da se ne razmazite, ponavljam da u kolekcijama nije štampano u boji.
Kaže Jusko da, osim Raymonda, retko ko je u istoriji medija uspeo da crta odeću i njene teksture i nabore dobro i realistično kao Starr. |
In Love, if Love be Love, if Love be ours,
Faith and unfaith can ne'er be equal powers |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1403 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 10/10/2021 : 16:56:29
|
quote:
Originally posted by ridiculus
Imam utisak da postoji neki zazor od ovog stripa kod domaćih kritičara.
Ovde na sajtu sam našao ovaj strip pomenut samo nekoliko puta.
quote:
Originally posted by The Hammer of Hell
U Stripoteci Conan i Thor koje je uglavnom radio raymondovski Buscema, u Eksu Spiderman Johna Romite, koji bi, da nije propao novinski strip, možda još i danas crtao ljubiće stila Julije Jones i Mary Perkins, praktično posljednjih popularnih novinskih stripova.
U gornjoj poruci ovaj strip nije pomenut u negativnom kontekstu - barem ne u nameri pisca. Ali takva karakterizacija može da navede na krivi trag. Više je Rip Kirby "ljubić" nego On Stage. Vidite kako lukavo izbegavam ime Mary Perkins? Ali s razlogom, jer to nije originalni naslov.
Ovo:
je češća pojava u tom stripu nego u On Stage. E sad, druga je stvar što je jedan od glavnih odnosa u ovom drugom onaj između Mary Perkins i Pete-a Fletchera, ali to je jedan vrlo realističan i zreo - da kažem kompleksan - odnos, sve više kako vreme odmiče.
A Mendez kaže na svom sajtu:
quote:
Ovaj se strip opire lakom objašnjenju ili kategorizaciji.
On Stage... je bio sapunska opera bez ljubavnih priča, ili, u najmanju ruku, bez ljubavnih priča kakve bi neko očekivao. Prošli bi meseci bez jednog jedinog poljupca ili zagrljaja, a kamoli izjavljivanja večne ljubavi.
Tačno. Moguće da je u samom početku bio više usmeren na takvu tematiku - nisam siguran jer nemam prva dva toma, iako sam čitao neke delove - ali kasnije se to izgubilo. U čitavom trećem tomu ima vrlo malo ljubavne tematike.
Evo šta kaže čovek koji se prvi put susreo sa stripom ove godine:
quote:
Izvučeno iz police i pročitano bez ideje šta da očekujem od stripa ili autora. Na osnovu naslova uvek sam pretpostavljao da je u pitanju romansa, i posle čitanja celog toma nisam siguran šta je. Koristeći poređenje sa televizijom nazvao bih Mary Perkins On Stage dramom.
(Iz onog prikaza koji je JAH WOBBLE postavio, a tu je još u pitanju prvi tom, verovatno "najrizičniji", jer još nije bilo jasno, čak ni Starru, u kom smeru će strip da krene.)
Srce Julije Džons je malo drugačija zverka. To jeste o ljubavnim problemima dve sestre iz provincije. S druge strane, On Stage je o svemu van provincije: o visokoj modi, o umetničkoj i društvenoj eliti, o pozorištu i medijima, o kultu zvezda, o društvenim promenama, začinjeno misterijom i intrigom u vidu međunarodne špijunaže i, ponekad, egzotičnih lokacija.
Ili, da kažemo prostije, On Stage je o "američkom snu". |
In Love, if Love be Love, if Love be ours,
Faith and unfaith can ne'er be equal powers |
Edited by - ridiculus on 10/10/2021 18:04:47 |
|
|
|
anto
Advanced Member
Serbia
20708 Posts
Member since 29/06/2008 |
Posted - 10/10/2021 : 23:29:35
|
Meri Perkins i Julija Džons su predobri stripovi,jedni od onih za sva vremena;mislim pričom,jer o kvalitetu crtežu je izlišno i pričati.
Godinama se nadam da će neko krenuti sa izdavanjem ova dva serijala,makar i nekih best of kompilacija.Uz Kenjona,ovo su mi najpriželjkivaniji novinski stripovi.Dobro,i Ben Bolt.Ne računajući Gotfredsonovog Mikija.
Inače sam slab na američki novinski strip,i sa velikim guštom ih skupljam.
Lens je inače dobro odrađen,nemam oko kao ti Ridikjuluse,ali nemam zamerku. |
Dajte nam Ralph Azhama;može i mekokoricen (ali u boji obavezno)! |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1403 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 13/10/2021 : 15:52:38
|
Sledeći podatak se može naći u magazinu Ebony za novembar 1966:
Ebony je bio (i ostao?) najprominentniji časopis za Afro-Američku zajednicu - oni bi trebalo da znaju o čemu pričaju.
U nastavku istog tekstu (o crncima u novinskom stripu):
Ukratko, 4 lista su otkazala strip posle gornje epizode. (Ta priča se nalazi u 4. tomu.)
Jedan od mnogih primera kako je ovaj strip bio ispred svoga vremena.
|
In Love, if Love be Love, if Love be ours,
Faith and unfaith can ne'er be equal powers |
Edited by - ridiculus on 13/10/2021 16:01:18 |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1403 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 16/10/2021 : 22:01:14
|
Takođe, još jedno pominjanje:
quote:
Originally posted by ninel
A po drugoj strani mogao bi stavit i pokoji kaiš Meri Perkins, koja je pak školski primer kako se strip NE SME CRTATI.
Svašta.
Šta bi Eddie Campbell rekao na to? Sigurno nešto što forumski bonton ne dozvoljava da ponovim.
Campbell, koga naši ljudi znaju pre svega kao crtača From Hell (aka Pakao), napisao je predgovor za 4. tom, budući da je njemu On Stage jedan od "tuceta omiljenih stripova". Tu priča o nekim formalnim odlikama Starrovog pripovedanja i analizira jednu nedeljnu tablu. Ono što nije tu primetio, ali jeste na svom blogu, je o Starrovoj upotrebi "pričajućih zgrada". Pod tim se misli na balončiće koji upućuju na građevinu (ili vozilo u daljini), bez pogleda na likove. Imate bar dva primera negde iznad na ovoj stranici. Taj pristup je bio izašao iz mode kada je Campbell pisao svoja zapažanja o ovom stripu jer je u vreme Vertiga početo sa prebacivanjem teksta iz balona u narativne trake (kutije?), u takvim situacijama.
"Vratite ga", kaže Campbell za pristup.
Kada već pričamo o formalnom pristupu, bitno je i sledeće. Starr vodi svoju priču uglavnom dijalozima i akcijama likova. Vrlo malo ima teksta u obliku naracije, i tada se obično koristi za:
1. promenu mesta ili vremena radnje;
2. rekapitulaciju na početku nedeljne table ili dnevnog kaiša odmah posle nje;
Postoji nekoliko situacija u kojima je strip mogao da prođe bez naracije, oslanjajući se samo na sliku, ali tek je to vrlo redak slučaj. Mnoge ključne scene su bez teksta ili je ovaj vrlo kratak u njima - i stoga efektan.
Ovo je jedan relativno "tipičan" kaiš po strukturi, ako se tako može reći.
Treba pohvaliti i upisivača, Bena Odu, koji je radio na nekoliko stripova istovremeno. (Osim On Stage, znam i za Srce Julije Džons i Dondi-ja, ali ima ih još.) Pošto smo pričali o tim stvarima na temi o upisivanju, treba pomenuti da je u ovom slučaju sasvim jasno da Oda podebljava samo reči koje su naglašene u izgovoru.
A sami dijalozi su, kao što rekoh, sam vrh u okvirima novinskog stripa. Campbell kaže u svom predgovoru i analizi table
quote:
Prva stvar koja me je impresionirala je inteligencija dijaloga.
Na jednoj tribini pre desetak godina, na konvenciji u San Dijegu, Starr je na pitanje zašto njegov strip ima neprolaznu vrednost odgovorio da je sledio savet Raymonda Chandlara da ne koristi sleng. Čuješ li, Azzarello? A, ne, dojebiga, nisi čuo na vreme...   |
In Love, if Love be Love, if Love be ours,
Faith and unfaith can ne'er be equal powers |
Edited by - ridiculus on 16/10/2021 22:02:38 |
|
|
|
Peyo
Advanced Member
Croatia
10047 Posts
Member since 28/10/2005 |
Posted - 16/10/2021 : 22:46:00
|
@ridiculus
Uživam u ovim Starrovim crtežima/scenama/tablama koje ovdje stavljaš.
Htio sam već i prije ovo napisati: Tvoji postovi su vrlo zanimljivi i značajno doprinose zanimljivosti i živosti foruma. Samo tako nastavi. |
|
|
|
izivko
Advanced Member
.jpg)
Germany
11663 Posts
Member since 25/07/2003 |
|
|
ridiculus
Senior Member
1403 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 17/10/2021 : 14:39:59
|
Hvala, trudim se.
quote:
Originally posted by Peyo
Uživam u ovim Starrovim crtežima/scenama/tablama koje ovdje stavljaš.
Za ovaj je strip, više nego što je normalno slučaj, vrlo važno da reprodukcija bude dobra, a po mogućstvu odlična. Ne zato da bi se (samo) divili elegantnim potezima četkicom na naborima odeće, već zato što je i bitno za narativ. Izrazi lica su često ključni, i jedan od najjačih crtačkih aduta ovog stripa, a razlike mogu biti vrlo suptilne. Starr je imao neverovatnu sposobnost da nacrta dva lica, prividno vrlo slična, osim u jednom detalju, naizgled malom, ali dovoljnom za pažljivog čitaoca da ovaj u trenutku shvati ko je ko na slici (nezavisno od odeće ili frizure).
A i najelegantnije nacrtane šake koje sam video u stripu su jedno od vizuelnih blaga ovog naslova. |
In Love, if Love be Love, if Love be ours,
Faith and unfaith can ne'er be equal powers |
Edited by - ridiculus on 17/10/2021 14:40:52 |
|
|
|
Peyo
Advanced Member
Croatia
10047 Posts
Member since 28/10/2005 |
|
|
ridiculus
Senior Member
1403 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 17/10/2021 : 19:52:25
|
Ovakvi linkovi (kao ovaj drugi) ne funkcionišu u ovom hibridnom obliku, pa evo da drugi vide na šta si mislio:
Od ovih prikazanih, samo su Raymond, Foster, i Starr "realisti", mada Starr ume da upotrebi i druge elemente, kada želi. Možda Andriola u nekom periodu, ne znam - od Kerry-ja Drake-a sam pročitao samo nekoliko tabli, ali one više liče na Dicka Tracy-ja. Iz novijeg vremena, koje ova slika ne kači, nije niko.
Andriolino mesto u ovakvoj ekipi je, doduše, upitno, a mislim i da je bio neki skandal oko toga. Nagrada Reuben je namenjena "cartoonist"-ima, ljudima koji i crtaju i pišu, a ovaj je bio samo crtač (a čak ni to ne uvek - ponekad je imao anonimnu zamenu, takozvanog duha).
Postojala je i jedna mnogo manje prestižna nagrada od Reubena, zvana Alley, koju je dodeljivala fanovska zajednica tokom 60-ih. Roy Thomas je bio uključen u to. Uglavnom se odnosila na strip-sveske, ali od 1966-69. davali su nagrade i za novinski strip.
The Best Human Interest Strip za 1966? On Stage. Za 1967? Isto. Za '68. takođe. E, '69. su spojili kategoriju sa avanturama, pa je nagradu odneo Princ Valijant.
Generalno, ovde sam hteo da pišem o samim pričama, kao i da napravim spisak svih epizoda u okviru stripa, kao što su to ljudi radili sa Kirbijem i sličnim stripovima, i onda će se bolje videti šta je objavljeno kod nas i kako se to uklapa u celinu. Ali tek treba da mi stigne tom 5, koji je jedno vreme bio nedostupan, pa ću prvo to sačekati. |
In Love, if Love be Love, if Love be ours,
Faith and unfaith can ne'er be equal powers |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1403 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 20/10/2021 : 00:49:14
|
Prvo da vidimo kako je izgledalo nekoliko pokušaja ponovog štampanja epizoda ovog stripa pre osnovanja kompanije Classic Comics Press.
On Stage je tokom 70-ih često izlazio u fanzinu Menomonee Falls Gazette, koji je u crno-belom obliku donosio mnoge američke i britanske novinske stripove, i starije i tekuće. Neki su se tek tu upoznali sa stripovima objavljenim mnogo godina ili čak decenija ranije - na primer, Eddie Campbell, budući Britanac, nije čitao najveći deo On Stage u realnom vremenu, već u ovom fanzinu.
Sredinom 80-ih su se pojavila dva izdavača koja su u svojoj ponudi imala i starije novinske stripove i tu se našao i ovaj.
Prvi je bio mali kanadski izdavač Dragon Lady Press. Oni su objavljivali nekoliko naslova, a jedan je bio The Best of the Tribune Co, koji se posle 4 broja pretvorio u Thrilling Adventure Strips, ali suština je ostala ista: probran izbor stripova u vlasništvu sindikata Chicago Tribune/New York News. Iz nekog razloga stripovi koje je distribuirao taj sindikat nikad nisu bili posebno popularni kod nas (Terry and the Pirates, On Stage, Dick Tracy, Brenda Starr, Little Orphan Annie...), za razliku od onih od King Features (Prince Valiant, Rip Kirby, The Phantom, Mandrake the Magician, Secret Agent Corrigan, The Heart of Juliet Jones...).
Pod ova dva naslova je ukupno izašlo 10 svezaka, a On Stage je bio u prvoj i devetoj:
 
Drugu ilustraciju je radio uvek sjajni Alex Toth!
Predgovor za prvi broj:
A ovako izgleda unutrašnjost:
Kao što vidimo, čitava nedelja je štampana na dve strane: 6 kaiševa na jednoj i crno-bela nedeljna tabla na drugoj. Kod predgovora vidimo i sadržaj, gde su priče identifikovane prema vremenu objavljivanja. Za razliku od Ripa Kirbyja ili Modesty Blaise, priče iz ovog stripa uglavnom nemaju naslove. Izuzetak je sledeća kolekcija, koja je pomenuta i u gornjem predgovoru.
Blackthorne Publishing je drugi od izdavača koje smo gore pomenuli, i oni su imali seriju posvećenu dobitnicima nagrade Reuben, gde se našao On Stage sa dve epizode. Bila je planirana i druga knjižica, ali nije se obistinilo. Ova verzija je izgleda bila "heavy edited", ali nisam saznao šta to tačno podrazumeva.
Zanima me da li je Stripoteka koristila neka od ovih izdanja... |
In Love, if Love be Love, if Love be ours,
Faith and unfaith can ne'er be equal powers |
Edited by - ridiculus on 20/10/2021 00:56:55 |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1403 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 27/10/2021 : 22:41:20
|
Evo jedne nedeljne table iz '59-e u svoj njenoj kolorisanoj slavi.
Nema ljubljenja? Tepanja? Romantike? Hm, možda ovaj strip ipak nije strogo ljubavni, osim ako tu ne ubacimo i ljubav prema životinjama... deci, roditeljima, profesiji, domovini...
Inače, ovi crni krugovi duž leve ivice su rupe od držača u fascikli... |
In Love, if Love be Love, if Love be ours,
Faith and unfaith can ne'er be equal powers |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1403 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 29/11/2021 : 23:44:49
|
Da ne zaboravimo topik, ima još mnogo toga da se kaže.
Gde ste videli ovakvo tretiranje glavnog lika? Ali takav vam je Johnny Q, pomorac sumnjive reputacije i prošlosti.
|
In Love, if Love be Love, if Love be ours,
Faith and unfaith can ne'er be equal powers |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1403 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 26/12/2021 : 22:48:46
|
Planiram neki opis pojedinačnih tomova tokom novogodišnjih praznika, ali evo pre toga nečega što sam odavno želeo da uradim.
Marry Perkins On Stage versus Rip Kirby!
Neko poređenje je neminovno, a pošto odavno nisam čitao Modesty Blaise, a o Heart of Juliet Jones ne znam dovoljno da bih smeo da upustim u tako nešto, ostaje Kirby kao najpodesniji reper.
Ukratko, Alex Raymond je neprevaziđen u tehničkom smislu, u okvirima stripa, novinskog ili ne. Ali, u nekim aspektima Starr mu je ravan ili čak bolji - na primer, prikaz odeće ili, u drugom slučaju, gestikulacije i izrazi lica.
Raymond je sigurno više pažnje poklonio pojedinačnim kadrovima, ali imao je i više vremena za tako nešto. Imao je da isporuči "samo" 6 traka nedeljno, dok je Starr imao na to i jednu čitavu "tablu". Zato je Starr uvek imao pomoćnika koji je bio zadužen za pozadine, a u nekoliko kraćih perioda tesnih rokova i zamene. Raymond je po svim svedočanstvima uvek radio sam, i manje je koristio tehnološka pomagala, i stoga njegov rad ima veći umetnički "integritet", vizuelno.
Što se tiče chiaroscura (svetla i senke), tu su rame uz rame.
S druge strane, Starr je daleko bolji pripovedač. Najbolji primer Caniffove škole, koja veliku pažnju poklanja dramatici i emociji. U poređenju sa načinom pripovedanja iz On Stage, Raymond je crtao sinopsise za priče, skraćene prikaze. Kada se na to doda i daleko bolja upotreba teksta - ili, da kažem, integracija teksta sa slikama - Starrov rad je daleko čitljiviji. Malo ima takozvanih "kutija sa tekstom" i uglavnom dijalozi vode priču. Ili akcija, koja se prikazuje vizuelno.
Pošto je Starr imao i nedeljnu stranu na raspolaganju, koja se nadovezuje na dnevne kaiševe, imao je i više prostora da naglasi određene momente u priči. Poput Caniffa, i ovde su mnogi najupečatljiviji trenuci bez teksta. Lettering je takođe bolji u On Stage, raznovrsniji i bogatiji.
Mary Perkins na Olimpu, Mary Perkins protiv Marsovaca, Mary Perkins protiv vampira - sve to nećete čitati, jer ne postoji . Priče su uvek u granicama prihvatljivog, čak i kada je (faktički) malo verovatno - da sad ne citiram Holmsa... Ovim se (u negativnom smislu) posebno ističe kasniji period Kirbyja, posle Raymonda (iako je Prentice jako dobar crtač).
Ali zato možete čitati priče o producentu koji pokušava da siluje Mary, o prvom crncu (u stripu) sa uglednim položajem u društvu, o najboljem sovjetskom/ruskom liku u američkom stripu sve tamo do 80-ih, o tome kako Mary inkognito odlazi da gleda erotski film, o opsesiji zvezda slavom ili okultizmom, o opsesiji fanova zvezdama, o zavisnosti od droga (pre sličnih pokušaja Marvela i DC-ja) i mnogim drugim stvarima koje niko nije radio u novinskom stripu. Niko nikad.
Daleko sam od kraja ovog stripa, ali do sada nisam video dve priče koje su slične, što na duže staze igra veliku ulogu.
Hoću da kažem, u ovom domenu Rip Kirby nije konkurencija. Suviše je scenaristički zakucan u svoje doba.
|
In Love, if Love be Love, if Love be ours,
Faith and unfaith can ne'er be equal powers |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1403 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 03/01/2022 : 17:27:09
|
Kako je ovo jedan od dva stripa kojima sam posvetio najviše vremena prethodne godine, red je da kažem ponešto o konkretnim pričama. (Drugi strip će dobiti posebnu temu uskoro.) Svaki tom će imati zaseban post, redom kako su hronološki poređani, ali to nije redosled kojim ću pisati. Već rekoh da nemam prva dva toma (kao ni nekoliko poslednjih), a peti sam dobio tek pre koji mesec, i još ga nisam pročitao. Ovde ću reći par stvari koji se odnose na čitav serijal, odnosno izdanje.
Naravno, govorim o izdanju Classic Comics Pressa.
Glavni problem je bio način konzumacije. Novinski stripovi nisu pravljeni za kolekcije. Pod tim ne mislim samo na neprestano objašnjavanje čitaocima kakva je situacija koja ih čeka - ponekad objašnjenja nema uopšte, onih koja bi u klasičnom stripu u sveščicama, magazinima, ili albumima postojala. Na primer, sledeće dve trake iz On Stage idu jedna za drugom:
Prelaz se zasniva na tome da je u pitanju novi dan, i čitajući ovo u novinama, dan za danom, to je intuitivno jasno, dok u kolekciji može malo da remeti kontinuitet i fluidnost čitanja, pogotovo ako se događa često (a u ovom stripu se događa). S druge strane, ovde nema mnogo narativnog ponavljanja, osim što je najčešće prvi kadar u sedmici ponavljanje nečega iz nedeljne table, ali čak i on obično sadrži bar nešto novo.
Moje rešenje je bilo negde u ogromnom prostranstvu između čitanja kako je strip originalno bio čitan i gutanja u jednom dahu. Nemam 22 godine da potrošim na ovaj strip, a, opet, bindžovanje stvari koje nisu pravljene za tako nešto izbegavam. Recimo da će mi ovim tempom biti potrebne 2-3 godine da pročitam strip u celini, ali to je oko 3 i po hiljada stranica, i liči, što bi rekli, na gustiranje najboljeg starog vina, malo po malo.
Ali domaći izdavači su imali drugi problem sa ovim stripom, i to veliki. Postoje samo dva načina da se ovo objavi kako treba: da cela sedmica materijala ide na dve strane (6 kaiševa + nedeljna tabla) ili na tri (po 3 kaiša + tabla). Svaka druga varijanta bi presekla tablu, koja je celina, na dva dela, i poremetila kompoziciju čitavog stripa, i dovela do (nepotrebnog) ponavljanja motiva i kadrova. Zdravo, Strip Arte! Zdravo, Stripoteko!
Već sam rekao drugde da bi bilo najbolje za (bilo koji) novinski strip da ima što manje kaiševa po strani (zbog vizuelnog ponavljanja i jednoličnosti u veličini kadrova), i u izdanju o kojem pričam imamo 3. Krenimo onda! |
In Love, if Love be Love, if Love be ours,
Faith and unfaith can ne'er be equal powers |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1403 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 03/01/2022 : 17:31:34
|
Mary Perkins On Stage, tom I
(Trenutno out-of-print, pa nemam pristup. Čekam neko doštampavanje, pa ću se vratiti na ovo.) |
In Love, if Love be Love, if Love be ours,
Faith and unfaith can ne'er be equal powers |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1403 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 03/01/2022 : 17:33:29
|
Mary Perkins On Stage, tom II
(Takođe out-of-print, ali najavljen je novi tiraž za proleće ove godine, pa ću ga naručiti.) |
In Love, if Love be Love, if Love be ours,
Faith and unfaith can ne'er be equal powers |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1403 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 03/01/2022 : 18:43:24
|
Mary Perkins On Stage, tom III (april 1959 - jun 1960)
(Nisam našao sliku u obliku onih pređašnjih, a da je dobra rezolucija, pa evo ove. Ilustracija je ista ona kao i na knjizi.)
Prvi tom koji sam nabavio. I on je bio out-of-print u trenutku kupovine, ali našao sam ga na Amazonu. Malo duži od prvog toma, otprilike u rangu drugog. Oko 14 meseci materijala, 60 nedelja, u vidu 6 priča. Ove se prelivaju jedna u drugu bez prekida, i donja podela je praktična, ne bukvalna.
- Filmski festival na Rivijeri (9 sedmica)
- pravljenje pozorišne predstave sa novim, obećavajućim režiserom (11)
- pas Coppy, aka Copper King, zvezda mnogih filmova, ali sada već u poznim godinama (10)
- venčanje i komplikacija koja sledi (13)
- TV šou Bud-a Birdie-ja (7)
- mladi beskućnici kojima je data šansa da budu glumci (10)
Ne postoji mogućnost da opišem ove priče a da ne stavim nikakav spojler, i zato sam lepo stavio "venčanje". Da, venčanje Mary Perkins i Petera Fletchera, jedna od stvari po kojima se ovaj strip razlikuje od svih drugih "sapunskih opera" ili romantičnih stripova ili nazovite ih kako hoćete. Ovo je treća godina postojanja stripa i nema više pitanja "da li će?", "da li je voli?", "šta ako...?" i ostalo čime se romanse opterećuju. Jer ovo nije strip o tome. Iako jeste (između ostalog) o njihovom odnosu, koji će kasnije imati mnogo uspona i padova.
Humor je značajan element ovog stripa, i na gornjoj tabli ga ima dosta. "Ja ću prevoditi"
Ovaj tom počinje tamo gde se drugi prekinuo: završeno je snimanje horor filma sa Mary Perkins u glavnoj ulozi, i ona i njen producent odlaze na francusku rivijeru da ga prikažu na znamenitom festivalu.
Nema mnogo sličnosti među različitim pričama, kao što rekoh. Jedino što je u prve dve glavni suparnik Mary ženska osoba, i to glumica željna pažnje. Ali Oola LaBelle (dao sam primer sa njom ranije na temi) je rađena po uzoru na Brižit Bardo i sasvim je drugačija od Care Wayde (takođe, primer je gore), koja je odlična glumica i želi pozornicu za sebe. Njena "bitka" sa Mary je meni jedan od vrhunaca ovog toma. Nema nikakvog fizičkog kontakta, sukobljavaju se glumačke sposobnosti, u sred izvođenja scene pred publikom. Američki strip to retko radi, čak i danas, a u ono vreme mislim da je bilo nepostojeće. Japanski strip to radi često, iako dramatizuje do apsurdnih razmera. (Na primer, obračun kuvara, ili igranje goa, i slično.)
Bilo je humora, bilo je drame (i melodrame), bilo je ozbiljnih situacija, i čak opasnosti po život nekih likova. Dotaknute su ozbiljne teme, uz dosta avanture. Bilo je i odličnih preokreta. Na primer, peta i najkraća priča, ima jedan takav. Nema mnogo smisla pričati o predvidljivosti - rešenje mi je bilo u opsegu mogućnosti - već je stvar u tome da bi svaki drugi završetak bio nezadovoljavajući. Ili bar manje zadovoljavajući.
Ima akcionih scena, ali Mary ne učestvuje u njima. Akrobatika i fizički obračun nisu njena jača strana. Sa druge strane, ona je katalizator radnje u svim slučajevima. Bez njenih odluka ništa ne bi bilo kao što je bilo. |
In Love, if Love be Love, if Love be ours,
Faith and unfaith can ne'er be equal powers |
Edited by - ridiculus on 03/02/2022 12:37:51 |
|
|
|
Topic |
|
|
|
Mary Perkins on Stage
