Cudi me da ovo niko nije objavio na nasim prostorima. Crtez i kolor su stvarno vrhunski. Varley i Miller su bili bas dobar tandem, nije ni cudo da su se vencali. A kolko znam i razveli nedavno.
Bilo bi dobro da ovo objavi Fibra u Absolut formatu ili Carobna Knjiga (posto su oba izdavaca izbacili Millerov run na Daredevilu), ko zna mozda i Makondo iznenadi s Elektrom?
Pozdrav svim forumašima, nov sam ovde pa da se prvo ukratko predstavim. Povratnik sam u svet stripa od pre par godina, kada sam iznova počeo da pravim i kolekciju. Najviše me zanimaju BD sa dramskim i dokumentarističkim pristupom, kao i slice of life stripovi, ali se ne ograničavam samo tim kategorijama. Za prvi upis sam izabrao ovoj topic, jer ste mi na njemu otkrili brojne stripove u kojima sam uživao. Ove godine je u reizdanju Dargauda izašao strip Les ombres (The shadows) iz 2013. za koji je scenario napisao Vincent Zabus, dok je za crtež i kolor bio zadužen Frank Meynet poznatiji kao Hippolyte.
Zabus je scenarista stripa Makaroni koji je Fibra već objavila. U pitkim Makaronima jedna od tema ekonomska imigracija dok su u Les ombres stvari mnogo surovije, brat i sestra su izbeglice koje beže od progona. Ovaj Belgijanac već par godina pre masovnih pokreta stanovništva naslućuje veličinu humanitarnog problema, sagledavajući ga uz kritiku evropske birokratije. Strip počinje ispitivanjem u azilnom procesu i kroz seriju flešbekova, na 180 stranica, poetski opisuje beg maloletnika bez pratnje i njihovo putovanje kroz šumu, grad, pustinju i more, u svetu nastanjenom čudnovatim bićima, sveprisutnim senkama, sirenama, divovima, kako su predstavljeni izrabljivači koji teraju na prinudni dečji rad ili krijumčarima-zmijama. Iznenadilo me je koliko je strip verodostojan, posebna pažnja data čak i terminologiji (npr “The Big Boss“ koja lako promakne manje upućenima).
Ono što vrlo brzo postaje jasno je da je ovo promišljen strip. Sve ima svoju funkciju, izbor opštih mesta, odluka da likovi budu depersonalizovani i dehumanizovani, svedeni na broj, događaji koji guraju radnju napred, sve to proizvodi željeni efekat. Naizgled ogoljena priča zapravo se sve vreme suptilno ispunjava i to velikim temama, od osećaja krivice kod žrtve pa do univerzalnih tema na kraju stripa.
Hippolytin crtež i ono što uspeva da postigne kolorom na najbolji način prenosi emocije, uranjajući nas u fantazmagorični svet sa samo dva izlaza. Crtež je idealan za ovu vrstu priče. U poslednje vreme je sve više stripova koji se bave ovom temom na donekle sličan način, u formi pretočenih studija slučaja, koji su većinom informativni, ali ne mnogo više od toga. Ovo je odličan strip. I tačan.
dobrodošao Bokoja i sjajno predstavljanje si napravio sa ovim stripom;osim toga,dao si nam (pre svega izdavačima) korisnu preporuku.
sa obzirom da ti se ovaj strip dopao,skoči na čašicu druženja na temu novi francuski talas u BD podforumu.
Dajte nam Ralph Azhama;može i mekokoricen (ali u boji obavezno)!
Na Alfa Nebuli,centalnoj Kromijunskoj planeti,koju Kromijunci inače dele sa omraženim Zemljanima,sprovodi se projekat (od strane pomenutih) ujedinjena duhova 4 ženske osobe sa izuzetnim paranormalnim moćima u jednu,Q84,čiji će supermozak da upravlja vojskom androida u borbi sa neprijateljima sa Zemlje.Planirani rat se završio i pre nego što je počeo,a duh Q84 u telu prsate Gal je krenuo u neke druge avanture koje ćemo pratiti kroz tri albuma (prvi se bavi opisanim događajima).
U pitanju je lepo nacrtana SF priča u klasičnom maniru naučne fantastike osamdesetih.I tu se završava sve što valja u ovom stripu.Sve drugo mi je totalni kolaps. Priču još i mogu da pohvatam na mišiće u prvoj knjizi,ali u drugoj,uz najbolju nameru i dobru koncetraciju,nemam blage veze šta sam čitao.A nije da se nisam trudio.
U svakom slučaju,ne sećam se kad me je neki strip ovako smorio.Čak me je i crtež počeo nervirati u nekom trenutku. Drugi album,Ubistva na Antiploni su mi jedina svetla tačka (2.5/5),pa i prva nekako može da prođe (2/5),ali treća i četvrta su blagi užas (1.5/5)
Dajte nam Ralph Azhama;može i mekokoricen (ali u boji obavezno)!
Nisam te odmah skužio što pitaš (mislio sam da Elektru smatraš bakicom s obzirom kada je knjiga objavljena).
Eto, a ja nisam skužio tvoj odgovor, mislio sam da misliš na neku hrvatsku ministarku energetike, kad ono Elektra Inače, uvideo sam odmah na koju bakicu izivko misli, al' ni ja nisam imao pojma ko je... Da sam se ranije, tokom dana, uključio na forum, odgovorio bih - Angela Merkel.
Originally posted by izivko
Za ovu tablu je Milera izgleda inspirisao Đani De Luka sa svojim stripovima?
Za ovu tablu je Milera izgleda inspirisao Đani De Luka sa svojim stripovima?
Ova je tabla jako zanimljiva i perspektiva je odlična, ali mene zanima kako se pristupa etaži s globusom? :D Zgrada nema smisla, stepenice su prestrme.
Crtež mi je, po ovim tablama, zanimljiviji nego u Sin Citiju, nije mi Millerov stil previše drag ali ne mogu mu poreći da zna (je znao) crtati stripove. S druge strane, kolor je možda i najbolji koji sam ikad vidio. Izdiže crtež za nekoliko razina.
Za ovu tablu je Milera izgleda inspirisao Đani De Luka sa svojim stripovima?
Ova je tabla jako zanimljiva i perspektiva je odlična, ali mene zanima kako se pristupa etaži s globusom? :D Zgrada nema smisla, stepenice su prestrme.
Crtež mi je, po ovim tablama, zanimljiviji nego u Sin Citiju, nije mi Millerov stil previše drag ali ne mogu mu poreći da zna (je znao) crtati stripove. S druge strane, kolor je možda i najbolji koji sam ikad vidio. Izdiže crtež za nekoliko razina.
Kolor jeste izvrstan ali on ne izdiže crtež za, kako ti kažeš, nekoliko razina. Ne možemo ga promatrati izdvojeno od crteža, oni zajedno čine jednu cjelinu. On je tek na ovom i ovakvom crtežu došao do svog punog izražaja. Zamisli ovaj kolor, recimo, na svom crtežu! (Nemoj zamjeriti na usporedbi! )
A kako se dolazi u sobu s globusom? Vjerovatno niz ono drugo stubište na koje ukazuje onaj crveni tepih.
Kolor jeste izvrstan ali on ne izdiže crtež za, kako ti kažeš, nekoliko razina. Ne možemo ga promatrati izdvojeno od crteža, oni zajedno čine jednu cjelinu. On je tek na ovom i ovakvom crtežu došao do svog punog izražaja. Zamisli ovaj kolor, recimo, na svom crtežu! (Nemoj zamjeriti na usporedbi! )
Mislim da bi i meni ovaj kolor itekako pomogao :)
Miller je, što se same tehnike crtanja tiče, sasvim prosječan crtač, ali znao je svoja ograničenja i stil prilagodio tome. Sad, doživljaj stiliziranog crteža često je subjektivan, meni tako Millerov crtež iz Sin Citija nije baš drag. U Elektri mi više leži jer se puno manje oslanja na kontrast pa kolor dolazi do punog izražaja.
Što se tiče pripovijedanja i stripovskog jezika, tu je Miller bio revolucionar i taj dio je bez ikakve zamjerke.
Originally posted by izivko
A kako se dolazi u sobu s globusom? Vjerovatno niz ono drugo stubište na koje ukazuje onaj crveni tepih.
Nema smisla s projektantske strane, ali dobro :D Stepenice moćno izgledaju, postigao je željeni efekt bez obzira što mu je arhitektura loša ;)
Evo da ilustriram, našao sam jednu od ovih tabli crno-bijelo. Po meni, ovaj crtež bez kolora je ispodprosječan. Lynn Varley je svojim bojama učinila da ova tabla izgleda jako atraktivno i lijepo. Znam da je Miller crtao baš za taj kolor, ali to i dalje ne mijenja činjenicu da kao crtač nije ništa posebno. Po meni je Varley bolji dio tandema i zato mi je konačni proizvod u Elektri puno oku ugodniji od crteža u Sin Citiju. Naravno, ponavljam, Miller je u to vrijeme bio majstor stripovskog jezika i sasvim je legitimno da je velikom broju ljudi taj crtež super.
Zanimljiv je tvoj pogled na ovaj strip, Beva. Ti gledaš na arhitektonska rješenja, tražiš smisao u projektiranju građevine i pitaš se jesu li stepenice previše strme i sl. Kao da je to uopće bitno. Je li to neka profesionalna deformacija?
procitao i (ne-) preporucujem
Posted - 26/11/2020 : 21:17:27
.jpg)
!
.jpg)
