| Author |
 Topic  |
|
naker
Advanced Member
4548 Posts
Member since 05/06/2020 |
 Posted - 28/12/2023 : 21:49:39
|
Roshalde (Herman Hese)
Roshalde je naziv imanja na kojem živi bogati neispunjeni slikar sa ženom koju više ne voli, sa starijim sinom koji ga mrzi, i sa mlađim sinom kojeg voli najviše na svetu. Prelepo imanje se nalazi na zabačenom mestu, u miri i tišini, idealna lokacija za imućno gazdinstvo, koje ima prostranu kuću, park, baštu, atelje, jezerce, golubarnik, sve što je potrebno jednoj porodici za srećan život. Ali sa prolaskom godina neka senka pada na Roshalde; tuga, nezadovoljstvo i depresija sve češće postaju svakodnevna pojava..
Hese sa ovim romanom sukobljava ideju osnivanja porodice kao fizičkog poriva, sa idejom duhovnog ispunjenja kroz stvaranje umetničkih dela. Bogati slikar je uspešan i cenjen umetnik, njegove slike su hvaljene i dostižu veliku vrednost na tržišu, ali uspeh u karijeri dovodi do neuspeha u porodičnom životu jer ne uspeva da se poveže sa članovima svoje porodice, on postaje uljez, stranac u sopstvenom domaćinstvu, što neumitno dovodi do raspada iluzije bračne idile. Takođe, sa ovom knjigom Hese sukobljava Zapad vs. Istok, dva različita sistema vrednosti, tema koja se provlači kroz praktički ceo njegov opus.
Roshalde je jedan od Heseovih ranijih radova, manje hvaljen od nekih njegovih poznatijih naslova, u ovoj knjizi nema toliko puno filosofskih misli koji su tako česta pojava u njegovim romanima, ali po meni delo vredno čitanja  |
 |
|
|
naker
Advanced Member
4548 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 30/12/2023 : 21:19:46
|
Jedna književna avantura (Roberto Bolanjo)
Zbirka koja sakuplja probrane kratke priče iz dve nagrađivane Bolanjove knjižice: Telefonski pozivi & Kurve ubice. Ovaj Čileanac koji je živeo u Meksiku i Španiji voli da piše o mladim ljudima i njihovim idealima i iluzijama, ljubavi, umetnosti i boemskom životu, pisanju, politici, gerili, ubistvima.. Stil pisanja karakterističan za ovog autora je da mu glavni likovi u vidu ispovesti prepričavaju njihov život. Priče iz ove zbirke variraju, ali prosek je na visokom nivou. Bolanjo mi je jedan od dražih pisaca, još nisam pročitao nešto loše od njega. |
|
|
|
naker
Advanced Member
4548 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 01/01/2024 : 19:33:27
|
Pikova dama (A. S. Puškin)
Kratka priča, a toliko puno rečeno. Vojnik ruske armije nemačkog porekla čuje priču o grofici koja se obogatila jer je znala tajnu kartaške igre faro.
Priča o srebroljublju i ljudskoj pohlepi i gramzivosti posmatrano kroz dioptriju ruskog stereotipa o Nemcima kao hladnim, proračunatim ljudima, koji su u stanju sve da urade kako bi se dokopali zlata. Posebna napomena za kraj i epilog priče, koji može da se shvati na više načina u zavisnosti da li više naginjete logičnom, racionalnom objašnjenju, ili nadnaravnom.
Puškin otac ruske moderne književnosti koji je inspirisao Dostojevskog, Tolstoja, Turgenjeva itd., a po ovoj noveli su se radile opere, pozorišne predstave, filmovi.. Lektira. |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1691 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 02/01/2024 : 12:00:31
|
Kao što rekoh prošli put, Nathaniel Hawthorne, Poe-ov savremenik, i jedan od otaca autentične američke književnosti (čiji su temelji i glavni stubovi Emerson i Whitman).
Jedna osoba koju poznajem, i koja je završila francusku književnost, nije čula za njega. Drugi poznanik, koji je završio svetsku književnost, jeste čuo ali nije čitao. Pretpostavljam da je Hawthorne tajno znanje onih koji su završili američku književnost (npr. Dejan Ognjanović, aka Ghoul) ili, eventualno, englesku. I, naravno, svih autodidakta i opsimata i onih kojima je dosta institucionalizovane gluposti, pa su rešili da preuzmu stvar u svoje ruke - uz potpuno odobravanje duha pomenutog Emersona, siguran sam. Self-Reliance.
Hawthorne je potomak puritanaca, i problemi kojima se on bavi su najčešće moralne prirode. The Scarlet Letter se događa u Novoj Engleskoj sredinom XVII veka, nešto pre čuvenog progona veštica u Salemu, dok su Amerikance uglavnom činili ljudi koji su u mladosti svojim očima videli "veselu staru Englesku", i još nisu bili sasvim sumorni kao naredne generacije rođene na Novom kontinentu. To je roman, relativno kraće dužine, ali Hawthorne je napisao, poput Poe-a, i mnogo kratkih priča. Pisao je i prepričavanja nekih poznatih grčkih legendi, namenjena deci. Neke od njegovih kratkih priča su među najboljim koje sam čitao. Na primer, Wakefield.
Ovde mogu bez problema i straha od surovog napada čitalaca koji ne vole spojlere da kažem o čemu se tu radi. Ne zato što je u pitanju "kratka priča", već zato što sam pisac na početku otkriva zaplet. U nekom velikom gradu - zaboravio sam kojem, ali zaista nije ni bitno da li je u pitanju London ili Njujork - jedan čovek odlučuje da napusti ženu na kratko vreme, i preseli se u susednu ulicu pod drugim imenom, živeći nepoznat svima. Štono reč, inkognito. I tako ostaje jako dugo vremena (20 godina, mislim), a onda se vraća ženi i porodici koja misli da je on odavno mrtav.
Dakle, ovde nije toliko bitno šta je on, imenom Wakefield, uradio koliko zašto je to uradio. A upravo tu leži razlog zašto je Hawthorne bio toliko uticajan.
Ovde ću da povučem paralelu sa onim što je John Keats napisao u jednom od svojih pisama bratu, i što je nazvao negative capability. To je sposobnost da se živi okružen misterijom, bez potrebe da se ona "razjasni" i bez želje da se ona obožava. Keats je osnovu te ideje preuzeo od Williama Hazlitta, najvećeg književnog kritičara perioda koji neki od nas danas prepoznaju kao "visoki romantizam", i koji je u tome video osnovu Šekspirovog genija. (Tolstoj je bio suprotan slučaj, jer mu je baš to smetalo kod Šekspira.) Kao što reče Borhes - još jedan književnik koji je bio pod silnim uticajem angloameričke književnosti - Šekspir je bio svako i niko. Najdraže bi mi bilo da tako i ostane.  |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
|
|
|
naker
Advanced Member
4548 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 08/01/2024 : 20:25:55
|
Đavo u brdima (Čezare Paveze)
Tri mlada momka dokono provode letnji raspust, sve je bolje od studiranja, ko će učiti kada prži letnje sunce.. Ali ova letnja idila se ruši kada slučajno nalete na četvrtog momka, momka koji je bogatiji od njih i koji za sobom donosi probleme bogatih ljudi, a donosi sa sobom i svoju lepu devojku.. Četiri mlada momka, jedna devojka, u troje je gužva, ali u petoro je već.. A đavo strpljivo čeka svoju priliku..
Paveze u ovom romanu sukobljava grad vs. selo, i bogati vs. siromašni. Bogati momak je tužan i suicidan jer je uvek od svojih bogatih roditelja dobijao sve što je želeo, i nije naučio da ceni život; dok siromašni momci sa sela žive jednostavno, ali život bogatih ih privlači jer naivno misle da bogati žive kvalitetnijim životom. A niko ne konta da đavo ne bira između bogatih i siromašnih, za njega smo svi mi jednaki, a kada se đavo uvuče u ljudsko srce sreće nema..
Dobar roman, jednostavno i pitko napisan, čitak, ali univerzalno primenljiv. Knjiga sadrži dosta poslovica, filozofskih misli, i lekcija o životu, novcu, ženama.. Dobar Paveze, mudar. |
|
|
|
naker
Advanced Member
4548 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 10/01/2024 : 21:32:22
|
Prva ljubav / Asja (Ivan Sergejevič Turgenjev)
Prva ljubav je priča o mladom momku koji se do ušiju zaljubljuje u devojku stariju od njega. Privlači ga nepredvidljivost njenog ponašanja, čas je razdragana kao neka devojčica, čas je mrtva ozbiljna kao zrela žena. A konkurencija je velika, jer brojni drugi momci i muškarci žele da osvoje njenu ruku.. I moram priznati da nisam uspeo da provalim s kim će dotična gospođica završiti, veliki plus za neočekivan epilog, kraj je nepredvidljiv koliko je i nepredvidljiv karakter glavne heroine.
Asja je priča o momku kojem nude ruku jedne mlade devojke, ali on nije siguran u svoja osećanja. Asja je imala čudno odrastanje, nije normalna devojka, teško kontroliše svoja osećanja, previše je vatrena i nagla, deluje neukrotivo kao neka divljakuša.
Ne mogu reći da sam veliki fan ljubavnih romana i da ih često čitam, ali svidele su mi se ove dve priče Turgenjeva. Jedino moram priznati da sam ostao razočaran što u ovim pričama nema nekog krupnijeg istorijskog konteksta jer sam očekivao portret ruskog društva tog vremena, a to se u ovoj knjižici ne dobija. Kod Flobera sam čitao sličnu priču gde se mlađi muškarac zaljubljuje u stariju ženu, ali tamo se dobija ceo taj istorijski kontekst pred zoru francuske revolucije, ali kod Turgenjeva u ove dve priče toga nema - ovo su "samo" ljubavni romani. |
|
|
|
naker
Advanced Member
4548 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 13/01/2024 : 19:26:37
|
Omon Ra - Viktor Peljevin
SSSR je sjajno napredovao sa istraživanjem svemira i nizali su uspeh za uspehom, kako su se samo prokleti Ameri usudili da ih preteknu kada je u zvezdama zapisano da prvi čovek na Mesecu treba da bude Rus! Ruski državni aparat ne može ovo sebi da dozvoli, i oni nude jednom momku, kojem je životni cilj da leti na Mesec, priliku da ispuni svoj san, da ispuni san svih Rusa, i ispiše istoriju kao prvi Rus koji će sleteti na Mesec..
U ovom pseudo naučno-fantastičnom romanu pratimo ispovesti mladog astronauta koji kroz surovi trening ruskog svemirskog programa saznaje da put na Mesec nije tako lak kao što je on zamislio da će biti. Roman je satira o ruskom socijalističkom društvu i iluziji sovjetskog ideala herojstva, koji ima sve potrebne distopijske elemente iz Orvelove 1984, propraćeno sa suvim ruskim smislom za humor gde moraš potegnuti vodku da bi vic bolje klizao niz grlo.
Sjajan roman, pogotovo kraj i epilog priče. Preporuka. |
|
|
|
naker
Advanced Member
4548 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 16/01/2024 : 20:36:15
|
Gubitnik (Tomas Bernhard)
Tri čoveka, tri prijatelja, tri muzičara, ali samo je jedan izgradio karijeru kao vrhunski pijanista, dok su druga dvojica promenili struku jer nisu mogli da se mere sa veličinom genija svog kolege. Cela knjiga je u suštini tirada o tome kako neko postaje gubitnik zbog kompleksa niže vrednosti jer mu se sruši svet kada spozna da postoji neko ko je bolji od tebe. Opsednuti ljudi koji su egocentrični jer su navikli da se svet okreće oko njih, i kojima sve pada u vodu kada saznaju da nisu centar univerzuma, pa muče sebe i svoje bližnje zbog svog konstantnog osećaja krivice, neraspoloženosti, depresije.
Bernhard ima veoma čudan i unikatan način pisanja: nema poglavlja, nema celina, nema razmaka, rečenice teku i teku kao da ih je pisao neki ludak, repetitivnost je bitan atribut njegovog pisanja jer ponavlja jedno te isto kao da pati od nekog opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Iskreno nije mi jasno kao je čovek uspeo da izgradi karijeru sa ovakvim stilom pisanja, cenim da kada bi neko danas poslao nekom uredniku ovakvu skriptu da bi dobio odgovor: "Šta je ovo jbt, koji je tvoj problem? Idi pa se leči". Bernhard je jako čudan autor, još čudniji i kao čovek, imao je životnu saputnicu koja je bila više od 30god. starija od njega, njemu u suštini nije trebala saputnica već mama, baba, neko da vodi računa o njemu, da se stara o njemu.. Nastrano.
Tanka je granica između ludosti i genija, Bernhard je takav autor. |
|
|
|
naker
Advanced Member
4548 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 18/01/2024 : 20:07:04
|
Beton (Tomas Bernhard)
Jebeš mi sve ako je ovaj Bernhard normalan čovek. Prva polovina romana je bukvalno još jedna tirada bez prestanka gde samo niže i niže repetitivne misli o tome kako je njegova sestra loša osoba. Obsesivno-kompulsivno udaranje u beton i ponavljanje jedno te istih zamerki o njenom životu, ponašanju, karakteru, prijateljima, karijeri, uz neprestano iznošenje subjektivnih tvrdnji o tome u kolikoj meri su nekompatibilni jedno s drugim i koliko je njihov odnos bio nezdrav i toksičan.. U drugoj polovini ove autobiografske knjige pratimo autorov odlazak u Majorku sa svojom prijateljicom, ali neće ovo biti uobičajeno letovanje jer uskoro kreće ludilo..
Čitajući Bernhardove romane ne mogu da odbacim utisak da je ovaj čovek imao žešće komplekse. Bernhard je lujka. |
|
|
|
Shaner
Advanced Member
Croatia
7268 Posts
Member since 24/09/2012 |
|
|
naker
Advanced Member
4548 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 19/01/2024 : 17:55:11
|
| Vitgenštajnov nećak i Seča šume mu se smatraju boljim delima pa ih možda nabavim, ali ne znam, nisam zadovoljan Bernhardom. |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1691 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 20/01/2024 : 10:26:58
|
Pročitao sam Emersonovu kratku pesmu The Snowstorm, prigodnu za ovo vreme, ali neću o njoj - jer imamo poseban topik za tako nešto - nego me je to podsetilo da bi trebalo da kažem koju o autoru.
Ralph Waldo Emerson. 1803-1882. Jak k'o zemlja. I sladak kao bodljikava žica, reče neko. Nema izgrađen sistem načela i pravila, pa nije pravi filozof, već možda više duhovni učitelj, iako taj termin treba koristiti oprezno. Um Amerike. Nije ga izmislio, naravno, ali mu je dao najjači glas. Ko hoće da razume vestern do srži, treba da čita njega, ili šta radi, inače, do ništa? Jedan od najvećih esejista bilo kog jezika, nacije, kulture, ili ukusa. Takođe i odličan pesnik - ne u krugu najboljih od najboljih, ali sasvim dobar. I relativno slabo poznat u Srbiji, pa zato i pišem ovo.
Postoji velika sličnost u nazorima između njega i Ničea, ali to prevazilazi horizonte ovog mog malog uvoda.
Njegova knjiga eseja je prevedena na srpski od strane Isidore Sekulić. Zove se The Conduct of Life, a na našem Upravljanje životom, čije najnovije izdanje je od Partenona. |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1691 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 21/01/2024 : 22:48:57
|
Evo malo Emersonove proze, kroz prizmu prevoda:
quote:
Ali za čoveka postoje druge mere samopoštovanja, a ne broj čistih košulja koje dnevno oblači. Društvo želi da se zabavlja. A ja ne želim da se zabavljam. Ja ne želim da život prolazi u tričarijama, nego da bude osvećen. Da dani budu kao stoleća, puni sadržine i mirisni. Mi ih, međutim, računamo kao bankovne dane, prema nekom dugu koji imamo da izravnamo ili da naplatimo, ili prema nekom zadovoljstvu pred kojim stojimo.
Considerations by the Way, prevala Isidora Sekulić kao Posmatranja na dohvat. Što je meni čudno, ali prevod je generalno dobar, mada ne može uvek da postigne Emersonovu silovitost. Pitanje jezika na stranu, nije Isidora takva vrsta pisca. Elem, sviđa mi se što je prevela power sa snaga. To je naslov jednog od eseja, i tu je, naravno, čuveno:
Life is a search after power. (Život je potraga za snagom.)
Ovde ne treba biti zbunjen terminologijom, zbog njene kasnije postmodernističke upotrebe. Za Emersona, moral je obavezan. On ide uz snagu. |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
|
|
|
naker
Advanced Member
4548 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 25/01/2024 : 21:49:51
|
Kockar - Fjodor Dostojevski
Svaki Rus kada dođe do para ide u Pariz, a dok nema para smuca se po Nemačkoj u upitnom društvu. Mladi muškarac stupa u službu kod generala koji je zadužen do guše, a zaljubljen do ušiju, i ovaj mlad naivan momak upoznaje devojku koju toliko voli da žudi da ispuni svaki njen hir, čak i kad taj hir podrazumeva kockanje na ruletu u njeno ime, i za njen račun. Momak voli devojku, ona voli Francuza, a general voli ženu koja voli skupe stvari, a za svo to vreme Englez samo mudro ćuti, a kad na scenu stupi baba počinje ludilo.. Priča o gubitku ljubavi i duhovnih vrednosti nauštrb iluzije o brzom bogaćenju.
Kockar je delo o kome se više priča u kontekstu načina njegovog nastanka negoli o samom delu. Ovde ima mnogo toga autobiografskog, glavni ženski lik nosi ime po ženi u koju je autor bio zaljubljen, dok je roman napisan pod pretnjom u rekordnom roku jer je Dostojevski bio u kockarskim dugovima. Knjiga o kockaru koja je nastala jer je autor hteo da izbriše kockarski dug, ovakve stvari ne možeš izmisliti. Nažalost pošto je knjiga ekspresno napisana tj. izdiktirana, roman pati od par slabosti. Deluje brzopleto, nedovršeno, likovi nisu do kraja izbrušeni, sam kraj i epilog dođe naglo jer je isticao rok za završetak romana itd. Zbog ovih objektivnih razloga Kockar ne spada u sam vrh magnum opusa Dostojevskog. Iako mora se priznati da nema mnogo autora, ako ih uopšte ima, koji su u stanju da u tako kratkom roku, i pod tolikim stresom napišu ovako kvalitetnu knjigu. Još jedan dokaz veličine Dostojevskog.
Lako je kockati se na ruletu, ali moraš biti lud da se kockaš kada je ulog ljudska sudbina. |
|
|
|
naker
Advanced Member
4548 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 27/01/2024 : 23:45:38
|
Krotka (Fjodor Dostojevski)
Knjiga koja sakuplja dve zbirke kratkih letopisa i pisama, i jednu kratku novelu:
Pisma iz progonstva / Dostojevski je zbog političke angažovanosti proveo par godina u zatvoru, i znate šta mu je najviše nedostajalo? Kvalitetna pisana reč. Nema knjiga u ruskim zatvorima i sem Biblije ništa Dostojevski nije čitao tokom ovog mučnog perioda, a kroz prepiske sa svojom familijom se stiče mali uvid u njegov odnos sa budućom suprugom.
Zimske beleške o letnjim utiscima / Ako ima nešto što ne podnosim to je kada stranac putuje u inostranstvo i na osnovu ogromnog reprezentativnog uzorka od par dana što je proveo u tuđoj zemlji ceni da je kompetentan da iznosi kritičko mišljenje o istoj. Dostojevski ovde kritikuje zapadnu politiku, crkvu, i materijalistički način života zapadnoevropljana.. Uf, nije ovo baš najsrećnije ostarilo, čak i veliki Dostojevski pravi početničke greške. Džabe je Fjodor proputovao Evropom kada se u svakoj zemlji zadržao samo par dana što nije dovoljno dugačak period, kasnije je i sam priznao svoju grešku i da se ne može suditi o jednoj zemlji nakon što si proveo dva, tri dana u njoj. Jedinu vrednost u ovim putopisima vidim u tome što služe kao neki vid preludijuma za njegovo poznatije delo - Zapisi iz podzemlja.
Krotka / Priča o zalagaoničaru koji se u petoj deceniji života ženi sa devojkom od šesnaest leta mirne, krotke prirode, kako bi joj finansijski pomogao. Na početku imaju OK odnos i mlada devojka je željna ljubavi, ali suprug pravi grešku jer on seče već u samom startu svaki pokušaj izliva emocija jer mu je bitnije da zalagaonica dobro posluje negoli odnos sa svojom mladom suprugom. Tokom vremena njihov odnos postaje sve hladniji i hladniji... Dostojevski se ovde dotakao teme sa kojom se često bavio; srebroljublje i pohotnost ka zgrtanju blaga hladne materijalističke prirode nauštrb duhovnog bogatstva ljudske duše. |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1691 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 30/01/2024 : 11:17:42
|
Kategorija: detektivska priča.
Arthur Conan Doyle ILI Agatha Christie? Ko je bolji?
Kakav je sud foruma?
|
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
|
|
|
don_draper
Advanced Member
4351 Posts
Member since 08/06/2018 |
Posted - 30/01/2024 : 11:32:49
|
Od svakog sam pročitao možda 5-6 djela pa ne baratam cijelim opusom
Meni je svakako Christie bolja u prosjeku. S njenim romanima znaš što dobiješ i imaju neku svoju šprancu koja zadovolji čitatelja. Jezično isto elegantno uz dobar smisao za likove i te njihove interakcije. Uglavnom sam čitao Poirotove romane, ali njen stand-alone Then There Were None je bio fantastičan. Jeziv, napet, pogođen twist na kraju. Sve što bi detektivski roman trebao imati. No, nisu svi Poirot romani međusobne kopije jer ovi najpoznatiji (Smrt na Nilu, Orient Express, Roger Ackroyd) imaju neku svoju distinkciju koja ih čini pamtljivima.
Doyle je ipak iz drugog perioda i stilski je vrlo primjeren tom periodu. Ipak, manje mi je užitak njegove radove čitati jer se nekad nepotrebno zakompliciraju, a često ne skrivaju neku kompleksniju poantu. Vrlo je proceduralan i samim time manje pitak. Također, nije mu strano u duljim pričama i romanima raditi neočekivane zaokrete i totalno pormijeniti ton i ritam radnje bez nekog benefita (najbolji primjer Study in Scarlet). Za svoje doba svakako revolucionaran i vrlo učen lik. Hound of Baskerville smatram jednim od njaboljih krimi romana, ali nekad svoje vrline i snage umrlja umiranjem u ljepoti i estetici teksta. |
I sell the fact that I can't be bought |
Edited by - don_draper on 30/01/2024 11:33:54 |
|
|
|
naker
Advanced Member
4548 Posts
Member since 05/06/2020 |
|
|
ridiculus
Senior Member
1691 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 30/01/2024 : 21:32:32
|
Ja sam pročitao podosta i od jednog i od drugog, ali ni blizu sve. Ograničiću se na Kristijeve priče o Poarou, jer je tako lakše izvlačiti sličnosti i razlike.
quote:
Originally posted by don_draper
Meni je svakako Christie bolja u prosjeku.
Kod mene je suprotno. Ali, da budem pošten, Doyle-a sam više čitao na engleskom, a Christie-jevu u prevodu, tako da još ništa ne tvrdim definitivno, osim da je ovo pravac u kome se trenutno kreće moja misao. Upravo Šerlok ima više pamtljivih rečenica i komentara od Poaroa, gotovo na nivou aforizama, kao kada jedan od najbogatijih ljudi na svetu obeća Holmsu da će zažaliti (zato što radi po svome, a ne za njega), a odgovor je u stilu: "Mnogi su mi to već rekli, a ipak, evo me."
Poaro je vrlo formulaičan, i pretpostavljam da se baš to publici sviđa, ali nikad nisam i nikad neću to da smatram za preimućstvo. Raznovrsnost je preimućstvo. (Ali ne ona lažna raznovrsnost/diversity koja se danas uniformno preliva svugde.) Pa nisam samrtnik u pustinji života kome obična pitka voda ima ukus ambrozije! Pitkost me ne zanima, hoću obilje. E sad, naravno, postoje bolje i lošije priče o Poarou (što važi i za Holmsa), i moguće je da su najbolje stvari od oba pisca na sličnom zanatskom i žanrovskom nivou, i Christie-jeva nesumnjivo ima prednost u nekim aspektima. Jednog dana ću sesti i zapisati razlike između ova dva serijala, od prirode izvršenih zločina preko okruženja do stila pisanja.
Ono što je sigurno je da je Holms "društveno mobilniji". To znači da mu ne smeta da prlja ruke i druži se sa nižim klasama. Kod Christie-jeve su iza svakog ćoška dendiji i aristokratski skorojevići. |
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
|
|
|
Shaner
Advanced Member
Croatia
7268 Posts
Member since 24/09/2012 |
Posted - 30/01/2024 : 21:39:40
|
Ja sam od Christie pročitao praktički cijelog Poirota i još ponešto, ali to je bilo pred 25 godina i više se ničeg ne sjećam. Jedino što se urezalo su And Then There Were None (o originalnom naslovu nećemo) i The Murder of Roger Ackroyd pa zaključujem da su te dvije najbolje.
Od Doylea nisam čitao ništa, iako sam Sherlocka, naravno, upoznao kroz sto varijanti, od filmova do kompjuterskih igara. Jednom će se valjda i to promijeniti.
|
http://onlineimpressions.blogspot.com/ |
|
|
|
ridiculus
Senior Member
1691 Posts
Member since 11/06/2008 |
Posted - 30/01/2024 : 22:21:39
|
Postoji 56 kratkih priča o Šerloku Holmsu, i 4 (kraća) romana.
Za Poaroa bih morao da konsultujem enciklopedije u ime preciznosti, ali ono što znam napamet je da postoji bar 50 kratkih priča (imam ih na srpskom, u obliku novinskih dodataka od pitaj boga kada) i bar čitavo tuce romana. Ubistvo Rodžera Akrojda je jedan od najčuvenijih, možda zbog same prirode slučaja.
|
Thought's the slave of life, and life Time's fool. |
|
|
|
Ernie Pike
Senior Member
Croatia
2849 Posts
Member since 06/03/2012 |
Posted - 09/02/2024 : 22:01:00
|
U višim razredima osnovne i u srednjoj školi pročitao sam 30+ knjiga Agathe Christie i kompletnog Sherlocka. Na početku mi je Doyle bio bolji, pa sam se predomislio i preferirao Christie, a sad bih laganu prednost ponovo dao Doyleu.
Najbolji romani o Poirotu su mi Orient Express i ABC murders. Meni najdraži njen roman nije uopće krimić nego špijunski, Destination Unknown (preveden kao Sudbina nepoznata).
Nakon svih tih godina, i dalje je Christie autor čijih sam knjiga najviše pročitao. Približila joj se samo još jedna autorica, C.J. Cherrih koja je napisala niz dobrih SF romana. |
Edited by - Ernie Pike on 19/02/2024 16:22:07 |
|
|
|
Tonka24
Advanced Member
.jpg)
14713 Posts
Member since 09/11/2010 |
Posted - 18/03/2024 : 14:29:52
|
[url=https://postimages.org/] [/url]
Cinjenica da dnas znamo vise o svemiru nego o nacinu na koji nastaju i razvijaju se nase misli, cvrst je razlog da se suvremena znanost ozbiljno pozabavi mozgom i da mu,cak,dade prednost pred svim ostalim,takodzer vaznim, proucavanjima.
Jer,raznolike su mogucnosti mozdane mase, opasnosti neizrecivo vece nego od atomske bombe.
Takvo glediste razraduje i obraduje autor u ovoj knjizi.
Iako dosta stara knjiga u odnosu na danasnji napredak( 1972 ), moze se dosta korisnoga izvuci, i vrijedi dosta stvari zapamtiti.
Ljudi buducnosti, ciji ce mozak biti pouzdano osloboden agresivnosti, zudnje za vlascu i ideoloske zgrcenosti, nece vise ni razumjeti nase teskoce.
3/5 |
|
|
|
Tonka24
Advanced Member
14713 Posts
Member since 09/11/2010 |
Posted - 05/04/2024 : 21:22:14
|
Krivotvorene novčanice pojavljuju se svugdje. Dobije ih Cheyne Wells, Porter i Peter Clifton, bogataš kojemu nitko ne zna porijeklo bogatstva, čak ni njegova nova žena, prelijepa Jane Leith. Jedne je noći netko provalio u Janinu sobu. Nakit je ostao netaknut. Inspektor Rouper i njegov nadređeni inspektor Bourke pokušavaju riješiti ove misterije ...
Dobra knjiga, uživao sam čitajući, likovi upečatljivi i različiti obrati.
Možda se malo dalo naslutiti ili pogađati tko je " Mudri ", ali sve ukupno za mene je ovo čvrsta četvorka.
Preporuka tko voli kriminalistiku.
4/5 |
|
|
|
naker
Advanced Member
4548 Posts
Member since 05/06/2020 |
Posted - 26/04/2024 : 19:50:06
|
Ikigai (Hector Garcia, Francesc Miralles)
Japanci odveć poznati po svojoj dugovečnosti, pogotovo je to slučaj na Okinavi gde nije redak slučaj da neko doživi i 110 godina. Ova knjižica španskih autora sakuplja priče i naučna istraživanja o tome kako živeti dugo tj. živeti tako što treba težiti nečemu, nekom cilju.
Izvlačim par zanimljivosti:
- vežbanje nije toliko bitno, koliko je bitno konstantno se kretati
- hrana je bitna, ali je najbitnije jesti što raznovrsnije
- bolje je jesti voće i povrće iz svoje bašte negoli kupovati u supermarketu
- nikad, ali nikad ne jesti toliko da se prejedeš, treba prestati sa obrokom kada proceniš da ti je stomak 80% pun
- bitno je imati svoj krug prijatelja i često komunicirati sa njima
- bitno je imati cilj tj. misiju u životu i da znaš šta želiš da postigneš
Zanimljivo štivo da te malo natera da razmisliš o zdravlju i kvalitetu života koji vodiš |
|
|
|
Topic |
|
|
|
Knjige & co (popis recenzija u prvom postu)
